Jump to content
IGNORED

Med & druge pčelinje rabote


napadaj

Recommended Posts

Posted (edited)

Stara šećerana je prodata g. Drčeliću pre nekoliko meseci. Potrajaće malo dok reši sve imovinsko-pravne odnose na toj lokaciji, ali nići će tu tzv. stambeno-poslovni kompleks u narednim godinama.

 

Dakle, meda neće biti.

Edited by napadaj
Posted

Tekst od jutros


“Za razliku od početka ovog veka, kada su se proizvođači košnica u Srbiji mogli „prebrojati na prste jedne ruke“, poslednjih petnaestak godina na tržištu su se pojavili preduzetnici, uglavnom iz sveta pčelarstva, koji su u ovaj posao uložili mnogo znanja i novca. Međutim, zbog ogromnih poremećaja na tržištu meda kod nas i u svetu, proizvođači košnica koji su u međuvremenu postali i uspešni izvoznici, sada beleže značajan pad prodaje. Nasuprot tome, i dalje je stabilna tražnja za urbanim košnicama koje nisu namenjene profesionalnim pčelarima, već onima koji se proizvodnjom meda bave iz hobija.”

 

 

https://n1info.rs/biznis/proizvodnja-kosnica-u-srbiji-od-svitanja-do-sumraka/

 

 

 

  • +1 2
Posted
3 hours ago, kralj said:

Komšija doneo, nema drugog objašnjenja. 

 

Meni je bilo skroz WTF da su u sred grada one sirote u stanju da naprave med.

kako da ne. zaboravila sam koliko, ali baš dosta mogu da lete do pašnjaka

ima i na novom beogradu na krovu jednog solitera, gledala sam prošle godine na teveu prilog

  • Vojvodo,serdare 1
Posted
4 hours ago, kralj said:

 

 

Meni je bilo skroz WTF da su u sred grada one sirote u stanju da naprave med.

Феномен из развијених земаља у којима је у многим селима мање природних оаза (због машинске пољопривреде) него у градовима. У Београду , на пример, на Топчидеру сам чуо да је липова паша јача него у на многим руралним подручјима, која немају толико липе.

Posted
On 6. 10. 2024. at 12:19, slepa živana said:

kako da ne. zaboravila sam koliko, ali baš dosta mogu da lete do pašnjaka

Три-четири километра ефективно. А могу и дупла растојања да пређу, 7-8 километара, наравно са мањом ефективношћу рада. Због тога је, у суштинском смислу (формално, бирократски и папиролошки је све "могуће" ) органска сертификација меда скоро сасвим немогућа мисија, осим ако се не налазимо у пустој прашуми полупречника 10 километара без ичега гајеног. 

  • +1 1
Posted

Неки грипозни вирус напао ми је нос жешће и већ 24 сата покушава да се спусти на грло, ја му само кажем: "Е, нећеш", узмем качишицу меда и резултат је готово тренутан, грло се одбрани у датој секунди, гребање у грлу нестане тренутно.  (Проверљиво је, пробајте, ово сам урадио икс пута у животу)

  • +1 2
Posted

Da li je Manuka med zaista superiorniji u odnosu na ostale?

Posted
On 20. 10. 2024. at 15:23, Boksi said:

Da li je Manuka med zaista superiorniji u odnosu na ostale?

То је тешко рећи, јер је ту јако тешко било шта доказати без опсежних клиничких студија, које не постоје за многе изузетне врсте меда. Ипак верујем да, као што манука мед делује против инфекција и упала, да то исто може и нека друга изузетна врста меда, само што је то немогуће или тешко доказати. Данас треба имати озбиљан новац само да би се лабораторијски доказало да је мед - мед. :) А снагу деловања против упала, вируса и бактерија , и неку упоредну анализу са манука медом, то тек ретко ко има интерес да истражује и финансира. Мада, видим да Ирци тврде да је њихов домаћи мед једнако моћан као манука мед: https://www.b92.net/o/zdravlje/ishrana?nav_id=1439498

  • Hvala 1
Posted

...Е сад, код планетарно популарног манука меда, проблем је као и код сваког другог - нема начина, не постоји та технологија која ће омогућити сакупљање у рекордним количинама, а да то буде онај мед нутритивних вредности које потрошач очекује. Мед је сакупљање, не производња, самим тим лимитирано је колико се може меда извући из природе, све преко тога најчешће представља тржишне манипулације пакера - тј. потрошач добије нешто што није толико лековито и нутритивно вредно, колико се очекује од манука меда. 

Screenshot_2024-10-22-12-23-18-871_com.android.chrome~2.jpg

  • 2 weeks later...
Posted

Поред могућности фалсификовања, путем обилних прихрана пчела шећером, постоји најмање још једна јако важна тачка угрожавања квалитета меда. Пчеле имају паразита , који је природна појава једнако колико су пчеле природна појава - ти паразити су, да употребим једну мало незграпну аналогију, попут чопора лавова који кидише на антилопе, тј. храни се ткивом пчеле и леглом пчела, тај паразит, вароа деструктор, успео је са азијских пчела током ХХ века да пређе на европску пчелу и од тада је хемијски третман неопходан поступак у пчеларству, тј. неопходно је сваке године по више пута убацивати хемикалије у кошнице да паразити не би достигли критичан ниво размножавања. Ово наравно на дугачке рокове контаминира кошнице, хемикалије се гомилају у саћу кошница кроз деценије и онда прелазе и у мед. Зато је јако битно да ли се употребљавају хемикалије без дугорочних резидуа или оне са резидуама. Погађате већ који начини се масовно практикују на 95% газдинстава, а који начини су ретки попут аутентичног меда. 

 

 

  • +1 1
  • Wub 1
  • Haha 2
  • Hvala 1

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...