vememah Posted January 2, 2022 Posted January 2, 2022 Ahaha, pa oni još nisu vratili TENT u normalu. https://ems.energyflux.rs/#/dashboard/source/termo
mraki Posted January 2, 2022 Posted January 2, 2022 Naravno da nisu. Vremenski uslovi i potrošnja im idu na ruku, ko zna šta bi inače bilo. 1
General Ripper Posted January 2, 2022 Posted January 2, 2022 Čim je izrekao da se stanje normalizovano, bacio pogled na aplikaciju naravno tamo ništa što bi ukazivalo na skok proizvoidnje. Ta činjenica nije sprečila velikog šefa da masno slaže da su blokovi vraćeni, ladno je video prognozu izrazito toplog vremena i ispalio tu laž. Treba reći i da im cene uvozne električne energije idu na ruku bagatela prethodnih dana, u Nemačkoj i Belgiji imali čak i negativne vrednosti. 1
namenski Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 (edited) EU je upravo pomerila zapetutm za jednu decimalu... Najavljeno je dozvoljavanje izgradnje pozamasnog broja energetskih postojenja na pogon gasom i - nuklearnom energijom. Neki od (postejecih) projekata bice klasifikovani kao sustainable investments, sto je, naravno, uzbudilo razne zelene, ali nema nazad: gasna energetska postrojenja dobice privremenu, takozvanu green label pod uslovom da zadovolje uslov i emituju ne vise od 270 g CO2 po KWh... Izgradnja novih NE ce imati zeleno svetlo do 2045, sto ce, smatra se znacajno doprineti da se spreci dalje ugrozavanje okoline i upropascavanje recnih tokova zarad izgradnje HE postrojenja, itd, itd... U petak, uoci NG, vladama clanicama EU, upucen je na razmatranje predlog/nacrt nove regulative kao nacina da se premosti osetljiv period do potpunog prelaska na renewable based future... EU sistem klasifikacije investicija, po negde nazivan taksonomija, ovim ce da itekako stimulise ulaganje u TE na gas i NE, obaska sto ce, racuna se, biti itekako interesantno privatnim invesitorima, dok ce politicka podrska umnogome da pripomogne prihvatanju resenja koja su, koliko do juce, smatrana neprihvatljivim. Green Deal koji je predvidjao drasticno smanjenje zagadjenja, ovim je prakticno usporen na neodredjeno vreme, ali uvek ostaje nada u bolja vremena. Takozvane elternative u koje se do juce klelo, ostaju sirotinji da se zanima, barem dotle dok se bogati ne obezbede... Zeleni, oni pravitm, nemaju dilema oko znacenja ovog postupka... Quote Including nuclear power and gas in the EU taxonomy is like labeling a caged egg as organic... ... sto rece Michael Bloss, nemacki clan Green group u Evroparlamentu, pa nastavlja: Quote Instead of channeling money into investments in the solar and wind industries, old and extremely expensive business models can now be continued under false guise. S tim sto ce, sumnje nema, nova taxonomy regulativa da kao muve na govno privuce mnostvo invesitoratm koji k'o zapete puske, u niskom startu cekaju mogucnost za ulaganje u prave stvaritm, a ne tamo nekakve alternative, od bratske Francuzije, preko Ceske... Steta koja ce da nastane ugrozavanjem kredibilnosti do sada ostvarenih i zapocetih alternativnih projekata se za sada ne moze da proceni, ali - opet sumnje nema - invesitoritm ce se vec pobrinuti da ona bude sto veca, a vec je procurelo da ce Poljska na primer, da kao cenu svog pristajanja da trazi - zahvaljujuci svojim rezervama uglja - da se i u celu pricu ukljuce i nove TE na ugalj., postupak koji ce, gotovo sigurno da slede jos neke narocito istocnoevropske zemlje... Sto se rokova tice, kada je sopstvena guzica u pitanju, nema razvlacenja: vlade zemalja clanica EU ce morati da se izjasne do 12. januara, posle cega sledi procedura usvajanja u Evroparlamentu... Edited January 3, 2022 by namenski
vememah Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 (edited) Quote Vlast se setila hidroelektrana kada je sistem počeo da propada Hladna zima EPS bi mogla da košta 600 miliona evra Samo što su nekako osposobljeni A blokovi TENT-a nakon skandala sa loženjem blata, iz pogona je ispao B blok i to nakon dve uzastopne havarije, prvo oštećenja jednog od mlinova za ugalj u B1, a onda i zbog požara u B2. Pre toga, imali smo revitalizaciju bloka B1 tokom septembra i oktobra. Za sve to vreme EPS je uvozio znatne količine električne energije, što kontrolisano i planirano, tokom remonta, što vanredno i stihijski tokom kolapsa elektroenergetskog sistema. I to se sve desilo u jednom zimskom mesecu, decembru, a čekaju nas još bar dva. Ministarka energetike Zorana Mihajlović u nedavnom televizijskom nastupu ocenila je da umesto da EPS investira u izgradnju svojih kapaciteta, ove zime će potrošiti stotine miliona evra na uvoz struje. „Videćemo kakvi su rezultati kad se sve završi, ali prema našim procenama, da smo sav novac za uvoz električne energije mogli da uložimo, imali bismo sigurno novu reverzibilnu hidroelektranu“, poručila je Mihajlović. Ova energetska kriza izbacila je u prvi plan dva stara projekta izgradnje reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, ali i svu nesposobnost Elektroprivrede Srbije i države da ih realizuju. Izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica je prema procenama od pre dvadesetak godina procenjivana na 600 do 800 miliona evra. Tu je projektovan kapacitet od oko 600 megavata koliko ima i RHE Bajina Bašta. Đerdap 3 je ogroman projekat, od ukupno 2.400 megavata, čija je ukupna vrednost procenjivana na četiri do šest milijardi evra. Stručnjaci ocenjuju da se od tada mnogo stvari promenilo, a pre svega cene građevinskog materijala i da bi trebalo opet napraviti studije izvodljivosti. EPS je nedavno raspisao tender za izradu idejnog projekta i studije opravdanosti za izgradnju RHE Bistrica, koji ističe 28. januara koji treba da se naslanja na originalni projekat iz 1981. godine. Nikola Rajaković, profesor na ETF-u je pre dvadesetak godina radio na idejnom projektu za ovu hidroelektranu. „Strašno je da idejni projekat stoji 20 godina i da nije pomeren s mesta. Ja sam svim srcem za izgradnju te hidroelektrane. Njenom izgradnjom bismo poslali tri poruke. Prvo da je Srbija spremna da gradi ozbiljne energetske projekte, drugo da je spremna da gradi velike projekte obnovljivih izvora energije, jer bi reverzibilna hidroelektrana savršeno pratila velike vetroelektrane. Treće, to se mora raditi što pre, jer su termoenergetski blokovi zastarili. Recimo Blok A u TENT-u ima više od 350.000 sati rada“, ističe Rajaković. Što se tiče Đerdapa 3 radi se o monumentalnom projektu koji bi bio od interesa za celu Evropu, ne samo za Srbiju. „Tu bi trebalo naći strateške partnere, verovatno velike proizvođače solarne i energije vetra“, napominje Rajaković. Što se tiče uvoza struje on ocenjuje da sve zavisi od toga kakav će biti januar. „Nadam se da nećemo potrošiti toliko koliko je rekla ministarka. Ali ako budemo imali zimu kao što je bio februar 2012. godine, kada smo imali mesec dana izuzetno niskih temperatura uz lošu hidrologiju moguće i da potrošimo 500 do 600 miliona evra za uvoz struje. A sve smo to mogli da proizvedemo sopstvenim snagama“, zaključuje Rajaković dodajući da su nam reverzibilne hidroelektrane potrebne što pre, jer su u planovima ozbiljne investicije u solarne i vetroelektrane. „Ja se ne bojim balansiranja“, poručuje on uz to. Nema mnogo koristi od onog čuvenog „jesam ti rekao“, ali ovih dana Fiskalni savet ima puno pravo baš to da kaže. Još 2019. godine u izveštaju o poslovanju EPS-a Savet je zaključio da je višegodišnje nedovoljno investiranje dovelo do pada proizvodnje električne energije u termoelektranama na ugalj. Da bi se povećali proizvodni kapaciteti i ispunili standardi životne sredine godišnje investicije EPS-a morale bi biti najmanje 600 miliona evra godišnje. U periodu od 2016. do 2018. godine godišnje investicije iznosile su oko 380 miliona evra, a u pojedinim godinama bile su manje čak i od amortizacije. Prošle godine, prema izjavi objavljenoj na sajtu EPS-a, v.d. direktora Milorada Grčića, ova kompanija je realizovala ukupno 37,7 milijardi dinara investicija, što je oko 320 miliona evra. To je skoro dvostruko manje od onog što je Fiskalni savet procenio da je neophodno uložiti da bi se obezbedile dovoljne količine struje u budućnosti. Na pitanje zašto EPS nije investirao u nove kapacitete do sada, pošto je poslednji izgrađen 1991. godine, a trenutno se gradi jedan blok u Kostolcu kapaciteta 350 megavata, verovatno je mnogo odgovora. I ovaj blok se gradi iz kredita kineske državne banke za koji je garantovala država. Ipak, para za uvoz struje EPS izgleda ima pošto je u sred kolapsa ministar finansija Siniša Mali izjavio kako ova kompanija svojim novcem uvozi struju. Ko će to platiti, EPS ili država je svejedno jer će i u prvom i u drugom slučaju to pasti na teret budžeta. „Ako i EPS bude sve platio to će se odraziti na profitabilnost, a kompanija mora da uplaćuje deo dobiti u budžet, tako da će i tako budžet to osetiti indirektno. Naravno, ako se radi o stotinama miliona evra, a nema razloga da ne verujemo ministarki, moguće je i da država nađe neki alternativni način da pomogne, recimo otkupom obveznica kao što je urađeno sa Telekomom ili garancijama za kredite“, ističe ekonomista Goran Radosavljević. On kaže i da je na EPS prebačen i dobar deo troška za obnovljive izvore energije koji ozbiljno ugrožava profitabilnost ove kompanije. Pored toga EPS uplaćuje i značajne dividende u budžet, a tokom fiskalne konsolidacije od 2016. do 2018. godine uplatio je 250 miliona evra u državnu kasu. Radosavljević ističe da tu postoji i pitanje upravljanja, a možda i posla za policiju, pošto je teško objasniti kako je blok B1 revitalizovan pre mesec dana, a onda došlo do havarije. „Da me je neko pre pet godina pitao da li EPS može da propadne, rekao bih nema šanse. Ali sada već nisam tako siguran. Toliko je sistemski uništavan“, zaključuje Radosavljević. https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/hladna-zima-eps-bi-mogla/ Edited January 3, 2022 by vememah
Venom Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 (edited) 4 hours ago, namenski said: EU je upravo pomerila zapetutm za jednu decimalu... Najavljeno je dozvoljavanje izgradnje pozamasnog broja energetskih postojenja na pogon gasom i - nuklearnom energijom. Neki od (postejecih) projekata bice klasifikovani kao sustainable investments, sto je, naravno, uzbudilo razne zelene, ali nema nazad: gasna energetska postrojenja dobice privremenu, takozvanu green label pod uslovom da zadovolje uslov i emituju ne vise od 270 g CO2 po KWh... Izgradnja novih NE ce imati zeleno svetlo do 2045, sto ce, smatra se znacajno doprineti da se spreci dalje ugrozavanje okoline i upropascavanje recnih tokova zarad izgradnje HE postrojenja, itd, itd... U petak, uoci NG, vladama clanicama EU, upucen je na razmatranje predlog/nacrt nove regulative kao nacina da se premosti osetljiv period do potpunog prelaska na renewable based future... EU sistem klasifikacije investicija, po negde nazivan taksonomija, ovim ce da itekako stimulise ulaganje u TE na gas i NE, obaska sto ce, racuna se, biti itekako interesantno privatnim invesitorima, dok ce politicka podrska umnogome da pripomogne prihvatanju resenja koja su, koliko do juce, smatrana neprihvatljivim. Green Deal koji je predvidjao drasticno smanjenje zagadjenja, ovim je prakticno usporen na neodredjeno vreme, ali uvek ostaje nada u bolja vremena. Takozvane elternative u koje se do juce klelo, ostaju sirotinji da se zanima, barem dotle dok se bogati ne obezbede... Zeleni, oni pravitm, nemaju dilema oko znacenja ovog postupka... ... sto rece Michael Bloss, nemacki clan Green group u Evroparlamentu, pa nastavlja: S tim sto ce, sumnje nema, nova taxonomy regulativa da kao muve na govno privuce mnostvo invesitoratm koji k'o zapete puske, u niskom startu cekaju mogucnost za ulaganje u prave stvaritm, a ne tamo nekakve alternative, od bratske Francuzije, preko Ceske... Steta koja ce da nastane ugrozavanjem kredibilnosti do sada ostvarenih i zapocetih alternativnih projekata se za sada ne moze da proceni, ali - opet sumnje nema - invesitoritm ce se vec pobrinuti da ona bude sto veca, a vec je procurelo da ce Poljska na primer, da kao cenu svog pristajanja da trazi - zahvaljujuci svojim rezervama uglja - da se i u celu pricu ukljuce i nove TE na ugalj., postupak koji ce, gotovo sigurno da slede jos neke narocito istocnoevropske zemlje... Sto se rokova tice, kada je sopstvena guzica u pitanju, nema razvlacenja: vlade zemalja clanica EU ce morati da se izjasne do 12. januara, posle cega sledi procedura usvajanja u Evroparlamentu... Mogu da lepe koje god etikete hoce. Nada u nuklearnu renesansu je buknula jos pre nekoliko godina, pa ju je ugasila surova realnost. Recimo u Juznoj Karolini su stukli 9 milijardi u nove reaktore, pa su nakon godina planiranja i gradnje 2017. rekli da je neisplativo i ugasili projekat. Kompanija prodata za sitne pare. Verovatno su bili u pravu, posto su u Dzordziji rekli da nema frke, pa sad nakon 25 milijardi i 15 godina i dalje nemaju ni 1 proizveden KWh. Ako krenu da grade, nadam se da ce makar uracunati cenu odlaganja nuklearnog otpada u cenu poslovanja. Nisam ni znao do skoro, ali 2017. su vlasnici nemackih nuklearki predali odgovornost za otpad drzavi™. Dali su 24 milijarde evra za to zadovoljstvo, a procena je da ce privremeno i trajno skladistenje otpada da kosta oko 170 milijardi evra. Pa da ne bude opet ovakav izvanredan primer javno privatnog partnerstva - meni profit, tebi radioaktivni otpad. edit: zaboravih, Zeleni koji tad nisu bili na vlasti su rekli da je to ok, ali samo zato sto su se plasili da kompanije ne proglase bankrot i ne plate ni cent... Edited January 3, 2022 by Venom 1
brusli Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 (edited) 1. Kako su NE ranije bile isplative, a sada odjednom nisu, iako je tehnologija prilicno napredovala (uveliko se koristi 3. genaracija, 4. generacija je u izgradnji, a jos rade one iz 1. generacije) ? 2. Koja je alternativa NE ? Ugalj nestaje, a i prljav je, vetar/sunce nestabilan, gas/nafta skupi a i mora se slihtaju Rusiji... Edited January 3, 2022 by brusli 1
Venom Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 1 hour ago, brusli said: 1. Kako su NE ranije bile isplative, a sada odjednom nisu, iako je tehnologija prilicno napredovala (uveliko se koristi 3. genaracija, 4. generacija je u izgradnji, a jos rade one iz 1. generacije) ? 2. Koja je alternativa NE ? Ugalj nestaje, a i prljav je, vetar/sunce nestabilan, gas/nafta skupi a i mora se slihtaju Rusiji... Imas vec dosta podataka na temi, ali evo nekih novih. Aktuelni nuclear greatest shits: * Flamanville (Francuska): pocetak izgradnje 2007, planirani troskovi 3,3 milijarde evra, zavrsetak radova 2012. Stvarnost: zavrsetak eventualno 2022, trosak do sada 20 milijardi evra * Vogtle (SAD): pocetak izgradnje 2009, planirani troskovi 14 milijardi dolara, zavrsetak radova 2017. Stvarnost: zavrsetak eventualno 2022/2023, trosak do sada 28 milijardi * Olkiluoto (Finska): pocetak izgradnje 2005, planirani troskovi 3 milijarde evra, zavrsetak 2010. Stvarnost: izgleda da je konacno gotovo, treba da krene sledece godine. Trosak 11 milijardi evra i godine natezanja oko toga ko ce to da plati * Virgil C. Summer (SAD): pocetak izgradnje 2013, planirani troskovi 10 milijardi dolara, zavrsetak 2019/2020. Stvarnost: nakon potrosenih 9 milijardi za oko 40% projekta, zakljuceno da nikad nece biti profitabilni i digli ruke 2017. Toshiba platila 2 milijarde da izadje iz projekta bez zavrsenog posla.
namenski Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 4 hours ago, Venom said: Mogu da lepe koje god etikete hoce. Nada u nuklearnu renesansu je buknula jos pre nekoliko godina, pa ju je ugasila surova realnost. Recimo u Juznoj Karolini su stukli 9 milijardi u nove reaktore, pa su nakon godina planiranja i gradnje 2017. rekli da je neisplativo i ugasili projekat. Kompanija prodata za sitne pare. Verovatno su bili u pravu, posto su u Dzordziji rekli da nema frke, pa sad nakon 25 milijardi i 15 godina i dalje nemaju ni 1 proizveden KWh. Ako krenu da grade, nadam se da ce makar uracunati cenu odlaganja nuklearnog otpada u cenu poslovanja. Nisam ni znao do skoro, ali 2017. su vlasnici nemackih nuklearki predali odgovornost za otpad drzavi™. Dali su 24 milijarde evra za to zadovoljstvo, a procena je da ce privremeno i trajno skladistenje otpada da kosta oko 170 milijardi evra. Pa da ne bude opet ovakav izvanredan primer javno privatnog partnerstva - meni profit, tebi radioaktivni otpad. edit: zaboravih, Zeleni koji tad nisu bili na vlasti su rekli da je to ok, ali samo zato sto su se plasili da kompanije ne proglase bankrot i ne plate ni cent... Gradice ih, itekako, pazi sta ti kazem... A sto se odlaganja otpada tice, em sam siguran da ce da padne na teret poreskih obveznika, da ne kazem drustva u celini... A javlja mi se da ce - sto se odlaganja otpada tice - da skoci atraktivnosttm najraznoraznijih sirotinjskih vukojebina, naravno sve posteno, transparatntno, demokratski... Uostalom, cemu bi inace sluzili, recimo, izraubovani rudnici, kopovi u nekom tamo Jadru kada im - a termini se gadjaju - istekne rok upotrebe...
brusli Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 34 minutes ago, Venom said: Imas vec dosta podataka na temi, ali evo nekih novih. Aktuelni nuclear greatest shits: * Flamanville (Francuska): pocetak izgradnje 2007, planirani troskovi 3,3 milijarde evra, zavrsetak radova 2012. Stvarnost: zavrsetak eventualno 2022, trosak do sada 20 milijardi evra * Vogtle (SAD): pocetak izgradnje 2009, planirani troskovi 14 milijardi dolara, zavrsetak radova 2017. Stvarnost: zavrsetak eventualno 2022/2023, trosak do sada 28 milijardi * Olkiluoto (Finska): pocetak izgradnje 2005, planirani troskovi 3 milijarde evra, zavrsetak 2010. Stvarnost: izgleda da je konacno gotovo, treba da krene sledece godine. Trosak 11 milijardi evra i godine natezanja oko toga ko ce to da plati * Virgil C. Summer (SAD): pocetak izgradnje 2013, planirani troskovi 10 milijardi dolara, zavrsetak 2019/2020. Stvarnost: nakon potrosenih 9 milijardi za oko 40% projekta, zakljuceno da nikad nece biti profitabilni i digli ruke 2017. Toshiba platila 2 milijarde da izadje iz projekta bez zavrsenog posla. Dobro, to su posledice. Moje pitanje je kako im se isplatilo da grade NE pre 50 godina iako je tada: - nuklearna tehnologija bila daleko manje razvijena - uglja je bilo mnogo vise nego danas, i niko nije mario za zagadjenje - energetske potrebe su bile neuporedivo manje 1
gone fishing Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 nusprodukti su im trebali da prave atomske bombe pa trošak nije bio problem , danas imaju višak istih + izbacivanje otpadnog materijala u okeane više nije politički korektno 1
Venom Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 9 minutes ago, brusli said: Dobro, to su posledice. Moje pitanje je kako im se isplatilo da grade NE pre 50 godina iako je tada: - nuklearna tehnologija bila daleko manje razvijena - uglja je bilo mnogo vise nego danas, i niko nije mario za zagadjenje - energetske potrebe su bile neuporedivo manje Kao sto rekoh, imas dosta informacija vec na temi, pa sam izvuci zakljucke.
namenski Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 (edited) Nema u ovim raspravamatm ni trunke energetike, ekologije, itd, itd: sve, ama bas sve je samo i jedino - politika. Pa su i odluke - politicke. Sto ce reci podlozne svim slabostima takvog odlucivanja: kratkorocnosti - po pravilu od jednog do drugog izbornog ciklusa - trenutnim politickim pa i strateskim interesima, i - ma koliko danas nepopularno ideoloski zvucalo - simptomima razularenog i nicim ili sve manje sputanog kapitalizma. I tu je kraj i pocetak svake price, od tehnologija, do ekologija. Onako BTW, nazire se teznja, namera Amerike da dugorocno minira ruski izvoz gasa u Evropu i to ne zbog (samo) strateskih, politickih razloga, nego i zbog slatke pare koju je doneo trenutak: Evropa je interventni americki gas placala po cenama koje je koliko juce, kada se ugovaralo, odbijala da plati Rusima. I obaska sto je zavisnost od americkog gasa za Evropu ista omca poput ruske... Obaska sto je cena u samoj Americi istog tog gasa do pre neki dan bila 13X veca nego fco neka od zapadnoevropskih luka... I obaska sto je Nemacka (ruski) gas iz svojih rezervi interventno slala Poljskoj i to Jamal gasovodom kojim je gas i stigao u Nemacku (preko Poljske), samo u kontritm - naplacivala po surovoj trzisnoj ceni... Edited January 3, 2022 by namenski
pasha Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 Nemacka je posebna prica. Oni su vec 10 godina u tzv. energetskoj tranziciji. Njihov prenosni sistem je vec u velikoj meri prilagodjen tim promenama i po potrebi vuku struju iz npr. Norveske. Energetska tranzicija je prvoklasno pitanje nemacke nacionalne bezbednosti. Uranijum koji uvoze i otpad koji izvoze su vazna i skupa pitanja na vise nivoa.
pasha Posted January 3, 2022 Posted January 3, 2022 Sto se tice gasa, nema SAD tolike kapacitete a ni cenu...nema ni Rusija za sve vece potrebe evrope i azije...nagli skok cena gasa u evropi ove zime je posledica gasenja velikog gasnog nalazista Groningen u Severnom moru nadomak holandske obale.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now