Jump to content
IGNORED

Stigli i frilenseri na red.


Kundera

Recommended Posts

Jel' vi stavrno verujete da će za 20-30 godina postojati penzioni fond u ovom obliku i da će se dobijati iz njega penzije vrene pažnje?

 

Ja sam stvarno skeptičan oko toga...

Link to comment

Svaki info iz poreske je trenutno krajnje diskutabilan. Znam da je jedan direktor iz veceg grada u Srbiji rekao da je za ovo cuo prvi put preko interneta, to jest, preko one objave poreske sa fejsa 

Link to comment
1 hour ago, radisa said:

Jel' vi stavrno verujete da će za 20-30 godina postojati penzioni fond u ovom obliku i da će se dobijati iz njega penzije vrene pažnje?

 

Ja sam stvarno skeptičan oko toga...


Zasto si toliko optimista?  20-30 godina deluje kao previse optimisticna procena.

Link to comment
7 minutes ago, Kundera said:


Zasto si toliko optimista?  20-30 godina deluje kao previse optimisticna procena.

:D

 

Pa meni je do (zvanične) penzije još 20 godina...

 

 

  • Haha 1
Link to comment

Mislim da ovde nije problem toliko u buducnosti, jer pausal je utesno resenje za sve frilensere - oni koji zaradjuju tipa 3k e mesecno mogu da otvore agenciju sami, a ovi sto zaradjuju po 300 e mogu da se udruze pa da njih 10 kao jedno preduzetnicko lice* pred stranim klijentima i domacim porezom placaju efektivno 10% poreza bez prava koja im u principu nisu bitna (*sto je neka siva zona ali bolje resenje od motanja kablova ili instant emigracije). 

 

Ovde je veci problem u retroaktivnom oporezivanju, ali nekako mi se cini da to nece zaista zaziveti.

Edited by Forest
Link to comment

Retroaktivna naplata je nadam se samo plašenje jer njima nije cilj da krava crkne, muzu je, ali moraju paziti i da ne preteraju.

Videćemo kako će poreska izaći na kraj sa ovim zadatkom, ta služba je prilično unazađena. Par alatki jesu nabavili, prva je ovaj registar korisnika doznaka a druga mogu biti izvršitelji. 

S druge strane, kod mene je pre par godina ugašena jedinica PU. Radi se o još 1 prepisivanju i primeni stranih zakona gde se gustina mreže između ostalog definiše po broju stanovnika, ali niko nije uzimao u obzir da mi nemamo povezanost institucija i razmenu podataka kao zemlje čije zakone primenjujemo.

Link to comment

Ceo članak iz Politike:

 

Quote

 

Frilenseri se odavno nalaze pod lupom poreznika

 

četvrtak, 22.10.2020. u 22:00
Marijana Avakumović

 

Onima koji iz Srbije rade za strane firme, a ne plaćaju poreze i doprinose sleduje kazna i do deset godina zatvora, kažu u Poreskoj upravi

Poreska uprava tačno zna kome svakog meseca leže na račun plata iz inostranstva i ustanovila je da veliki broj frilensera ne plaća poreze i doprinose. Njeno prošlonedeljno, prilično neobično saopštenje, iako blago po tonu, nije tek tako objavljeno i značilo je ozbiljno upozorenje. Ispostavilo se da je Siniša Mali, ministar finansija, bio u pravu kada je rekao da je najava provere bio lep gest Poreske uprave, koja nije morala da najavi kontrolu građana koji iz Srbije rade za firme iz inostranstva, a nemaju registrovana predstavništva ovde ili pak zarađuju novac preko društvenih mreža.

Poreska uprava je potvrdila za „Politiku” da je identifikovala sve građane koji su ostvarivali prihode iz inostranstva, ne navodeći broj, ali je naglasila da će moći kontinuirano da ih kontroliše, kao i da preduzme sve zakonom propisane mere u cilju naplate. Na naše pitanje koliko njih ne plaća poreze i doprinose, rečeno nam je da su poređenjem podataka o uplatama iz inostranstva sa podnetim prijavama identifikovali veliki broj fizičkih lica koja nisu podnela poreske prijave, obračunala porez i pripadajuće doprinose i izmirila svoje zakonske obaveze.

Pošto među frilenserima vlada dilema kako se oporezuju njihove zarade, u Poreskoj upravi objašnjavaju da se prihod koji fizičko lice ostvari u inostranstvu oporezuje Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Frilenseri imaju obavezu da podnesu poresku prijavu u roku od 30 dana od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda. Poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove, čija visina zavisi od vrste ugovora, to jest vrste prihoda koje je to lice ostvarilo. Stopa poreza je 20 odsto.

– Obračun doprinosa zavisi od toga da li je to fizičko lice osigurano po osnovu zaposlenja, odnosno po drugom osnovu u Srbiji ili ne. Ukoliko je osigurano, obračunava samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5 odsto, a ukoliko nije osigurano, pored doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, obračunava i doprinos za zdravstvo po stopi 10,3 odsto – objašnjavaju u Poreskoj upravi.

Ukoliko fizičko lice ostvaruje prihod iz inostranstva koje ima tretman zarade, u obavezi je da obračuna porez na ostvarenu zaradu. Poreska osnovica umanjuje se za mesečni neoporezivi iznos. Poreska stopa iznosi 10 odsto.

Osnovica za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje jeste zarada koju je to fizičko lice primilo, pri čemu se obračunavaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5 procenata, za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 odsto i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti po stopi od 0,75 odsto.

– Poreska uprava je, u skladu sa najboljom svetskom praksom, uputila poziv poreskim obveznicima da samoinicijativno podnesu poreske prijave. Međutim, ukoliko i pored upućenog poziva ne podnesu poreske prijave i ne izmire svoje obaveze, propisane su prekršajne kazne po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i krivično delo poreske utaje shodno krivičnom zakoniku – navode poreznici.

Fizičko lice koje ostvaruje prihode iz inostranstva, a za ostvarene prihode ne podnese Poreskoj upravi poresku prijavu, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara. Ukoliko fizičko lice ne uplati porez utvrđen u poreskoj prijavi, kazniće se i novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara.

Krivičnim zakonikom propisano je krivično delo poreske utaje za lice koje, u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, ne prijavi stečeni prihod ili u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara. To lice kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom. Ukoliko iznos ove obaveze prelazi pet miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do osam godina i novčanom kaznom. Kad iznos obaveze prelazi petnaest miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.

Kako se oporezuju frilenseri u inostranstvu

Kada je reč o oporezivanju frilensera u drugim državama, na sajtu „Startit” navodi se da porez na dohodak frilensera u Rumuniji iznosi 16 odsto. Što se penzijskog osiguranja tiče, mogu da plaćaju pun iznos od 26,3 odsto, ali i 10,5 procenata, čime se njihova penzija umanjuje. Ukoliko zarađuju manje od 300 evra, mogu da izaberu da ne plaćaju to osiguranje, ali onda nemaju prava na penziju.

Nemački frilenseri ne plaćaju porez na dobit, ali plaćaju porez na dohodak (14–42 odsto), kao i PDV od 19 odsto, mada on može biti i niži u zavisnosti od usluge koju pružaju. U Belgiji je porez na dohodak 25–50 odsto u zavisnosti od visine zarade, a oni koji zarađuju više od 25.000 evra godišnje ulaze u PDV sistem, koji je 21 odsto.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/465119/Frilenseri-se-odavno-nalaze-pod-lupom-poreznika

 

 

Link to comment
13 hours ago, Kundera said:


Ma ja mislim da ce oni uvek da daju listu kada neka od drzava zvanicno zatrazi.

 

mislio sam na ovo

 

 

Spoiler

 

Zastarelost poreske obaveze odnosno zastarelost prava na naplatu poreske obaveze

Mišlјenje Ministarstva finansija, br. 413-00-28/2018-04 od 15.5.2018. god.

Odredbom člana 1.  stav  1.  Zakona  o  poreskom  postupku  i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02, 84/02− ispravka, 23/03−ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−dr. zakon, 62/06−dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09−dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12− ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15−autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16 i 30/18, u dalјem tekstu: ZPPPA) propisano je da se tim zakonom uređuje postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje (u dalјem tekstu: poreski postupak), prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji.

Odredbom člana 2a stav 1. ZPPPA propisano je da se taj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje  te  jedinice  utvrđuju,  naplaćuju  i  kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama, uklјučujući i izvorne javne prihode koje jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u postupcima u kojima donose poreske upravne akte, kao i druge akte u upravnom postupku.

Odredbama člana 114. ZPPPA propisano je da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.

Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

Prema članu 114a ZPPPA propisano je da pravo poreskog obveznika na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Zastarelost prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja.

Prema članu 11ž ZPPPA propisano je da pravo na utvrđivanje,  naplatu, povraćaj, poreski  kredit,       refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Poreska uprava, po isteku roka iz stava 1. ovog člana, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja  poreza, zbog zastarelosti.

Odredbama člana 114z ZPPPA propisano je da zastarelost prava Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče:

  • za vreme od pokretanja upravnog spora do pravosnažnosti sudske odluke;
  • za vreme kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne može otpočeti, odnosno da se započeti poreski postupak prekida;
  • za vreme kada je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ovog zakona, plaćanje dugovanog poreza odloženo.

Vreme trajanja zastoja zastarelosti iz stava 1. ovog člana ne računa se u apsolutni rok za zastarelost.

Saglasno navedenom, pravo nadležnog poreskog organa na naplatu poreske obaveze zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče, tj. od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je ta obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

Ukoliko je nadležno poreski organ protiv poreskog dužnika preduzimao radnje u cilјu naplate poreske obaveze, rok zastarelosti prava na naplatu se prekidao svakom radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilјu naplate i posle prekida počinjao da teče iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida nije se računalo u zakonom određen rok za zastarelost.

Pravo na naplatu poreske obaveze uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo naplatiti (osim u slučajevima iz člana 114z ZPPPA).

Napominjemo da nadležni poreski organ u svakom konkretnom slučaju proverava i utvrđuje činjenično stanje u pogledu predmetnih uplata, utvrđuje postojanje više ili pogrešno plaćenog poreza, da li je bilo prekida zastarelosti i da li je, u  vezi sa tim, došlo do zastarelosti poreske obaveze.

 

 

 

 

Edited by cedo
Link to comment

ali formulacija 'poreska uprava tachno zna kome da...' kao fantastichno dostignuce srbije 21 veka. i onda poreska uprava sedi na tom saznanju 5 godina i ne radi nishta 5 godina, dok joj se ne da signal da je vreme isuse.gif

drzava nas sve na koliko hocesh nachina drzi u stanju krshenja nekog zakona za koji znamo ili ne znamo i na tome se i odrzava ova nasha zavera. cuti, naci ce ti neshto ph34r.gif

sent from bubamoto



  • +1 2
Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...