Stigli i frilenseri na red.

[vememah]

21 minutes ago, Kundera said:

Mozes imati samo racun u insotranstvu

 

Ni to ne garantuje nikakvu zaštitu od poreskih organa.

 

Quote

 

Države članice potpisnice konvencija "On Mutual Administrative Assistance In Tax Matters"
http://www.oecd.org/tax/exchange-of-tax-information/Status_of_convention.pdf

 

^ Republika Srbija je počela sa primenom ovog dogovora sa ostalim državama dana "01-12-2019".
Preko ovog linka možemo da vidimo koliko je sporazum implementiran i šta je sve na snazi:
https://www1.compareyourcountry.org/tax-cooperation

 

Kada se izabere država Republika Srbija bez Kosova i Metohije može se saznati da je sporazum o razmeni informacija na zahtev (EOIR) na snazi baš kao i sporazum o automatskoj razmeni informacija (AEOI).

Dakle - nema dileme da postoji i automatsko razmenjivanje podataka! NBS će imati podatke svojih građana Republike Srbije ukoliko prime uplatu na račun neke banke koja posluje u zemljama potpisnica[ma] gore spomenutog ugovora i samim time isti će biti i na raspolaganju poreskoj upravi.

 

https://forum.benchmark.rs/showthread.php?398628-IT-preduzetnici-Banke-porezi-propisi&p=6212231&viewfull=1#post6212231

[gospa buba]

ne mogu se svi iseliti.

sent from bubamoto

[Filozof manijak]

Ne mogu ni sve u zatvore srpati 

[napadaj]

Uslove pod kojima rezidenti mogu da drže devize na računima kod banaka u inostranstvu propisuje NBS, čija odluka kaže:

 

Spoiler

 

2. Девизе на рачуну код банке у иностранству могу држати следећи резиденти:

 

1) дипломатска, конзуларна и друга представништва Републике Србије у иностранству која се финансирају из буџета Републике Србије – до износа неопходног за финансирање тих представништава наведеног у решењу министарства надлежног за спољне послове, односно другог надлежног органа;

2) домаћи држављани запослени у представништвима из одредбе под 1) овог става – до укупног износа зарада остварених од момента упућивања у та представништва;

3) лица која се упућују на рад у мисију Републике Србије у иностранству на основу одлуке надлежног органа, као и представници државног органа који у иностранству бораве на основу одлуке Владе Републике Србије – до износа наведених у тим одлукама;

4) лица која се на стручно усавршавање у иностранству упућују на основу решења – у висини трошкова из тог решења, као и лица којима се могу преносити средства плаћања по основу издржавања породице – до износа утврђеног прописом којим се уређују лични и физички преноси средстава плаћања у иностранство и из иностранства;

5) лица која се исељавају из Републике Србије, уз доказ о исељењу – до износа који је пренет, односно изнет из Републике Србије у смислу прописа из одредбе под 4) овог става;

6) страни држављани који на основу дозволе за боравак, односно радне визе бораве у Републици Србији дуже од једне године;

7) власници непокретности у иностранству за продају ове непокретности – до износа вредности непокретности наведене у уговору о купопродаји;

8) лица која имају држављанство Републике Србије и пребивалиште у Републици Србији а имају и држављанство друге државе, затим лица с пребивалиштем у Републици Србији која имају држављанство само Републике Србије и чији боравак у иностранству није дужи од годину дана – и то на основу радне визе, посебне категорије виза, боравишне дозволе или другог документа којим се доказује, односно омогућава овај боравак, као и лица која су остварила страну пензију у земљама с којима није закључен међудржавни споразум – ради уплате пензија.

 

После престанка разлога због којих је резиденту омогућено да држи девизе на рачуну код банке у иностранству у смислу става 1. ове тачке – резидент је дужан да у року од наредних 30 дана унесе у Републику Србију преостала средства и угаси тај рачун.

 

3. Резидент може држати девизе на рачуну код банке у иностранству под условом да је за то добио одобрење Народне банке Србије, и то у следећим случајевима:

 

1) за финансирање извођења инвестиционих радова у иностранству – на основу уговора са инвеститором, односно страним кредитором и предрачуна планираних месечних трошкова, а у износу:

– примљеног аванса од страног инвеститорa,

– примљеног страног кредита за финансирање радова ако је страни кредитор одобравање кредита условио држањем средстава тог кредита на рачуну код стране банке,

– планираних просечних месечних трошкова у вези са извођењем ових радова, те снабдевањем и одржавањем градилишта у иностранству;

2) за добит у локалној валути остварену извођењем инвестиционих радова у иностранству, и то за износ добијен конверзијом те валуте у валуту којом се тргује на девизном тржишту у Републици Србији, а ради уноса ове добити у Републику Србију после завршетка тих радова;

3) за истраживачке радове у иностранству – на основу копије уговора о концесији за те радове;

3а) за измирење пореских и других јавноправних обавеза према страној држави – даваоцу концесије по основу прихода од предмета концесије, ако је прописом те државе уређено да се ове обавезе могу измиривати искључиво преко рачуна код банке у тој држави – на основу извода из прописа те државе и решења надлежног органа;

3б) за наплате по основу повраћаја пореза оствареног у страној држави, ако је прописом ове државе уређено да се повраћај овог пореза врши искључиво преко рачуна код банке у тој држави – на основу извода из прописа те државе и документа којим се доказује право на повраћај пореза;

4) за плаћање текућих трошкова обављања делатности представништава или огранака правних лица у иностранству, осим представништава из тачке 2. ове одлуке, као и за плаћање услуга у међународном робном и путничком промету – до висине планираних месечних трошкова – на основу спецификације ових трошкова и на основу документа страног органа којим се доказује да је правно лице основало представништво или огранак у иностранству;

5) за полагање гарантног депозита ради учествовања на лицитацији, тендеру, односно ради упућивања понуде за преузимање акција ако страни сауговарач то условљава или пропис односне земље на то обавезује – на основу копије уговора, извода из расписане лицитације или тендерске документације, односно извода из прописа односне земље;

5а) за полагање гарантног депозита по основу гаранције коју страна банка издаје резиденту који изводи инвестиционе радове у иностранству, и то до износа из захтева ове банке за полагање гарантног депозита, односно уговора о гаранцији – на основу копије тог захтева, односно тог уговора, као и уговора о извођењу инвестиционих радова у иностранству;

5б) за измирење обавеза у иностранству које настају у вези с његовом балансном одговорношћу као учесника у систему којим се врши транспорт енергената – на основу извода из прописа односне државе којим је уређено да се ове обавезе могу измирити само преко рачуна код банке у тој држави и документа којим се доказује ова обавеза;

6) за коришћење страног финансијског кредита који је намењен за плаћања у иностранству ако је коришћење таквог кредита условљено држањем средстава код стране банке – на основу копије уговора о кредиту и пријаве кредитног задужења евидентираног код Народне банке Србије;

7) за плаћање ради куповине хартија од вредности у иностранству у складу са Законом о девизном пословању – на основу копије уговора закљученог са овлашћеним учесником на организованом тржишту хартија од вредности у иностранству и извода прописа односне земље на основу ког је држање девиза на рачуну код банке у иностранству услов за плаћање тих хартија;

7а) за наплате по основу продаје хартија од вредности у иностранству и по основу прихода од хартија од вредности купљених у иностранству у складу са Законом о девизном пословању, као и за наплате по основу повраћаја средстава уложених у привредно друштво основано у иностранству (продаја привредног друштва, престанак привредног друштва, добит од улагања у привредно друштво и сл.) – на основу извода из прописа односне државе на основу ког је држање девиза на рачуну код банке у тој држави услов за ову наплату;

8) за депоновање и улагање средстава друштава за осигурање у иностранству – на основу претходне сагласности Народне банке Србије која се издаје на основу закона којим се уређује осигурање;

9) за прикупљање донација и новчаних прилога из иностранства у научне, културне и хуманитарне сврхе – на основу копије уговора о донацији или друге документације у којима је држање девиза на рачуну код банке у иностранству услов за добијање ових донација, односно прилога, а до износа из тог уговора, односно те документације;

10) за наплате по судском решењу у иностранству ако је тим решењем условљено да се наплата врши преко рачуна код стране банке – на основу копије судског решења;

11) за плаћање трошкова лечења у иностранству, као и трошкова боравка који су повезани с тим лечењем – на основу одговарајуће документације коју је издала надлежна здравствена институција у Републици Србији или иностранству и других достављених доказа.

 

 

https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/narodnabanka/odluka/2012/31/3/reg

 

 

U prevodu - ne može tek tako i to ne bi bilo rešenje za frilensere i ostale.

 

[morgana]

mogu li se - ovo pitam skroz teorijski -  rezidenti srbije registrovati kao preduzetnici u nekoj nerazvijenoj opstini, bez obzira na to sto u njoj nemaju prebivaliste?

takodje, pri kojim uslovima se moze otvoriti firma sa jednim zaposlenim i minimalnim zakonskim radnim vremenom?

Edited October 21, 2020 by morgana

[Zabalujev]

8 minutes ago, morgana said:

mogu li se - ovo pitam skroz teorijski -  rezidenti srbije registrovati kao preduzetnici u nekoj nerazvijenoj opstini, bez obzira na to sto u njoj nemaju prebivaliste?

Naravno da može, znam ih onoliko koji su na vrhuncu paušalstva bili prijavljeni po jugu Srbije.

Quote

takodje, pri kojim uslovima se moze otvoriti firma sa jednim zaposlenim i minimalnim zakonskim radnim vremenom?

Ne znam da ima nekih posebnih uslova da otvoriš doo i budeš vlasnik i direktor. Moja kuma tako radila godinama (marketing), onda jedan poznanik, dugogodišnji admin, developer, uvoznik i zastupnik za licence... 

 

[nenad]

12 hours ago, radisa said:

 

Tako i i treba kad ne čitam nijedan medij osim foruma...

 

Jbt, jbt... Kako ljude nije sramota da budu ovakvi lažovi? Kako se utripuješ da pričaš ovakve gluposti ozbiljno? Kako se postaje ovakav?

 

njih apsolutno zabole, sve moze. oni su sunuli 200 miliona evra drzavnih para u telekom, preko onih obveznica, i time prakticno finansirali kupovinu kopernikusa, to niko nije ni primetio.

[morgana]

11 minutes ago, Zabalujev said:

Naravno da može, znam ih onoliko koji su na vrhuncu paušalstva bili prijavljeni po jugu Srbije.

Ne znam da ima nekih posebnih uslova da otvoriš doo i budeš vlasnik i direktor. Moja kuma tako radila godinama (marketing), onda jedan poznanik, dugogodišnji admin, developer, uvoznik i zastupnik za licence... 

 

 

nema posebnih uslova za doo, naravno, nego pitam moze li direktor da bude prijavljen na nepuno radno vrijeme, moze, ali doprinose placa, ako mu je to jedino radno mjesto, u odnosu na minimalnu osnovicu za doprinose koja je valjda nesto ispod pola prosjecne plate. ako je zaposlen jos negdje placa ih srazmjerno radnom vremenu u svakoj firmi ponaosob, pa je to moguci nacin za registraciju i umanjivanje troska za frilensere koji su i negdje zaposleni

 

za prijavu u nerazvijenim opstinama, bas kul, ako se u buducnosti odlucim da pola godine plus jedan dan boravim u srbiji, otvaram biznis u surdulici

 

opet, ovo nije nikakvo rjesenje za one sa bas niskim prihodima o kojima smo pricali niti moze da zamijeni valjano rjesavanje pitanja frilensera u zakonu o radu, a ni navodnu retroaktivnost obaveza

Edited October 21, 2020 by morgana

[napadaj]

U međuvremenu su izjednačili poreze po opštinama za delatnosti kod kojih su se oni koji ih obavljaju najviše prijavlivali po malim mestima, pa više ni te prijave po Babušnici i Kuršumliji ne donose značajnu uštedu.

 

https://www.capernaum.rs/blog/2020/01/03/pausalno-oporezivanje-od-1-januara-2020-godine/

 

Spoiler

Izuzetno, polazna osnovica za sledeće delatnosti se dobija se tako što se prosečna mesečna zarada ostvarena u Republici Srbiji pomnoži sa brojem zaposlenih u Republici Srbiji na osnovu poslednjih objavljenih podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike i sa koeficijentom delatnosti (u skladu sa podatkom o pretežnoj delatnosti u rešenju o registraciji preduzetnika), a zatim podeli sa brojem stanovnika u Republici Srbiji:

 

4932	Taksi prevoz
4939	Ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju
5911	Proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda itelevizijskog programa
6201	Računarsko programiranje
6202	Konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije
6209	Ostale usluge informacione tehnologije
6311	Obrada podataka, hosting i sl.
6312	Veb portali
6399	Informacione uslužne delatnosti na drugom mestu nepomenute
7022	Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem
7111	Arhitektonska delatnost
7112	Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje
7410	Specijalizovane dizajnerske aktivnosti
9001	Izvođačka umetnost
9002	Druge umetničke delatnosti u okviru izvođačke umetnosti

 

Edited October 21, 2020 by napadaj

[morgana]

eee jebga

[Zabalujev]

27 minutes ago, morgana said:

pa je to moguci nacin za registraciju i umanjivanje troska za frilensere koji su i negdje zaposleni

Pa još prošle godine neki "paušalci" su razmatrali opciju da se nekoliko njih udruži u doo. A namenski predložio zadrugu, pa nek vide šta im odgovara. E sad, ako svako hoće da bude pustinjak za sebe ili je umislio da je novi zukeberger ili šta već, ili da nastavi sa dosadašnjom pričom: xaxa, neće država videti dinara od mene, ko ga... 

 

Quote

U međuvremenu su izjednačili poreze po opštinama za delatnost

Što bi reko onaj Zvezdin golman, smara me više da pričam 

[morgana]

kooperative su inace zanimljiva stvar, ne znam kako ih srpski zakon tretira.

samo sto je to sve budzenje, a ne nacin za poslovanje kakav treba da bude.

prepisati zakon iz inostranstva, prilagoditi ga, to je jedino pravo rjesenje.

mislim, nisu ni drugdje omasovili kooperative nego smisleno ozakonili frilensing

Edited October 21, 2020 by morgana

[lazni]

1 hour ago, morgana said:

 

nema posebnih uslova za doo, naravno, nego pitam moze li direktor da bude prijavljen na nepuno radno vrijeme, moze, ali doprinose placa, ako mu je to jedino radno mjesto, u odnosu na minimalnu osnovicu za doprinose koja je valjda nesto ispod pola prosjecne plate. ako je zaposlen jos negdje placa ih srazmjerno radnom vremenu u svakoj firmi ponaosob, pa je to moguci nacin za registraciju i umanjivanje troska za frilensere koji su i negdje zaposleni

 

za prijavu u nerazvijenim opstinama, bas kul, ako se u buducnosti odlucim da pola godine plus jedan dan boravim u srbiji, otvaram biznis u surdulici

 

opet, ovo nije nikakvo rjesenje za one sa bas niskim prihodima o kojima smo pricali niti moze da zamijeni valjano rjesavanje pitanja frilensera u zakonu o radu, a ni navodnu retroaktivnost obaveza

osnivac ako je u radnom odnosu u drugoj firmi, moze biti zastupnik u svojoj i po tom osnovu placa pio doprinose na najnizu osnovicu cc 6.600 dinara mesecno.

 

moze za direktora da imenuje drugo lice koje je vec u radnom odnosu (brata, sestru, suprugu/a, ...) i da sa njim sklopi ugovor o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa. doprinose placa na ugovorenu naknadu, pri cemu ugovor moze da bude bez naknade (pu ovo cesto osporava, postoji misljenje mfin na koje se neopravdano i nicim izazvano pozivaju) ili da ugovori neku minimalnu naknadu na koju placa doprinose. (npr 1.000 rsd mesecno).  

 

od troskova ima racunovodju i porez na ostvarenu dobit po stopi od 15%. 

[harper lee]

2 hours ago, morgana said:

opet, ovo nije nikakvo rjesenje za one sa bas niskim prihodima o kojima smo pricali niti moze da zamijeni valjano rjesavanje pitanja frilensera u zakonu o radu, a ni navodnu retroaktivnost obaveza

 

Za te koji povremeno nesto malo zarade od nekakvih bednih poslica i treba traziti i naci neko resenje kako bi se zastitili. Ove sto mlate hiljade evra mesecno a ne placaju porez na foru ko jebe, njih mogu i do gole kozhe da skinu ako hoce. Lopov odrao lopova, nista sto bi zanimalo obicnog coveka.

[morgana]

naravno