1 minute ago, radisa said:

Imam... :(

 

Meni je sve jasno..neka preostali na forumu odluce da li ti je ovde mesto ili ne.

 

A nabanovao si se sveta..bilo ti je lepo dok si kozni mantil nosio..eh..

@Alfa

 

Ti si barem svesna svoje hipohondrije. Moj najbolji drug klizi polako. Opominjemo ga, ljudi više neće da ga slušaju, što bi rekli psiholozi krug mu se sužava. Dve i po godine, više niko ne može da prati njegove bolesti: nervozna creva, hemoroidi, prostatitis, helikobakterija... Sve su to legitimna stanja, ali za svaki od njih je on prvo mislio da ima rak, za svaki od njih od objašnjava satima i satima simptome, šta mu je lekar rekao, svakog dana zove, priča po sat-dva. Ja ga i dalje slušam. Pitam ga nekad da li misli da možda preteruje, nekad mu ukažem da će se tako zatvoriti u svoju rupu, da ga ljudi izbegavaju... Ako mu kažeš previše otvoreno ljuti se. Ima ok platu pa ide kod privatnih lekara za sve (odlepio bi kod državnog) i ja ozbiljno sumjam da ga tamo muzu. Neshvatljiv novac je dao. Kad odem kod njega, nosimo maske i sedimo na 3 metra udaljenosti. Letos je udario cevanicu dok smo se šetali, od tad je bio (u istom kliničkom sistemu) kod raznih fizijatara, lekara, da bi posle gomile fizioterapija otišao letos na izlet s drugaricama. Toliko ih je iznervirao kukanjem o rani, teranjem da mu vade smrdibube iz sobe, nekad budeći ih noću iz sna, da su ga one naložile da mu se rana oseća, da je možda sepsa, pa je opet išao kod lekara. Našli su mu proširenu venu (prenosim njegove izveštaje, nemam pojma) i zakazali hitnu operaciju (???). Hiljadu i po evra. Operisao. Ide tako sa zavijenom nogom po kući, krevet više ni ne namešta, ako treba da prilegne. Zove pre neki dan bio je na kontroli, sve je ok sad može da leći zglob. Kakav zglob? Pa, puko mu je ligament, to mora da se leči. A sigurno nije puko, možda ga je istego. I stalno je nešto čudno, čudan bol, čudan osećaj, čudno izgleda... Ja kažem pitaj lekara. Ili jeste ili nije, sledi dijagnoze tj terapije. Treba da sprema izložbu koju je otprilike želeo celog života, ali sad ne može da stoji zbog te noge. Dve i po godine je 'bolestan', često govori kako je to bilo dok je bio zdrav, sad kad je bolestan dao bi sve da vrati zdravlje... Ne kažem da mu nije ništa, samo kažem da je to što mu se dešava u glavi gore od bilo kakve bolesti. Njemu je pandemija došla kao potvrda da je sve opasno i ništa ne treba raditi i nigde ne treba ići. Juče me zvao da mi kaže da nije ni siguran za tu izložbu, kako će to sad uopšte, ima li to smisla, ko će doći... Ja mu kažem brate zakaži prvo termin, ja sam dobio nešto na nekom konkursu dogovorio se za septembar 2021. Ludilo. Urgiram da ide kod psihića ali neće, već je bio godinama, nema para sad zbog bolesti (???). 

 

Baš zato što si umorna od psihoterapije, treba da ideš. Neki događaj će da te lansira u psihozu i nećeš više izaći, nikom ne želim psihijatrijsku hospitalizaciju kod nas. Zaista. Neću da se igram psihologa na forumu, nije tema za diskusiju... Bolje me zovi ako nemaš kome da se izjadaš, ali i to je samo međukorak do psihološke pomoći.

2 hours ago, Indy said:

 

Znam... Ali, nije ona problem ovde, i nije u njoj problem... Znamo već u čemu/kome je problem, nema potrebe da vama tamo ja to govorim...

Mislim da je ovo slučaj gde prilično jeste u njoj problem. Ali, umesto da raspravljamo šta je normalno, nije loše dati ideje šta radimo ako nema ko da ode po namirnice i lekove kad smo zaraženi. Ja bih možda prethodno zvao apoteku i pitao. Da se nekako razmenimo ekstremno pažljivo, da ne ulazim uopšte ili nemam pojma. Jel zna neko koje su preporuke u tom slučaju?

Navodno ovako trenutno izgleda "svemirski brod", tj. upravo otvorena bolnica u Batajnici.

 

 

 

 

 

 

 

 

Edited December 5, 20205 yr by vememah

5 hours ago, Indy said:

... I jel vama to normalno? Tako treba?

 

Neki zaista nemaju koga da posalju (recimo oboje u kuci zarazeni, nemaju dece...)

 

A jednom (pisao vec) usao u apoteku i zena se raspricala sve u 16, kaze dobila test, pozitivna, bira vitamine, raspituje se sta koji radi (iako ima precizan spisak)... jadne one apotekarke, ja sam tu bio par minuta dok me druga usluzivala ali jebote zeno udji, kupi i izadji. E sad koliko im dnevno dodje takvih sa krpenim maskama direkt iz ambulante, nisam ziv.

4 hours ago, Alfa said:

Umorna sam od psihoterapije Kristofere, dugo sam išla, zaista dugo. Onda sam shvatila da ovo nijedan lekar neće moći da mi izbije iz glave, i takođe nema utehe za tatu, to ne može da se prežali nikad i od njegove smrti sam polumrtva. Umorna sam od bolesti, od lekara, sve sam to prošla sa tatom, milion puta sam poželela da sam i ja otišla za njim. Onda se pojavilo ovo i kod mene se pogoršalo. Ako postoji način da ovo nikada ne dođe do mame i mene, sve smo uradile, svega se pridržavamo. Njegovom smrću sam uvidela da ne postoji besmrtnost ili onako kako sam je ja zamišljala. I ako bih morala da biram šta će me ubiti, biram Alchajmera, to je imao tata, ali neću ništa drugo, ništa, i ni slučajno ovu prokletu koronu.

 

Znam da ne bi trebalo da se petljam ali pogodio me je ovaj tvoj post i moram, izvinjavam se. Promeni terapeuta. Menjaj ih kao carape dok ne nadjes osobu sa kojom ces moci da nadjes komunikaciju. Sad mozes da komuniciras s njima preko skajpa ili neke druge komunikacione platforme ako se bojis da izlazis. Nemoj se predavati, nemoj razmisljati o smrti, biraj nacine kako ces da zivis a ne kako ces da umres. Sve je to normalno sto osecas, strah je normalan, OKP je normalan, desava se milionima ljudi i prevazilazi se, pobedjuje se, savladjuje se. U ovom trenutku te zidovi pritiskaju jer ih privlacis sebi, naucices ponovo da ih odgurujes od sebe i osecaces se slobodnijom. Ne desava ti se nista sto ne mozes da kontrolises samo si u poslednje vreme zaboravila kako ali to ti je kao bicikl, kad jednom naucis nikad vise ne zaboravljas trajno. To sto si svesna sebe na nacin na koji si svesna je vec tvoja velika pobeda, sad ti samo preostaje da na tu jednu veliku pobedu nakalemis gomilu malih koje ce dolaziti jedna za drugom. Na svakoj ces morati da radis ali svaka ce ti doneti sve vise i vise srece, zadovoljstva i mira.

 

Zivot ume da bude kompleksna stvar za podneti ali ima jedno zlatno pravilo - zivot uvek nadje put. Na nama je samo da naucimo da ga zivimo kako bismo taj put prepoznali kad ga zivot pronadje. Tamo negde u buducnosti mnogo lepih i vaznih stvari ceka na tebe i cekace te sve dok ne budes spremna da ih pronadjes, nece izdati. Menjaj terapeute sve dok nadjes nekog ko ce ti pomoci ali znaj, ti vec sve sto ti je potrebno imas u sebi i samo ti je potreban neko da ti pomogne da ga nadjes. Svakome od nas je to ponekad potrebno. Njegos nas uci da casu meda jos niko nije popio a da je nije zagorcao casom zuci ali nikada ne treba zaboraviti jednu stvar - u toj recenici subjekat je casa meda a ne casa zuci.

 

Ostaj mi zdravo i bori se za tu casu meda. I ne zaboravi nikad da imas sve nas ovde kad ti nesto zatreba.

2 hours ago, SNARC said:

 

Znas kako..ovaj virus je tu i nece skoro da se skloni..a ljudi koji ga imaju moraju da funkcionisu nekako. Zato svi i nosimo maske.

 

A ako se ne varam..ispravice me neko ako gresim..Ako dve osobe, koje nose maske, jedna od njih zarazena, komuniciraju..sanse da se druga zarazi je ispod 1%.

 

Nisi komunicirala sa njim..nosili ste maske, ergo izvesno je da je sve Ok.

 

Moras malo da spustis gas..da pokusas bar.

 

Preporucujem da sutra pogledas Utisak nedelje, gostuje frajer koji se zove Milenko Sekler, lepo ume da objasni sta i kako. 

Nisam znao da je tako mali procenat ako oboje nose masku a jedno je zarazeno,verovatno i distanca je pozeljna izmedju njih.

2 minutes ago, Bogotac said:

Nisam znao da je tako mali procenat ako oboje nose masku a jedno je zarazeno,verovatno i distanca je pozeljna izmedju njih.

 

Ja tako pamtim..i cekam da me neko ispravi.

 

Distanca je svakako pozeljna..sve i da nema virusa.

1 hour ago, Hermetico said:

Moj najbolji drug klizi polako. Opominjemo ga, ljudi više neće da ga slušaju, što bi rekli psiholozi krug mu se sužava. .Dve i po godine, više niko ne može da prati njegove bolesti..

...

Pitam ga nekad da li misli da možda preteruje, nekad mu ukažem da će se tako zatvoriti u svoju rupu, da ga ljudi izbegavaju... Ako mu kažeš previše otvoreno ljuti se.

 

...otišao letos na izlet s drugaricama. Toliko ih je iznervirao kukanjem o rani, teranjem da mu vade smrdibube iz sobe, nekad budeći ih noću iz sna, da su ga one naložile da mu se rana oseća, da je možda sepsa, pa je opet išao kod lekara.

...

uh,

 

kao da ti je drugar Sheldon Cooper

 

 

Možda je bolje da ovaj moj post prebace na psihološke posledice covida. Ovih dana sam posebno osetljiva jer pre tačno godinu i po dana sam videla tatu poslednji put. Javili su da je u komi, otrčala sam u bolncu s namerom da ga probudim i spasim. Bila je to samo moja fikcija. Kada sam ušla u sobu, bio je na kiseoniku (na istom tom kiseoniku na kom završe neki sa koronom, da, eto onaj juče u apoteci što je išao u društvo i mogao je izbeći zarazu, i ne, ne želim mu da stigne do kiseonika, neka se oporavi kao da je prehlada, ali moj jadni tata nije mogao tek tako da dobije alchajmera). Htela sam da ga probudim, da vičem, ta sonda sa kiseonikom me je donekle sprečavala. Ali videla sam da nema svrhe, da se gasi život i da ne mogu tako slabog čoveka, izmučenog čoveka koji je tako teško disao drmusati za ramena i govoriti mu da se probudi, videla sam da neću ništa postići. Plašila sam se da mu se ne pomeri kiseonik sa lica. Ništa nisam mogla da uradim, samo sam sedela. Bio je u užasnom stanju i ta slika mi nikad neće izaći iz glave. Nadala sam se dok nam nisu javili. Rekli su da su šanse da preživi bile 2-3% i da se probudio, zauvek bi bio kao biljka. Pa čak i to, ali smrt nikad nisam prihvatila. Sve mi je bolje sem smrti i mrzim kad mi kažu da je to bio spas za njega. Tačno 9 meseci posle tatine smrti "zvanično" je potvrđen prvi" slučaj korone u Srbiji  i mene je uhvato strah od gubitka drugog roditelja. Više me je strah za mamu nego za sebe. Ako tata nije mogao da se spase, onda da mama bude dugovečna i da nikad, nikad ne dobije  ovo zlo jer ne bih podnela, ubila bih se. Ali baš zato što ima  puno neodgovornih, strepim da će jednom jedna od nas dve dobiti ovo, a ovo može da se izbegne. Alchajmer, demencija, šlog ne mogu da se izbegnu, nisu zarazni i ne postoji vakcina. Za ovo će pronaći.

Praštajte za ovaj poduži post, danas je tužan dan za mene.

Vojna bolnica Nis od danas u kovid sistemu.

skoro da je izvesno da ce sve zavrshiti u kovid sistemu.

Ostale  bolesti nestale,divno.

.

Edited December 5, 20205 yr by Haralampije

4 hours ago, vememah said:

Navodno ovako trenutno izgleda "svemirski brod", tj. upravo otvorena bolnica u Batajnici.

 

 

 

 

 

 

 

 

Dobro, ta bolnica se sada gradi kao Maxi, imas rok 90-120 dana i cao. Jedino sto je bolnica jedno 50 puta slozeniji poduhvat. Bice tu jos sran ja ali ce je zavrsiti a valjda ce iBIA povatati one sto pale sklopke