Grčka an ženeral

[Ros]

btw, kikladi su za boeme (izuzimajuci mondenske mikonos i santorini) i to je, bar za mene, uz krit ono greece essential :)

[bad music for bad people]

onda smo imali neki nezgodan polazak trajekta za astepaleu u 2-3 ujutro, tako da smo se spakovali i sa sve stvarima se spustili par metara u birtiju u kojoj smo visili i tamo ubili vreme do dolaska blue stara.

neiskusno sam se olešio i onda džonjao na brodu. madam kaže da me je jedva probudila da se iskrcamo i da sam pružao ozbiljan otpor. ja se toga ne sećam i mislim da me samo zajebava.

 

elem, stigosmo i na astepaleu. sačekao nas lik koji nam je najmio studio (15€ po glavi, najbolji do sada ikada tj. najveći, najveća terasa + gratis cvrčak u kupatilu, što ćemo da otkrijemo tek sutra veče) i odvezao nas do istog. zabo sam i ustadoh oko 9:30. dok je madam spavala reših da se promuvam što će reći da se spustim stepenicama dole u centar sela i kupih neke pite sa sirom i čime već + ovčije kiselo mleko. au, greška! nikako tako mamuran po tom suncu, ali avaj! dok sam se uspeo na mont everest gde nam je bila gajba, htedoh da crknem. srce mi se popelo do grla i još gore, upade između ušiju i samo pulsira bum-bum-bum, kao da će da eksplodira. mrzeo sam astepaliju, svoju žensku, celi svet! trajalo je to podugo i posle doručka i sigurno sam gunđao na putu ka gradskoj plaži stepenicama. sreća te smo išli nizbrdo. 

onda, posle malo plivanja sve se zaboravilo :)

uveče smo se promuvali tom praktično jedinom ulicom, a zapravo glavnom džadom gde su skoro sve kafane u mestu, izjedosmo večeru i u prodavnici kupismo pivo za poneti u nameri da ih sabijemo pred spavanje, a na terasi. sedimo tako, sitna čapri, kuc-kuc, živeli, klizi onaj fix i baš kad pomislih da smo ovde verovatno jedini srbe, u trenutku nešto duže tišine razabrasmo da u stanu-dva ispod nas ima još srba, haha! neko dvoje je radilo otprilike istu stvar kao i mi (sedeli na terasi i blebetali pre spavanja). doduše, to je bilo samo te prve noći, pa kapiramda su ujutro već zdimili.

 

astepalija ima samo dva taksija što jasno govori o tome da je malo ostrvo. meni je bilo malo čudno da gde god da se denem(o), obavezno vidimo nekog od lokalaca koje smo upoznali, kao da su non-stop u pokretu ili da ima pun kurac blizanaca.

 

mislim da smo već drugi dan išli brodićem na dva obližnja ostrva gde su mamojeb plaže (taj izlet je koštao 13€ po glavi). momka koji je bio mali od palube potom sam svakodnevno sretao što u hori, što na plaži livadi, što u luci, a što i po kafanama. na tom izletu upoznasmo i par iz atine: agni i emanuel. super kul ljudi nešto mlađi od mene i pošto nas je brod vratio nazad sa izleta u luku, sedosmo sa njima i popismo kafu, a uveče smo i izašli na večeru što je rezultiralo emanuelovim i mojim odvaljivanjm od vina. na kraju se ispostavilo da se vraćamo u pirej istim brodom - eto radosti i veselja!

 

livadi mi je bila najkulja plaža na samom ostrvu. ok, ni prineti dvema koje smo obišli tokom izleta (jer su "divlje"), ali i nije toliko daleka, naprotiv. peške može da se dođe iz hore (mislim ni celi km od gajbe), a ko je lenj ima i bus + druge opcije iznajmljenopg prevoza (kvad, auto, motor). meni je bila skroz kul jer sam mogao da se zamočim i plivam, pa kad ogladnim tu je neki od barova. ovo dvoje nam pričali o nekoj plaži do koje se stiže 30-tominutnim spustom kroz nepristupačni teren, pa smo digli ruke od toga. ne sumnjam da je bolja, ali jebeš to. bilo je poslednje ostrvo i realno mi se nije mnogo mrdalo sem do vode, do klope, do gajbe.

 

drugo veče smo svratili u kafenion omilos (ako se ne varam za ime!!). tamo sam cirkao raki i nabadao sireve i salatu, takoreći mezio sam. za susednim, velikim stolom odigravala se partija pokera, a za ostalim stolovima sve sami lokalci, vrte svoje brojanice, puše, piju, mrsko im da se mrdnu i krenu kući. na najvećem zidu ogromna mapa sveta po potamnelosti od masnoće, dima i koječega jedva da se ijedan kontinent može razabrati, a unaokolo sve same fotografije kafeniona (i iz doba dok je bio samo berbernica!!) i ljudi koji su visili u njemu cenim da datiraju od početka prošlog veka do današnjih dana. tada upoznasmo elefteriosa, poštara. seo je pored nas i zapodenuo razgovor uobičajenim: "odakle ste?". kako rekosmo iz srbije, odmah se raspilavi i raskokodaka, te smo sa njim tmo proveli bar još dva sata te večeri. ako nas elefterios nije zajebao, sada bi tamo trebalo da je i naša zajednička fotka (madam + moi + agni i emanuel + elefterios, jedno smo veče svi đuture izašli tamo). pre nekoliko nedelja, dok smo iz nisirosa plovili ka simiju, siđosmo nakratko do izlaza za astepaliju i naravno da je tamo bio elefterios (on je jedini poštar na ostrvu i uvek je u luci kada pristiže neki brod sa poštom, a to je svaki veći), te mu uvalismo fotku uz srdačno pozdravljanje.

 

još jedan super kul momenat zbio se naše poslednje večeri tamo. muvajući se po glavnoj džadi naletesmo na elefteriosa koji nas podlakti i odvede u jedan drugi kafenion. a tamo konobarica rumunka i još jedan elefterios, ovaj sa brcima i ni da bekne engleski. drugi elefterios je bio ribar sa kalimnosa. tada sam prvi put u životu čuo za to ostrvo. doneo je sa sobom jednu hobotnaju koju je rumunka vešto spremila i poslužismo se pijuckajući ko vino, ko pivo. u jednom trenutku pošto se hobotnica smazala i dobro zalila pićem, rumunka odvrnu neku muziku, ona i elef sa astepalee skočiše, zaigraše neko kolo uz podvriskivanje rumunke. preko puta nas kafenion o milos, ispred njega bugarka, konobarica, gleda i smeje se. posle još par pića pozdravismo se i odosmo na pakovanje. elefterios kalimnu reče poštaru da nam prevede da ga potražimo malo kasnije kad se spustimo u luku da čekamo brod. nađosmo ga samog dole. on na grčkom, mi na engleskom, ali se nekako razumesmo da je hteo neki poklon da nam da. neke male ljušture školjke, pojma nemam koje, ali jako lepe i kapiram da su za minđuše ili tako neki ukras. kapiram da je to prelomilo da se ove godine pojavimo i na tom ostrvu,

 

astepalea je baš malo mesto i ostrvo. nema nekog "zezanja" i sl. zajebancija za mlađariju, ali ima totalno grčki siga-siga šmek, turisti su većinom grci, ne videh nijednu kozu niti izjedoh jare, ali mi je što se prošlogodišnjeg odmora astepalea bila top of the pops!

 

evo fotki:

 

 

 

 

 

 

 

 

sijesta, prazne kafane

 

[bad music for bad people]

najveci trosak ti je do atine. trajekt je za pesaka 20-30€, a studio za 2-3 osobe se moze naci, osim od 15. jula do 15. avgusta, za 25-45€.

 

znaci, nije neki trosak. 

evo po sećanju.

santorini oko 15-16€ po osobi

naksos 14 ili 15€ po osobi ima i doručak za te pare

amorgos isto

astepalea isto

nisiros 15€ po osobi + doručak gratis ;)

symi najjeftiniji smeštaj u luci smo našli i to je bilo najskuplje igde - 25€ po osobi

kalymnos celih 11€ po osobi

sva mesta su imala veliki bračni krevet, terasu, dojajno kupatilo, solidan internet, a u romancu na nisirosu i ultra jeftino pivo na baru - celih evro i po veliki mitos!

 

ovo rosovo 25-45€, to za neki baš napucaniji smeštaj.

 

do atine smo išli aeroplanom za oko 100€ po osobi. ima jat te neke "akcije", pa ak ose pazari na vreme bude jeftinije, valjda.

[bad music for bad people]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[MancMellow]

super ste to finansijski iskombinovali

[bad music for bad people]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[bad music for bad people]

 

 

 

usamljena vetrenjača

 

 

kafenion!!

 

 

 

 

pogled sa terase

[Ros]

evo po sećanju.

santorini oko 15-16€ po osobi

naksos 14 ili 15€ po osobi ima i doručak za te pare

amorgos isto

astepalea isto

nisiros 15€ po osobi + doručak gratis ;)

symi najjeftiniji smeštaj u luci smo našli i to je bilo najskuplje igde - 25€ po osobi

kalymnos celih 11€ po osobi

sva mesta su imala veliki bračni krevet, terasu, dojajno kupatilo, solidan internet, a u romancu na nisirosu i ultra jeftino pivo na baru - celih evro i po veliki mitos!

 

ovo rosovo 25-45€, to za neki baš napucaniji smeštaj.

 

do atine smo išli aeroplanom za oko 100€ po osobi. ima jat te neke "akcije", pa ak ose pazari na vreme bude jeftinije, valjda.

 

ma ja racunam za smestaj ne po osobi :)

[bad music for bad people]

 

brdo dojajnih fotki kafeniona ima ovde:

http://popaganda.gr/pio-rock-n-roll-kafenio-stin-ellada-vriskete-stin-astipalea/

 

 

 

 

poslednje kupanje i u povratku svratismo u ovaj fensi restoran. sreća te je konobar pri donošenju vode i vina ispustio čašu sa vodom na astal, ona puče u paramparčad, momak pocrvene od sramote, 100x se izvini, otrča po ubruse da se upije voda i to nas na neki način spase jerbo je ceh bio umanjen za piće (4-5 čaša vina za mene i možda pivo-dva za madam) zbog ovog "incidenta", a na njegovo navaljivanje. hvala mu što preživesmo uprkos znatno višim cenama od očekivanih. jbg, malo gore, u selu, u svim kafanama da hasaš do jaja ribizlu je od 10-15€, ovde daleko skuplje.

 

sad vidim da sam mašio da okačim par fotki sa izleta na obližnja 2 manja, nenaseljena ostrva. evo ih:

dve plaje, pa ti miko biraj!

 

 

 

 

[MancMellow]

Šta, sačuvao si najbolje za kraj :D ovo je fantazija :) 

[bad music for bad people]

zaboravih na ovog drugara

 

[bad music for bad people]

Šta, sačuvao si najbolje za kraj :D ovo je fantazija :)

jeste, ali kratkotrajna.

 

 

ok, to je bilo prošlog septembra, uglavnom, a pre par nedelja se vrnusmo iz grčke gde smo na isti način (avion-brod-ostrvo) kao prethodna 2x. s tim što je put od pireja do nisirosa trajao celih 14 sati. dakle, stigli po grčkom vremenu oko 3, u pola 4 ili 4 već upecali bus do pireja, tamo čekali neko kraće vreme da se otvori šalter za karte, pokupili iste, popeli se u kabinu i mislim da sam zaspao za 12 sekundi! ok, probudim se, već je bilo preko 2 popodne. ustanemo, smažemo šta smo imali od klope, tuš, pa na palubu da se ubije vreme do 9 uveče. pa ide paros, naksos, ako se ne varam donusa, pa amorgos, astepalea (tu dadosmo elefu te fotke za kafenion), pa kalimnos, pa kos i tek negde posle 9 uveče nisiros.

onako smoren od puta upregnem svoj tovar na leđa i druga dva u ruke, pa siđosmo sa broda. naravno, madam se nije najbolje snašla i ovako opterećenog me cimala gore-dole dok ne provali da nam je smeštaj bio bukvalno u prvoj ulici posle luke, samo je trebalo naći put koji izlazi na nju. odosmo tamo, smestismo se i pravo u selo na večeru. selo se zove mandraki.

jedna dugačka ulica od luke vodi ka centru sela i tu je praktično sve (kafane, radnje, supermarketi, poslastičarnice...). sedosmo u neku kafanu koja nam se učini kul, okrepismo se i potom malo prošetasmo, pa se vratimo u romanco (kakvo ime za smeštaj ;)).

prvi utisak beše da smo jedva gde čuli neki drugi jezik do grčki. jbg, nisiros je malo, vulkansko ostrvo. nije izvikano kao pojedina + niti se sami meštani trude da mere muda sa mikonosom i ostalom skupom ekipom ostrva. koliko sam skapirao gosti ostrva su 90% grci, obično iz atine, a i dosta nisiraca živi u glavnom im gradu, po raznim inostranstvima i leti dolaze da vide rodnu grudu na koju su, kao i svugde u grčkoj, ubi bože ponosni.

ima i neka luda ekipa švaba koja je tamo godinama i šipči uzduž i popreko, pa su čak napravili i kartu svih mogućih kozjih staza na ostrvu, ali smo najviše sretali grke.

 

prvo jutro ustanemo i gde ćemo na plažu, ajde u pali. odemo do lika koji najmi vozila i pitasmo ga da li može da nas odbaci do tamo i posle nas pokupi u neko doba. kaže može za 20€. ok, kao taksi, a onda pošto smo se zabagovali na toj plaži napravismo plan da sutra-prekosutra madam kao jedina od nas dvoje sa dozvolom, uzme jedan kvad za preostalih par dana. plaža je bila ok. ne nešto sjajna za mene jer je dugo plićak, ima puno dece koja samo trče gore-dole i galame, počeh zbog toga da volim one glasne bube koje se ore sa svake grane svakog jebenog drveta svuda gde sam išao letos, pa i na nisirosu pošto su u momentima uspevale da horski neutrališu dečurliju.

 

sutradan promena plana. načusmo da na ostrvu postoji samo jedan taksi, da ga vozi izvesna irini iz nikije (selo u vr' čuke iznad vulkana stefanosa). vlasnik romance je pozva, onda smo joj objasnili šta hoćemo (vulkan, neka zapuštena, divlja plaža na jugu ostrva, negdašnja luka, avlaki, pa onda nikija i na kraju da nas vrati u mandraki. au, pa to je bio pun pogodak! irini je debela, glasna, neposredna i zajebana ženska. dok nas je vozila ka vulkanu saznali smo da su ljudi budale kad uzimaju kola ili motore pored nje cele, da posao nije kao što je pre bio dok se nisu pojavili konkurenti u vidu manosa koji ima par stanica na ostrvu sa svojim voznim parkom za iznajmiti, da nema lepšeg ostrva od nisirosa i dok nas je vozila ka plaži pokaza nam kroz prozor u vožnji maslinu koja ladno iz kamenčine raste. htede da kaže kako je čak i kamen tamo bogat potrebnim mineralima i čime da i dro može da nikne iz istog. kako mi je sada krivo što to ne uslikah!

 

na kraju nas je odvezla u nikiju fenomenalno seoce iznad stefanosa i sa pogledom s jedne strane na vulkan, a druge na tilos i tursku. selom smo se muvali u vreme sijeste i skoro da ni žive duše ne beše po ulicama. vrzmajući se uličicama sa strane koja gleda na vulkan stefanos dok sam mažnjavao dobru poziciju za dojajnu fotku stefana, a uz ogradu jerbo je visoko (vidikovac) samo nešto lupi iza mene, otvoriše se neka vrata i izlete koza u punom trku na ogradu vidikovca. skoči, pa se zaglavi donjim delom tela, zagreba malo i preskoči kao da je tamo metar visine, a ono litica samo takva! i dok sam se primakao da vidim kako se slupala, naiđe i druga, ova znatno opreznije preskoči ogradu i posle nekoliko koraka sretoše se i spustiše da brste neko šiblje.

 

evo, završen upload, pa da iščeprkam neke fotke:

jebeno veliki pauk

 

plaža u paliju

 

zr-zr-zr-zr-zr i tako od jutra do mraka

 

 

neki mamlaz fotografiše

 

 

 

 

 

[bad music for bad people]

 

lokalni boško buha

 

 

 

 

na prodaju. mislim nešto oko 120-130k€

 

 

 

 

[bad music for bad people]

irini, ova desno, naravno :)

 

stefanos

 

 

 

 

 

 

 

stefan iz nikije

 

tu je koza skočila u ponor

[bad music for bad people]

 

 

 

 

 

 

 

ima i čuka iznad nikije!

 

tri jednoroga

 

iza ugla je kažu najbolja plaža na ostrvu, ali ne stigosmo da je vidimo jer se madam plašila da prođe ovom kozjom stazom do tamo. realno me zabole jer se ni po čemu ne razlikuje od ove koja je pre nje, lies, a ta je tamo najbolja od ovih koje sam video.