Domaće serije i prepevi

[Meazza]

Ne razumem logiku? Nego sta je onda potrebno, da se izmisli neka druga stvarnost da bi se pobeglo od ove ili da se sadasnja predstavi onakvom kakva nije? I ne razumem hejt prema Gore-dole, sasvim pristojna serija za doba u kome je stvarana, po poslednji put na malim ekranima mnogi doajeni, nema anesteziranja, nema ni humora kome tu nije mesto - tako je kako je.

 

Ako ocekujes od domace serije da bude kao da ju je pisao Servantes onda dobijes takve stavove. Verovatno.

[Halvard]

 I ne razumem hejt prema Gore-dole, sasvim pristojna serija za doba u kome je stvarana, po poslednji put na malim ekranima mnogi doajeni, nema anesteziranja, nema ni humora kome tu nije mesto - tako je kako je.

 

Upravo u tome i jeste problem. Konstatuje se da je tako kako je i na tome se zaustavlja, nema ni koraka dalje, ni pokušaja da se makar identifikuje uzrok takvog stanja. 

Kao što ni u tadašnjem Dnevniku nisu tvrdili da nam cvetaju ruže, naprotiv, ali eto, takva nas sudbina zadesila i to nam što nam je. 

[Meazza]

Zasto bi morao da se identifikuje uzrok i zasto nije dovoljno da se prikaze stanje takvo kakvo jeste? Zasto serija mora da pretenduje da bude edukativna?

[Malvo]

Da konstatuje probleme, verovatno ne bi bila ni emitovana. Iovako je, ako se dobro secam, isla u nekom 18+ terminu na RTS2.

[Sestre Bronte]

za mene su pavićeve serije genocid nad napaćenim srbskim narodom

[Kanzas siti zez]

Topolska 18, soba podstanara

Njena vrata samo secanje otvara

Topolska 18, na vratima pise

Na staroj adresi mene nema vise

(mene neeeeema vise)

 

:ziga:

 

Serija sa najboljom uvodnom pesmom sve do pojave True Detectiva

[Timmy]

Jezdic je odličan pozorišni glumac. Baš mi je ostavio utisak u Džepovima punim kamenja, gde glumi 8-9 različitih uloga (zajedno sa onim što glumi selektora u montevideu). Vrhunska gluma obojice.

 

Ali sve mimo glume, Jezdic je klasična srpska majmuncina.

[Timmy]

Topolska 18, soba podstanara

Njena vrata samo secanje otvara

Topolska 18, na vratima pise

Na staroj adresi mene nema vise

(mene neeeeema vise)

 

:ziga:

 

Serija sa najboljom uvodnom pesmom sve do pojave True Detectiva

Jedan deo života sam živeo u Topolskoj. Ko god mi je dolazio pevao je tu pesmu. Smučila mi se za dva života :(

[Borislav]

Siniša Pavić je, ne treba zaboraviti, napisao sjajne dijaloge u Otpisanima i neke veoma uspele epizode Pozorišta u kući (onog originalnog, da ne bude zabune). Diplomci i Vruć vetar su više nego solidne serije, a njegova Tesna koža (1982) bila je, ne bez razloga, jedan od najvećih jugoslovenskih bioskopskih hitova. Pomenuću i šou-program Obraz uz obraz, gde je bio jedan od autora, i tinejdžerski roman Višnja na Tašmajdanu po kome je snimljen istoimeni film.

 

Postoji, zatim, čitav ciklus Pavićevih tv drama i mini-serija sa istorijskom tematikom (KPJ i NOB). Ovaj deo njegovog opusa ostao je, uglavnom, u senci humorističkog rada, iako ga je televizijska publika svojevremeno dobro prihvatila (serija Banjica, na primer).

 

Pavić ume da osmisli uverljive karaktere i da piše zanimljive, duhovite, upečatljive dijaloge, ima nerv za komediju i poznaje ljude i život. Problem je što se upustio u (pre)velike forme, mamutske projekte gde treba ispuniti sate i sate trajanja. Pisanje takvih serija ipak nije posao za pojedinca (makar mu pomogala i supruga), već za manji tim pisaca gde bi bio i barem jedan profesionalni dramaturg. Treba, takođe, više vremena i novca da se takve serije temeljno pripreme, a kod nas toga, naravno, nije bilo. Pretpostavljam da je velik deo toga pisan na brzinu, pod pritiskom rokova, da je tokom samog snimanja bilo mnogo žurbe, improvizacije i snalaženja i da se sve to, nužno, odrazilo na krajnje rezultate. Ipak, čak i u tim serijama (naročito u Boljem životu) ima sjajnih momenata, zagubljenih među banalnim i dosadnim scenama. Ukratko, hiperprodukcija i aljkavost nadvladali su ono što kod Pavića valja.

 

Bez obzira na sve loše što je potpisao, Pavić ostaje relevantan TV autor i ne treba olako ismejati celu njegovu karijeru. Mi smo skloni postavljanju nerealno visokih normi i često sa rasipnošću siromaha (Mihiz) odbacujemo i one vrednosti koje imamo. Verujem da za buduće tv autore proučavanje Pavićevog opusa ima smisla, da se od njega mogu naučiti mnogim zanatskim stvarima, ali i izvući određene pouke. U nekoj profesionalnijoj sredini i uz bolje uslove Pavićev talenat mogao je biti daleko bolje i smislenije iskorišten.

 

 

[Ravanelli]

Ne razumem logiku? Nego sta je onda potrebno, da se izmisli neka druga stvarnost da bi se pobeglo od ove ili da se sadasnja predstavi onakvom kakva nije? I ne razumem hejt prema Gore-dole, sasvim pristojna serija za doba u kome je stvarana, po poslednji put na malim ekranima mnogi doajeni, nema anesteziranja, nema ni humora kome tu nije mesto - tako je kako je.

Plusjean. Sada je interesantno gledati onaj shopping bundi. Gde je to jos bilo opisano, a deo zivota tadasnje jugoslavije je inao simbol bought in trst Edited April 2, 2016 by Ravanelli

[April]

Siniša Pavić je, ne treba zaboraviti, napisao sjajne dijaloge u Otpisanima i neke veoma uspele epizode Pozorišta u kući (onog originalnog, da ne bude zabune). Diplomci i Vruć vetar su više nego solidne serije, a njegova Tesna koža (1982) bila je, ne bez razloga, jedan od najvećih jugoslovenskih bioskopskih hitova. Pomenuću i šou-program Obraz uz obraz, gde je bio jedan od autora, i tinejdžerski roman Višnja na Tašmajdanu po kome je snimljen istoimeni film.

 

Postoji, zatim, čitav ciklus Pavićevih tv drama i mini-serija sa istorijskom tematikom (KPJ i NOB). Ovaj deo njegovog opusa ostao je, uglavnom, u senci humorističkog rada, iako ga je televizijska publika svojevremeno dobro prihvatila (serija Banjica, na primer).

 

Pavić ume da osmisli uverljive karaktere i da piše zanimljive, duhovite, upečatljive dijaloge, ima nerv za komediju i poznaje ljude i život. Problem je što se upustio u (pre)velike forme, mamutske projekte gde treba ispuniti sate i sate trajanja. Pisanje takvih serija ipak nije posao za pojedinca (makar mu pomogala i supruga), već za manji tim pisaca gde bi bio i barem jedan profesionalni dramaturg. Treba, takođe, više vremena i novca da se takve serije temeljno pripreme, a kod nas toga, naravno, nije bilo. Pretpostavljam da je velik deo toga pisan na brzinu, pod pritiskom rokova, da je tokom samog snimanja bilo mnogo žurbe, improvizacije i snalaženja i da se sve to, nužno, odrazilo na krajnje rezultate. Ipak, čak i u tim serijama (naročito u Boljem životu) ima sjajnih momenata, zagubljenih među banalnim i dosadnim scenama. Ukratko, hiperprodukcija i aljkavost nadvladali su ono što kod Pavića valja.

 

Bez obzira na sve loše što je potpisao, Pavić ostaje relevantan TV autor i ne treba olako ismejati celu njegovu karijeru. Mi smo skloni postavljanju nerealno visokih normi i često sa rasipnošću siromaha (Mihiz) odbacujemo i one vrednosti koje imamo. Verujem da za buduće tv autore proučavanje Pavićevog opusa ima smisla, da se od njega mogu naučiti mnogim zanatskim stvarima, ali i izvući određene pouke. U nekoj profesionalnijoj sredini i uz bolje uslove Pavićev talenat mogao je biti daleko bolje i smislenije iskorišten.

 

 

Fantastičan post. Hvala, Borislave.

 

Na stranu što sam kao dete čitao i Višnju na Tašmajdanu i, verovali ili ne, Vruć vetar(da, da, postoji i knjiga Vruć vetar i to vrlo pitka i čitljiva, dva koplja iznad tv serije) i što mi je krivo da nakon toga Pavić nije ostao samo na knjigama, ali Diplomci su bili vrlo važna serija iz zlatnog doba TV Beograd, a za epizode Pozorišta čak nisam ni znao; nakon ove Borislavljeve intervencije ubeđen sam da bi fokus topika apsolutno trebalo prebaciti na sunovrat produkcije koji je počeo osamdesetih, a praktično traje do danas. Komercijalni uspeh modela sitkoma kakav je ponudio Bolji život postaće limitirajući faktor za ostale autore koji bi imali šta da kažu u serijskom programu - šta vi hoćete, imate niži rejting, a i skupi ste...iz te perspektive, Pavić nosi deo krivice za posledične katastrofe nastajale u porodičnim manufakturama Bajića, Kovačevića i inih, ali Pavić ne može biti kriv za degeneraciju društva u tranziciji koje je Indekse zamenjivalo Merlinom, Silvanu Brenom, Pozorište u kući Boljim životom, Kralja Ibija Šovinističkom farsom, Zvonka Bogdana Legendama i Rovinj Budvom. 

 

Iz te perspektive apsolutno delim paranoju sa Tonijem: ako Eurimaž od svojih autora može eksplicitno da zahteva teme koje moraju da budu pomenute, zašto neki domaći master iz senke ne bi na sličan način postavio stvari - dobićeš ali...

Edited April 2, 2016 by April

[keitel]

Ne čudi me što je Bolji život postala kultna serija, imala je ona svoje trenutke, Bjelina gluma tu je njegov vrhunac karijere. Ali se tačno može prepoznati prelazak u fazu telenovele kada Aljoša Vučković i Bekjarev preuzimaju šnjur, a koja je posle postala standard za Pavića.

[colonelo]

...

 

Svaka čast na komentaru!

 

Bolji život, sam po sebi, uopšte nije loša serija. Problem je što je svojim uspjehom nametnuo koncept kojeg će se i Pavić i RTS držati kao pijan plota u naredne dvije i po decenije.

 

Za razliku od narednih serija BŽ je imao i mnogo manje spornih mjesta u glumačkoj podjeli - na pamet mi padaju samo Lidija Vukićević i Boris Komnenić (koji nije loš glumac, ali se u ovoj ulozi i ovoj formi nije najbolje snalazio). Naravno, i Milica Milša, na samom kraju serije.

 

Veliki broj iskusnih glumaca imao je veoma dobre nastupe , uz Nikolića i Bojkovićku, tu su i Markovićka, Savićevićka, Bekjarev, Tatić i naročito Kralj kao advokat. Briljirali su i neki iskusni glumci, koji su ranije redovno bili u drugom planu - Vlasta, Poček, pa i Laković i Viktorović (kao meni omiljeni Ciganović). Najpopularniji domaći glumci, poput Čkalje, Mije, Bate, Ljubiše i Dvornika imali su efektna gostovanja, Neki mladi glumci su uspješno iskoristili seriju kao odskočnu dasku - prije svih Bjelogrlić, ali i Katićka i Mijatovićka, kao i većina iz JNA segmenta. Sad kad pogledam napisano, vidim da je serija neprikosnovena na ovim prostorima po broju efektno napisanih i odglumljenih ženskih likova.

 

Za razliku od ostalih serija BŽ nije bio čisto humoristička serija - imao je dosta dramskih elemenata i nehumorističnih podzapleta. Recimo, i Tihi i Prle su igrali likove koji su imali vrlo malo ili nimalo komičnih momenata.

[Frank Pembleton]

@Borislav

Odličan post!

 

...shit has hit the fan...

[namenski]

@Borislav

Odličan post!

.

+1