Permanentna kriza domaće ekonomije

[vathra]

Скоро сам читао нешто о стечају Банинија.

На први мах се чини да је био случај као што се сад дешава код Агрокора - презадужили се код банака за нови погон, и онда редом кренули да тону све дубље, на крају завршили у стечају, и скоро су продати.

 

Међутим, чуо сам да је случај прилично замршенији. Наводно су неки радови на новом погону доста преплаћени, што упућује на неко прање пара. Да ствари буду компликованије, кад су почели да западају у дугове, сви запослени су пребачени у нову фирму, која је после изнајмљивала погон Банинија. Има ту још неких чудних потеза бившег директора.

 

Како је могуће да се у једној успешној приватној фирми дође до ситуације да је ново руководство упропасти за неколико година? То чак не иде тако брзо ни у друштвеним фирмама.

[hazard]

Cudis se kao da to nije uspostavljana matrica u mnogim privatizacijama. Dodje novi vlasnik, koji se onda zaduzuje kod povezanih pravnih lica (drugih firmi ciji je vlasnik), izvlaci se novac i sve sto je ,,zdravo" u privatizovanom preduzecu u neku drugu firmu, a onda originalna privatizovana firma ode u stecaj i tako nestanu dugovi, obaveze prema radnicima i sl.

 

Banini je jos ,,srecan" slucaj jer je vlasnik ocigledno imao nameru da nastavi proizvodnju, samo je hteo da se resi ,,balasta" starog preduzeca, dok je u mnogim privatizacijama cilj bio jedino ocerupavanje firme tj. kradja i nista drugo.

[Luther]

Bold 1:

Vidi link sa prethodne strane, nije Srbija, ali jeste sveobuhvatna analiza sa por i contra.

 

Bold 2:

Takav neces cuti ("u kratkom roku"), ali tvrdim da subvencije stranim investitorima to svakako ne cine.

Prebacio sam ovo sa "levičarskog" topika pošto tamo i ne pripada pa da ne smaramo.

 

Bold 1:

Link je na konferenciju o merenju isplativosti, c/b,  SDI podsticaja, daje smernice i uputstva kako se to radi i na šta da se obrati pažnja. Pa eto možeš ti na osnovu tog rada napraviti lepu "sveobuhvatnu analizu" za Srbiju (ono što si od mene tražio). S tim da podsticaji u Srbiji važe za sve a ne samo za strane investitore, ali da to zanemarimo. 

 

Bold 2:

Kako za ime svevišnjeg to tvrdiš ako nisi napravio c/b sveobuhvatnu analizu? Na osnovu čega.

 

E da, baci pogled na stranu 60, tabela 13, upravo iz te sveobuhvatne analize koju si linkovao (http://ccsi.columbia.edu/files/2014/01/VCC_conference_paper_-_Draft_Nov_12.pdf)

 

Potraži državu u sedmom redu

[Luther]

 

Rast, prvi kvartal

U prvom tromesečju, po prvoj proceni, privredni rast je iznosio 1 posto (to je u odnosu na isti period prošle godine), dok bi po zvaničnoj prognozi rast za celu godinu trebalo da bude 3 posto. Koliko je drugo ostvarivo, imajući u vidu prvo?

U javnosti se niska stopa rasta u prva tri meseca uglavnom pripisuje padu proizvodnje u sektoru proizvodnje energije i ruda. Uzmimo da je rast ostalih sektora bio 2 posto, što je veoma optimistično. Ako bi se proizvodnja energije i ruda potpuno oporavila do kraja godine, preostali deo privrede bi trebalo da ima rast od oko 3,3 posto kako bi se ostvarila prognoza o rastu od 3 posto u 2017. Ukupni privredni rast, dakle uz proizvodnju energije i ruda, trebalo bi da bude nešto manji od 3,7 posto do kraja godine kako bi rast za celu godinu bio 3 posto.

Iz čega sledi da nije podbacio samo rast proizvodnje energije i ruda već i privrede u celini. Ovo se vidi jasnije ako se na pad proizvodnje energije i ruda otpiše 0,5 procentnih poena privrednog rasta, što se bar meni čini realnijim. (U javnosti se pominje cifra od 0,8 posto.) U tom slučaju bi rast preostale privrede u prvom tromesečju iznosio 1,5 posto, a potreban rast, da bi se dosegao rast od 3 posto za celu godinu, nezavisno od proizvodnje energije i ruda, trebalo bi da bude 3,5 posto prosečno u tri preostala tromesečja, a cela privreda bi trebalo da ostvari rast od praktično 3,7 posto.

Odakle bi to ubrzanje proizvodnje moglo da dođe? Sa strane ponude, eventualno povećanje proizvodnje energije i ruda je ograničeno relativno niskom elastičnošću tražnje, posebno kratkoročno, čak i po nižim cenama; a struja ne može da se drži u zalihama. Poljoprivredna proizvodnja i proizvodnja u prerađivačkoj industriji se mogu povećati samo marginalno i verovatno nedovoljno. Primera radi, da bi se dobilo dodatnih 0,5 procentnih poena rasta, prerađivačka industrija bi verovatno trebalo da ostvari rast od više od 10 posto u odnosu na oko 7 posto u prva tri meseca. To nije malo ubrzanje. Poljoprivreda opet zavisi od sreće, odnosno nesreće.

Ostaje sektor usluga. Kako je on najveći, po udelu u ukupnoj proizvodnji, a i najlakše se prilagođava, eventualno ubrzanje rasta bi moglo da dođe odatle. Za to je, međutim, potrebno povećanje tražnje. Podaci o rastu u prva tri meseca, kao uostalom i drugi, ne obaveštavaju o kretanju potrošnje i ulaganja. No, imamo podatke o kretanju spoljne trgovine: izvoz robe i usluga u evrima je veći u prva tri meseca ove godine u odnosu na isti period prošle godine za oko 9,5 posto, a uvoz za oko 12 posto. Kada se uzmu u obzir samo robe, rast izvoza u evrima je oko 13,5 posto, a uvoza 15,5 posto. U spoljnoj razmeni usluga, ostvaren je suficit. No jasno je da uvoz sada raste brže od izvoza, zbog čega neto izvoz ima negativan uticaj na rast ukupne proizvodnje.

Pošto ćemo o ostalim elementima agregatne tražnje znati više na kraju meseca, jer će tada biti objavljeni detaljniji podaci o prvom kvartalu, ostaviću za sada po strani promene u investicijama, pa preostaje potrošnja. Njenim povećanjem je ionako najlakše uticati na rast proizvodnje, posebno u uslužnom sektoru. Što je razlog, pretpostavljam, da se najavljuje povećanje plata i penzija, posebno zato što je program sa Međunarodnim monetarnim fondom pri kraju. Nezavisno od toga da li će biti dovoljno vremena da se podstakne rast ove godine, povećana potrošnja bi trebalo da ubrza rast u narednom periodu. I to posebno u sektoru usluga.

Problem je, naravno, u tome što će se dodatno povećati i uvoz, a onda bi se obnovili problemi vezani za kurs i monetarnu politiku uopšte. No, to je posle. U ovom času, podaci o prvom tromesečju umanjuju izglede da se ove godine ostvari rast od 3 posto. Ako bi, recimo, rast u drugom tromesečju bio ispod 3 posto, prognozirani rast neće više biti dostižan, dok će porasti pritisak da se povećanjem potrošnje podstakne proizvodnja. Onda će se morati iznova razmišljati o osnovama privredne politike.

Peščanik.net, 22.05.2017.

 

 

http://pescanik.net/rast-prvi-kvartal/

 

Ukoliko je Gligorov u pravu, a sam ima rezerve, predsednik SNS, predsednik vlade, predsednik Srbije i predsednik svega zamislivog će morati da posegne za povećenjem plata želi li i dalje da maše rastom "dži-di-pija" od 3%. A taj rast mu je jedan od glavnih propagandnih aduta. Ovo će naravno pogurati naviše inflaciju, zaduživanje i kurs. Za recimo dva meseca ćemo imati podatke za prvo polugođe i jasniju sliku.

Edited May 23, 2017 by Luther

[Lord Protector]

Gledam ovo, mi smo na ulasku u fazu 2. Ovi se spremaju za fazu 4:

 

 

Why Thailand 4.0 ?

 

In the first model, “Thailand 1.0,” emphasis was placed on the agricultural sector.

The second model, “Thailand 2.0,” focused on light industries, which helped upgrade the country’s economy from the low-income to middle-income status. In the third model, “Thailand 3.0,” the country is currently emphasising heavy industries for continued economic growth.

During this period, Thailand has become stuck in the middle-income trap and faces disparities and imbalanced development.

 

Thailand 4.0, towards a value-based economy

 

Thailand 4.0 focuses on a “value-based economy,” as the country needs to deal effectively with disparities and the imbalance between the environment and society.

Prime Minister General Prayut Chan-o-cha explained that Thailand 4.0 has three elements, which mark a significant change in the country’s economy and production.

 

Become a high-income nation

 

The first element aims to enhance the country’s standing to become a high-income nation through developing it as a knowledge-based economy. With an emphasis on research and development, science and technology, creative thinking, and innovation.

 

Edited June 14, 2017 by slow

[Lord Protector]

Срби, Румуни и Бугари више од трећине буџета троше на храну

У Румунији и Србији 35 одсто укупног расположивог новца потроши се на храну и пиће, а у Бугарској чак половина

 

Грађанима Србије је и даље на располагању мање од два евра дневно за храну, или 80 динара просечно по оброку.

По животном стандарду у друштву смо са само две чланице ЕУ које више од трећине породичног буџета издвајају за куповину основних намирница, показују најновији подаци Републичког завода за статистику и Еуростата.

У Румунији и Србији више од трећине укупно расположивог новца (35 одсто) троши се на храну и пиће, а у Бугарској чак половина. Остале чланице ЕУ живе значајно боље. За исхрану у просеку не издвајају ни петину зараде. Најбољи стандард је у Луксембургу (где су ови издаци 11 одсто) а ништа лошије није ни у Великој Британији (12, 3), Немачкој (12,9) и Француској (15,7).

Оно што је алармантно је пад потрошње најважнијих животних намирница у 2016. у поређењу са четворогодишњим просеком (2008–2014). Трпезе су сиромашније месом, млеком, воћем, поврћем и другим најважнијим намирницама јер за основне потребе сваком члану домаћинства следује свега 7.702 динара (62,7 евра) месечно. Поражавајуће је да рецимо пијемо готово дупло мање млека од грађана ЕУ. Значајно заостајемо и у потрошњи свежег воћа и поврћа.

– Иако у односу на 2015. имамо благи раст потрошње производа такозваног вишег стандарда, рецимо свињског и јунећег меса, тренд је нажалост негативан. Јер у Србији се и даље повећава удео трошкова за храну и становање у укупним расходима домаћинства – каже аналитичар Војислав Станковић, аутор анализе „Потрошња хране у 2016”. Он каже да је низак животни стандард домаћег становништва, који се граничи са сиромаштвом, ограничавајући фактор за рационално коришћење агроеколошких, производних и људских ресурса, па излаз треба дугорочно тражити у извозу пољопривреде. Али наш саговорник наглашава да ће то бити тешко јер потражња пада због смањења животног стандарда.

– То није нормалан живот, потрошачи једва састављају крај с крајем, њихов стандард је и даље изузетно низак. Потрошачка корпа може да подмири неке основне потребе када су у питању основне животне намирнице – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

У Србији се и даље, каже, бавимо темом која се односи на пуко преживљавање, а не на квалитет живота и шта нам је све потребно да би се човек остварио као друштвено и социјално биће које има потребу и за другим садржајима осим одласка у супермаркет по храну.

И трговци кажу да се осећа да су новчаници све тањи. Мењају се куповне навике и структура намирница које се примарно купују. Неки од представника највећих трговинских ланаца и произвођача меса признали су да ови сектори и те како осећају пад стандарда становништва. Профити у месној индустрији били су у 2015. години мањи за 10 одсто, а ситуација се до сада није битније мењала. У великим трговинским ланцима кажу да су пуна колица већ неко време прошлост, а да грађани озбиљније куповине обављају углавном око празника и то на одложено плаћање, пошто их трговци „кредитирају” и на годину дана.

 

 

Edited June 14, 2017 by slow

[nezvanova]

ajd' nek ide ovdi

milanovicev intervju za danas

[Desmond Bojčinski]

 

 

Na globalnom nivou migracije su dobra stvar, jer one dopuštaju da ljudi odlaze iz siromašnijih u bogate zemlje, da povećavaju dohodak i smanjuju siromaštvo. Sa tačke gledišta zemalja to je problem jer, kao u Srbiji, obrazujete ljude i oni odlaze, a da od njih nemate nikakve koristi. ...... To jeste gubitak za zemlje, a problem je što nemaju načina da taj novac dobiju natrag, a s druge strane ne mogu da zadrže ljude. To je nerazrešiv problem. Tu Srbija možda ima i sreću što nije u EU, jer pogledajte Bugarsku i Rumuniju. Bugarsku je napustilo dva miliona ljudi.

:o

[Dagmar]

Srbiju ne napuštaju dobri ljudi, Srbija izbacuje dobre ljude, a dok su u njoj čini sve što može da im ne dozvoli da dobro rade svoj posao i da ih što više omete u pokušajima da naprave nešto dobro... što bi se reklo čast izuzecima koji uspevaju da deluju konstruktivno i još uvek keep the things going.

[eumeswil]

Arapsko ulaganje u poljoprivredu: Dobit šest puta manja nego što je bila pre dolaska investitora

 

Kompanija Al Rawafed za korišćenje 3.500 hektara državnih oranica uplatila je 109.000 evra za 2015. i 216.000 evra za 2016. godinu. Prema istraživanju Insajdera, to znači da je nakon sklapanja poslovno tehničke saradnje sa Al Rawafedom budžetski prihod od tog zemljišta, na godišnjem nivou, manji i do šest puta. Naime, pre dolaska investitora država je od obrađivanja tih parcela zarađivala više od 700.000 evra godišnje.

 

 

[eumeswil]

Iza optimizma statistike rada

 

Povećanje broja zaposlenih kojim se vlast hvali skriva realno stanje. Sve je više onih koji preživljavaju na marginama tržišta rada, penzionera koji su prinuđeni da rade, kao i mladih koji migriraju. Takvim manipulacijama se priprema teren za dalje smanjivanje radnih prava.

 

Koliko država može da krije pitanje rada i (ne)zaposlenosti (sa svim svojim posledicama) iza zvaničnih statistika uz koje nam servira priče o ekonomskom boljitku i sve većem rastu, pokazuje istraživanje „Statistika i dostojanstven rad: Kritička analiza političkog tumačenja statistike rada“ Sarite Bradaš.

 

[Lord Protector]

 

[Tribun_Populi]

Kao što se i moglo očekivati kad smanjiš ukupna primanja, sniziš agregatnu tražnju a s druge strane ne rasteretiš privredu poreza, nameta i dažbina, već samo još pojačaš naplatu u postojećim zakonskim okvirima.

 

To je ekonomska politika ceđenja suve drenovine, koji rast koja beda.

 

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka

[KnightLore]

 

Lider među siromašnim rođacima

 

Ako ste slušali samo zvanična saopštenja političara na vlasti, mogli ste pomisliti da je Srbija ekonomski tigar na Balkanu. Možda i jeste – u propagandnim pamfletima vlasti. Ali ekonomska stvarnost daleko je surovija.

 

Iza naslaga marketinga i populističkih parola kako nikada nije bilo bolje i kako nas je ’prosto sramota koliko nam dobro ide’, krije se otrežnjujuća istina o stvarnom stanju srpske privrede i ekonomije. Procene govore da je očekivani rast srpskog bruto društvenog proizvoda (BDP) za 2017. godinu nekih 2,5 procenata i da je to najgori rast BDP u regionu. Objavljeni su i grafikoni koji pokazuju kako je Srbija imala najgori rast BDP u regionu tokom perioda od 1. januara 2014, do 1. januara 2017. godine od svega 1,66 odsto. Primera radi, tokom istog perioda, rast BDP u Hrvatskoj je iznosio 4,1%, Bosni i Hercegovini 6,79%, Albaniji 8,02%, a na Kosovu 9,16%. Regionalna ekonomska sila trenutno je Rumunija, koja je u istom periodu imala najveći rast BDP od 12,26 procenata.

 

Investicije zaobilaze Srbiju

 

Ekonomski analitičari već su primetili da je jedina oblast koja beleži solidne rezultate u Srbiji rast izvoza, ali da je Srbija tu bolja samo od Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Kada se pogleda malo ozbiljnija konkurencija, koja je do pre nekoliko godina gledala u leđa Srbiji, vidljivo je koliko je Srbija sa svojih 7,5 milijardi evra skroman izvoznik u odnosu na Bugarsku sa 12,8 milijardi, ili recimo Mađarsku sa 50,5 milijardi evra. Slična je situacija i sa BDP po glavi stanovnika, gde je Srbija opet lider među siromašnim rođacima Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom sa 5.000 evra po glavi stanovnika – u Hrvatskoj je to 16.000 evra, Mađarskoj 14.000 i Bugarskoj 6.500 evra po glavi stanovnika.

 

Analize pokazuju da razlog niskog rasta BDP pre svega leži u niskom nivou investicija. Vlasti – ili tačnije sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić – očito smatraju da će investitore privući slatkorečivim parolama i ružičastim oblandama, ali investitori izgleda imaju druge parametre za procenu investicionog rizika. Pri tome deluje gotovo opsesivno mantra unutar vlasti oko pozicije Srbije na Doing business listi Svetske banke i koja zaista pokazuje napredak Srbije na toj listi koja je trenutno na 47. mestu.

 

Mijat Lakićević, zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika Novi magazin, međutim kaže „da se ta lista bazira pre svega na ekonomskim parametrima, koji jesu bitni, ali postoje i neki drugi parametri koji mogu biti ključni za privlačenje investicija – a investicije su naš najveći problem. Investicije su sada oko 18 odsto BDP, a za visok rast koji je neophodan Srbiji potrebno je da investicije budu 25 posto BDP-a. Za taj nivo investicija vi morate da imate uređen ne samo privredno-pravni sistem, nego i politički ambijent. Morate da imate normalne odnose u društvu da biste imali visoke investicije. A ovde je poštovanje svojinskih prava nikakvo, pravosuđe loše funkcioniše, politička atmosfera je loša, nesigurnost je velika, mladi napuštaju zemlju... Sve te stvari Doing business lista ne obuhvata“, nastavlja Lakićević, koji napominje da se taj celokupni ambijent daleko bolje reflektuje na listi Svetskog ekonomskog foruma (lista kompetitivnosti svetskih privreda, prim. aut), i na kojoj se Srbija nalazi na 90. mestu.“

 

Razorene institucije = loša ekonomija

 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović napominje da je uzrok malog rasta BDP pre svega unutrašnje prirode, i u tom smislu takođe skreće pažnju na potpuno razorene institucije: „Vi nemate pravosuđe, vi nemate nijedan sistem koji funkcioniše, jer sve drže politički funkcioneri. Zašto je pravosuđe toliko važno? Zato što moram da znam kako upravljam svojom imovinom, da li je moja, mogu li da je prodam. I onda vi čitate kako čuveni košarkaški trener Dušan Ivković ne može da legalizuje stan otkako se bavi politikom. Postoji neka vlast iznad vlasti, sve se radi iza zatvorenih vrata, i u takvoj atmosferi se veći ekonomski rast i ne može očekivati“.

 

S druge strane, vlasti se dosta hvale stabilnim javnim finansijama, što prema rečima Danice Popović zaista jeste tačno, i na tome bi im trebalo čestitati. „Na neki način je sada ovo u kontradikciji sa onim što sam već rekla, ali stabilizacija javnih finansija je samo jedna od stvari koju morate uraditi. Druga stvar su reforme“, kaže Popović. „Ako vi ne napravite ambijent i ako o svemu samo jedan čovek odlučuje – tu nema napretka. To je kao da ste pripremili salu za operaciju, sve je spremno, ali odustanete od operacije. I onda se pitate zašto mi nije bolje. Pa nije ti bolje zato što si odustao od operacije.“

 

Reforme na čekanju

 

Osnovna posledica svega toga jeste nizak životni standard građana Srbije, upozorava Mijat Lakićević. „A sada se još najavljuje i povećanje plata u javnom sektoru koji je najgori deo srpskog društva. I umesto da se ide na restrukturiranje tog sektora, ide se na povećanje plata, a znamo da privreda Srbije ne može da podnese toliki teret. Ne kažem, naravno, da u nekim delovima javnog sektora ne bi trebalo povećati plate, ali pre toga bi morao da se smanji broj zaposlenih. Recimo, u zdravstvu imate trećinu više nego što je potrebno zaposlenog vanmedicinskog osoblja. A lekari nam odlaze u inostranstvo“, kaže Lakićević.

 

Vlasti sa svoje strane navode kako će ovogodišnji rast BDP iznositi „zadovoljavajućih 2,7 odsto ili nešto niže“, a kako je prošlogodišnji rast bio 1,7 posto to će najverovatnije biti iskorišćeno kao predizborni adut – jer je bolje nego prošle godine. Pojedini ekonomisti primećuju kako je Balkan siromašan kutak Evrope i da je Srbija na neki način lider tog najsiromašnog dela regiona. A kao ilustraciju koliko Srbija ekonomski zaostaje, Danica Popović ističe kako bi Srbija, samo da bi držala sadašnje ekonomsko rastojanje sa Evropom, morala da ima daleko veći privredni rast. „To u praksi znači da ako Evropska unija raste jedan odsto, mi moramo da rastemo pet procenata. Ako raste dva odsto, onda naravno i više od pet procenata. I to je stopa rasta samo da ne zaostajemo za EU. Dakle, nemamo ambijent, nemamo investicije, nemamo rast, i svakog dana sve više zaostajemo za tim razvijenim zemljama.“

 

dw.com

 

[Tribun_Populi]

I opet ista mantra, nema stranvestitora. :(

 

Alo ba rođaci, nije ih bilo ni u „zlatna vremena“ globalne ekspanzije kapitala i domaćeg ekonomskog skidanja gaća do kolena posle 2000. (špekulante i bankare ne priznajem i ne računam); neće doći ni sad.

 

Ako hoćete investicije neka se rastereti raspoloživi dohodak državnih nameta, pa će ovi ovdašnji domaći, naviknuti na Srbiju i njene manire, i uložiti to nešto što im ostane u nekakav posao, pa ćete dobiti investicije i rast. Stranac nije lud da plasira suve pare u korumpiranu zemlju bez pravne sigurnosti, pogotovo ne sad, a pravosudno-policijski aparat će biti reformisan na sveti nikad.

 

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka