Permanentna kriza domaće ekonomije

[Prospero]

Malo sam zbunjen - jel liberalizacija trgovine, dakle obaranje carina i uopšte prepreka, dobra po potrošače ili nije?

 

Zvučite (Tribun i Korki) kao da je to deo neke tajkunske zavere koja je sve benefite preusmerila trgovinskim kartelima, bez benefita za prosečnog Đoku.

[Sestre Bronte]

Možda bi zato svi da se bave trgovinom, a proizvodnjom samo ko se u startu zajeb'o.

[Muwan]

Malo sam zbunjen - jel liberalizacija trgovine, dakle obaranje carina i uopšte prepreka, dobra po potrošače ili nije?

 

Zvučite (Tribun i Korki) kao da je to deo neke tajkunske zavere koja je sve benefite preusmerila trgovinskim kartelima, bez benefita za prosečnog Đoku.

Prosečan Djoka nije dobio niže cene ali je zato dobio značajno niža primanja jer da bi svoju platu potrošio prvo mora da je zaradi.

 

Srbija je uvoznička rupčaga u kojoj je sve manje para i koja bi odavno zglajznula u totalni haos da dijaspora ne šalje milijarde dolara svake godine Western Unionom. Ali i to će uskoro prestati i presušiti. Ovde je primenjen ukrajinski model jedan kroz jedan i uopšte mi nije jasna poenta tvrdnje da je to bilo neko optimalno postignuće. Sprovedeš privatizaciju tako što prodaš tržište i sve te pare skrljaš u potrošnju, to ti podigne BDP dok žurka traje a posle toga vidi šta ćeš. Pa nema goreg i bahatijeg modela, o čemu mi pričamo?

[Sestre Bronte]

Primenjeni model je bio najgori koji su mogli da smisle, jedina mogućnost za kakvu-takvu privatizaciju u Srbiji je bila podela besplatnih akcija svega svima. Samo tako bi država na vreme naterala da brine za svoje prihode iz realnih izvora, pare dobijene privatizacijom bi ponegde otišle možda i na nešto korisno, a smanjile bi se mogućnosti za malverzacije zato što bi ovim modelom broj kontrolora i zainteresovanih bio maksimalan.

[namenski]

Najbolje volim ove teoreticare - cast izuzecima - koji ispretresase sve moguce i nemoguce teorijske modele propadanja, brzeg ili sporijeg: niko, ama bas niko se - u brizi za efekte tranzicije i divljacke prvobitne akumulacije - nije setio da pomene unisten sloj proizvodjaca - namerno ne kazem radnika, da se ne kostrese ideoloski cistunci: sloj koji cini srz, sustinu iole uspesne ekonomije, dakle sloj visokokvalifikovanih radnika koji se ne stvaraju preko noci i za cije stvaranje su potrebne generacije.

Danas Srbija prsti od inzenjera, programera, menadzera, ali je zato srednje pa i vise industrijsko obrazovanje ne mrtvo, nego davno sahranjeno.

Nije da je taj sloj nesto bio formiran i brojan ni u ex-Yu: mozda je samo Slovenija imala istinsku evropsku tradiciju kvalifikovanih industrijskih radnika.

U ostalim republikama taj sloj se taman formirao, zaokruzivao i to uprkos glupostima sa usmerenim obrazovanjima, sve dok ga 90-te nisu dokusurile, a period posle 2000. pretvorio u beslovesnu masu koja niti ume da zameni gumu na autu, niti ekser da zakuca.

Ostalo je nesto usluznih delatnosti, automehanicari, serviseri razne opreme, itd, itd, ali je industrijska radna snaga nepovratno i na dug rok izgubljena.

Neko ce reci da nije ni vazno, eto robota pa ce oni da rade: nece, jer bez profila o kome pricam, nema proizvodnje pa ni ekonomije u pravom i jedinom smislu te reci, a bogami je nece ni biti jos poprilicno godina.

Osim ako svi nece da budu bankari, prodavci i serviseri mobilnih telefona, nesto kompjutera i kucanskih aparata.

 

Edit: i bisnismeni, preduzimaci, startapovci...

Edited February 29, 2016 by namenski

[Prospero]

Prosečan Djoka nije dobio niže cene ali je zato dobio značajno niža primanja jer da bi svoju platu potrošio prvo mora da je zaradi.

 

Srbija je uvoznička rupčaga u kojoj je sve manje para i koja bi odavno zglajznula u totalni haos da dijaspora ne šalje milijarde dolara svake godine Western Unionom. Ali i to će uskoro prestati i presušiti. Ovde je primenjen ukrajinski model jedan kroz jedan i uopšte mi nije jasna poenta tvrdnje da je to bilo neko optimalno postignuće. Sprovedeš privatizaciju tako što prodaš tržište i sve te pare skrljaš u potrošnju, to ti podigne BDP dok žurka traje a posle toga vidi šta ćeš. Pa nema goreg i bahatijeg modela, o čemu mi pričamo?

 

Kad je dobio niža primanja? Posle 2008. da, pre toga - a pričamo o pre toga - svakako ne. 

[Sestre Bronte]

ne, samo su primanja postajala vidljivija u statistikama, sada opet odlaze iz njih

[Muwan]

Kad je dobio niža primanja? Posle 2008. da, pre toga - a pričamo o pre toga - svakako ne.

 

Pre toga smo imali žurku u okviru koje smo prodavali banke, osiguranja, pivare, cementare i ostalo što je dolazilo iz profitabilnih sektora. Te pare smo davali Djoki da potroši na svašta nešto, što je on rado i činio. Onda je tržište najzad prodato i stvoren je okvir da Djoka sve pare koje ima da potroši, ostavlja probranoj ekipi. Na kraju je skoro pa u istom trenutku ponestalo atraktivnih segmenata tržišta za prodaju i udarila je kriza sa boka. Sad Djoka može da iskešira parizer i pavlaku a za sve ozbiljnije zahvate tu su potrošački krediti koje Djoka uz malo sreće (za banku) nikada neće uspeti da vrati.

 

A to je izmedju ostalog i stoga što je zemlja deindustrijalizovana i detehnologizovana pa kreira potražnju za pletiljama čarapa i sastavljačima kablova. Drugim rečima, Djoka se kolje za svoju platu za konkurentima iz Bangladeša, Vijetnama i Pakistana. Kolje se otprilike za onaj najniži platni razred koji postoji na svetu. I još država časti njegovog ino gazdu sa 10k evra i poreskim olakšicama.

 

Ishod one orgije od pre 2008. tačno nije mogao da bude drugačiji.

[Prospero]

Orgije 1980/91-2000? Slažem se.

[Muwan]

89-00 i 01-08 su dva odvojena procesa. Oba su bila pogubna na svoj način ali su odvojeni i različiti.

 

A period 80-89, onako naopak kakav je bio, predstavlja 1 nedostižan ideal savršenstva i harmonije za ona druga dva.

 

Ne zaboravi i ne potcenjuj drevnu srpsku veštinu probijanja svakog dna, pa i onog koje izgleda kao konačno i poslednje. I od ovog sada će uskoro biti mnogo grdje i gore.

[Dagmar]

 I od ovog sada će uskoro biti mnogo grdje i gore.

 

Pa to više kao deo globalnog trenda.

[Dr Arslanagić]

89-00 i 01-08 su dva odvojena procesa. Oba su bila pogubna na svoj način ali su odvojeni i različiti.

 

A period 80-89, onako naopak kakav je bio, predstavlja 1 nedostižan ideal savršenstva i harmonije za ona druga dva.

 

Ne zaboravi i ne potcenjuj drevnu srpsku veštinu probijanja svakog dna, pa i onog koje izgleda kao konačno i poslednje. I od ovog sada će uskoro biti mnogo grdje i gore.

 

SFRJ ima otprilike isti GDP 1980 i 1990.

[Tribun_Populi]

S obzirom na to kako se je vodila država, društvo i privreda u to vreme, da je bilo jedno bankrotstvo i par žestokih kriza, od čega druga globalna (1982-3 i 1986.), i to je nešto.

[Dr Arslanagić]

Svejedno to ne bih nazvao nedostižnim idealom savršenstva.

[namenski]

Covek jeste malo preterao, ali mislim da o smislu sumnje nema: u poredjenju sa periodima u koje se ovde kunu...

Konacno, niko ne spori mane - neke od njih mozda i smrtonosne - sistema, ali za sporenje ima onoliko: od devastacije svih dobara, od materijalnih do intelektualnih, do upropascivanja ekonomije/privrede koja je imala itekakav potencijal i takozvane kadrove - od onih sa takozvanom srednjom strucnom spremom, do najvisih.

Radilo se o privredi koja je imala ihaha medjunarodna, trzisna iskustva, i Tribun je u pravu kad kao pandane navodi 1 Miskovica i 1 Savicevica kao dva lica 1 sistema: trebalo je samo pametno pametnije izabrati.

Problem je u tome sto se ovde jos od neke druge strane vodi u sustini ideoloska diskusija, a tu 'leba nema.