Permanentna kriza domaće ekonomije

[Tribun_Populi]

Opet drugi par cipela.

 

Iz ugla nekog ko je izgubio posao i ostao da nadniči za male pare sve je uvek loše i kakva se tu polemika može voditi? Mene mrzi da raspravljam iz te perspektive, ako ne možemo da uradimo aproksimacije onda čemu sve ovo služi.

 

 

Osnovni zaključak istraživanja je da je nakon 2000. godine došlo do naglog rasta razlika u stepenu razvijenosti mereno narodnim dohotkom po stanovniku, i da su sadašnje razlike u stepenu razvijenosti uporedive sa periodom od pre 40 godina. Rast industrijske proizvodnje, tokom sedamdesetih, i smanjivanje spoljnotrgovinske neravnoteže, tokom osamdesetih godina prošlog veka, uticali su na smanjivanje razlika u stepenu razvijenosti po okruzima i između Beograda i Novog Sada, sa jedne strane, i ostalih delova Srbije, sa druge strane.

 

Jbg, iz ugla stanovnika glavnog grada naravno da je sve super i kul. Ostalih (rekoh) 75% ko jebe. That's the catch, a to je i (ne)zvanična politika od 2000-te naovamo. Kad se povede ovakva priča, na kraju se zaključak upravo svede na to, pa i mene mrzi da ponavljam papagajski.

 

Razumem tebe a i opštu kurcobolju u centru, vama je mnogo lepše, rast standarda, plata, široka ponuda robe i usluga - divota, ali onda nemoj da se čudite kad centralna Srbija i jug glasaju populiste - jer to nije zato što su glupi i prosti.

[Prospero]

Sad već mnogo sereš i prelaziš na 15tu temu.

 

Biti "stanovnik glavnog grada" zapravo ne znači ništa a priori, imaš i ljute sirotinje koliko hoćeš a imaš i punih molova.

[Tribun_Populi]

Statistika je neumoljiva.

[namenski]

Zakasnih da ispod Tribunovog posta napisem:

 

Pazi sad!

 

Nije vazno, Tribune, to je ipak 2 par rukavica  -_-

Uostalom, sta 'oce ti dole?
Jel mogu da kupe Velux prozore?

Mogu, mislim, ima u izlozima!

 

Jel mogu da kupe Miele masine za ves?

Mogu, mislim ima u izlozima!

 

Sace Prospero da ti objasni da su potrebna samo sitna smirglanja sistema, fina podesavanja, inace je sve OK....

[Prospero]

Statistika je neumoljiva.

 

A vezana je za temu, kako, tačno?

 

Tvojim uverenjem da bi tvoj model privatizacije kroz 15 nepoznatih mehanizama ispeglao regionalne razlike i decentralizovao zemlju i možda promešao karte drugačije? Pa bi dobitnik bio Leskovac a gubitnika ne bi ni bilo ili bi relativni gubitnik bio recimo Čačak, što je OK jer ti nemaš veze s njim? 

 

Pitanje je retoričko.

[Tribun_Populi]

Nou. Suština je u "ne dirajte mi pare, jer ih vi niste stvarali".

 

Kao što ćemo se, nadam se, složiti, država je loš privrednik i procenitelj, što je više puta u poslednjih 25 godina pokazala i dokazala. Zato je po meni mnogo bolje po čitavo društvo bilo da se država odatle izmakne i prepusti onima koji su sve to stvarali da se snalaze. Pa ko se kako snašao, da li Leskovac, Čačak, Beograd, Sombor, Zaječar, Niš ili Novi Pazar - ko kako zna i ume.

 

TT tj. CZ M57

[Prospero]

Nou. Suština je u "ne dirajte mi pare, jer ih vi niste stvarali".

 

Kao što ćemo se, nadam se, složiti, država je loš privrednik i procenitelj, što je više puta u poslednjih 25 godina pokazala i dokazala. Zato je po meni mnogo bolje po čitavo društvo bilo da se država odatle izmakne i prepusti onima koji su sve to stvarali da se snalaze. Pa ko se kako snašao, da li Leskovac, Čačak, Beograd, Sombor, Zaječar, Niš ili Novi Pazar - ko kako zna i ume.

 

TT tj. CZ M57

 

...

jer to jeste činjenica. I tu postojeće banke fejluju jer ih ne zanima/isuviše je rizično/ne dozvoljava kreditna politika centrale, a da i ne pričam o poduhvatu emitovanja akcija ili čega već u ovoj zemlji, kako bi se prikupio početni kapital za dobru biznis ideju. Dakle, to bi morala da radi ipak nekakva razvojna institucija (banka, agencija, fond), jbg. A to je, obrni-okreni, državna firma.

Ti mene zajebavaš.

[Tribun_Populi]

:D

 

Ne zajebavam te, samo verovatno mnogo širim temu i epohe a usput ne crtam, pa ti izgleda tako.

 

Kad govorimo o prošlosti tj. periodu neposredno posle 2000-te godine, apsolutno mislim da je trebalo preduzeti sve to što sam napisao tj. primeniti model radničkog akcionarstva, iz elaboriranih razloga.

 

Priča o razvojnoj banci je samo način da se u slučaju primene podržavljenja i direktne prodaje kompanija sve pare ne guraju u budžet i nepovratno sjebu kroz potrošnju, već da se putem jeftinih namenski kanalisanih kredita "ispeglaju" negativni efekti tog modela. To ne znači da je meni taj princip miliji, samo je neko manje zlo kod zatečenog stanja.

 

I oba su ŠBB KBB.

 

TT tj. CZ M57

[Prospero]

Vrtimo se u krug. Ko bi "namenski kanalisao kredite"? Sertić, Čadež, JorgoBanka, Nikola Petrović....

Ako ti je država problem onda ti je država problem, ne možeš višak države lečiti sa još više države.

 

Nije ovaj sistem takav da je državna razvojna banka ono što ga kompletira; ti pričaš sa pozicije prezira prema sistemu (legitimno) i kao da govoriš "evo vam razvojna banka, na, jebo vam ja mater".

 

 

 

 

Oko radničkog akcionarstva - ja nemam nikakav specifičan stav prema tome ko je titular firmi, pa nemam uopšte negativan stav prema tome da radnici imaju vlasništvo nad firmom u kojoj rade.

 

Problem je što tvoj model ne rešava skup problema o kojima smo diskutovali, a koji je predstavljao trivijalno prenošenje vlasništva na radnike date fabrike. I to ima nepravedne elemente (koje je Luther već spomenuo) jer društvena imovina nije pripadala samo radnicima date firme (radnici nisu imali vlasnička prava u periodu društvenog vlasništva, samo prava korišćenja) nego je imala širu bazu, pa taj transfer pada i na principu pravednosti jer gubitnicima ostavlja one ljude koji rade u recimo zdravstvu, školstvu, prosveti, nauci itd, tj u sektorima koji nikad (recimo to tako) neće biti privatizovani, a pritom su kroz razne društvene mehanizme učestvovali u investiranju u fabrike, ubiranju prihoda iz njih itd.

 

To ne može biti poštenije od one Dinkarine podele besplatnih akcija en bloc; povrh toga, ne mislim da treba fetišizovati rad i radno mesto kao što su to pre 60+ godina radili socijalisti.

[Tribun_Populi]

Vrtimo se u krug. Ko bi "namenski kanalisao kredite"? Sertić, Čadež, JorgoBanka, Nikola Petrović....

 

Ako ti je država problem onda ti je država problem, ne možeš višak države lečiti sa još više države.

 

Nije ovaj sistem takav da je državna razvojna banka ono što ga kompletira; ti pričaš sa pozicije prezira prema sistemu (legitimno) i kao da govoriš "evo vam razvojna banka, na, jebo vam ja mater".

 

Vrtimo se, a mislim da nema potrebe, jer je dovoljno rečeno. Zato i neću duže od: da razvojna banka, samo pod uslovom da ima ko da je kontroliše, a ako mora odmah i bez adekvatnog kontrolnog mehanizma onda bolje ne razvojna banka.

 

 

Oko radničkog akcionarstva - ja nemam nikakav specifičan stav prema tome ko je titular firmi, pa nemam uopšte negativan stav prema tome da radnici imaju vlasništvo nad firmom u kojoj rade.

 

Problem je što tvoj model ne rešava skup problema o kojima smo diskutovali, a koji je predstavljao trivijalno prenošenje vlasništva na radnike date fabrike. I to ima nepravedne elemente (koje je Luther već spomenuo) jer društvena imovina nije pripadala samo radnicima date firme (radnici nisu imali vlasnička prava u periodu društvenog vlasništva, samo prava korišćenja) nego je imala širu bazu, pa taj transfer pada i na principu pravednosti jer gubitnicima ostavlja one ljude koji rade u recimo zdravstvu, školstvu, prosveti, nauci itd, tj u sektorima koji nikad (recimo to tako) neće biti privatizovani, a pritom su kroz razne društvene mehanizme učestvovali u investiranju u fabrike, ubiranju prihoda iz njih itd.

 

To ne može biti poštenije od one Dinkarine podele besplatnih akcija en bloc; povrh toga, ne mislim da treba fetišizovati rad i radno mesto kao što su to pre 60+ godina radili socijalisti.

 

Naprotiv, mnogo nepravedniji je Dinkićev model. Baš iz razloga što bi u konačnom, sve i da radnici svi do jednog prodaju akcije, opet neposredno profitiralo okruženje tj. pare se vrtele tu gde su i stvorene - kroz ulaganja, nova radna mesta, potrošnju - bilo bi više šansi za posao za sve. Samim tim i za te ljude, koji ne bi videli neposredne koristi od privatizacije (u smislu podele akcija ili para), bilo koristi u širem smislu.

 

Druga stvar, ja sam govorio o prenosu većinskog paketa akcija radnicima, to je najmanje 51%. S ostalih 49% bi država mogla da raspolaže kako god, pa i da 15% (poput sadašnjeg rešenja) razdeli svima koji nisu ostvarili to pravo po osnovu rada. S tim da sam ja ubeđen da bi u tom slučaju njihove akcije mnogo više vredele od 20 eura. Ergo, poštenije je.

[Lord Protector]

Ovo je od pre par godina

 

Intervju: Dr Isak Adižes, osnivač i profesionalni direktor Adižes instituta

 

Kriza će biti još gora

 

Kapitalizam je baziran na tržištu, sto znači da postoji konkurencija među preduzećima. Sada je taj sistem uveden unutar samih preduzeća, i događa se sukob radnika i menadžmenta, i sve se raspada. Trebalo bi zatvoriti ciklus, naći sistem gde ima saradnje i raditi zajednički

 

Vidim da je situacija loša po tome što su kafane u Srbiji prazne. Kriza je velika i nije najopasnije to što je kriza, nego što su ljudi izgubili poverenje i upali u apatiju. Narod je digao ruke, nema više nade, nema alternativu. Opozicija je ista kao vlast, što znači da nema nikoga ko može ponuditi rešenje.To me najviše brine, čim Ijudi gube nadu onda nema energije da se išta menja - ocenjuje trenutnu situaciju u Srbiji dr Isak Adižes, osnivač i programski direktor Adižes instituta, tvorac metodologije upravljanja preduzećima, u razgovoru za Magazin Biznis. - Vidite kakve su revolucije u Africi Libija, Egipat, Tunis, čak i u Hrvatskoj 10.000 ljudi maršira, viče, protestuje. A u Srbiji niko nista! To znači da su ljudi digli ruke, a to je zabrinjavajuće. Nije problem kriza, nego posledice krize koja se stalno nastavlja, produžava se iz jedne u drugu...

 

• Kako vidite poziciju Srbije u celom tom procesu, u globalnoj krizi?

 

Mislim da će kriza u globalnim razmerama biti još gora, pošto smatram da njeni koreni nisu rešeni. Ubačeno je mnogo para na tržište, pomaže se organizacijama koje propadaju, ali time što pokrivate problem parama ne znači da je bolest izlečena. To je kao da imaš rak, a uzimaš neki aspirin, pa sve izgleda u redu. Koren problema je u tome što je kapitalizam bankrotirao, kao što je pretbodno socijalizam bankrotirao, zbog velikih promena tehnoloških, globalizacije... Onaj model kapitalizma više ne funkcioniše, sada se traži novi, ali niko još uvek ne zna da kaže kakav bi on trebalo da bude, još uvek nema rešenja. Nema novog Kejnza da pronađe novo rešenje, kao posle velike depresije.

 

• Gde Vi vidite izlaz iz krize?

 

Moje je mišljenje, a znam da će to zaprepastiti i srpski narod, da je rešenje u samoupravljanju! Ozbiljno to mislim! Naravno, ne ono i onakvo, vulgarno samoupravljanje kakvo je bilo, ali treba zatvoriti ciklus. Kapitalizam nije zatvoren ciklus gore su oni koji imaju para, dole su radnici, i to je vertikala. Ja sam mnogo pisao o tome zasto je samoupravljanje propalo: zato što nije, u onom sistemu, priznalo da je važan kapital. I to je greška. Mora se priznati kapital. I kao drugo, ne možete imati demokratiju na nivou preduzeća, a diktaturu na nivou države, to ne ide. Ali, kada bi demokratija bila na oba nivoa, uz priznanje kapitala to je rešenje.

 

• Ali, samoupravljanje je kod nas propalo...

 

Samoupravljanje je bilo integracija, vulgarno politički primenjena. Komunistička partija je vodila preduzeća i to je bila greška. Ali ako uzmete samoupravljanje kao teoriju, i popravite je da bude bazirana na logici, a ne na političkim vrednostima, ona može funkcionisati i tu je budućnost. Ipak, da bi se to sprovelo, trebalo bi promeniti sistem vrednosti kapitalizma - reći kapitalistima da bi radnici trebalo da imaju svoj glas, a to je već revolucija...

 

• Koji su glavni problemi kapitalista, odnosno samog upravljanja u svetskim kompanijama?

 

Kapitalizam je baziran na tržišnom sistemu, što znači da postoji konkurencija među preduzećima. Sada je taj sistem uveden unutar samih preduzeća, i događa se sukob radnika i menadžmenta, i sve se raspada. Trebalo bi naći sistem gde ima kolaboracije, i da se radi zajednički. Moje je mišljenje da je samoupravljanje bilo propuštena prilika Jugoslavije, na žalost. Ovo novo samoupravljanje neće se roditi na ovim prostorima jer je bivša Jugoslavija sa tim sistemom prošla kroz vrlo bolno iskušenje. Rodiće se u Americi, i to se već dešava. Imamo primere Junajted Erlajnsa ili fabrika automobila. Još uvek to nije ono pravo, jer je tu ipak reč o konfrontaciji, ali polako se javlja.

 

• Da li su aktuelni nemiri i revolucije u Africi uzrokovani globalnom ekonomskom krizom, ili su mozda njen nastavak?

 

Sav taj narod koji se tamo buni i protestuje zna šta neće, ali ne zna šta hoće. Oni neće diktaturu, ali ne znaju šta je to demokratija, pošto je nikada nisu ni imali. Na primer, demokratija je bazirana između ostalog i na slobodi medija, a oni su u Egiptu pretukli novinarku, dakle ne dozvoljavaju slobodu izražavanja. Oni prosto nemaju to iskustvo od malih nogu. Mislim da će se tamo desiti nešto kao u Iranu, gde su izveli revoluciju, zbacili prethodnog vladara i, šta se desilo došla je druga diktatura. Doći će neko drugi i taj drugi će se ponovo obogatiti.

 

• A kako će se to odraziti na krizu na globalnom nivou? Da li to znači da ćemo stalno imati krize?

 

Sto se tiče efekata na globalnom nivou, svi znamo da će nafta biti skuplja, berza će pasti, i biće nove krize. Javiće se nova ekonomska kriza pošto koreni ove sadašnje nisu rešeni, i to samo ubrzava ceo proces. Jedan engleski vrhunski ekonomista je nedavno rekao da će iduća kriza biti još gora. Ja to govorim već nekoliko meseci i siguran sam da nam predstoje nove globalne krize - upozorava Isak Adižes u razgovoru za Magazin Biznis.

 

Izvor: Biznis Magazin

 

Edited February 28, 2016 by slow

[Tribun_Populi]

Jbg, zato je i utisak, posle svega, mučan. Imaš (kakvu-takvu) bazu koju samo malo treba da prešteluješ, a ti je uništiš totalno.

 

Sad je već kasno, idemo iznova.

 

TT tj. CZ M57

[Lord Protector]

Jbg, zato je i utisak, posle svega, mučan. Imaš (kakvu-takvu) bazu koju samo malo treba da prešteluješ, a ti je uništiš totalno.

 

Sad je već kasno, idemo iznova.

 

TT tj. CZ M57

 

Da, to je ono najmučnije. Da se pokušalo sa radničkim akcionarstvom mnoge stvari bi bile bolje. Gotova priča, jovo nanovo...

[Lord Protector]

Kako posluju strane banke u Srbiji:

 

 

 

Банке зарадиле 280 милиона евра

Највећи део профита, који банке преносе у своје централе, био један од разлога за слабљење динара крајем прошле и почетком ове године

Аутор: Јована Рабреновић недеља, 28.02.2016. у 20:05

Политика

На нашим дуговима, и то само на домаћем тржишту, стране банке су прошле године зарадиле око 280 милиона евра. Најмање. Толико су профитирале на такозваним портфолио инвестицијама, које подразумевају финансирање државних дужничких папира за покривање буџетског дефицита, као и репо операцијама Народне банке Србије (НБС). То су подаци наше централне банке. Можда су банке и остали инвеститори зарадили и који милион евра више, пошто је део профита остао овде, у Србији. Остатак су – изнеле.

 Када инвеститори повлаче капитал са нашег тржишта то може да изазове нестабилност курса, али када су уносили капитал у нашу земљу догађало се обрнуто – долазило је до смиривања, односно јачања динара.

Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, потврдила је да су банке, које имају матице у иностранству, износиле профит из Србије што је, једним делом, утицало на слабљење динара у јануару, као и крајем прошле године. Она је пре неколико дана изјавила да „банке у Србији и даље, хвала богу, имају профит који могу и да изнесу без законских ограничења”.

О томе колико је тачно новца изнето из Србије у јануару, НБС још нема податке. Код нас се о утицају банака на курс много више говори када износе зараду, али не и када су инвестирале што је имало ефекат да динар јача.

Исмаил Мусабеговић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је уобичајено да у децембру и јануару буде већа тражња за девизама, јер инвеститори повлаче профит, док у спољној трговини плаћају раније увезену робу.

– То што банке, односно портфолио инвеститори, износе део профита од инвестирања сасвим је легално и легитимно. Оне не износе капитал, плате порез на профит и изнесу га. То је нормално у савременој економији. Тамо где нема профита инвеститори се повлаче – каже Мусабеговић додајући да по његовом мишљењу сума коју су инвеститори изнели није велика поредећи с износима камата које су сада ниске, као и на то да су страни инвеститори финансирали јавни дуг који је достигао готово 25 милијарди евра.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да су у јануару инвеститори више повлачили новац него што су га инвестирали због најаве избора. Слично је било и код претходних избора 2012. и 2014. године. Он потврђује да крајем и почетком године домаћа валута неретко слаби због сезонских фактора, као што је плаћање увезене робе, али и изношења профита.

– Портфолио инвеститори имају право да изнесу профит кад пожеле. Право власника новца је да њиме располаже и не би било добро да је другачије, нити сме да се размишља о ограничењу. Суштина је да буде више улагања, а мање повлачења – каже Арсић.

Ненад Гујаничић из Вајз брокера каже да су динарске дужничке хартије Министарства финансија дуго времена нудиле више него атрактивне приносе, нарочито у ситуацији стабилног курса, јер је номинални принос био веома близу реалном. Главни купци ових финансијских инструмената су домаће банке и страни портфељни инвеститори, док је учешће домаћих инвеститора, ван банкарског сектора, веома мало. Када ови инвеститори повлаче капитал са домаћег тржишта то може да утиче на раст курса. Када су уносили капитал у нашу земљу догађало се обрнуто – долазило је до смиривања, односно јачања динара. То је нажалост последица плитког домаћег финансијског тржишта где не постоји већи број јаких домаћих портфељних инвеститора (инвестициони и пензиони фондови, осигуравајућа друштва итд.). Ово је и један од главних проблема када је у питању јавни дуг наше земље. Око 80 одсто дуга је у страној валути, долар и евро, пре свега, док је дуг деноминован у динарима углавном у власништву странаца и домаћих банака које су, пак, већим делом у власништву иностраних играча.

Веће задуживање и раст јавног дуга почео је 2008. Подсећања ради на крају 2008. године јавни дуг био је само 8,7 милијарди евра, а према последњим подацима Министарства финансија били смо задужени 24,8 милијарди евра. Новац је, као што је познато, прибављен што задуживањем на међународном тржишту, што код домаћих банака. Наши највећи кредитори су Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој, као и највеће банке на домаћем тржишту – Интеза, Уникредит, Комерцијална, АИК…

 

 

Voleo bih da čujem Lutera kad bude imao vremena... ko je i kako naštelovao sistem da država upadne u rašlje stranih banaka i investitora postane totalno zavisna od stranih pozajmica? Iz ovog tekta gore se jasno vidi da je finansijski sektor faktički predat na milost i nemilost stranim investitorima i da je država samo puki servis stranog kapitala.

Edited February 28, 2016 by slow

[čekmeže]

Bolje da bude zavisna od domaćih pozajmica? Recimo od Kostića. Mi smo poslednja beda bedina, favela na obodu grada, banke su nam smešne po kapitalu i postavlja se pitanje zašto smo zavisni od stranih pozajmica.