Asimilacija i integracija u Jugoslaviji

[SleeperSleep]

Za Vojvodinu treba dodati još nešto: posle rata su svi Šokci i Bunjevci (mislim na one koji su se tako izjašnjavali) pisani u Hrvate. Postoje dokumenta iz '40. i neke sa jasnim instrukcijama da se svako ko se izjasni kao Šokac ili Bunjevac piše kao Hrvat, jer ,,Bunjevci i Šokci kao odvojeni narodi ne postoje". Posle 2000. je omogućeno ponovno izjašnjavanje po volji jelte, pa su neki koji su se do 90ih računali kao Hrvati sada izjašnjavaju kao Bunjevci.

to važi još od popisa 1991. poslednji popis na kojem nije bilo bunjevaca (šokaca nema kao posebne kategorije) je bio 1981. i tad je već udeo hrvata u vojvodini otišao na ispod 6%...

[precog]

Bunjevci su interesantna prica, svojataju ih i Srbi i Hrvati.

[ronin]

Morgana...Izvini ali kako ti znas da ce se narednih godina Srbi u Crnoj Gori pretvarati/asimilovati u Crnogorce....Mozda bude upravo suprotno...

[Dr Arslanagić]

Teško. Škola i mogućnost zapošljavanja u državnoj službi će učiniti svoje.

[morgana]

naravno da ne znam, nisam vidovita, nego pretpostavljam. sada vise nema otpora drzavnosti, ne nazirem istorijski prevrat koji bi stvar okrenuo u suprotnom smjeru, a vjerujem da u mirnim uslvima postoji sklnost da se preuzme drzavni nacionalni identitet.

[frit]

da uletim

ma necu

[Kampokei]

i meni tako deluje

ne znam kako objasniti podatak da je 1948 zivelo 30% hrvata (popis) a sada (ovaj zadnji popis) tek nekih  2,5%

edit / moj grad, srem

 

Ko sto rekose, nizak prirastaj, iseljavanje, ali i doseljavanje drugih. Doseljavanje gradove u Jugoslaviji je bilo pozamasnih razmera, a u slucaju Vojvodine su ogromna vecina novih stanovnika bili Srbi (i Crnogorci ponegde, jel).

 

Mislim da utapanje u urbanim sredinama ide prilicno lako u tolerantnoj atmosferi. Evo recimo neki mali Srbin u Splitu. Jbg, sta ce ti Zvezda i Partizan. Ako zivis u Splitu, tebi ce i detinjstvo i kasniji zivot biti lepsi ako navijas za Hajduka. Onda ti vecina prijatelja budu tog vecinskog naciona, poprimis taj senzibilitet, vise te puca kad cujes Tomu Bebica nego trubace, Srbija je prisutna u tvom zivotu mozda preko neke tamo tetke. Ista stvar za nekog Hrvata u Beogradu. Opet u bosanskim urbanim centrima je drugacije jer tamo velikih gradova sa izrazitom etnickom dominacijom nije ni bilo, pa onda se postavlja pitanje "asimilacija, u sta tacno?". A na selu je tek posebna prica. Na stranu etnicke mape i price o tigrovoj kozi, ogromna vecina sela su bila gotovo jednonacionalna.

 

Mislim da su hrvatski Srbi toliko bezrezervno stali iza jugoslovenstva jer im je Jugoslavija bila jedina realna sansa. Bh Srbi su zbog geografije i odsustva dominantne etnicke grupe u BiH i mogli da se uzdaju u neka rezervna resenja, Srbi u Hrvatskoj su od pocetka vise ajde da kazem ranjivi.

[Dr Arslanagić]

 

Mislim da su hrvatski Srbi toliko bezrezervno stali iza jugoslovenstva jer im je Jugoslavija bila jedina realna sansa.

 

Bingo

[dillinger]

Kampokei mislim samo da grešiš oko BiH gradova, Sarajevo a naročito Tuzla i Mostar mogli su kroz još jednu do dve generacije mogli postati pravi pravcati melting pot jugoslovenstva. Naravno kad su sranja počela ovi ruralci iz okoline su ih pravo ismevali zbog naivnosti i što su im Željo/Velež... bili draži od Zvezde ili Dinama

Edited August 10, 2015 by dillinger

[Kampokei]

E, da, jugoslovenstvo tamo mozda. U Sarajevu je bilo nepristojno pitati za nacionalnost, a nekada bi bilo apsolutno nemoguce razlikovati Srbina i Hrvata. Prica mi majka nije imala pojma "sta je" njena vencana kuma (studirale zajedno prava u Sa), rodjena Sarajka. Znala je da su joj roditelji iz Hr, oba roditelji i sama kuma neutralna imena, prezime cudno, ali neutralno, ne slavi se nijedan Bozic, otac veliki partizan. Tek kad se pojavio Tudjman cika Milan nekako postao Srbinom i tako i moja majka saznade koje je nacionalnosti kuma :)

[wall]

E, da, jugoslovenstvo tamo mozda. U Sarajevu je bilo nepristojno pitati za nacionalnost, a nekada bi bilo apsolutno nemoguce razlikovati Srbina i Hrvata. Prica mi majka nije imala pojma "sta je" njena vencana kuma (studirale zajedno prava u Sa), rodjena Sarajka. Znala je da su joj roditelji iz Hr, oba roditelji i sama kuma neutralna imena, prezime cudno, ali neutralno, ne slavi se nijedan Bozic, otac veliki partizan. Tek kad se pojavio Tudjman cika Milan nekako postao Srbinom i tako i moja majka saznade koje je nacionalnosti kuma :)

Pa evo ja sam saznao nacionalnost sa nekih 9-10g.

Božić video jedino kod komšije Italijana i onaj drugi kod njegove žene Srbijanke™.

Bajram se, rekao bih, više obeležavao ili sam ja bio svinja pa više obraćao pažnju na baklave, ružice i sl.

I da, pitati za nacionalnost je bilo poprilično neumesno.

Edited August 10, 2015 by wall

[Singer]

Pa evo ja sam saznao nacionalnost sa nekih 9-10g.

Božić video jedino kod komšije Italijana i onaj drugi kod njegove žene Srbijanke™.

Bajram se, rekao bih, više obeležavao ili sam ja bio svinja pa više obraćao pažnju na baklave, ružice i sl.

I da, pitati za nacionalnost je bilo poprilično neumesno.

 

A pazi ja pamtim taj događaj isto.

Mene moj drug Toni sa kojim sam provodio leta u Hrtvatskoj odjedanput šutnu u bickl (koji smo terali pored nas) opsova mi Zvedzu i mater i reče "... ti si Srbin a ja mrzim Srbe!"

 

Znam da sam bio zbunjen koji je kurac Toniju i da sam otišao da pitam roditelje što sam ja Srbin i što je Toni ljut na mene. Rekli su mi da nisam Srbin već Jugosloven (mada pamtim kao neko sporečkavanje između ćaleta i keve kao dal sam samo Jugoslovne ili sam prvo Srbin pa Jugoslovne ili Jugoslovnen pa Srbin)

 

 

Sa druge strane sećam se baš dok je trajala Oluja kako je keva prokomentarisala kako joj je drago što je deda umro jer živ ne bi ostao da je dočekao da vidi šta mu se desilo sa Krajnom i njegovim narodom.

Deda i baba su rodom iz sele u okolini Drvara. Nakon WWII deda kao aktivno vojno lice je tražio samo da ne služi u tom kraju i okolini. Razlog je bio ogroman nivo ustašije (bez obzira što je rat gotov) koji je po njegovim rečima i dalje tamo bio prisutan. Pošto je imao sve samu sitnu decu nije želeo da odrastaju u takvom okruženju. Gađao je Srbiju i guzio se da bude što centralnije tipa Kragujevac i sl. al nekim okolnostima završio u Beogradu na kraju.

 

Valjda je bio u fazonu bajo moj posle ovog sranja samo u cenar Srbije ni metar levo, ni metar desno

[namenski]

Па ко нас онда посвађа, матер да му...

[wall]

Najveći kulturološki šok mi je bio jedno putovanje u Makarsku (a gde drugo) prolazimo kroz neka sela narod obučen kao da Tito dolazi, mi musavi žvaćemo jagnjetinu s Jablanice i gledamo kroz prozor zastave 101 super.

"Šta je ovo?"

"Idu na misu."

"WTF"

U SA nisi mogao videti nešto crkvi a ni ljudi u oko.

Možda je Begova džamija imala značajniju posetu ali ništa što bih opisao kao "Kolko ljudi jbt."

[kud u maglu Simoviću]

Jednostavno je gušen njihov srpski identitiet, uz obećanje da će, ako postanu deo hrvatskog političkog naroda ili barem Jugosloveni, biti sigurni u svojoj domovini Hrvatskoj i Jugoslaviji. SPC je praktično iskorenjena u Hrvatskoj (postoje recimo statistički podaci da je u pojedinim mestima, gde se 50% stanovništva izjašnjavalo kao Srbi ili Jugosloveni bilo svega 5% Pravoslavaca; Kada je 30 godina posle završetka rata obnovovljena razorena pravoslavna crkva u Kninu, patrijarku Germanu su hrvatske vlasti zabranile da dođe na osveštanje itd.); po istraživanjima iz druge polovine 80-ih, skoro 85% Srba u Hrvatskoj je koristilo latinicu kao osnovno pismo; Pad broja Srba u Hrvatskoj je rapidan i konstantan, bilo zbog iseljavanja u Srbiju bilo zbog toga što su Srbi u velikim gradovima vrlo brzo postajali Hrvati. Štaviše, pad bi statistički bio još veći da nije bilo priliva Srba iz Bosanske krajine, koji su išli na arbajt u Zagreb. Jednostavno, Srbi su prepustili svoju sudbinu u ruke SKH i SUBNOR-a. Ali bez Jugoslavije je dil pao u vodu.

ovde mi nešto čudno, u vreme austrougarske srbi koji su naseljavali vojnu krajnu dobijali su sve moguće beneficije 20 godina bez poreza i slično. kako vidim srbi(graničari) su bili u mnogo boljem položaju od hrvata koji su živeli tu.

a i sam 1ww je bila win-win, koliko je mogla da bude za bilo koga u evropi. onda sledi period kraljevine shs i jugoslavije. kakva je tendencija bila za tih 20ak godina? ndh i drugi rat su savršeno jasni glede srpskog pitanja u krajni.