Asimilacija i integracija u Jugoslaviji

[hausmaistor]

Ko zna... bilo je raznih misljenja sta je prirodan rok stvari i na koju stranu treba ici.

 

 U kući gotovo da uopšte nije pričao o politici, samo je jednom, kada je Tito skinuo u Hrvatskoj Miku Tripala i Savku Dabčević Kučar, prokomentarisao da takav potez vodi ka rasturanju Jugoslavije, jer se prekida jedan prirodan tok, a Mika i Savka su imali plebiscitarnu podršku.

Edited October 7, 2015 by hausmaistor

[hausmaistor]

Koliko se puta pominje "jugoslovenstvo" ili "jugosloveni" u ovoj zbirci, "Krhka srpska vertikala"? Wonderful. Cini mi se ne vise od 4-5 puta, od toga 2-3 puta u negativnom kontekstu.

 

Doduse, mozda su druga vremena bila, ili drugi kontekst. Ali svejedno... Jugoslovenstvo je izgleda bio samo koncept, ideja, krilatica, u ovo vreme ionako vec gurnut pod tepih. Nista se prakticno nije moglo napraviti.

 

Jos zanimljiva je ta opsesija nacijama, nacionalizmima,borbama  hegemonijama, asimilacijama, medjunacionalnim sukobima, koja se pojavljuje u bukvalno svakom paragrafu. Stice se utisak da oni na najvisim pozicijama nisu i o cemu drugome razmisljali osim o nacijama i nacionalizmima, ili nisu imali vremena ni za sta drugo. Neki pozitivno neki negativno.

Nikakva tu kultura, narocito jugoslovenska, nije mogla da se progura.

 

Jedino sto Nikezic pominje kao ujedinjujuci faktor su trzista.

Edited October 7, 2015 by hausmaistor

[hausmaistor]

Uverenje jugoslovenskih komunista, koje je preraslo u samozadovoljstvo, da je nacionalno pitanje u Jugoslaviji definitivno rešeno, temeljilo se na shvatanju da "nacije pripadaju kapitalizmu", koji "ne može da reši nacionalno pitanje". Njegovo rešenje je zadatak socijalističke revolucije, a "pošto se ona odigrala, mora se pretpostaviti da je rešila nacionalno pitanje".

 

Sve istočnoevropske zemlje održavale su ovu dogmu uz pomoć sile. Sukob 1948. godine doveo je do zakašnjenja i u Jugoslaviji. Forme koje je rešenje nacionalnog pitanja dobilo 1945. godine vezane su "za fazu u kojoj se društvo nalazilo", ali "ono što je bilo zadovoljavajuće tada, postalo je nezadovoljavajuće kasnije" Oživljavanje nacionalnih ideologija; stalni zahtevi iz najrazvijenije Slovenije za tržišnu privredu, jezičku i kulturnu autonomiju; pokreti u Hrvatskoj, među Albancima u Jugoslaviji; problemi kulturnog jedinstva srpskog naroda – razbijali su iluziju o definitivnosti postojećih rešenja. Ali, nije bilo dovoljno samo negativno se odrediti prema glavnim reakcijama na taj kraj iluzija, trebalo je stvarati i promicati alternativu. Nijedan od jugoslovenskih naroda, pa ni većinski srpski narod, ne bi mogao, smatrao je Nikezić, zaštititi svoj interes u centralistički i birokratski uređenoj zajednici; jer "svaki birokratski centralizam morao bi se osloniti na jedan najsnažniji nacionalizam ili koaliciju nacionalizama". Odnosno, na silu.

 

U isto vreme, za srpski narod, koji ne živi samo u Srbiji, jedina mogućnost da bude u jednoj zajednici, jeste postojanje demokratske federacije, "u kojoj su svi građani slobodni u ispoljavanju svojih nacionalnih osećanja i kulture, slobodni da se kreću i da rade u svakoj od naših socijalističkih republika".

 

Republike nisu administrativne jedinice na koje je podeljena jugoslovenska teritorija, već nacionalne države naroda koji su se udružili u jednu zajednicu. To ne znači da svaka od jugoslovenskih republika treba da ima "zaokrugljenu odvojenu privredu i društvo, već da u jedinstvenoj privredi ima iste šanse".

 

Dva, naizgled, protivrečna procesa imanentna su alternativi i birokratskom centralizmu i partikularnom nacionalizmu. Proces postepenog smanjenja neravnomernosti u razvoju republika i pojedinih regiona unutar njih. Zaostalost je činilac neravnopravnosti, ali i trajan izvor egalitarnih ideologija, državnog socijalizma, političkih diktatura. Rečju, sovjetske formule.

 

Istovremeno sa uklanjanjem razlika u ekonomskoj razvijenosti, rašće razlike između nacionalnih kultura: "Nije prihvatljivo da je mir u kući moguć samo po cenu da se svak odrekne toga da bude Albanac, odnosno Srbin, Crnogorac ili Turčin... Mora postojati stvarna mogućnost razvijanja nacionalne kulture za sve nacionalnosti". Politika unifikacije kulture, kulturnog integralizma, izazivala je uvek duboke političke nesporazume u Jugoslaviji. Ona je, zapravo, bila refleks ideje o jednom narodu, koja je postojala u građanskom periodu Jugoslavije. Tu ideju preuzeo je i komunistički pokret. I u njemu je "postojalo dosta dugo jedno stanje duha u suštini unitarističkog karaktera... pa je pravljenje nove države doživljavano kao pravljenje nove nacije". Reakcija na jugoslovenstvo kao nacionalnu ideju, bila je rezerva prema jugoslovenstvu kao državnoj ideji, bez obzira na formu vladavine. Drugim rečima, "ako smo u socijalističkoj Jugoslaviji, mnogonacionalnoj državi, postavili sebi u zadatak da stalno smanjujemo razlike u nivou ekonomske razvijenosti među regionima i među nacijama, nikakav sličan zadatak ne može se postaviti u oblasti kulture, tradicije, istorije, u svemu onom što je specifično i što čini nacionalni identitet". I što je, uostalom, neodvojivo od identiteta svakog pojedinca: jezika kojim govori i na kome pamti; vere koju ispoveda; hijerarhije vrednosti koju nasleđuje.

Edited October 7, 2015 by hausmaistor

[Prospero]

A smetnuli su s uma jedno jednostavno pitanje - čemu onda Jugoslavija uopšte?

 

Osim neke vrste bezbednosne garancije za sve u njoj, takva država kojom su oni vladali i tako je osmišljavali je bila potpuno besmislena. Što bi se onda "regioni" ekonomski ujednačavali (a u praksu su razlike s vremenom rasle) kada su mogli da naprave 6 ili koliko socijalističkih država i da svaka od njih okuša svoju socijalističku sreću? 

 

Društvo mora da ima nešto više od ekonomske interakcije i preraspodele bogtstva, mora da ima narativ, emociju. Ako ima sreću da poživi u povoljnim okolnostima onda može i da preživljaava samo na percepciji ekonomskog blagostanja, ali kad je neka kriza sačeka iza ćoška obično sledi zemljotres.

 

Komunistička neželja da se bavi jugoslovenstvom, ne da ga uteruju pendrecima nego da puštaju da postoji i razvija se kako može, paralelno sa srpstvom, hrvatstvom itd itd (kao recimo "britishness") je jedna od najneverovatnijih dugotrajnih gluposti koje su ovdašnje elite priredile društvu, like ever. Bez obzira što im ideologija nije baš sugerisala da se bave pitanjima "izgradnje nacije" jer je to, jel ,problem buržoazije, a samoupravni rad je se to trebalo da prevaziđe..

 

 

Ali ali, oni ne samo da nisu pustili da se jugoslovenstvo razvija, kao što su puštali da se razvijaju monoetnički nacionalizmi pečatirani ustavnim koncepcijama od 63. pa nadalje, nego su mu prečesto gurali klipove u točkove.

 

Štetočinčine.

Edited October 8, 2015 by Prospero

[Kampokei]

Jedno objasnjenje bi bilo da su ona prvobitna stajalista iz 1920 i 30-tih o prirodi Jugoslavije ostala u glavam mnogih kasnije visokih drzavnih funkcionera. Mozda smo jednostavno kopirali sovjetski model gde je etnicitet bio vrlo vazan koncept (sto je meni uvek bilo cudno). A opet, mozda su se nadali da ce ta emocija koju pominjes da se razvije na osnovu forsiranja price o NOB-u (Sutjeska kao recimo savrsen primer oruzanog zajednistva Srba i Hrvata). Ja se tih vremena slabo secam, ali danas kad gledam originalne TV priloge neobicno mi je koliko se forsira ono "nasi narodi", "zajednistvo nasih naroda" i koliko se pricalo o tim izazovima pred kojima stoje "nasi narodi". Uvek se implicirala neka labavost u tom odnosu, kao da cela zemlja visi o koncu sve vreme (dobro, ovde ima sigurno naknadnog ucitavanja).

[Prospero]

Imao je neki no name lik pre par godina feljton u Danas-u sa sećanjima iz služenja vojnog roka rata u Vinkivcima (ili Osijeku, gdegod). Priča je s kraja 90te, pozdrav ide "Služimo narodu!" samo neki Musliman ne odgovara. Pita ga tu oficir "zašto ti ne odgovaraš sa služimo narodu?" a ovaj kaže "Pa ne znam kom narodu. Juče su nam na moralno-političkom vaspitanju govorili kako u Jugoslaviji živi 6 naroda i mnogo više narodnosti, pa ne znam kom to narodu od tih 6 služimo." Ovaj je valjda ostao nem na to.

 

 

Kod Sovjeta se između dva rata razvio koncept komunističkog federalizma, delom iz internih ideoloških doktrina a delom iz potrebe da se animiraju Belorusi i Ukrajinci iz Poljske da rovare tamo kako bi dobijali ista prava koja su im na papiru data u SSSRu. Tako se nacionalna politika KPJ, posle one razbijačke faze s Drezdenskog kongresa, a koja je igrala na makedonsku, crnogorsku, i hrvatsku "kartu" zapravo ne može sagledavati van konteksta uticaja doktrina iz SSSR. Ono što se često spočitava KPJ - svojevrsna antisrpska nota (da ne idem u detalje, mrzi me da elaboriram) - svoj koren ima direktno itekako u tome.

 

Posle 1945. se kopiralo sovjetsko iskustvo, a samoupravljanje je, kao ideloški odgovor Staljinu, implicitno pa eksplicitno guralo u pravcu republiko-nacionalizama, gde je ideja o očekivanom odumiranju države vezivala ruke za jačanje nekakvog jugoslovenstva mimo koncepta radnog naroda i udruživanja samoupravljača, jer su nacije prihvaćene kao zatečene (mada su Muslimani priznati za naciju, što otvara zanimljiv prostor za ideloško pozicioniranje ) bez želje da se igra igra koja se ionako smatrala prevaziđenim buržoaskim konceptom.

 

Ja te ljude zapravo zamišljam kao žonglere koji hoće da igraju filigransku igru bacajući 5 čunjeva u vazduh a zapravo su nesrećni bogalji koji su zaboravili da imaju samo jednu ruku, dakle užasan raskorak između želja i stvarnosti (mada se ne slažem ni sa željama no to je druga tema) :(

 

 

Nema Jugoslavije bez Jugoslovena, na kraju krajeva, bottom line, štagod, doći će se na tu poziciju odakle god da krenemo. A drugo pitanje, kao što rekoh, je da li je Jugoslavija uopšte i potrebna.

[Tribun_Populi]

Sve je počelo sa konstrukcijskom greškom 1918-1921 godine, a tu najveću odgovornost, svidelo se to nekome ili ne, snose Srbijanci i Kralj Aleksandar.

 

What goes around, comes around, jbg.

Edited October 8, 2015 by Tribun_Populi

[hazard]

Nema Jugoslavije bez Jugoslovena, na kraju krajeva, bottom line, štagod, doći će se na tu poziciju odakle god da krenemo. A drugo pitanje, kao što rekoh, je da li je Jugoslavija uopšte i potrebna.

 

Poenta Jugoslavije, glavna, valjda je bila da izbegne razgraničavanje Srba i Hrvata (i Muslimana), pa da tako možemo da imamo i sve Srbe i sve Hrvate i sve Muslimane u istoj državi, ali bez da se oni međusobno tuku i kolju oko toga.

 

Ovaj koncept, međutim, podriven je time što su komunisti napravili republike i od njih napravili ono što su napravili - nacionalne države. Onda smo od pitanja Srba u Jugoslaviji i Hrvata u Jugoslaviji prešli na pitanja Srba u BiH i Srba u Hrvatskoj, i Hrvata u BiH, jer su komunisti definisali republike kao nešto samodovoljno, nešto što prethodi Jugoslaviji i što može postojati i bez nje - i ako je realnost bila potpuno obrnuta, tj. Jugoslavija je postojala pre republika i republike su bile ,,stvorenje" Jugoslavije, a ne obrnuto. U toj podeli karata, sa republičkim granicama kakve su bile iscrtane, najviše su u raspadu imali da izgube Srbi, dok su Hrvati i Muslimani mogli da ,,tolerišu" svoje ,,gubitke" (Hrvati u BiH i Muslimani u Sandžaku). Da su granice iscrtane drugačije (tj. da se pratio neki maksimum srpskih zahteva  kao što se pratio maksimum hrvatskih kada se pravila hrvatska banovina 1939.) onda bi verovatno Srbi bili u fazonu ,,teraj ih bre u pičku materinu" dok bi Hrvati grčevito pokušavali da održe Jugoslaviju jer bi to videli kao garant svog kulturno-nacionalnog jedinstva. Međutim, to je sekundarna stvar, u odnosu na ovu prvu.

[hazard]

Inače, upravo mi je u rukama ova knjiga:

 

 

Nažalost, imam je na jedan dan samo, nosim nekome (glumim prekookeanski FedEx). Razmišljam o tome da je čitam u avionu, mada je samo jedna od 4, a sve izgledaju interesantno.

[Dr Arslanagić]

Taj je radio recenziju jednog mog članka.

 

Nisam imao priliku da pročitam celu knjigu već samo predgovor. Šta znam, čini mi se da je u liniji sa starim tvrdnjama da je integralno jugoslovenstvo zapravo samo maskirano velikosrpstvo. Svejedno bih voleo da pročitam, Nielsen je zapravo jedan od retkih stranih istoričara koji se bavi Jugoslavijom a koji je istraživao u našim arhivama.

[Cane Vukic Prebranac]

Он и Ерик Горди су си добри на фејзбуку

[Dr Arslanagić]

Pratiš, a?

 

(Jesi li i ti u branši?)

[MancMellow]

Nema Jugoslavije bez Jugoslovena, na kraju krajeva, bottom line, štagod, doći će se na tu poziciju odakle god da krenemo. A drugo pitanje, kao što rekoh, je da li je Jugoslavija uopšte i potrebna.

 

Joj. Naravno da, "eventually, ultimativno, na kraju svih krajeva, na koncu konca, nema Jugoslavije bez Jugoslovena. I naravno da je pitanje uopšte postojanja potrebe za državom kao što je Jugoslavija (u prošlosti, naravno) sasvim legitimno. Na ovom stepenu znanja :D...znaš šta mislim  ^_^

[MancMellow]

Inače, upravo mi je u rukama ova knjiga:

 

 

Nažalost, imam je na jedan dan samo, nosim nekome (glumim prekookeanski FedEx). Razmišljam o tome da je čitam u avionu, mada je samo jedna od 4, a sve izgledaju interesantno.

 

Bio bih ti zahvalan ako bi mi telefonom isfotkao Part one tj 13-77 :) Ako je preveliki cim - zaboravi.

[Cane Vukic Prebranac]

Pratiš, a?

 

(Jesi li i ti u branši?)

 

Нисам, али сам био на неким предавањима и конференцијама, па сам упознао Гордија.