Visokoškolsko obrazovanje na budžetu ili ne

[maximus]

 

Relatively successful developing countries often face a difficult dilemma: on the one hand, education is an important aspect of achieving economic development, but the better an education system is, the more easily locally-trained skilled people will be able to find more lucrative work overseas. One temptation has been to change the education of workers to make them unsuitable for working abroad but still adequate for meeting the needs of the domestic economy.

 

^dumb it down

 

Another, less problematic approach, might be for developing countries to shift overall resource allocation towards primary and secondary education rather than tertiary. Often, the highest subsidies are spent on college and university students and spending per student in tertiary education is much higher than in primary and secondary education.

 

^dumb it up

[Prospero]

To je vrlo glupa logika.

 

Koji je oportunitetni trosak ulaganja u te kadrove koji su otisli u inostranstvo pa sada placaju doznake?

Mozda bi ti ljudi ovde imali posla, ono manji porezi, manji javni rashodi, i tako to, pa bi se vise para u Srbiji obrtalo. Ili bolje uposlene pare.

 

 

+ demografski i dugorocni problem odlaska produktivnog stanovnistva

 

+ 2.5 mlrd. nije cist marginalni dobitak. Neki od tih bi i ovde imali posao pa ne bi u ekonomiji ostalo 10-20% plate vec malkice vise.

 

+ koliki su troskovi obrazovanja tih sto su otisli? Zajebi budzet nauke, to nije reper ni za sta.

 

 

 

Mislim, samo pogledaj logiku ideje "ekonomski je odlicno da se drzavni budzet koristi za obrazovanje ljudi koji ce emiogrirati" i odmah je jasno da tu nesto ne stima.

Daj bre, budžet za nauku je pomenut radi ilustracije.

 

Kako ćeš ti da znaš u nečijoj 18. godini gde će on biti u 27-oj recimo, kako će država da računa taj oportunitetni trošak unapred?

 

Drugo, imaš državni faks koji poseduje svoju zgradu, plaća neke režije i dažbine, ima 100 profesora. Koliko je veći trošak ako takav faks ima 3000 umesto 2000 studenata ukupno, ceteris paribus? Proporcionalno veći u odnosu 3:2 ili možda par procenata veći? Isti broj profesora koji samo imaju veće grupe, isti broj administracije uz malo veće redove na šalterima...?

 

Treće, koliko se studenata finansira iz budžeta a koliko plaća punu školarinu? Zaboravlja se da je veći broj studenata prosto veći izvor zarade za fakultet.

 

 

Moja pozicija nije da je "ekonomski odlično" da finansiramo (i) one koji će sutra otići u inostranstvo nego samo da je taj trošak zapravo potpuno zanemarljiv u širem kontekstu i da je to trošak koji bi društvo trebalo u svakom slučaju da prihvati u odnosu na nekakvo striktnije planiranje, sečenje kvota na "razumnu" meru.

 

Uostalom, neću da gajim dete sa idejom da je njegov/njen budući posao prvobitno državna kalkulacija pa tek onda njjegova/njena lična stvar, nego obratno, a delom stoga i prihvatam da plaćam poreze kako bih detetu uvećao šanse da završi jebeni državni fakultet.

 

Za koji q da pkaćam ovu ddržavu osim za few perks?

Edited April 20, 2015 by Prospero

[Time Crisis]

Hm... zašto se onda uopšte ograničava broj studenata? Ok na budžet, ali onda ispada da na samofinansiranje mogu slobodno da stave neograničene kvote, šta sad, malo će se gurati u sali, ali bože moj.

[gospa buba]

Postoji li uopste skola, bilo gde u svetu, koja izbacuje potpuno formirane i za boj spremne kadrovnike?

ne verujem. i mi ovde i oni tamo, primamo najbolje shto moze i treba nam do/oko godinu dana da ono shto smo primili prevedemo u ono shto nam treba, da bude operativno i zna shta radi (da ne kazem da ne izlomi neshto ^_^)

 

i ne, ne moze se na fakultet primati beskonachno, bez promene unutrashnje strukture fakulteta (u smislu brojnog stanja predavacha i drugih uchesnika u procesu proizvodnje). 

 

Uostalom, neću da gajim dete sa idejom da je njegov/njen budući posao prvobitno državna kalkulacija pa tek onda njjegova/njena lična stvar, nego obratno, a delom stoga i prihvatam da plaćam poreze kako bih detetu uvećao šanse da završi jebeni državni fakultet.

ovo posebno +1. drzava za proizvodnju drzave <_<

Edited April 20, 2015 by gospa buba

[maximus]

budja postovao 1 ok papir - vredi ga procitati; cisto kao 1 uvod u tematiku

[Prospero]

ako smo već zalutali u emigraciju i doznake daj da se držimo konkretno srbije
 
http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2010/05/11-Prof.-dr-Branko-Vasiljević-Uticaj-doznaka-na-ekonomski-i-socijalni-razvoj-u-srbiji.pdf
http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/90/90_0/2006_4_MN.pdf
http://www.minrzs.gov.rs/files/doc/porodica/Demografski%20pregled/2011/42%20Prostorne%20karakteristike%20emigracije%20iz%20Srbije-od%20gastarbajtera%20do%20migranstkih%20mreza.pdf
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=10&cad=rja&uact=8&ved=0CFkQFjAJ&url=http%3A%2F%2Fwww.researchgate.net%2Fpublictopics.PublicPostFileLoader.html%3Fid%3D54aa5d77d5a3f2b45d8b4604%26key%3D47e18df0-36eb-4eeb-9ae6-5fb8ed99d2d0&ei=I7s0VZiRLoLvauLBgYgN&usg=AFQjCNErcj62AKNUB9ej4HIkuY5VPaGqqg&sig2=xHq6TFuOl99uFf54lpImAQ&bvm=bv.91071109,d.d2s

 

*kačim linkove čisto radi informisanosti, tekstove nisam čitao detaljno i ne osećam potrebu da ih branim, da me neko ne vuče za rukav u tom smislu.

[MancMellow]

Naravno da ima, jer te pare mogu da odu na smanjenje poreza, na primer.

 

koje i kolike pare?

 

nije poenta nemati obrazovane kadrove, poenta je stvariti uslove da rade i zarade u drzavi gde su se skolovali. ova tema je totalno promasenai zato sam i napisao da sve to sa obrazovanjem nema neke veze. Uostalom, sta da zakljucimo da Srbiji treba 5 novih lekara godisnje. Tih 5 zavrsi i ode iz zemlje i sta onda? Ili zakljucimo da ne treba nijedan sociolog narednih 5 godina - zatvorimo katedru? Ili potpuno skinemo katedru sa budzeta i kazemo skolarine moraju da budu takve da plate kompletnu aktivnost katedre = zatvorimo katedru. Na kraju krajeva, ne moze se novcem meriti vrednost svakog obrazovnog profila, a bogami ne moze se samo novcem (bar ne direktno) meriti ni vrednost emigracije. Ljudi odu negde, neki od njih znacajno doprinose povezivanju Srbije sa drugim zemljama, uspostavljaju ne samo privredne, nego i naucne, ponekad i politicke, i uopste intelektualne kontakte,  

Edited April 20, 2015 by MancMellow

[Budja]

Daj bre, budžet za nauku je pomenut radi ilustracije.

 

Kako ćeš ti da znaš u nečijoj 18. godini gde će on biti u 27-oj recimo, kako će država da računa taj oportunitetni trošak unapred?

 

Drugo, imaš državni faks koji poseduje svoju zgradu, plaća neke režije i dažbine, ima 100 profesora. Koliko je veći trošak ako takav faks ima 3000 umesto 2000 studenata ukupno, ceteris paribus? Proporcionalno veći u odnosu 3:2 ili možda par procenata veći? Isti broj profesora koji samo imaju veće grupe, isti broj administracije uz malo veće redove na šalterima...?

 

Treće, koliko se studenata finansira iz budžeta a koliko plaća punu školarinu? Zaboravlja se da je veći broj studenata prosto veći izvor zarade za fakultet.

 

 

Moja pozicija nije da je "ekonomski odlično" da finansiramo (i) one koji će sutra otići u inostranstvo nego samo da je taj trošak zapravo potpuno zanemarljiv u širem kontekstu i da je to trošak koji bi društvo trebalo u svakom slučaju da prihvati u odnosu na nekakvo striktnije planiranje, sečenje kvota na "razumnu" meru.

 

Uostalom, neću da gajim dete sa idejom da je njegov/njen budući posao prvobitno državna kalkulacija pa tek onda njjegova/njena lična stvar, nego obratno, a delom stoga i prihvatam da plaćam poreze kako bih detetu uvećao šanse da završi jebeni državni fakultet.

 

Za koji q da pkaćam ovu ddržavu osim za few perks?

 

Pazi, to sa planiranjem kadrova se apsolutno slazem. 

 

Ali oko troskova nisam bas siguran, da, veliki je udeo fiksnih troskova, ali se moze raspravljati o tome da li na kvalitet i studiranja utice to da lima 30 ili 50 studenata, da li profesor trosi vreme na istrazivanje ili dodatne konsultacije, ocenjivanje i sl. Prosto, nisam siguran da se bas moze uzeti fiksni broj profesora za bilo koji broj studenata.

[Budja]

ako smo već zalutali u emigraciju i doznake daj da se držimo konkretno srbije

 

http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2010/05/11-Prof.-dr-Branko-Vasiljević-Uticaj-doznaka-na-ekonomski-i-socijalni-razvoj-u-srbiji.pdf

http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/90/90_0/2006_4_MN.pdf

http://www.minrzs.gov.rs/files/doc/porodica/Demografski%20pregled/2011/42%20Prostorne%20karakteristike%20emigracije%20iz%20Srbije-od%20gastarbajtera%20do%20migranstkih%20mreza.pdf

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=10&cad=rja&uact=8&ved=0CFkQFjAJ&url=http%3A%2F%2Fwww.researchgate.net%2Fpublictopics.PublicPostFileLoader.html%3Fid%3D54aa5d77d5a3f2b45d8b4604%26key%3D47e18df0-36eb-4eeb-9ae6-5fb8ed99d2d0&ei=I7s0VZiRLoLvauLBgYgN&usg=AFQjCNErcj62AKNUB9ej4HIkuY5VPaGqqg&sig2=xHq6TFuOl99uFf54lpImAQ&bvm=bv.91071109,d.d2s

 

*kačim linkove čisto radi informisanosti, tekstove nisam čitao detaljno i ne osećam potrebu da ih branim, da me neko ne vuče za rukav u tom smislu.

 

Vasiljevic:

UTICAJ DOZNAKA NA EKONOMSKI I SOCIJALNI RAZVOJ U SRBIJI Sažetak: Prema podacima Svetske banke za 2004. godinu, Srbija spada među 11 najvećih primalaca doznaka u svetu. Mada je priliv doznaka u Srbiju značajan i stalan, veoma mali iznos doznaka uložen je u razvoj. Uglavnom su doznake korišćene za ličnu potrošnju, neproizvodna ulaganja i čuvanje u obliku gotovine (tzv. štednja ispod slamarice). Ulaganja su uglavnom usmerena na izgradnju kuća i razvoj poljoprivredne proizvodnje. Teško je proceniti uticaj doznaka na poboljšanje najsiromašnijeg segmenta populacije. Van svake sumnje je da su doznake doprinele smanjenju siromaštva podizanjem raspoloživog dohotka stanovništva koje ih je primalo, a na taj način i u Srbiji kao celini. Za razliku od strane pomoći i privatizacionih prihoda, koji su ograničenog trajanja i stranih direktnih investicija, čiji se obim menja zavisno od rizika zemlje, doznake su stabilan izvor deviznog priliva. One su dugi niz godina bile glavno sredstvo pokrića deficita platnog bilansa. Doznake su nesumnjivo doprinosile ublažavanju kriznih simptoma u privredi Srbije. Ovaj anti – ciklični efekat potvrđuje stalan i stabilan priliv doznaka bez obzira na rast ili pad ekonomske aktivnosti u Srbiji.

 

Ocajan abstract, ko da pise za novine.

 

Drugi link, slican tvojoj tezi, NBS analizira direktne efekte doznaka ali ne i neke indirektne, mada je boldovano kljucno.

 

Помоћ и дознаке представљају облике трансфера захваљујући којима земље кориснице могу да се изолују од кретања на светском тржишту, мада дознаке могу одражавати и економске поремећаје из земаља из којих потичу. Оне омогућавају креирање девизних резерви земље независно од конкурентности, тј. перформанси њене привреде. Њихови иницијални ефекти се пре свега испољавају на девизном тржишту и тржишту радне снаге, делујући превасходно у смеру апресијације девизног курса и пораста цене рада, посебно када је реч о помоћи у облику новца, док деловање дознака на ниво надница може бити двосмерно. Посредни ефекти се јављају пре свега код обима и структуре инвестиција и извоза. У првом случају је значајна стерилизација монетарних, односно девизних ефеката, а у другом избегавање доношења инвестиционих одлука на основу сигнала краткорочног, односно привременог карактера. Кад је реч о укупним ефектима помоћи на стопу привредног раста земаља у развоју, већи број студија указује на изостанак позитивног, односно на негативно дејство. До сличних резултата су дошле и студије ефеката дознака. То указује на потребу даљег проучавања фактора који ограничавају коришћење ових облика трансфера за финансирање економског развоја. У случају Србије, то је посебно значајно са становишта коришћења дознака као извора девизног прилива који је по обиму и очекиваном порасту значајнији у односу на помоћ и који би, поред своје стабилизаторске и социјалне функције, требало да добије и значајнију инвестициону функцију. 

 

 

Cetvrti link, sadrzaj takodje nije relevantan.

Sadržaj

Uvod

1. Šta je odliv mozgova?

2. Trajne i privremene migracije – odliv mozgova ili protok znanja

3. Podaci o odlivu mozgova

4. Razlozi za odlazak iz zemlje

5. Pregled programa i politika privlačenja mozgova i sprečavanja odliva

5.1. Pravni i instutucionalni okvir

5.2. Baze podataka o stručnjacima

5.3. Programi i projekti u cilju privlačenje mozgova

5.4. Programi podsticanja mobilnosti i stručnog usavršavanja

54.1. Programi EU u Srbiji u oblasti stručnog usavršavanja i mobilnosti

Zaključak

 

Treci link je opisno-demografski nista nam ne govori o prednostima ili manama emigracije.

[Budja]

koje i kolike pare?

 

nije poenta nemati obrazovane kadrove, poenta je stvariti uslove da rade i zarade u drzavi gde su se skolovali. ova tema je totalno promasenai zato sam i napisao da sve to sa obrazovanjem nema neke veze. Uostalom, sta da zakljucimo da Srbiji treba 5 novih lekara godisnje. Tih 5 zavrsi i ode iz zemlje i sta onda? Ili zakljucimo da ne treba nijedan sociolog narednih 5 godina - zatvorimo katedru? Ili potpuno skinemo katedru sa budzeta i kazemo skolarine moraju da budu takve da plate kompletnu aktivnost katedre = zatvorimo katedru. Na kraju krajeva, ne moze se novcem meriti vrednost svakog obrazovnog profila, a bogami ne moze se samo novcem (bar ne direktno) meriti ni vrednost emigracije. Ljudi odu negde, neki od njih znacajno doprinose povezivanju Srbije sa drugim zemljama, uspostavljaju ne samo privredne, nego i naucne, ponekad i politicke, i uopste intelektualne kontakte,  

 

Uopste ne govorim o planiranju kadrova vec o subvencionisanom drzavnom studiranju.

 

Broj sociologa i strucnjaka za PR i komunikacije na John Nesbitt univerzitetu* neces smanjiti manjim budzetom, ali je to licni izbor onoga ko placa.

 

Sto se neekonomskih efekata tice, daj da proucimo te efekte. Naravno da odredjeni nivo emigracije nije los, no ako imas samo masovnu emigraciju a nikakvu imigraciju jasno je koliko je tu sati.

 

 

*Za neupucene: Megatrend promenio ime.

[Tribun_Populi]

 Ili zakljucimo da ne treba nijedan sociolog narednih 5 godina - zatvorimo katedru?

 

Nou, batalite OOURizaciju i integrišete univerzitet, kao svuda u svetu. Pa se radi redistribucija dohotka in house, na kontu 5000+ godišnje upisanih samofinansirajućih ekonomista i pravnika.

[hazard]

koje i kolike pare?

 

nije poenta nemati obrazovane kadrove, poenta je stvariti uslove da rade i zarade u drzavi gde su se skolovali. ova tema je totalno promasenai zato sam i napisao da sve to sa obrazovanjem nema neke veze. Uostalom, sta da zakljucimo da Srbiji treba 5 novih lekara godisnje. Tih 5 zavrsi i ode iz zemlje i sta onda? Ili zakljucimo da ne treba nijedan sociolog narednih 5 godina - zatvorimo katedru? Ili potpuno skinemo katedru sa budzeta i kazemo skolarine moraju da budu takve da plate kompletnu aktivnost katedre = zatvorimo katedru. Na kraju krajeva, ne moze se novcem meriti vrednost svakog obrazovnog profila, a bogami ne moze se samo novcem (bar ne direktno) meriti ni vrednost emigracije. Ljudi odu negde, neki od njih znacajno doprinose povezivanju Srbije sa drugim zemljama, uspostavljaju ne samo privredne, nego i naucne, ponekad i politicke, i uopste intelektualne kontakte,  

 

Ne znam zašto bi nam bio potreban i jedan jedini sociolog

 

Šalu na stranu, mora postojati neka vrsta merljivosti čak i tih novčano nedirektno merljivih efekata, kako bi postojali nekakvi podaci da pomognu u odlučivanju. Kao kada se planira javni prevoz, zna se da se ne mere svi efekti ,,konkretnim" parama, ali postoji neka računica bar okvirna koliko para štedi manje gužve i manje zadržavanja u saobraćaju...

 

Takođe, naravno da u našem, ahm, tradicionalno agilnom sistemu visokog obrazovanja itekako ima katedri koje treba ugasiti, spojiti sa drugim, itd.

[hazard]

Nou, batalite OOURizaciju i integrišete univerzitet, kao svuda u svetu. 

 

 

+ ∞

[MancMellow]

 

Broj sociologa i strucnjaka za PR i komunikacije na John Nesbitt univerzitetu* neces smanjiti manjim budzetom

 

Dobro, fakat. Kao što manjim budžetom nećeš smanjiti ni broj sociologa na stadionu Čukaričkog :D

 

Ne, ali ozbiljno, jel si ti za to da se ukine budžetsko studiranje u Srbiji generalno, jer ako jesi onda su stavovi toliko udaljeni da ne znam da li polemika ima smisla.

 

Emigracija - generalno dobra, ali ovolika kolika je kod nas je naravno loša, ali ne vidim kakve to ima veze direktne sa studiranjem (i nemoj molim te ponovo ono smanjenje poreza od 0.1 odsto, ili čak i od 1 odsto, jer svi znamo da to da li je porez 20 ili 21 posto u Srbiji ima samo periferne veze zašto je poslovni ambijent tragičan. 

 

Ne znam zašto bi nam bio potreban i jedan jedini sociolog

 

Šalu na stranu, mora postojati neka vrsta merljivosti čak i tih novčano nedirektno merljivih efekata, kako bi postojali nekakvi podaci da pomognu u odlučivanju. Kao kada se planira javni prevoz, zna se da se ne mere svi efekti ,,konkretnim" parama, ali postoji neka računica bar okvirna koliko para štedi manje gužve i manje zadržavanja u saobraćaju...

 

Takođe, naravno da u našem, ahm, tradicionalno agilnom sistemu visokog obrazovanja itekako ima katedri koje treba ugasiti, spojiti sa drugim, itd.

 

planiranje javnog prevoza nije ni na kakav način uporedivo sa planiranjem školstva u budućnosti. Niko detaljno ne planira javni prevoz za 2030/40/50 godinu. Postoje stvari koje se jednostavno ne mogu meriti samo novcem. Ko kad bih ja pitao, recite mi kolika je, lupam, politička kultura u Srba, ali mi to izrazite u evrima. Jer, evo kako bi izgledalo planiranje: društvene nauke ne donose pare, a inženjeri nemaju gde da se zaposle. I šta možemo zaključiti? Mislim, ne može tako. Ama, uostalom, nek neka stranka stavi u program da nema studiranja na budžetu pa ako osvoji većinu nek ukine. Samo što se to nikad neće desiti jer svakome u Srbiji ko ima decu (a nema pojma da li će imati para za školarinu, a to je ogromna većina) je bitno da zna da bar postoji mogućnost da njegovo dete studira na budžetu

Edited April 20, 2015 by MancMellow

[Sestre Bronte]

Postoji li uopste skola, bilo gde u svetu, koja izbacuje potpuno formirane i za boj spremne kadrovnike?

 

Sve zavisi o čemu razgovaramo, mogao bih da opišem školski sled koji sam prošao, ali mislim da je dovoljan jedna kexy na forumu. Zato ću da se ograničim na puko teoretisanje.

 

Zanimanja koja mene interesuju se svode na to da ti kao svršenom studentu dam A, B i C, a da ti budeš sposoban da mi od toga napraviš D. Nije mi važno da li je D industrijski kran, reduktor, izmenjivač toplote, televizor, prašak za veš, najbolji termoizolacioni materijal na vascijeli svjet ili nešto potpuno stoto. Ne interesuju me, u ovom slučaju, ljudi koji žive život sa emocijama pretočenim u delo, njihov je celi svet, ali oni ne pokreću isti, iako mu daju smisao. 

 

Za ta zanimanja postoje visoke škole koje u saradnji sa privredom prave ljude koji su sposobni da osmisle i izvedu ono što je potrebno. To kod nas nije moguće. U ranijim decenijama se ta nemogućnost (ne ulazim sada u razloge zašto, ima ih mnogo) nadoknađivala time što su postojali sistemi koji su potrebne ljude školovali po dobijanju VII1 stručne spreme. Oni sada više ne postoje. To me se tiče iz samo jednog razloga - a taj razlog potpuno opravdava reklamu kojom nas reklamiraju - mi smo zemlja jeftinih ljudi. Zato je ovaj sistem besmislen - one koje izškoluješ za upotrebu u domaćim uslovima, osposobiće neki stranac (domaći ili strani, svejedno) da hrani prasiće i ne dira dugmiće, te da ga plati dovoljno, da opravda cost savings pred nekom skupštinom akcionara. One kojima daš sve te osnove, a oni odu u beli svet, izgradiće neko drugi po potrebnom modelu, i oni će slati staroj majci neki eur, usd dok je živa. To je lepo, ali je potpuno beskorisno za društvo u kome živimo. Neko će da ima par gaća više nego što bi inače imao, a pare će polako da se vrate odakle su i došle, samo ne onom ko ih je poslao.

 

Gledam sistemske greške od kada znam da gledam i nisam video apsolutno ni pola poslanika koji je pokušao makar da kaže gde nam je osnovni problem u privredi, o nekom važnijem političaru ni da ne pričam. 

 

Zato je besmisleno školovati ljude, škole mogu da im ovde daju samo onoliko koliko im je potrebno da budu upotrebljivi za druge. Ni za koga ovde.

 

Inače sam za 100% besplatno školstvo, ma koliko izgledalo kontradiktorno, ko ga jebe i smanjenje poreza, baš da vidim da smanjuju i povećavaju porez sa nekom iole zdravom logikom, pa i da razmislim.