STARCI I UDARCI

[Indy]

Pa, jeste zavrsetak zivota 1 individue (osim ako se ne racunaju secanja o istoj)... Mislim, kad se vec na to osvrcem, na neraspolozenje vecine ucesnika teme.

[adam]

ja bih se vratio na penzose...

 

moja majka je do recimo 60 i neke bila jako otvorena prema starackim domovima - kad mi dodje vreme, ja cu tamo, da s penzosima cakulam, igram karata i tako to. e, posle tog nekog doba je potpuno promenila pricu. kaze, nemojte ako bas ne mora, umrecu pre vremena. ako sam okruzena starcima koji slabo imaju druge teme osim sta ih danas boli i kako ublaziti ovaj ili onaj problem a svako malo objave da je neko umro, tesko da me to nece baciti u depresiju. zivot ce mi se svesti na cekanje smrti. i nisu to tako slabi argumenti. ja sam siguran da cu uraditi sve sto je u mojoj moci da gospodja ima kucnu negu i da ako je moguce izbegne dom. tako da, ima ljudi koji imaju pristojne razloge protiv doma.

[aram]

Ne razumem najbolje u cemu je problem sa umiranjem. :D

 

jako veliki broj ljudi ima toliki strah od smrti da svaki pokusaj razgovora na tu temu dozivljava kao nekakav napad na njih licno. meni to smesno, ali naucio sam da izbegavam, cim vidim da se neko tako ponasa.

[mammy two shoes]

sad se setih anegdote od pre tridesetak godina o istočnim nemacima koji su sebi postavljali pitanje: o ima li života pre smrti?

i sama ga često postavim nekom kada krene da kukumavči i gnjavi.

 

čini mi se da ću se radovati životu dok još mogu da trepćem. podrazumeva se da ću dok sam još u snazi, učiniti sve što je u mojoj moći da ne budem na teretu mojom deci. poznavala sam jednu bakicu o kojoj su se na njeno insistiranje starali profesionalci. decu je primala u posetu sat-dva nedeljno, okupana, očešljana, namirisana i orna za razgovor.

 

@ adam, nisam tvoja keva, dok sam kucala post ti si svoj već poslao. zanimljivo da imamo slične formulacije.

Edited October 29, 2014 by mammy two shoes

[nera]

ja bih se vratio na penzose...

 

moja majka je do recimo 60 i neke bila jako otvorena prema starackim domovima - kad mi dodje vreme, ja cu tamo, da s penzosima cakulam, igram karata i tako to. e, posle tog nekog doba je potpuno promenila pricu. kaze, nemojte ako bas ne mora, umrecu pre vremena. ako sam okruzena starcima koji slabo imaju druge teme osim sta ih danas boli i kako ublaziti ovaj ili onaj problem a svako malo objave da je neko umro, tesko da me to nece baciti u depresiju. zivot ce mi se svesti na cekanje smrti. i nisu to tako slabi argumenti. ja sam siguran da cu uraditi sve sto je u mojoj moci da gospodja ima kucnu negu i da ako je moguce izbegne dom. tako da, ima ljudi koji imaju pristojne razloge protiv doma.

 

Problem sa domovima za stare u Srbiji jeste sto vecina izgleda kao bolnice i uglavnom sluze za zbrinjavanje starijih kojima je potrebna medicinska nega 24 casa. Iz te perspektive zvuci jako depresivno starijoj zdravoj osobi da ide u dom osim ako ne mora. Jedna drugarica je pricala da njeni roditelji imaju plan da sa jos dva para prijatelja kupe kucu i angazuju medicinsko osoblje, naprave sopstveni dom sa ljudima sa kojima se inace druze. Ne znam da li su ostali pri toj ideji jer nisam u kontaktu vise ali tako nesto mi je cak zvucalo kao solidna ideja (naravno, kome je ostvarivo).

Najveci problem sa moje tacke gledista za sve je nedostatak opcija. Kad covek moze da bira kako ce da provodi mladost/starost to je jedna prica, a kad moras da se snalazis, pristajes na svakakve kompromise i slicno (ovde mislim na Srbiju i drustveno-ekonomsko stanje) onda ti u jednom momentu vise nije ni do cega.

 

 

 

. 

[Indy]

jako veliki broj ljudi ima toliki strah od smrti da svaki pokusaj razgovora na tu temu dozivljava kao nekakav napad na njih licno. meni to smesno, ali naucio sam da izbegavam, cim vidim da se neko tako ponasa.

Nedavno sam bio svedok jednog meni bliskog slucaja, pa mi je veoma blizu cinjenica da je starenje (ako cemo da sirimo filozofiranje, i sam zivot uopste) prozeto smrcu. Posebno kada se pojavi bolest (ili, neretko, vise njih). Na kraju, dovoljno sam star da i sam dozivljavam opadajucu fukncionalnost.

 

Ne moze se o tome pricati izgleda, jer je nekima neprijatno kao tema, nije saljenje™, a drugi/treci pak to vide kao neku "kuknjavu" - sto to uopste nije, svestan sam da se nalazimo sa ovom temom na Drustvu, a ne na Chit/Chat Hate topicu... pokusavam da sagledam neku siru sliku, a sad ako se nekom ne igra te igre, boze moj.

 

Starenje je i vise nego raniji period zivota veoma individualno. Sto bi rekla mango s onoga foruma, sve je to individualno. Ali stvarno jeste kad je starenje u pitanju. Mozda je zato tesko u ovom slucaju vozdignuti neku generalno sociolosku™ temu, vec tavorimo u domenu licnih iskustava.

[Dagmar]

ja bih se vratio na penzose...

 

moja majka je do recimo 60 i neke bila jako otvorena prema starackim domovima - kad mi dodje vreme, ja cu tamo, da s penzosima cakulam, igram karata i tako to. e, posle tog nekog doba je potpuno promenila pricu. kaze, nemojte ako bas ne mora, umrecu pre vremena. ako sam okruzena starcima koji slabo imaju druge teme osim sta ih danas boli i kako ublaziti ovaj ili onaj problem a svako malo objave da je neko umro, tesko da me to nece baciti u depresiju. zivot ce mi se svesti na cekanje smrti. i nisu to tako slabi argumenti. ja sam siguran da cu uraditi sve sto je u mojoj moci da gospodja ima kucnu negu i da ako je moguce izbegne dom. tako da, ima ljudi koji imaju pristojne razloge protiv doma.

 

Na tu temu (staracki domovi), pricala jednom sa devojkom iz Portugala, i ona kaze kao kad mora mora, al najveci broj njih se samo ugasi kao sveca kad odu tamo. Bas mi ostalo u secanju kako je to rekla.

[Time Crisis]

Na tu temu (staracki domovi), pricala jednom sa devojkom iz Portugala, i ona kaze kao kad mora mora, al najveci broj njih se samo ugasi kao sveca kad odu tamo. Bas mi ostalo u secanju kako je to rekla.

 

Ne čudi me, ko bi uopšte želeo da ide tamo bez preke potrebe, sediš i čekaš da umreš, kao neka čekaonica za smrt.

[Leia]

jako veliki broj ljudi ima toliki strah od smrti da svaki pokusaj razgovora na tu temu dozivljava kao nekakav napad na njih licno. meni to smesno, ali naucio sam da izbegavam, cim vidim da se neko tako ponasa.

vala bas. da ti pravo kazem, ja jedva cekam da se spusti zavesa na ovu komediju

[aram]

:D

 

rekoh, naucio sam da izbegavam

[Sir Oliver]

vala bas. da ti pravo kazem, ja jedva cekam da se spusti zavesa na ovu komediju

 

..da znaš.

[Tihajeza]

ja, naprotiv, imam utisak da mi život još nije ni počeo.

[braca]

meni se ne zuri, ali sam spreman za razlaz... svaki dan plus je bonus i trudim se da tako zivim

[Indy]

meni se ne zuri, ali sam spreman za razlaz... svaki dan plus je bonus i trudim se da tako zivim

 

Odlican stav.

[đorđe geprat]

Ne razumem najbolje u cemu je problem sa umiranjem. :D

 

Mislim, stvarno, ako je to nebitno, onda vas ne bum smaral.

ma ne, nije problem ,ja sam temu shvatio kao debatu o tome šta raditi sa ostatkom života imajući u vidu sve ograničenije mogućnosti / smanjenje sposobnosti.

 

ja sam se, recimo, prošle godine odvezao biciklom do gornjeg špica ade, kada sam u povratku provozao kroz gavrila principa ulicu duša mi je bila u nosu. izgurao sam vozilo uz gepratovu. sada je bicikl kod zeta.

 

kada smo kod filmova koji ilustruju ovo o čemu pišemo, bio je jedan sa sarom poli gde ona igra mladu ženu kojoj je kraj tu negde blizu. i kaže svima i svemu "ko vas jebe" i počne sa svim onim žto je želela a nije uradila. uključujući i frizuru i preljubu i .........

 

možda tako nešto vuče japance u beograd.