Usvajanje dece

[ToniAdams]

ovi moji su iz sapca, pa im valjda nije bio problem da usvoje cigance

[Прслин]

jao super

znači moguće je bez da rodiš mečku?

 

Много је велико цимање било, али они баш одлучни били. Први момак био болестан, неке гадне алергије али успели да се изборе са тим, сада је пу-пу, к'о јабука. Процес за другог је теже ишао, али ваљда са тим првим толико добри били да су им на крају дали и тог другог, једног намуњеног ћутљивог паметњаковића. Моје искуство са том породицом каже да после одређеног времена нема никакве разлике између усвојене и рођене деце. А тим људима од мене доживотни наклон до земље.

[belch]

naravno da nema

[yolo]

To je vrlo individualno. Zavisi i od roditelja i od dece. Ima skroz obrnutih slucajeva, znam za neke.

[Mr.Pink]

ma nisu roditelji problem, nego je pitanje kako to sve utiče na dete.

ova je recimo prilično zatvorena i jako teško komunicira sa drugim ljudima. u razgovoru sa njom moraš bukvalno da je teraš da priča i klještima izvlačiš iz nje reči. 

[Прслин]

Знам још једну породицу са усвојеним дететом. Њих двоје су кретени, али за то дете гризу. Мислим, гризу и за друге ствари, али ето, када то раде за клинца онда ми океј. Мада је ту и нека патологија: дечкић (сада неки седми-осми) је Ром а они нису хтели да му кажу да је усвојен. Сазнао је на тежи начин, мало од огледала а мало од другова из школе. Иначе мега кул клинац, насупрот мојим очекивањима (због родитеља и таквих њихових трипова).

[nezvanova]

moja mama je ostala bez roditelja u ratu i neposredno po oslobodjenju je sa ostalom decom, ratnim sirocicima, dospela u vojvodinu, prvo u sombor pa potom u belu crkvi i becej gde je odrastala po domovima za nezbrinutu decu. vreme je bilo takvo da je drustvo imalo razumevanja i simpatije za takvu decu, mada je bilo naravno i drugacijih iskustava, narocito losa iskustva su imale sa staaaarim gradjanskim porodicama po vojvodini, gde su smatrane za divljakuse i prostakuse jer su fakat bile vrlo muskobanjaste, krale su im voce sa drveca, igrale fudbal sa decacima... moja mama je imala apsolutan sluh i divno je pevala i uspevala da odsvira sve sto cuje. u domu u beloj crkvi, gde su one bile zajedno sa malim nemicama i madjaricama ciji su roditelji stradali od partizana i sovjetske vojske, i koje su bile susta suprotnost malim bosancicama/licankama/hercegovkama - svirale su klavir, violine, bile nezne i fine. moja mama je imala starateljku, stariju nemicu ciji je zadatak bio da vodi racuna o njoj i koja je ucila da svira klavir. mama je cak krenula u muzicku skolu, ali nije dugo izdrzala zbog sprdanja njenih drugarica da izigrava mocarta, da to rade samo ''svabe'' itd... posle se uglavnom bavila sportom :-) kada je imala negde 9-10 godina jedna porodica iz kragujevca je htela da je usvoji, ali mama je na nagovor drugarica i vaspitacica odlucila da ostane u domu. mislim da je strah prevagnuo, ona je posle pricala da su oni dobili sopstvenu decu i da je dobro sto nije otisla kod njih -  ne znam da li je zaista tako mislila ili je to bilo ''kiselo grozdje''. u svakom slucaju, bila je odvec velika da bi to usvajanje proslo bezbolno, pogotovo sto je imala snazne odnose sa drugaricama iz doma i verovatno ih je zajednicko iskustvo i licne tragedije vezalo... sada imam prijateljicu koja je usvojila devojcicu iz zvecanske, pre 10 godina. njen suprug ima sopstveno dete i recimo da je ''poznata faca'' ali oni nisu bas imali problema sa usvajanjem. kaze da su imali brojna testiranje i intervjue, ali cak nisu ni predugo cekali...  devojcica je super, od prvog dana zna da je usvojena iako je tada bila jako mala, mozda je imala godinu dana. sve u svemu, njihova prica i iskustvo su golema preporuka da svi koji se premisljaju, odluce i urade to, pa sta bude...uostalom, neizvesno je i sa sopstvenom decom, nikad covek ne zna na koga ce povuci sta i kako ce sve ispasti :-), jedino u ovom slucaju ljudi osecaju vecu odgovornost, barem bih je ja osecala....

edit: greska - zvecanska a ne tirsova

Edited October 10, 2014 by nezvanova

[ljuttko]

 Koliko stranica priče a tek sada je vidim. Moji prijatelji su roditelji dvoje usvojene dece, prvo dečaka posle i devojčice , sad su već divni tinejdžeri.  Srećna porodica :) U jednom periodu od pre desetak godina  propratila sam posredno  priču o usvajanju dečaka  iz Zvečanske , roditelji iz Srbije žive u inostranstvu.  Potrajalo je čekanje, ne beskrajno ali oko godinu i kusur procedure. Moja prijateljica se  skoro prijavila za usvojenje kao  single , što bi rekli, samohrana majka .  Promenom zakona i to je omogućeno, prošla je dobar deo procedure i čeka, na kraju reda jer  parovi imaju prednost , ali čeka. Glupo je da ja kažem jer mi je prijateljica  da će biti  dobra majka ali  eto, ubedjena sam da hoće, materijalno ima sve uslove,   ne bira  dete ... no  sve ono što je  Giga M rekao je tačno,  dece koju je moguće usvojiti je mnogo manje  nego onih koji žele  da ih usvoje.

I najzad prijateljica sam sa predivnom osobom koja je usvojena i kojoj su roditelji, usvojitelji u najbukvalnijem smislu spasili život. Jedna , po mnogo čemu  fascinantna priča  o divnom odnosu  roditelja i kćerke koja je znala od ranog detinjstva  da je usvojena, divna ne u smislu idiličnosti ko u   slikovnicama nego  potpunog i pravog  odnosa roditelja i dece u kome ima i  buke i svadje i suza i mnogo mnogo ljubavi. Svaka od  priča koju znam je drugačija i  svako je prošao najrazličitije faze u medjusobnim odnosima.  Ponekad vrlo teške  ali je sve,  kada ja gledam sa strane vredelo  svakog sekunda   borbe gledajući  i roditelje i decu

[kgmr]

e a da li ima veze ko kakvo državljanstvo ima?

 

mislim da ima veze, ali da je zakon olabavljen pre n godina, tako da i stranci mogu da usvajaju (ali ovo znam iz televizijske reportaze, ko zna sta sam zapamtila)

pa ok, ko misli da su narocito dobri, i ko spori da je prvenstveno roditeljstvo motiv?

sto, suma sumarum, to delo apsolutno ne cini manje dobrim.

+ 2

 

+ nije uvek roditeljstvo jedini motiv, ima (ne malo) ljudi koji imaju i biolosku i usvojenu decu. 

[yolo]

mislim da je belch pitala za mesovite brakove, odgovor je da su jednaki i pred zakonom i u praksi

[morgana]

nisam ni rekla da je roditeljstvo uvijek motiv, nego da je najcesce motiv

ne vidim potrebu da se naglasava da je usvajanje dobro djelo (zato sam napisala 'naricito dobro')

to kazem u smislu da ja nemam potrebu da se divim ili odajem priznanje ljudima zato sto usvajaju, uopsteno govoreci

iznenadili su me komentari na topiku po tom pitanju, nisu mi nikad pali na pamet.

usvajanje je prije svega obostrano korisno.

Edited October 10, 2014 by morgana

[Dagmar]

Imas i ono divljenje sto je neko rodio, majka sa velikim M, i te fore, ne na ovom forumu doduse. Prosto ko da nisu svi bili rodjeni, jos od pecinskih ljudi, nego neki novi proces.

[kgmr]

posto se ovo s divljenjem direktno odnosni na mene, posto ja koristim tu rec za usvojitelje i usvojitelje u pokusaju, lecene zavisnike i jos poneke, ajde da odgovorim, mada me ceka lep dan i ne znam sto se uopste nerviram oko toga 

nisam ni rekla da je roditeljstvo uvijek motiv, nego da je najcesce motiv
ne vidim potrebu da se naglasava da je usvajanje dobro djelo (zato sam napisala 'naricito dobro')
to kazem u smislu da ja nemam potrebu da se divim ili odajem priznanje ljudima zato sto usvajaju, uopsteno govoreci
iznenadili su me komentari na topiku po tom pitanju, nisu mi nikad pali na pamet.
usvajanje je prije svega obostrano korisno.

roditeljstvo kao motiv ne cini stvar ni boljom, ni gorom, pa cak da je i to jedini motiv - nikakav problem. 

ni meni nije palo na pamet da naglasavam da je nesto sto je dobro korisno, pa nista. 

pa nemoj da im se divis. divljenje je stvar osecaja i dozivljaja, ne potrebe.

korisnost stvarno nije jedina vrednost.

 

Imas i ono divljenje sto je neko rodio, majka sa velikim M, i te fore, ne na ovom forumu doduse. Prosto ko da nisu svi bili rodjeni, jos od pecinskih ljudi, nego neki novi proces.

ta vrsta divljenja koju poredis sa ovom prema usvajanju... pa ne znam cemu taj cinizam. usvajanje je proces koji je sto puta tezi od radjanja, iz milion razloga, i to je (i) altruisticni cin. i da, ja se divim tome, izmedju ostalog zato sto smatram nepristojnim da tako nipodastavam i racionalizujem nesto sto sama nisam u stanju da uradim. 

[ToniAdams]

 

 

+ nije uvek roditeljstvo jedini motiv, ima (ne malo) ljudi koji imaju i biolosku i usvojenu decu. 

to pogotovo

 

nisam ni rekla da je roditeljstvo uvijek motiv, nego da je najcesce motiv
ne vidim potrebu da se naglasava da je usvajanje dobro djelo (zato sam napisala 'naricito dobro')
to kazem u smislu da ja nemam potrebu da se divim ili odajem priznanje ljudima zato sto usvajaju, uopsteno govoreci
iznenadili su me komentari na topiku po tom pitanju, nisu mi nikad pali na pamet.
usvajanje je prije svega obostrano korisno.

 

ne razumem sta te je moglo iznenaditi, buduci da su u potpunosti u kontekstu (lazne) dileme o kojoj drvimo, a ne divljenje radi divljenja.

na stranu sto neki svakako zasluzuju divljenje, npr ovi koje je km pomenula. nista lose u divljenju.

Edited October 11, 2014 by ToniAdams

[belch]

mislim da je belch pitala za mesovite brakove, odgovor je da su jednaki i pred zakonom i u praksi

hvala :)