Jump to content
IGNORED

Advokatura


Tribun_Populi

Recommended Posts

Vladajuca ekipa se pojavila sa predlogom dnevnog reda po kom bi se raspravljalo o nekim izvestajima (finansijskim, disciplinskih organa) i predlogom novog statura AKBa. Dnevni red je odbijen sa, odoka, 3/4 glasova. Onda je usledila rasprava o tome sta bi trebalo da bude na dnevnom redu. Generalno postoje dva sporna momenta. Jedan je cinjenica da AKB nema vazeci statut a da je predlog upravnog odbora los, a drugi je da su potrebni novi izbori.

 

Na kraju je dobila struja koja zeli promene. Resenje jeste kompromisno ali predstavlja njihovu pobedu. Sastavljena je sedmoclana grupa koja bi trebalo da napise novi predlog statuta, mislim da ce se koristiti onim predlogom koji je dala grupa Bolja advokatura. Takav statut bi trebalo da bude na javnoj raspravi za 30 dana, a po okoncanju godisnjih odmora bi se zakazala sednica na kojoj bi bio usvojen.

 

Nakon toga bi po novom statutu bili raspisani izbori za sve organe AKBa koji bi se odrzali u novembru. 

 

U principu, ozbiljno je nezadovoljstvo ovom ekipom i to sa velikim razlogom. Videcemo sta ce biti u nekom narednom periodu.

Link to comment
  • 1 month later...

I šta sad?

 

 

Apelacioni sud u Beogradu poništio je odluke izborne skupštine Advokatske komore Srbije (AKS) od 11. februara 2012. godine, kada su izabrani predsednik i svi organi AKS, a potvrdio je i odluku o privremenoj meri kojom se predsedniku, potpredsedniku, nadzornom odboru i disciplinskim organima ovog saziva AKS zabranjuje dalji rad.

 

Presuda Apelacionog suda stigla je juče u Advokatsku komoru Beograda. Ovom odlukom potvrđena je prvostepena presuda Višeg suda iz oktobra 2015. godine. AKS je podnela žalbu Apelacionom sudu, koji je sada doneo konačnu odluku, koja bi, po nekim tumačenjima, da dovede do kolapsa pravnog sistema. Na primer, mogle bi da budu sporne mnoge odluke o upisima advokata u advokatski imenik tokom protekle četiri godine, kao i odluke disciplinskih organa komore, što bi dovelo u pitanje zakonitost svih sudskih postupaka u kojima su učestvovali advokati na koje se te odluke odnose.

Link to comment

Sad ništa do jeseni kada će predlog novog Statuta AKB biti stavljen na glasanje, a onda i birani novi organi AKB i delegati u Skupštini AKS. Zbog ovog njihovog drkendanja ja još uvek nisam upisan u Komoru, iako sam položio advokatski pre 2 meseca, a podneo zahtev pre 1 mesec.

Link to comment

Opet se tresla gora. :D

 

 

Jedan od uslova za donošenje odluke o upisu u imenik advokata je diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja. Advokatska komora Beograda odbija upis diplomaca sa privatnih fakulteta u imenik pripravnika i advokata. Tvrde da se ne može svaka visokoškolska ustanova, koja u svom nazivu sadrži reč pravo, smatrati pravnim fakultetom
159.jpg

Diploma pravnog fakulteta, pripravnički staž na pravnim poslovima, položen pravosudni i advokatski ispit - nužni su preduslovi za upis u imenik advokata. Računajući da su ispunili neophodne uslove, grupa od dvadesetak mladih pravnika nedavno je podnela zahtev za upis u imenik Advokatske komore Beograda (AKB). Ipak, sačekalo ih je neprijatno iznenađenje. AKB je odbacila njihove zahteve sa argumentacijom da nisu ispunili prvi uslov na putu do zvanja advokata - dobijanje diplome pravnog fakulteta.

- Ne možemo da dozvolimo upis u imenik ljudima koji nemaju pojma o pravu. Mi se na taj način odričemo značajnih prihoda, ali primanje tih ljudi bi devalviralo studente koji su stvarno završili pravni fakultet - kaže Marko Nicović, član Upravnog odbora AK Beograda.

Nicović ističe da ta AKB onima koji nisu završili pravni fakultet ne dozvoljava ni upis u imenik pripravnika, niti polaganje advokatskih ispita, a samim tim ni upis u imenik advokata.

- Oni završe neke fakultete koji u svom nazivu imaju reč pravni, ali to nisu pravni fakulteti. Potom njima Ministarstvo pravde dozvoli da polažu pravosudni ispit, a nakon toga im i pojedine advokatske komore dozvole da izađu na advokatski ispit - navodi Nicović objašnjavajući na koji način se dolazi do podnošenja zahteva za upis u imenik advokata bez validne diplome pravnog fakulteta.

Prema njegovim rečima, advokatske ispite organizuju regionalne advokatske komore, pa je samim tim moguće da neko položi advokatski ispit u jednoj, a zatraži upis u imenik u drugoj.

Iz Ministarstva pravde negiraju da dozvoljavaju polaganje pravosudnog ispita osobama koje nisu završile pravni fakultet. Kako je rečeno, oni od Ministarstva prosvete, nauke I tehnološkog razvoja dobijaju spisak na osnovu kojeg utvrđuju koji pravni fakulteti su dovoljno "pravni".

Na spisku akreditovanih pravnih fakulteta, Komisije za akreditaciju (KAPK), nalazi se pet državnih - iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša i Kosovske Mitrovice i samo jedan privatni - Pravni fakultet Univerziteta Union.

Zabunu predstavlja to što je u Srbiji akreditovano mnogo više studijskih programa prava, ne samo na pomenutih pet "čisto" pravnih fakulteta već i na visokoškolskim ustanovama koje u svom nazivu uopšte nemaju taj termin. Svi oni daju izlazno zvanje diplomirani pravnik, a student kada upisuje neki od tih fakulteta ne zna da li će mu u budućnosti biti dozvoljeno da polaže pravosudni i advokatski ispit. Pritom, privatni fakulteti reklamiraju na svojim sajtovima da njihova diploma nudi mogućnosti zaposlenja u sudstvu, advokaturi, tužilaštvu...

Na pitanje kako se procenjuje koji studijski program je dovoljno "pravni" da bi diplomirani studenti mogli da polažu pravosudni i advokatski ispit, u Komisiji za akreditaciju kažu da se "u postupku akreditacije ustanova i studijskih programa procenjuje da li ustanova ispunjava minimalne standarde i uslove za izvođenje studijskog programa (kvalitet kurikuluma, kompetencije nastavnika, prostor, biblioteka...)".

- Dokumentaciju o studijskom programu analiziraju najmanja dva recenzenta iz uže oblasti studijskog programa, uzimajući u obzir izveštaj potkomisije koja posećuje ustanovu. Pri proceni kvaliteta kurikuluma, standardima nije predviđeno upoređivanje sa drugim srodnim studijskim programima u Srbiji. Ukoliko postoji potreba za specifičnu vrstu provere kod određenih profesija to bi se moralo propisati Zakonom o regulisanim profesijama i bilo bi uzimano u obzir prilikom postupka akreditacije. Nesumnjivo je da i bez odredaba ovog zakona, Advokatska komora ima pravo da postavi posebne uslove za upis u Imenik advokatskih pripravnika u skladu sa Zakonom o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US) - kažu u KAPK-u.

Listu zvanja donosi Nacionalni savet za visoko obrazovanje čiji generalni sekretar Miodrag Popović objašnjava da je ključna stvar dodatak diplomi - formular koji je svaki fakultet obavezan da izda diplomiranom studentu upisanom po aktuelnom Zakonu o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje i 68/2015).

- U dodatku diplomi se nalazi spisak svih predmeta koje je student položio, iz čega se može izvući zaključak o karakteru tih studija. Na osnovu toga poslodavac procenjuje da li mu kandidat odgovara ili ne. Advokatska komora Beograda je očito procenila da diplomci sa pojedinih fakulteta nemaju dovoljno pravnih znanja da bi im bilo omogućeno da polažu advokatski ispit - kaže Popović, uz opasku da se na konkursima za zaposlenje dodatak diplomi često zanemaruje, odnosno da ga mnogi poslodavci od kandidata i ne traže.

Komentarišući konfuziju koja može da nastane kada studenti biraju "pravi" pravni fakultet, Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union kaže da postojeće zakonske odredbe koje uređuju ovu materiju nisu loše, ali da se one ne sprovode. "Tim ustanovama je profit znatno važniji od programa obrazovanja. A zahvaljujući korupciji u obrazovanju takvim praksama se ne staje na put", kaže Ivošević i napominje da ni na pojedinim državnim fakultetima nije ništa bolje, ilustrujući to primerom kragujevačkog Pravnog fakulteta koji već deceniju potresaju afere oko kupovine diploma.

 

Komisija za akreditaciju koja je odobravala indijanskim fakultetima da školuju kvazipravnike i uzimaju im pare sad kaže kako AK može da propisuje dodatne uslove za upis u imenik advokata, izgleda izigravajući vrhovnog tumača zakona. AK kaže da neće da prima u komoru ljude "koji nemaju pojma o pravu" tj. radi posao ove Komisije, reevaluirajući faktički njihov rad, ali krši Zakon o advokaturi.

Reda nema, ali bitno se para obrće.

 

edit: ovo mi zaparalo oči, kako bre standardima nije predviđeno upoređivanje studijskih programa sa drugim istovrsnim u RS? Šta to znači, dva evaluatora i njihova je konačna, koja je to zajebancija i kakva crna akreditacija onda?

Edited by Tribun_Populi
Link to comment

A i ti si lud, očekuješ da u Srbiji postoji neki red i da se Komisija za akreditaciju bavi svojim poslom.

 

Btw, jesi video da AKB, počev od majskog roka, više neće priznavati advokatski ispit položen pred AKS. Kaže, ima sudska odluka po kojoj su organi AKS nelegalni, pa samim tim AKS nije mogao ni da formira Komisiju za polaganje advokatskog ispita. Ovima što su položili advokatski u maju pred AKS su otvoreno rekli da će im odbiti zahtev za upis (+ sada nema ni ko da odlučuje o žalbi protiv toga, tako da...).

 

Naravno, ja se još nisam upisao. Niko ne zna da mi kaže kada bi taj sveti čin mogao da se dogodi.

Link to comment

A i ti si lud, očekuješ da u Srbiji postoji neki red i da se Komisija za akreditaciju bavi svojim poslom.

 

Ah, pa tu je inače sve u redu™, ništa ne treba da se menja. E kad zaigra mečka, onda ovi moćniji™ mogu da propisuju dodatne uslove, šalili se mi malo. Missiiim...

 

 

 

Btw, jesi video da AKB, počev od majskog roka, više neće priznavati advokatski ispit položen pred AKS. Kaže, ima sudska odluka po kojoj su organi AKS nelegalni, pa samim tim AKS nije mogao ni da formira Komisiju za polaganje advokatskog ispita. Ovima što su položili advokatski u maju pred AKS su otvoreno rekli da će im odbiti zahtev za upis (+ sada nema ni ko da odlučuje o žalbi protiv toga, tako da...).

 

Vreme poluraspada 5 (pet) dana.

 

Mene zanima šta sad sa svim onim silnim ljudima koji su ispozavršavali te privatne fakultete, položili pravosudni i upisali se u komore. Ja ih znam bar petoro da nabrojim odmah ovde kod mene. Ili će ovo biti ex nunc, ko se upisao - upisao se, ostali stoj.

 

 

Naravno, ja se još nisam upisao. Niko ne zna da mi kaže kada bi taj sveti čin mogao da se dogodi.

 

Ništa do četvrtka. :Jova:

Link to comment

Opet se tresla gora. :D

 

 

Komisija za akreditaciju koja je odobravala indijanskim fakultetima da školuju kvazipravnike i uzimaju im pare sad kaže kako AK može da propisuje dodatne uslove za upis u imenik advokata, izgleda izigravajući vrhovnog tumača zakona. AK kaže da neće da prima u komoru ljude "koji nemaju pojma o pravu" tj. radi posao ove Komisije, reevaluirajući faktički njihov rad, ali krši Zakon o advokaturi.

 

Reda nema, ali bitno se para obrće.

 

edit: ovo mi zaparalo oči, kako bre standardima nije predviđeno upoređivanje studijskih programa sa drugim istovrsnim u RS? Šta to znači, dva evaluatora i njihova je konačna, koja je to zajebancija i kakva crna akreditacija onda?

 

Ovo zvuci kao neko pitanje za Ustavni sud. Drzava ti s jedne strane daje akreditaciju privatnim fakultetima i tako ih odobrava i govori gradjanima ,,skolujte se ovde za X, ta diploma je validna za dalje zaposlenje" a sa druge strane zakonom daje diskreciono pravo drugoj organizaciji da ogranicava rad tih istih diplomaca u oblasti za kojoj su skolovani i za koju imaju zakonom od drzave priznatu diplomu. Sta forumski pravnici misle o tome?

Link to comment

Nema diskrecionog prava, za upis u imenik advokata važi numerus clausus uslova pobrojanih u zakonu, gde je jedan od uslova "diploma pravnog fakulteta". Nespretno napisana odredba u zakonu njima sad daje mogućnost da kreativnim tumačenjem onemogućavaju neke da postanu advokati. Opet, nije da nisu u pravu jer

 

 

Pri proceni kvaliteta kurikuluma, standardima nije predviđeno upoređivanje sa drugim srodnim studijskim programima u Srbiji.

 

a zakon ne pruža mogućnost diskrecione ocene da li neko ispunjava uslov za bavljenje advokaturom ili ne, već samo formalne uslove. Ja rekoh već, mišljenja su mi podeljena, s jedne strane nije fer, s druge jeste.

Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...