jalova generacija

[hoffnung]

oh napokon! :D hvala vam!

[MayDay]

Pa jeste vi najsjebanija generacija. Rodjeni izmedju 1965 i 1975, mas o menos.

[MancMellow]

Pa jeste vi najsjebanija generacija. Rodjeni izmedju 1965 i 1975, mas o menos.

 

veliko je pitanje sta je "najsjebanije". u srbiji. recimo da je bilo jako lose ako si 1990-2000 bio u 40-tim, poceo da odgajas decu i trebalo da imas neki vrhumac profesionalne karijere. 

[Muwan]

Pa sve posle 90te je potpuna propast za one koji treba da odgaje decu i ostvare se profesionalno.

[MocaVukotic]

najgore su prošli 1972-76

[kud u maglu Simoviću]

+1

[MancMellow]

Pa sve posle 90te je potpuna propast za one koji treba da odgaje decu i ostvare se profesionalno.

 

Pa dobro, nije bas isto to raditi 1993 i 2003, pa cak i 2013... prosek uzimam, ne pojedinacne slucajeve

 

ali ok 71 i 72 jeste najebalo najstrasnije, to je tacno. jer su prvo bili u vojsci (muski, naravno) i dobar deo izgurao celu turneju SLO/HR/BiH, a onda ko je otisao u vojsku sa 26/27 docekalo ga Kosovo. Od toga stvarno gore ne moze. I, naravno, o Republici Srbiji govorim. 

Edited August 7, 2014 by MancMellow

[Dagmar]

Baš tako. Ja ni malo ne zavidim generaciji svojih roditelja koji su 35-40 godina rasli i odgajani u jednom sistemu, imali plate i veće od hiljadu maraka, i onda odjednom ostali sa 5 evara mesečnih prihoda i decom koju treba hraniti svakog dana, i tako godinama. Ove porodice sa babama i dedama na selu i nekako, ovi koji to nisu imali su mi pričali vrlo uznemirujuće priče iz tog perioda.

[Muwan]

Pa dobro, nije bas isto to raditi 1993 i 2003, pa cak i 2013... prosek uzimam, ne pojedinacne slucajeve

 

Nije isto ali je i jedno i drugo noćna mora za svako lično i porodično ostvarivanje. Onamo imaš akutnu nemaštinu i raspad, a ovamo trajnu/konstantnu neizvesnost gde treba jedno 20 godina da investiraš u svoju decu i školuješ ih, znajući pri tome da u svakom trenutku možeš da ostaneš bez prihoda i da ti cela porodica sklizne u dugoročno siromaštvo.

[Leia]

Baš tako. Ja ni malo ne zavidim generaciji svojih roditelja koji su 35-40 godina rasli i odgajani u jednom sistemu, imali plate i veće od hiljadu maraka, i onda odjednom ostali sa 5 evara mesečnih prihoda i decom koju treba hraniti svakog dana, i tako godinama. Ove porodice sa babama i dedama na selu i nekako, ovi koji to nisu imali su mi pričali vrlo uznemirujuće priče iz tog perioda.

+1

jeste nama 71-75 bio bedak 90tih sto ne mozemo da putujemo u rim za vikend s drustvom iz razreda kao prosle godine nego gledamo na tv-u rat na udaljenosti od 100km, al je daleko veci bedak bio nasim roditeljima koji su zivot i radni vek do tog trenutka proveli pod staklenim zvonom socijalizma a iz toga uleteli u cisto ludilo u kom se vecina do dan danas nije snasla.

 

a to da se drustvo i milje iz srednje skole i sa faksa raspadne je valjda normalno svakoj generaciji, secam se da su moji roditelji imali obicaj da spomenu ovog ili onog kog nisu videli dvaes godina. ljudi se razidju i jer nemaju vise vremena za druzenje kao dok se islo u skolu i studiralo, sta znam ja to ne dozivljavam tako fatalisticki.

[MancMellow]

@Beowl

 

Pa dobro to je razlika izmedju (polu)rata i sankcija i jednog crony kapitalizma. Neuporediva je situacija u kojoj, efektivno, 90% stanovnistva nema posao (posto 5-10 maraka nije plata, nego...ne znam ni ja sta je) i situacija u kojoj, recimo 30-35% nema posao (sto je i dalje oooogromna cifra, ali sustinski drugacije od onog gore). 

 

Plus - neka se napravi split neki, ili neka se prebaci sve ovo na neku drugu temu...

Edited August 7, 2014 by MancMellow

[Singer]

uspo je jedan (dobar?) deo generacije 70-75 da se nametne u tranziciji. to su danšnji rukovodioci/menadžeri ovih većih i manjih stranih kompanija koji dobro zarađuju i još bolje žive za naše standarde.

[le petit nicolas]

ne znam za dalje unazad, ali od početka 20. veka, iz porodičnog albuma:

 

generacija deda i baba kači prvi i drugi svetski;

brđanska grana između ratova emigraciju u ameriku, bjut, montana - ko se uopšte vratio, jedva se vratio; sitnu decu i ljutu sirotinju bez pauze; kolonizacione muke prvih godina u vojvodini

prečanska grana: sremski front; zadruge...

 

generacija roditelja:

drugi svetski,oskudacija pedesetih, lagano i rastuće stezanje kaiša i atakovanje na pamet osamdesetih; devedesete, životarenje posle 5. 10.

 

mi - već znamo.

 

zaključak: ko je ovde uhvatio normalnu deceniju, srećan je. ko je zakačio dve - srećan je u pičku materinu.

 

poz

[Singer]

Svaka generacija faktički kreće gotovo od nule. Nasleđivanje minimalno ili ne postoji.

[beatakeshi]

malo poezije

 

GRAD

Kažeš: “ Poći ću u neku drugu zemlju,

poći ću do drugog mora.

Naći će se drugi grad bolji od ovog.

Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen;

i srce mi je – kao leš – pokopano.

Dokle će mi um ostati u ovoj tmini.

Kud god da okrenem pogled, kud god da pogledam,

crne ruševine svog života spazim, ovde,

gde sam proveo tolike godine, proćerdao ih i upropastio.“

Nove zemlje nećeš naći, nećeš pronaći druga mora.

Ovaj grad će te pratiti. Ulicama ćeš se kretati

istim. U istom ćeš susedstvu ostariti:

u istim ćeš kućama osedeti.

Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Da nekud drugde odeš- ne nadaj se -

nema za teba broda, nema puta.

Kao što si svoj život ovde proćerdao, u ovom tako malom kutu,

straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj.