Socijalizam & komunizam

[Budja]

Nije to u suprotnosti sa onim sto Prospero pise.

[Gandalf]

Nije to u suprotnosti sa onim sto Prospero pise.

kontekst. 

[Budja]

kontekst. 

 

Ima i razlika. Latinoamericke zemlje koje si nabrojao su izvoznici primanih materija, SFRJ to nije bila.

[Lord Protector]

 

As most of the measurements used in complexity economics, the goal of this index is to explain an economic system as a whole rather than the sum of its parts, based on the overall knowledge accumulated through production; thus, the ECI is an attempt to synthesize the collective knowledge of a society.

 

vec sam kacio, ja dodao CSK, YUG & SVU. podaci koje ja koristim su malo drugaciji, odabir zemalja koje ulaze u uzorak je drugaciji:

 

rank countrycode country years complexity

1. JPN Japan 1988-90 2.20806952 
2. DEU Germany 1988-90 2.09746913 
3. CHE Switzerland 1988-90 2.09327214 
4. SWE Sweden 1988-90 2.04501295 
5. AUT Austria 1988-90 1.79832256 
6. GBR United Kingdom 1988-90 1.77727637 
7. FIN Finland 1988-90 1.69063348 
8. ITA Italy 1988-90 1.62454619 
9. USA United States 1988-90 1.615123510 
10. DNK Denmark 1988-90 1.600068911 
11. FRA France 1988-90 1.532408112 
12. BLX Belgium-Luxembourg 1988-90 1.443280913 
13. IRL Ireland 1988-90 1.3779114
14. CSK Czechoslovakia 1988-90 1.3093861
15. NLD Netherlands 1988-90 1.205794816 
16. ISR Israel 1988-90 1.202185217 
17. ESP Spain 1988-90 1.165091418 
18. NOR Norway 1988-90 1.1188504
19. YUG Yugoslavia 1988-90 0.96856479
20. HKG Hong Kong 1988-90 0.93156416 

 

 

To je to, sa 20 mesta smo se srozali na afrički nivo. Čehoslovačka je bila nešto ispred nas, a gde su danas oni a gde mi?

Edited June 11, 2014 by slow

[Filipenko]

Rezultati Die Linke i odredjena isptivanja govore da je bio prilicno dobar prorok.

 

 

U jbt, ne sumnjam nimalo da bi nepristrasna analiza koju bi danas sproveo demokratski SNS pokazala da je svojevremeno 90-ih Šešelj bio u pravu.

[fonTelefon]

PKB virsle i kobasice nikada nisu valjale uvek su bile trecerazredna roba sa sve budjavim jogurtom u tetrapaku.

Jugosloveni su odlazili u istocnu jevropu i svercovali su zapadnu robu i tamo razmenjivali za proizvode tamosnje

industrije i poneku poljakinju.  Na apsolventske ekskurzije se islo u SSSR. U Jugoeksportu su direktori kupovali

robu za svoje zene i sekretarice. U komunizmu se nije islo avionom do Dubrovnika na kaficu.

[Lord Protector]

U komunizmu se nije islo avionom do Dubrovnika na kaficu.

 

Išlo se na ekskurziju avionom.  :D

Mi smo u drugom razredu srednje škole išli na ekskurziju na Brione avionom. Avionom Beograd-Pula onda brodom do Briona. Pa se vratimo i obiđemo celu Istru. U osnovnoj školi svake godine smo imali rekreativnu nastavu što je bio eufemizam za letovanje na moru u trajanju od petnaest dana. Nije bilo besplatno ali je bilo pristupačno. Avionom deca idu do Splita zatim velikim gliserima idemo do Hvara ili Brača u dečja odmarališta. Znaš kad će to današnjoj deci roditelji moći da priušte? Nikad.

U osmom razredu smo spojili dva termina pa smo bili mesec dana na moru.

Edited June 11, 2014 by slow

[MancMellow]

Išlo se na ekskurziju avionom.  :D

Mi smo u drugom razredu srednje škole išli na ekskurziju na Brione avionom. Avionom Beograd-Pula onda brodom do Briona. Pa se vratimo i obiđemo celu Istru. U osnovnoj školi svake godine smo imali rekreativnu nastavu što je bio eufemizam za letovanje na moru u trajanju od petnaest dana. Nije bilo besplatno ali je bilo pristupačno. Avionom deca idu do Splita zatim velikim gliserima idemo do Hvara ili Brača u dečja odmarališta. Znaš kad će to današnjoj deci roditelji moći da priušte? nikad.

 

Uf, zakasnio sam sa rođenjem 3-4 godine, očigledno :( mada, ok, ovako sam izbegao i neke druge ekskurzije u HR 

[palikaris]

Ovaj topik postaje nostalgija za starim vremenima umesto price o socijalzmu/komunizmu. Jogurt i virsle su potpuno nebitne stvari, ono o cemu bi ovde trebalo raspravljati je, nevezano samo za srbiju, da li prioritet drustva treba da bude jurcanje za gdp per capita kao jedinim parametrom kvalitetnog zivota ili postoje jos neke stvari kao sto su pristup obrazovanju za sve npr. i ostale stvari koje su ovde nabrojane. Da li je potrebna rasodela onoga sto firme zarade, ili je super da taj profit zavrsi na kajmanskim ostrvima na racunima vlasnika firmi? Da li drzava treba da radi u interesu svih gradjana ili da bude prcija ekonomske elite? Ova socijalisticke virsle vs. kapitalusticki deep fried snickers prica je patkometrija koja nicemu ne vodi.

[расејан]

Velika tragedija je što je srednje razvijena zemlja kao što je SFRJ doživela totalnu deindustrijalizaciju i što nije uspela da izvrši mirnu tranziciju prema statusu ekonomski visoko razvijene zemlje iako je imala sve uslove za to.

Trebala je da se izvrši privatizacija tako da zaposleni postanu akcionari tada socijalističkih preduzeća, da se napravi postepena tranzicija prema kapitalističkom sistemu koji bi najviše odgovarao ljudima. I to bi bio najbolji način da se izvrši transformacija samoupravnog socijalizma na najmanje bezbolan način, bez šok terapija i tajkunizacije, nešto slično što je propagirao Isak Adižes. Ali kao što znamo, sve je krenulo po zlu i propalo. Ratovi su nas uništili.

 

Управо зато смо све то и добили. Није смело да се дозволи да једна социјалистичка земља буде успешна, незгодан је била пример. И онда уместо тржишног надметања облика својине - ако су та самоуправна предузећа тако лоша, нека пропадну на тржишту кад почну да им конкуришу нова приватна предузећа - добијемо општу пљачку свега; уместо демократизације добијемо изборе са укупно једном савезном странком (УЈДИ, ако се добро сећам) а све остале центрифугално националне. Уместо преградње система у неки удобнији, где би било која комбинација социјализма и капитализма могла слободно да се развије у ком смеру хоће, добијемо ратове.

 

Mislim da je Buđa odgovorio oko Zazovih grafikona,

 

aman ljudi kakva crna Bugarska, kakva Rumunija, ja sam 1970. godište, odrastao sam u SFRJ, to se ne da porediti sa istočnoevropskim državama. Ne znam koliko godina imate (mislim da je Namenski veći metuzalem od mene, on se seća i rezolucije Informbiroa  :P ) ali meni stvarno nisu potrebni grafikoni da znam kako sam ja živeo a kako su živeli ljudi u zemljama ''ograničenog suvereniteta'' . Nisam ljubitelj komunizma i socijalizma ali ovo sada i ono tada je kao Bog i šeširdžija. 

 

Био сам седамдесетих у Мађарској неколико пута, у Румунији ихај пута, у СССРу двапут... управо, бог и шеширџија. Код нас је разлика између званичног и уличног курса била двадесетак насто; код њих од 3:1 до 10:1, како кад. Код нас је повремено нестајало овог или оног, код њих ниси могао да одеш у шверц са списком шта ћеш да купиш јер је увек фалило пола. Купиш шта нађеш а мислиш да ће да ти се исплати. Ми смо за једно поподне успевали да напазаримо ствари за једну румунску професорску плату и да не трепнемо. Јесу им рафови били пуни, али тако што три квадратна метра гондоле заузимају лименке са соком од парадајза (и то прилично прљаве, сваки пут сам по повратку из шверца прво прао руке а тек онда пишао) или на истој полици имаш чаше од финијег стакла и чекиће од три киле.

 

А то за наше несташице... није него. Седамдешчетврте, кад је запад возио пар непар, нас је болео ћошак, нама ОПЕК није завео ништа. Прва стварна несташица је била тек кафа 1987, а и то административно, јер је држава покушавала да тренира строгоћу око увоза, контролише цене, шта ли, па се онда самоуправним увозницима и трговцима није исплатило да продају, те је кафа нестајала са полица. Друга, озбиљнија најава оног што ће доћи је била несташица бензина у Босни негде октобра 1989, куд баш тад нађосмо да пролазимо туда, док је у Србији и Хрватској истог дана било бензина колико хоћеш. Оно са боновима Милке Планинц (тзв. бонска влада), нешто раније, је било привремено, кад је ОПЕК лупио педалу свима редом (а овог пута несврстаност није претегла над парама) па смо и ми возили пар-непар, али то је прошло и вратило се у нормалу.

 

Осталих несташица се ни не сећам. Тоалет папир? Никад. Бивало је да влада покуша да обузда инфлацију ограничавањем цена, па онда самоуправљачи повуку робу из промета док се не снађу, а сналазили су се тако што су мењали производни програм, углавном нешто козметички мењајући на производу, нов производ нова цена, и након неколико недеља тзв. несташице, ево новог производа и глупаве рекламе за њега.

[Lord Protector]

 Isak Adižes, dva intervjua iz 2007. i 2011.

 

 

 

Vulgarni kapitalizam u Srbiji

Za novopečene vlasnike preduzeća najvažniji su kapital i profit, a ne radna snaga, što je velika greška, smatra dr Isak Adižes, profesor menadžmenta u SAD


Isak Adižes (Fotodokumentacija "Politike")

Preduzetnički duh u Srbiji, a naročito ponašanje novih vlasnika i direktora preduzeća, po mnogo čemu je bliži vremenu ranog kapitalizma u Americi s kraja pretprošlog i početka prošlog veka nego savremenim menadžerskim shvatanjima, kaže za naše novine dr Isak Kalderon Adižes, profesor menadžmenta u SAD i poznati svetski savetodavac rukovodilaca najvećih kompanija i vlada širom sveta.
Posmatrajući završne godine sveopšte privatizacije u Srbiji, kaže, sve je više sklon zaključku da naši direktori i vlasnici preduzeća plaćaju ceh socijalističkom i samoupravnom nasleđu. Tada su, smatra dr Adižes, direktori preduzeća bili ugroženi. Sa jedne strane bila im je partija nad glavom, a radnici odozdo. Socijalizam i samoupravljanje nestaju sa scene i ti naši direktori, koji do juče nisu smeli ni da proslove reč kapital ili profit, menjaju poslovnu filozofiju za svih 180 stepeni. Sada su im ta dva pojma postala prave svetinje. Kunu se u njih. Njima je sve podređeno. Dojučerašnji samoupravljači i "vlasnici", radnici i ukupni ljudski resursi, koji su bili vrednost, postadoše skoro preko noći trošak koji treba što više smanjiti. A to je, smatra naš sagovornik, strašna konstrukciona greška sistema koji gradimo.

Takvu vulgarizaciju kapitalizma, kakva je na delu trenutno u Srbiji, dr Adižes tvrdi da još nigde nije video, osim još u nekim susednim državama bivše SFRJ. Neshvatljivo je, veli, da vlasnici i menadžeri naših novih preduzeća ne vide da je lakše izgraditi fabriku, i opremiti je savremenim mašinama, nego dobro obučiti i organizovati veoma motivisane ljude za rad. Tu je ključ uspeha. Jedino vredni i umešni radnici mogu da stvore profit. Oni su kapital, a ne fabričke hale ili mašine.

"Užasnula me nedavno izjava jedne radnice koja mi se, u sasvim slučajnom razgovoru, požalila da je svim zaposlenim u njenom preduzeću direktor ukinuo godišnji odmor. Kako? Morali su svi odreda da potpišu izjavu da se odriču prava na godišnji odmor, što je nečuveno" – kaže dr Adižes i dodaje da se kod nas na radnike i ljudske resurse gleda kao na pasivu, puki trošak, a ne na aktivu, koja zapravo donosi novac.

Takav kapitalizam, po njemu, nema humani lik. I nedopustiv je. Ne samo sa moralnog, već i sa ekonomskog, pravnog i ukupno društvenog stanovišta. Nažalost, kako primećuje, kod nas sindikati ne rade svoj posao. U svakoj iole tržišno i socijalno razvijenijoj zemlji na tako nešto, kao što je ukidanje godišnjeg odmora, digla bi se velika galama. U Srbiji, kako se dr Adižesu čini, još ne postoji neka vrsta pozitivne društvene energije koja bi pasivizirane radnike pokrenula, a vlasnicima preduzeća i menadžerima pokazala dokle se može ići u eksploataciji.

"Ovaj narod je navikao, da li samo zbog dugogodišnje diktature Slobodana Miloševića i sankcija, da ćuti i trpi. I socijalnu nepravdu, i korupciju, i besperspektivnost... Niko se ni na koga ne ljuti. Svi nešto čekaju, a Mesije nema", upozorava dr Adižes i dodaje da se i promenama mora znalački upravljati.

Srbija se, kaže on na kraju razgovora, već dosta dugo suočava sa velikom nezaposlenošću. Mnogo je mladih, školovanih, ali i iskusnih radnika na berzama rada. Nije li to već dovoljan razlog da se na valjan, sistemski način toj armiji ljudi ponudi mnogo više mogućnosti i šansi da dođu do svog posla. Makar i malog biznisa. Svaku privatizaciju, istina, prati rast stope nezaposlenosti, ali u jednom času ta krivulja na dole negde mora da stane i da krene naviše. Odgovor društva na taj izazov biće i najbolja slika kapitalizma srpskih boja u narednih pet do deset godina.

-----------------------------------------------------------

Rođeni Beograđanin

Malo je poznato da je dr Adižes rođen u Beogradu. Kuća mu se nalazi tačno preko puta Vukovog spomenika u Beogradu. Graniči se sa baštom poznate kafane "Orašac". Kada se sa roditeljima iseljavao iz posleratne Jugoslavije morali su da potpišu izjavu da se odriču svake imovine i vlasništva u njoj. Bilo je, kaže, vrlo tužno vreme. Prvo su Nemci uzeli živote pojedinim članovima porodice, a komunisti imovinu. Možda će mu, ko zna, jednog dana sadašnje vlasti vratiti dedovinu, ali on za sada nije veliki optimista u tom pogledu. Mnogo je obećanja, a malo dela.
Slobodan Kostić
objavljeno: 06.07.2007.

 

 

 

Isak Adižes, osnivač i profesionalni direktor "Adižes instituta" - Kriza će biti još gora
Sreda, 30. 03. 2011.|12:24 | Izvor: Magazin Biznis

Vidim da je situacija loša po tome što su kafane u Srbiji prazne. Kriza je velika i nije najopasnije to što je kriza, nego što su ljudi izgubili poverenje i upali u apatiju. Narod je digao ruke, nema više nade, nema alternativu. Opozicija je ista kao vlast, što znači da nema nikoga ko može ponuditi rešenje. To me najviše brine, čim ljudi gube nadu onda nema energije da se išta menja – ocenjuje trenutnu situaciju u Srbiji dr Isak Adižes, osnivač i programski direktor Adižes instituta, tvorac metodologije upravljanja preduzećima, u razgovoru za Magazin Biznis.

– Vidite kakve su revolucije u Africi – Libija, Egipat, Tunis, čak i u Hrvatskoj 10.000 ljudi maršira, viče, protestuje. A u Srbiji – niko ništa! To znači da su ljudi digli ruke, a to je zabrinjavajuće. Nije problem kriza, nego posledice krize koja se stalno nastavlja, produžava se iz jedne u drugu...

I kako vidite poziciju Srbije u celom tom procesu, u globalnoj krizi?

– Mislim da će kriza u globalnim razmerama biti još gora, pošto smatram da njeni koreni nisu rešeni. Ubačeno je mnogo para na tržište, pomaže se organizacijama koje propadaju, ali time što pokrivate problem parama ne znači da je bolest izlečena. To je kao da imaš rak, a uzimaš neki aspirin, pa sve izgleda u redu. Koren problema je u tome što je kapitalizam bankrotirao, kao što je prethodno socijalizam bankrotirao, zbog velikih promena – tehnoloških, globalizacije... Onaj model kapitalizma više ne funkcioniše, sada se traži novi, ali niko još uvek ne zna da kaže kakav bi on trebalo da bude, još uvek nema rešenja. Nema novog Kejnza da pronađe novo rešenje, kao posle velike depresije.

Gde Vi vidite izlaz iz krize?

– Moje je mišljenje, a znam da će to zaprepastiti i srpski narod, da je rešenje u – samoupravljanju! Ozbiljno to mislim! Naravno, ne ono i onakvo, vulgarno samoupravljanje kakvo je bilo, ali treba zatvoriti ciklus. Kapitalizam nije zatvoren ciklus – gore su oni koji imaju para, dole su radnici, i to je vertikala. Ja sam mnogo pisao o tome zašto je samoupravljanje propalo: zato što nije, u onom sistesistemu, priznalo da je važan kapital. I to je greška. Mora se priznati kapital. I kao drugo, ne možete imati demokratiju na nivou preduzeća, a diktaturu na nivou države, to ne ide. Ali, kada bi demokratija bila na oba nivoa, uz priznanje kapitala – to je rešenje.

Ali, samoupravljanje je kod nas propalo…

– Samoupravljanje je bilo integracija, vulgarno politički primenjena. Komunistička partija je vodila preduzeća i to je bila greška. Ali ako uzmete samoupravljanje kao teoriju, i popravite je da bude bazirana na logici, a ne na političkim vrednostima, ona može funkcionisati i tu je budućnost. Ipak, da bi se to sprovelo, trebalo bi promeniti sistem vrednosti kapitalizma – reći kapitalistima da bi radnici trebalo da imaju svoj glas, a to je već revolucija...

Koji su glavni problemi kapitalista, odnosno samog upravljanja u svetskim kompanijama?

– Kapitalizam je baziran na tržišnom sistemu, što znači da postoji konkurencija među preduzećima. Sada je taj sistem uveden unutar samih preduzeća, i događa se sukob radnika i menadžmenta,i sve se raspada. Trebalo bi naći sistem gde ima kolaboracije, i da se radi zajednički. Moje je mišljenje da je samoupravljanje bilo propuštena prilika Jugoslavije, na žalost. Ovo novo samoupravljanje neće se roditi na ovim prostorima jer je bivša Jugoslavija sa tim sistemom prošla kroz vrlo bolno iskušenje. Rodiće se u Americi, i to se već dešava. Imamo primere Junajted Erlajnsa ili fabrika automobila. Još uvek to nije ono pravo, jer je tu ipak reč o konfrontaciji, ali polako se javlja.

Da li su aktuelni nemiri i revolucije u Africi uzrokovani globalnom ekonomskom krizom, ili su možda njen nastavak?

– Sav taj narod koji se tamo buni i protestuje zna šta neće, ali ne zna šta hoće. Oni neće diktaturu, ali ne znaju šta je to demokratija, pošto je nikada nisu ni imali. Na primer, demokratija je bazirana između ostalog i na slobodi medija, a oni su u Egiptu pretukli novinarku, dakle ne dozvoljavaju slobodu izražavanja. Oni prosto nemaju to iskustvo od malih nogu. Mislim da će se tamo desiti nešto kao u Iranu, gde su izveli revoluciju, zbacili prethodnog vladara i, šta se desilo – došla je druga diktatura. Doći će neko drugi i taj drugi će se ponovo obogatiti.

A kako će se to odraziti na krizu na globalnom nivou? Da li to znači da ćemo stalno imati krize?

– Što se tiče efekata na globalnom nivou, svi znamo da će nafta biti skuplja, berza će pasti, i biće nove krize. Javiće se nova ekonomska kriza pošto koreni ove sadašnje nisu rešeni, i to samo ubrzava ceo proces. Jedan engleski vrhunski ekonomista je nedavno rekao da će iduća kriza biti još gora. Ja to govorim već nekoliko meseci i siguran sam da nam predstoje nove globalne krize – upozorava Isak Adižes u razgovoru za "Magazin Biznis".


Nove knjige u Srbiji

Dr Isak Adižes najavio je, u razgovoru za Magazin Biznis, i skori izlazak tri nove knjige u Srbiji, čije su teme – kako primenjivati Adižes u privatnom životu, u politici, i u menadžmentu preduzeća. U pripremi je i još jedno biografsko izdanje Isaka Adižesa.


Žrtve tranzicije

Na pitanje kakva je situacija u Rusiji, gde dr Isak Adižes takođe dosta radi, on kaže da su problemi slični, samo na većem nivou.

– I kod njih su političari i ekonomija povezani. To je zapravo veza u svim državama u tranziciji. I Amerika je takva bila u 19. veku. Znamo šta se događalo u Čikagu. Ta bolest mora proći, jedino je pitanje ko će preživeti na kraju.

Skica za portret

Dr Isak Adižes je osnivač i profesionalni direktor Adižes instituta, Santa Barbara, SAD.
Tvorac je metodologije koja nosi njegovo ime i renomirani konsultant kompanija i vlada širom sveta (Švedska, Brazil, Meksiko, Grčka, Izrael). Poznat je po svom jedinstvenom pristupu upravljanju organizacionim promenama zasnovanom na procesu kojim se izgrađuje uzajamno poštovanje i poverenje.

Njegove knjige Upravljanje životnim ciklusima preduzeća, Upravljanje promenama, Težnja ka top formi i Stilovi dobrog i lošeg upravljanja prevedene su na 22 jezika. Svojim predavanjima na četiri jezika u 40 zemalja skrenuo je pažnju naučne i stručne javnosti na svim kontinentima. Rođen je 22. oktobra 1937. u Skoplju u trgovačkoj porodici sefardskih Jevreja. Tokom Drugog svetskog rata sa porodicom je prognan u Albaniju. Rat su preživeli zahvaljujući albanskoj porodici koja ih je sakrivala od fašista. Krajem 1944. se sele u Beograd gde Isak Adižes upisuje osnovnu školu. Snažni pečat u njegovom vaspitanju i obrazovanju ostavio je beogradski učitelj Vukadinović koji je razvio osećaj međusobnog poverenja i poštovanja, što je mnogo godina kasnije Isak Adižes ugradio u svoj naučni princip u knjizi Upravljanje životnim ciklusima preduzeća.

Školovanje nastavlja u Izraelu, gde se porodica preseljava krajem 1948. U Jerusalimu je 1963. završio Ekonomski fakultet, magistrirao na Kolumbija univerzitetu u Americi i odbranio doktorat 1968. godine. Aktivno govori engleski, srpski, španski i hibru. Makedonski, bugarski i italijanski razume ali ne govori. Odnos prema srpskom jeziku izgradio je i zahvaljujući majci koja mu je prenela ljubav prema srpskim pesmama i muzici.
Tokom šezdesetih godina radio je istraživanja, izučavajući zašto jugoslovenski fenomen samoupravnog socijalizma, kao ideja participativnog menadžmenta, ne daje onakve ekonomske rezultate kakvi se očekuju. Brojni su primeri i anegdote koje je sakupio iz prakse samoupravnog perioda.

Osnovao je 1975. MDOR Institut za razvoj menadžmenta i organizaciona istraživanja, koji je 1979. preimenovao u Adižes institut u Los Anđelesu, koji je tokom 2000. preselio u Santa Barbaru, u Kaliforniji, gde i danas živi.

Isak Adižes je održao predavanja u preko četrdeset zemalja sveta, od Grenlanda do Australije i Južnoafričke Republike. Svoje filijale osnivao je po mnogim zemljama sveta od kojih su danas najaktivnije u zemljama Skandinavije, Kanadi, Brazilu, Izraelu, Kini i na prostorima zapadnog Balkana koju pokriva Adižes za jugoistočnu Evropu, osnovan 1994. u Novom Sadu. Isak Adižes vežba jogu, voli folklorne igre, operu, burek i ćevape.

[Zaz_pi]

U jbt, ne sumnjam nimalo da bi nepristrasna analiza koju bi danas sproveo demokratski SNS pokazala da je svojevremeno 90-ih Šešelj bio u pravu.

 

Filipenko, sta ti je? :P Majority of Eastern Germans Feel Life Better under Communism(naravno, ovaj tekst treba staiti u odredjeni kontekst. Napisano tokom vrhunca krize 2009, ljudima izgleda lepse period sto se vide udaljavamo od tog perioda nego sto jeste stvarno bilo itd. ali je zanimljivo za procitati odredjene stavove)

Rumunija je bila losija od Jugoslavije, prilicno, i to se jasno vidi i na grafikonu koji je pratio BDP po glavi stanovnika.Ali, Causesku je pokusavao da vodi politiku slicnu Titu. On je saradjivao sa zapadom vise nego druge zemlje I. Bloka. Sto je zanimljivo. Prica se da je KGB 1989 bio prilicno nezainteresovan za njegovu sudbinu, cak mozda i pomagali da se srusi. Rumuniju je ekonomski unistila, u velikoj meri, Revolucija u Iranu 1979. Oni su imali dogovor sa Sahom, koji je bio 100% americki covek, oko nafte. Rumunija je izuzetno brzo rasla u periodu 1950-80. Tokom '70ih je, kao i jugoslovenske republike, pocela da se znacajno zaduzuje na Zapadu. Kada je dosla Iranska revolucije, izgubljena je nafta a kamate, zbog FEDa, su naglo skocile i Rumunija, kao i Jugoslavija, je prakticno bila u bankrotu. MMF ulece sa svojim merama, medju kojima je bila i smanjivanje trgovinskog deficita. Sto je izazvalo katastrofu za Rumuniju, jer su uvozili deo hrane sa zapada, sto je dovelo do nestasica hrane. Drugi razlog je sto je Causesku krenuo mahnito da vraca dug sto je dovelo do totalnog pucanja ekonomije koja nije mogla da prihvati tako strogo mere stednje da bi se dug brzo vratio. Treci razlog je bio kao u SSSR, zanemrivanje poljoprivrede na racun industrije.

Koliko znam, Jugoslavija nije imala problema kod Jon Kipur rata i prvog naftnog soka(arapski embargo na naftu zapadu zbog podrske Izraelu) jer smo imali dobre odnose sa Arapima i nisu nam uveli sankcije na naftu. Kod Iranske revolucije se preslikala situacija iz Rumunije(nagli skok trgovinskog deficita i veliki skok kamata na vec prilicno zaduzenu zemlju)

[Yoda]

Naravno da je KGB pomagao da se ruši Karpatski genije kao i svaki od istočnih režima. Gorbi je startovao sa tim 87.

 

Mehanizam™ je bio u to vreme isuviše skup za održavanje.

Edited June 11, 2014 by Yoda

[Zaz_pi]

Bilo je skup ali to ne bi bio toliki problem da je SSSR snazno rastao tokom '70ih, kao ranije, ali je pocelo usporavanja(tokom '60ih su mnogi americki ekonomisti smatrali da ce ih SSSR prestici ekonomski tokom '90ih). Demografski rast je poceo da usporava, sto je uticalo na ekonomski rast. Plus, vec pomenuti problemi u poljoprivredi koji su poceli da se osecaju kroz celu ekonomiju i pad produktivnosti. Bilo je jos nesto, tokom '70ih je SSSR poceo da upumpava veliku kolicinu novca u razvoj naftne infrastukture u Zapadnom Sibiru i velika nalazista nafte. Razlog je bio skok cene nafte. Tamo nije bilo nicega i trebalo je sve izgraditi od 0 u losim klimatskim i terenskim uslovima. Mislim da su se dobrano zaduzili napolju za taj posao. Cak su nudili koncesije Amerikancima, mislim da su Japanci kasnije uleteli. Posto su oni pomagali Varsavce, Kubu, razne africke/azijske zemlje sa kreditma, tehnologijom i sirovinama(sve nize od trzisne) poceli su da osecaju pritisak i poceli su da to eliminisu. Varsavci pocinju da stucaju ekonomski zbog toga. Eto Solidarnosti, cak se prica da je KGB to malo pogurao u kasnijoj fazi ali to je spekulacija.

Karzai, odlazeci predsednik Afganistana, u jednom od poslednjih izjava za javnost je otvorio srce i rekao da je najbolji period istorije Afganistana kada su ih Rusi pomagali, mislim da je mislio na period pre samog ulaska Crvene armije da bi oterali mudzahedine sa Sovjetosko-Afganistanske granice na Afganistanko-Pakistansku. Kaze da se najvise bolnica, infrastukture tada napravilo, visoko obrazovanje... Sa druge strane, znam da Rusi prilicno kukaju koliko su novca spucali u Afganistan.

[fonTelefon]

Kakva ste vi gomila nepopravljivih jugonostalgicara komunjarske orjentacije. SFRJ je jedino imala malo bolji polozaj zahvaljujuci gastarbajterima koji su pomagali da licna potrosnja bude malo veca.  Niste u stanju da opisete ni dogadjaje u kojima ste ucestvovali.

 

 

 

Planinc je bila predsjednica Saveznog izvršnog vijeća (SIV) od 16. 5. 1982 do 15. 5. 1986 U to vrijeme je prozvana i bila znana kao jugoslavenska željezna lady. Za premijerskog mandata Milke Planinc je donesen Dugoročni program ekonomske stabilizacije. Savezne vlasti su u njenom mandatu potpuno zabranile ili strogo ograničile uvoz najvećeg broja proizvoda široke potrošnje, a što je za rezultat imalo teške nestašice kave, ulja, šećera, deterdženata i brojnih drugih proizvoda. Ponestalo je automobilskih goriva, pa je SIV uveo prodaju na bonove koji su svakom vlasniku osobnog automobila omogućili da mjesečno kupi najviše 40 litara benzinskog ili dizel goriva. Kada ni to nije pomoglo, Planinc uvela je do tada neviđeni sistem vožnje "par-nepar" kada su određenim danima smjela prometovati samo vozila kojima je zadnji broj na registracijskoj tablici bio parni, a u drugima neparni. Za njezinog mandata je ograničena sloboda putovanja u inozemstvo i to tako što su za svaki prijelaz državne granice građani Jugoslavije morali uplaćivati novčani depozit koji je progresivno rastao pri svakom slijedećem prelazu granice u istoj kalendarskoj godini.

 

Dotle su Saper i Krle pevali tra lala a deca su spajala po mesec dana na moru kako da ne. Za vreme ove stednje vojna masinerija je uvela  M84, Soko G4 i tako dalje...