Socijalizam & komunizam

[Zaz_pi]

Eto da se ja i ti slozimo konacno oko necega. Direktna pogodba je najgori i najnetransparentniji nacin za privatizaciju.

 

 

To nigde nisam napisao ali sam jasno napisao da si uzeo jedan od najglupljih primera za dokazivanje superiornosti trzista. Od samog pocetka te price sa US Steel. Ali to si ti.

[namenski]

Ako i postoje pojedine firme koje su zbog monopolskog polozaja ili zbog genijalnosti rukovodstva u socijalizmu poslovale odlicno to ne menja nista vezano za cinjenicu da socijalizam kao sistem nije dobar i nije odrziv, a sto se dokazalo na broijnim primerima pa tako i na primeru SFRJ.

 

BTW to se vidi i na primeru nesretnog i pomenutog Zavarivaca koji je komunizam izgradio pa srusio pa ga privatna firma kupila i zajebala se pa sad su u problemima i jedni i drugi.

Niko ovde nikog ne mora da ubedjuje da se kapitalizam pokazao ekonomski superiornijim od socijalizma. 

Ostalo sto si napisao je najobicnije uobicajeno fraziranje na zadate teme: jebo te zar ti ne vidis brdo kontroverzi u svom drugom pasusu?

Te ga komunizam izgradio, te ga komunizam srusio, te ga privatna firma kupila u sred kapitalizma i - gle cuda, ni u kapitatalizmu ne ide.

Pa su sad u problemima i jedni i drugi; za te probleme je, naravno, kriv komunizam, jel tako?

Radilo se, BTW, o na trzisnim principima itekako zasnovanoj firmi, a za divljenje je i cudjenje kako je u jednom vukojebinastom Vranju neko napravio tehnoloski vrhunsku firmu, medjunarodno konkurentnu...

To, na primer, kapitalizmi ne rade ili ne rade na taj nacin.

Lupas za sve pare, a siguran sam da mozes i bolje.

 

Bilo nekad, sad se pripoveda. Tako ćemo anegdotalno, da vadimo uspešne firme u socijalizmu i da dokazujemo da je socijalizam bio super? Pa jbg, nekome je bilo super, nekome nije. Bio je IMT, IMR, brodogradilište Beograd i Uljanik, bila je super Zastava, Rudi Čajavec, Đuro Đaković, Bratstvo iz Travnika, sve je bilo super. Dok nisu super i propale. Valjda je prošlo x godina od tada, naučili smo nešto, možemo nešto da induktivnim putem izvučemo neki opšti zaključak iz posebnih slučajeva propalih i uspešnih socijalističkih firmi?

 

M-84 tenk, bio je super.

• Đuro Đaković, Slavonski Brod, na državnoj sisi. +
• FAMOS, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina, super propao. -
• Iskra Fotona, Ljubljana, lasers and electronics, šljaka i dalje, pravi zubne lasere, kupili ih amerikanci. Privatna firma. +
• Zrak Sarajevo, Sarajevo, nisam siguran, mislim da i dalje radi nešto. +
• Slovenske Železarne, Ravne, steel and armor, radi i dalje. Državna.  +
• Prvi Partizan, Užice, ammunition. Državna, radi i dalje. +
• Pretis, Vogosca, ammunition. Radi i dalje. +
• Prva Petoletka, Trstenik, hydraulics. Propala u stečaju. -
• 21 Maj, Rakovica, manual turret traverse, propali. -
• Bratstvo, Travnik, main gun. Radi i dalje, ne zna se šta. Upošljava 350 radnika. +
• Metalski zavodi Tito, Skopje, multiplicator. Propalo. -
• 11 oktomvri, Prilep. Radi i dalje u smanjenom obimu. +
• Ruen, Kočani. Propalo. -
• Rudi Cajevec, Banja Luka, electronics. Propalo. +
• Sever, Subotica, autoloader. Radi u smanjenom obimu. +
• Jugoturbina, Karlovac. Radi u smanjenom obimu. +
• Radoje Dakic, Podgorica. Propalo. -
• Industrija lezajeva Kotor, Kotor, propalo. -

-sedam propalih

+11 rade i dalje. Neke imaju dobru dugoročnu perspektivu, neke nemaju kao Đuro Đaković, ali to je sve u jako smanjenom obimu.

 

Sve industrijske firme su radile jedno vreme, imale su partnere na Zapadu i nesvrstanim zemljama, domaće tržište, rusko tržište, šljakalo se dobro. Krediti i primarna emisija gurani su, proizvodnja je stvarana, a pametna politika je omogućila prohodnost na stranim tržištima.

Ondak teška industrija naglo propada, i na Zapadu i na Istoku i kod nas, ali kod nas je to neko čudo neviđeno i nije deo opšteg svetskog trenda. Sve su snage uložene u industriju, koja opet traži inženjerski kadar, tehnologiju, institute i univerzitete.  What went wrong there? Da li je menadžment, da li je uplitanje politike i pritisak da se obezbedi zaposlenost po svaku cenu, da li je R&D, tehnološka zaostalost, da li je tržište došlo po svoje?

 

Ja smatram da je nas zahvatio opšti evropski trend deindustrijalizacije, propale su mnoge velike kompanije po perifernim evropskim državama, Španija koja je imala jak manufakturni sektor koji je 80ih bio totalno u banani, UK automobilska industrija i čeličane su propale i napravile demografski i socijalni kolaps, paradoksalno uz skok produktivnosti manufacturing output navodno ostao je isti?

Kod nas došlo je do smanjenja obima proizvodnje i zaposlenosti, ili do gašenja. Kombinacija presušivanja kredita, inflacije, smanjenja mogućnosti da se plasira ta roba i kolapsa tržišta trećeg sveta, sve po malo.

Za tebe je i pre-WW2 Poljska bila uzorna demokratska drzava, ali ajde.

Tvrdnja da je u socijalizmu nekom bilo dobro, nekom ne je na ivici zdravog razuma, da ne upotrebim nesto socnije: i u kapitalizmu je nekom bolje nekom gore.

Zaboravio si da napomenes da se, ako tako postavis stvari, sve svodi na brojke: u socijalizmima je broj onih kojima je bolje ipak veci od broja od onih kojima je u kapitalizmu dobro.

Sa nabrajanjem fabrika si gubio vreme.

Deindustrijalizacija i njen uticaj na probleme u SFRJ je dobra tema, ta pojava je sigurno uticala i na desavanja u SFRJ i stagnaciji.

 

 

Ja pričam o opštem a ti o pojedinačnom. To ne vodi nikud.

Naravno da ne vodi nikud.

Ali je naravno da je prica pocela oko toga da li su i u socijalizmu moguca trzisno uspesna preduzece.

Jesu, itekako.

 

A prica o opstem se ne vodi pozivanjem na izvadke iz Kardelja i navodjenjem okljastrenih i tendencioznih statistickih podataka.

[kobni zelaya]

I ako ću verovatno biti sasvim ignorisan, moram da kažem da je ovaj topik brzo otišao u ćorsokak i to na sasvim predvidljiv način. U startu je napravljena zamena teza - pa nisu samo ekonomski odnosi i oblici svojine sve što postoji u nekom društvu, bilo ono kapitalističko ili socijalističko. A šta je sa obrazovanjem, kulturom, bezbednošću, porodicom, itd. Tu kapitalizam značajno gubi. Da vidimo:

 

- Obrazovanje - u socijalizmu, isto za sve. Obavezna osnovna škola, ali gotovo svi završavaju srednje (danas klinci masovno odustaju u srednjoj školi). Fakulteti, bolji, sa manje korupcije i kao takvi cenjeniji izvan granica zemlje. Samo osnovno i srednje obrazovanje mnogo šire, stvaralo je ljude sa mnogo većom opštom kulturom. Sve dostupnije, jeftinije, čak i vanredno studiranje nije bilo preveliki udarac na budžet srednjeklasne porodice. (da, imali smo srednju klasu).

- Kultura - u socijalizmu SFRJ - 1 Oskar, 2 Zlatne palme, 1 Nobelova nagrada za književnost, dinamična kulturna scena sa mnogo pluralizma, široka paleta od komercijalne široke kulture do elitističke "za znalce", Rock'n'roller na prvom programu državne televizije u glavnom terminu od 20h, Petkom u 22h, 3,2,1, kreni, Kinooko, Odabrani trenutak, veliki Pulski festival, FEST sa velikim svetskim zvezdama kao gostima i premijernim filmovima, BITEF kao jedan od najznačajnijh svetskih pozorišnih festivala, kultura u centru zbivanja, mnogo kulturnih skandala. S druge strane, danas, sve ex yu države zajedno - 1 Oskar (sumnjiv, da je zbog politike), 0 Zlatnih palmi, 0 Nobelovih za književnost, dominacija komercijalnih sadržaja, za pravu kulturu nema para, turbo folk kultura na svim kanalima u svim terminima, dnevnici kulture u trajanju od deset minuta, mali lokalni Pulski festival, FEST sa distributerskim filmovima koji će doći odmah u ono malo bioskopa što je ostalo, propali BITEF, kulutra na totalnoj margini.

 

Istočna Evropa - Poljska Grotovski, Kantor, Vajda - danas niko. Rusija - glupo je da nabrajam, mnogo će trebati, ali danas mnogo manje nego u vreme SSSR, mada i dalje bogato, velika zemlja. Čehoslovačka - Praška škola, Mencl, Havel, Kundera, a danas? Rumunija - danas bolje na filmu, zahvaljujući državnom intervencionizmu u kinematografiji i finansiranju malih umetničkih filmova. Mađarska - nekada zabranjivani filmovi, pa posle ipak vađeni iz bunkera i prikazivani, danas - naci država koja anatemiše jednog Belu Tara.

Bezbednost - ne treba trošiti reči, čitav istočni blok je imao minimalne probleme sa kriminalom, a huligani nisu postojali. Danas - eksplozija kriminala i navijačkog nasilja. Država koja se ne meša u svoj posao, ili, što je još gore, koristi navijačke grupe kao neformalni aparat sile.

Porodica - nekad sigurna, danas rasturena jurnjavom za parama i kao posledicu imamo naci grupacije koje se šatro bore za porodične vrednosti silom. Naše srećno detinjstvo, nasuprot frustracijama današnje dece, izazvanim materijalističkim kompleksima i nasiljem u školskim klupama.

 

Vrednosti - nekad "bolji svet", "ravnopravnost", "bratstvo i jedinstvo" - danas - pare, pare, pare.....

[Budja]

Uspesnih preduzeca je bilo. Politicke veze sa nesvrstanima su bile korisne za gradjevinare.

 

Sa druge strane, da, zivelo se na kreditima. Da nije, ne bi bilo par/nepar, dugorocnih programa ekonomske stabilizacije, bonova za benzin, restrikcija struje u vreme Bogdana Bogdanovica.

 

Sa trece strane, nisam dovoljno potkovan da vidim da li je smrt za odrzivost bilo samoupravljanje ili u vecem delu dogovorna ekonomija, ono, zelezara u svakoj republici. Slabljenje jugoslovenske ekonomije nije u reformama iz 1965., vec koincidira sa konfederalizacijom drzave.

[Budja]

Amerika se u periodu od 2000 do 2015. zadužila za jedno 10-ak biliona (triliona u njihovim merama) dolara i naštampala para ne zna im se broj. Pretpostavljam da to znači da je njihova ekonomija lažna, te da npr. Apple ili Đeneral Electric zapravo ne posluju uspešno.

 

Ima trilion firmi koje su poslovale uspešno tada, i koje bi i dan danas poslovale uspešno uz manje ili veće korekcije. No, sreća je da smo zatukli tu bedu od države, da se ne stidimo pred Nemcima i da primamo čvrge kao odrasli ljudi.

 

Well, i u  danasnjoj Srbiji imamo firme koje posluju uspesno.

Jedna lasta ne cini prolece.

 

A oko Amerike, i sam znas da lupetas da bi udarao kontru, bolje nadji druge zemlje sa dugom poredjenja radi koje nisu nosioci rezervne valute.

 

[Budja]

I ako ću verovatno biti sasvim ignorisan, moram da kažem da je ovaj topik brzo otišao u ćorsokak i to na sasvim predvidljiv način. U startu je napravljena zamena teza - pa nisu samo ekonomski odnosi i oblici svojine sve što postoji u nekom društvu, bilo ono kapitalističko ili socijalističko. A šta je sa obrazovanjem, kulturom, bezbednošću, porodicom, itd. Tu kapitalizam značajno gubi. Da vidimo:

 

- Obrazovanje - u socijalizmu, isto za sve. Obavezna osnovna škola, ali gotovo svi završavaju srednje (danas klinci masovno odustaju u srednjoj školi). Fakulteti, bolji, sa manje korupcije i kao takvi cenjeniji izvan granica zemlje. Samo osnovno i srednje obrazovanje mnogo šire, stvaralo je ljude sa mnogo većom opštom kulturom. Sve dostupnije, jeftinije, čak i vanredno studiranje nije bilo preveliki udarac na budžet srednjeklasne porodice. (da, imali smo srednju klasu).

- Kultura - u socijalizmu SFRJ - 1 Oskar, 2 Zlatne palme, 1 Nobelova nagrada za književnost, dinamična kulturna scena sa mnogo pluralizma, široka paleta od komercijalne široke kulture do elitističke "za znalce", Rock'n'roller na prvom programu državne televizije u glavnom terminu od 20h, Petkom u 22h, 3,2,1, kreni, Kinooko, Odabrani trenutak, veliki Pulski festival, FEST sa velikim svetskim zvezdama kao gostima i premijernim filmovima, BITEF kao jedan od najznačajnijh svetskih pozorišnih festivala, kultura u centru zbivanja, mnogo kulturnih skandala. S druge strane, danas, sve ex yu države zajedno - 1 Oskar (sumnjiv, da je zbog politike), 0 Zlatnih palmi, 0 Nobelovih za književnost, dominacija komercijalnih sadržaja, za pravu kulturu nema para, turbo folk kultura na svim kanalima u svim terminima, dnevnici kulture u trajanju od deset minuta, mali lokalni Pulski festival, FEST sa distributerskim filmovima koji će doći odmah u ono malo bioskopa što je ostalo, propali BITEF, kulutra na totalnoj margini.

 

Istočna Evropa - Poljska Grotovski, Kantor, Vajda - danas niko. Rusija - glupo je da nabrajam, mnogo će trebati, ali danas mnogo manje nego u vreme SSSR, mada i dalje bogato, velika zemlja. Čehoslovačka - Praška škola, Mencl, Havel, Kundera, a danas? Rumunija - danas bolje na filmu, zahvaljujući državnom intervencionizmu u kinematografiji i finansiranju malih umetničkih filmova. Mađarska - nekada zabranjivani filmovi, pa posle ipak vađeni iz bunkera i prikazivani, danas - naci država koja anatemiše jednog Belu Tara.

Bezbednost - ne treba trošiti reči, čitav istočni blok je imao minimalne probleme sa kriminalom, a huligani nisu postojali. Danas - eksplozija kriminala i navijačkog nasilja. Država koja se ne meša u svoj posao, ili, što je još gore, koristi navijačke grupe kao neformalni aparat sile.

Porodica - nekad sigurna, danas rasturena jurnjavom za parama i kao posledicu imamo naci grupacije koje se šatro bore za porodične vrednosti silom. Naše srećno detinjstvo, nasuprot frustracijama današnje dece, izazvanim materijalističkim kompleksima i nasiljem u školskim klupama.

 

Vrednosti - nekad "bolji svet", "ravnopravnost", "bratstvo i jedinstvo" - danas - pare, pare, pare.....

 

Kobni, ima nesto i u vremenima, moramo da poredimo like for like.

 

Da li je globalna kultura danas jednako dinamicna kao sedamdesetih?

Gde su US/UK onda (sedamdesetih, osamdesetih) kao nosioce globalnih popularnih kulturnih trendova i danas.

Pogledajmo Spaniju osamdesetih, eksplozija kreativnosti nakon liberalizacije.

[Lord Protector]

kako da ti kazem, zaboravio si jedan minoran detalj- rat.

 

bez njega, i sa nekim hibridnim sistemom u kome je dozvoljena postepena privatizacija malih i srednjih firmi, mozda bi sada ziveli sasvim pristojno. ne bi se svakako mogli porediti sa svajcarskama, nemackama i svedskama, ali to nije samo pitanje sistema. i pored kapitalizma se neke evropske drzave valjaju u permanentnom bankrotu.

 

Jugoslavija je od svih istočnoevropskih država imala najbolju startnu ekonomsku poziciju u trenutku pada Berlinskog zida, imala je najveće iskustvo u neplanskom razvoju privrede, najbolje ekonomske veze sa inostranstvom, najbolju menadžersku strukturu u privredi i ekonomiji, najveći broj stranih licenci po kojima se proizvodila roba za domaće i strano tržište, svoj i strani know-how, odličan obrazovni sistem, pristojnu nauku, i tako dalje i tako redom.

Velika tragedija je što je srednje razvijena zemlja kao što je SFRJ doživela totalnu deindustrijalizaciju i što nije uspela da izvrši mirnu tranziciju prema statusu ekonomski visoko razvijene zemlje iako je imala sve uslove za to.

Trebala je da se izvrši privatizacija tako da zaposleni postanu akcionari tada socijalističkih preduzeća, da se napravi postepena tranzicija prema kapitalističkom sistemu koji bi najviše odgovarao ljudima. I to bi bio najbolji način da se izvrši transformacija samoupravnog socijalizma na najmanje bezbolan način, bez šok terapija i tajkunizacije, nešto slično što je propagirao Isak Adižes. Ali kao što znamo, sve je krenulo po zlu i propalo. Ratovi su nas uništili.

Edited June 10, 2014 by slow

[kobni zelaya]

Kobni, ima nesto i u vremenima, moramo da poredimo like for like.

 

Da li je globalna kultura danas jednako dinamicna kao sedamdesetih?

Gde su US/UK onda (sedamdesetih, osamdesetih) kao nosioce globalnih popularnih kulturnih trendova i danas.

Pa nije tako dinamična naravno - došlo je do pobede kapitalizma i nema više nikakvog otpora logici kapitala. Ali, ako išta može da se poredi, to je kako su neke zemlje živele u kapitalizmu i socijalizmu.

 

Pogledajmo Spaniju osamdesetih, eksplozija kreativnosti nakon liberalizacije.

Pa da - eksplozija kreativnosti je došla posle obaranja fašističkog režima koji je i došao na vlast da bi štitio kapital i kapitaliste. U osamdesetim su došli socijalisti na vlast.

[Zaz_pi]

Uspesnih preduzeca je bilo. Politicke veze sa nesvrstanima su bile korisne za gradjevinare.

 

Sa druge strane, da, zivelo se na kreditima. Da nije, ne bi bilo par/nepar, dugorocnih programa ekonomske stabilizacije, bonova za benzin, restrikcija struje u vreme Bogdana Bogdanovica.

 

Sa trece strane, nisam dovoljno potkovan da vidim da li je smrt za odrzivost bilo samoupravljanje ili u vecem delu dogovorna ekonomija, ono, zelezara u svakoj republici. Slabljenje jugoslovenske ekonomije nije u reformama iz 1965., vec koincidira sa konfederalizacijom drzave.

 

Da, konfederalizacija je bila uvod u ekonomske probleme jer su republike pocele da divljaju sa zaduzivanjem. Kada je dosla Iranska revolucija i nagli skok cene nafte a zatim reakcija FEDa sa znajcajnim dizanjem kamata i drzava je bankrotirala. Onda ulece MMF, stednja, delimicno prolazi...To je bio pocetak kraja.

Drugi razlog je bilo usporavanja rasta u SSSRu(demografija, katastrofa u planskoj poljoprivredi sto se odrazilo na citavu industriju time i ekonomiju itd.). Ovo ce znacajnu ulogu igrati u zemaljama Varsavskog ugovara, ali ce i nas potkaciti. Uzgred, vidim da slow misli da smo mi ekonomski bili bolji od Varsavaca, sto u stvari nije tacno. Da, pili smo Coca Colu ali industrija i ekonomija je malko drugacija prica.

[palikaris]

U pravu je kobni, sustina je u sistemu vrednosti, pa je ekonomski sistem samo orudje da se do tih vrednosti dodje. A u kapitaluzmu su pare i nesputana pohlepa jedine vrednosti. Verovati da ce nezajazljivi tzv. vlasnici kapitala doneti ista dobro drustvu i drzavi samo da ih drzava malo eto kontrolise i da izgradi jake institucije, ali bez da ih sputava u njihovim pravednickim nastojanjima da zgrnu sto vise love (btw, kako da se izgrade institucije koje treba da ih kontrolisu, kad je sva moc u njihovim rukama?) je nevidjeno naivno.

[Zaz_pi]

Jugoslavija je od svih istočnoevropskih država imala najbolju startnu ekonomsku poziciju u trenutku pada Berlinskog zida, imala je najveće iskustvo u neplanskom razvoju privrede, najbolje ekonomske veze sa inostranstvom, najbolju menadžersku strukturu u privredi i ekonomiji, najveći broj stranih licenci po kojima se proizvodila roba za domaće i strano tržište, svoj i strani know-how, odličan obrazovni sistem, pristojnu nauku, i tako dalje i tako redom.

Velika tragedija je što je srednje razvijena zemlja kao što je SFRJ doživela totalnu deindustrijalizaciju i što nije uspela da izvrši mirnu tranziciju prema statusu ekonomski visoko razvijene zemlje iako je imala sve uslove za to.

Trebala je da se izvrši privatizacija tako da zaposleni postanu akcionari tada socijalističkih preduzeća, da se napravi postepena tranzicija prema kapitalističkom sistemu koji bi najviše odgovarao ljudima. I to bi bio najbolji način da se izvrši transformacija samoupravnog socijalizma na najmanje bezbolan način, bez šok terapija i tajkunizacije, nešto slično što je propagirao Isak Adižes. Ali kao što znamo, sve je krenulo po zlu i propalo. Ratovi su nas uništili.

 

Gresis. Varsavci su bili jaki dok su Rusi tutkali i pomagali sa sirovinama, tehnologijom...Primera radi, Bugari su imali naucnu stanicu na Juznom polu...Sto se tice ekonomije.

 

Per Capita GDP from 1950 to 2003

 

Ovo su dijagrami Medisona. On se specijalizovao za takve stvari. Ako on laze, lazem i ja.

Zanimljivo je pratiti evoluciju BDP po glavi sve do danasnjeg dana. Skok sredinom 2000ih je pao tokom poslednje krize. Vrlo zanimljivo za pracenje, bas oko teme komunizam-kapitalizam. Znaci vec 25 godina u kapitalistickom modu.

Edited June 10, 2014 by Zaz_pi

[fonTelefon]

Jugoslavija je od svih istočnoevropskih država imala najbolju startnu ekonomsku poziciju u trenutku pada Berlinskog zida, imala je najveće iskustvo u neplanskom razvoju privrede, najbolje ekonomske veze sa inostranstvom, najbolju menadžersku strukturu u privredi i ekonomiji, najveći broj stranih licenci po kojima se proizvodila roba za domaće i strano tržište, svoj i strani know-how, odličan obrazovni sistem, pristojnu nauku, i tako dalje i tako redom.

Velika tragedija je što je srednje razvijena zemlja kao što je SFRJ doživela totalnu deindustrijalizaciju i što nije uspela da izvrši mirnu tranziciju prema statusu ekonomski visoko razvijene zemlje iako je imala sve uslove za to.

Trebala je da se izvrši privatizacija tako da zaposleni postanu akcionari tada socijalističkih preduzeća, da se napravi postepena tranzicija prema kapitalističkom sistemu koji bi najviše odgovarao ljudima. I to bi bio najbolji način da se izvrši transformacija samoupravnog socijalizma na najmanje bezbolan način, bez šok terapija i tajkunizacije, nešto slično što je propagirao Isak Adižes. Ali kao što znamo, sve je krenulo po zlu i propalo. Ratovi su nas uništili.

 

to sto su cigani znali da kupuju na ponte rosu ne cini tu zemlju iole bitnijom. svi ostali parametri govore u korist zemalja istocnog bloka. propale fabrike su vecinom posledica tzv licencne proizvodnje.koja jeste isla u tzv siroku potrosnju malo jos potpomognuto brljotinam i neznanjem dosmanlija. zablude o dobrom zivotu u sfrj su samo zablude.

[Yoda]

Dobar je Zazov dijagram, osamdesetih su Juga i Bugarska bili privredno na istom nivou. U proseku, kaskali smo u obrazovanju za sovjetskim blokom. Ekonomija kod nas jeste bila manje planska, ali razvaljena po republičkim šavovima, posebno kad su republike mogle da se zadužuju bez saglasnosti federacije. U samouopravnim firmama u praksi su najčešće partijski aparatčici sprovodili ono što su hteli.

Edited June 10, 2014 by Yoda

[fonTelefon]

Posebno mogu da vide sta je napravio Ante Markovic i Milka Planinc. SFRJ je bacala pare iz kredita na proizvodnju tenkova i aviona u osamdesetim.

[Budja]

Dobar je Zazov dijagram, osamdesetih su Juga i Bugarska bili privredno na istom nivou. U proseku, kaskali smo u obrazovanju za sovjetskim blokom. Ekonomija kod nas jeste bila manje planska, ali razvaljena po republičkim šavovima, posebno kad su republike mogle da se zadužuju bez saglasnosti federacije. U samouopravnim firmama u praksi su najčešće partijski aparatčici sprovodili ono što su hteli.

 

ali je pristrasan, jer su u pitanju PPP dolari. Ono, mi pijemo skupu koka kolu, a Bugari  u redu za hleb koji kosta tri dinara, i njima je super. Ili, dzabe ja auto, al da cekas godinu dana.

 

Siromasnije zemlje uvek bolje izgledaju po PPP dolarima, i razlike izgledaju manje.

 

Ilustracija:

 

Srbija, 2013, GDP per capita:

nominalni dolari          $5,906

PPP dolari                $11,268

 

Norveska, 2013, GDP per capita:

nominalni dolari      $101,271[

PPP dolari               $55,398

 

 

Racio:

nominalni dolari     16:1

PPP dolari               5:1

Edited June 10, 2014 by Budja