Jump to content
IGNORED

Evroazijska Unija - to je ta Evropa kojoj težimo!


Filipenko

Recommended Posts

Posted (edited)

Мала гужва у балканској кинеској четврти

 

ПОЛИТИКА Кинески зид на путу Србије ка ЕУ?

Предраг Симић сматра да кинеску куповину солунске луке и изградњу железнице кроз Србију Брисел доживљава као покушај разбијања ЕУ на исток и запад

Западни званичници су српским политичарима до сада стављали до знања да би Београд морао односе са Русијом да усклади са политиком ЕУ, али до сада нико отворено није српско-кинеске односе ставио на листу спорних питања. Да се нешто променило, дипломатски извори у Београду наслућују на основу наступа министра спољних послова Ивице Дачића који је поручио свима да се ману политике притисака према Србији, поготову када се ради о односима Београда са Москвом и Пекингом. Србији је замерано што са Кином прави тако добре односе, „а онда оде делегација из великих европских држава и потпише уговоре од стотину милијарди евра са Кином, а ми мали и јадни, не можемо да потпишемо ниједну милијарду. А и то кад потпишемо некоме смета”. Иако од Дачића нисмо сазнали ко је и зашто конкретно замерио Србији што њени односи са Кином постају све бољи, професор ФПН-а Предраг Симић нема дилему да су пацке могле да стигну само са две адресе – из Брисела и Вашингтона, то јест од истих оних који су Србији замерали због става у вези са Украјином, то што не осуђује Русију, оних који јој замерају што не одустаје од Јужног тока…

Према његовом мишљењу, одговор на питање зашто запад има проблем због сарадње Пекинга и Београда лежи у новом кинеском путу свиле.

„Ново кинеско руководство, са Си Ђинпингом на челу, има пројекат којим жели да копнени промет са Европом замене железничким, то јест да изграде економски појас новог пута свиле. Веома је важан и поморски правац тог пута, због чега су 2009. године Кинези откупили велики део солунске луке. Први воз који би том новом трасом роба требало да стигне у Европу прошао је пре два месеца управо преко Србије”, објашњава Симић позадину проблема ЕУ додајући да би нови кинески железнички и поморски пут могао да се назове и кинеским јужним током.

Продор Кине у овај регион у оној мери која забрињава више Брисел него Вашингтон, почео је крајем прошле године када је у Букурешту одржан самит коме је присуствовао кинески премијер и шеснаест председника влада централне и источне Европе (међу њима био је и тадашњи српски премијер Дачић). Тада је кинески премијер Ли Кећенг обећао улагања у ове земље, вредна десет милијарди долара. За запад је посебно непријатно било то што су самиту присуствовале не само земље које нису у ЕУ, већ и многе чланице ЕУ. Бриселу свакако није пријала порука мађарског премијера Виктора Орбана који је, изразио захвалност Кини на средствима које ће уложити, а што „еврозона није у стању да обезбеди”. Зато не чуди упозорење које је земљама централне и источне Европе упутио званични Брисел упозоривши их да „приликом закључивања економских споразума са Кином не прекрше регулаторне прописе ЕУ”. 

Према Симићевим речима, та конференција и куповина солунске луке, као и пут железнице кроз Србију, у Бриселу се тумаче као покушаји да Кина уђе на мала врата и да разбије ЕУ на исток и запад. У Бриселу се, како каже, чак употребљавају доста тешке речи у том погледу. 

„То што је Кина спремна да плати модернизацију пруге од Будумпеште до Београда као део Коридора 10, жеља да се гради и део Коридора 11 према Чачку, улагања Костолац, мост на Дунаву, све се то Бриселу баш не свиђа много и доживљава се као забијање клина у ЕУ. Кост у грлу им је и наш мали удео у кинеском путу свиле”, оцењује Симић и додаје да је апсурд још већи зато што у овоме учествују и Американци, пошто компанија „Хјулит Пакард” преко пирејске луке све своје компјутере и штампаче које прави у Кини претоварује за Европу, јер им је Пиреј постао ближи од Ротердама и Антверпена у који су раније одлазили

Чињеница да неко Београду спочитава добре односе са Кином потпуно је нова за јавност, каже Душан Лазић, члан Форума за међународне односе. 

„Ово је у неку руку нова тема што се јавности тиче и мислим да треба све то пажљиво изанализирати и видети суштину критичке примедбе на сарадњу Србије и Кине и полазећи од тога заузети уравнотежен став. Тешко је допустиво да неко врши притисак на Србију када многе земље, укључујући и највеће све успешније развијају сарадњу са том земљом”, објашњава Лазић који иначе замера Дачићу што је у јавност изашао са полуинформацијом ако већ није био спреман да каже ко врши притисак. 

У овој критици нема ничег чудног, јер се на западу инсистира да Србији водећи спољнополитички партнери буду ЕУ и САД пошто је реч о земљи која претендује да уђе у ЕУ, сматра Драган Ђукановић, члан Форума за међународне односе. 

„Та инсистирања су што се тиче усклађивања спољне политике Србије са заједничком спољном политком ЕУ нешто што иде корак по корак. И то је једна од битних ставки у процесу придруживања. Могуће је да ће се наставити притисци да се редефинише однос, не само према Кини него и другим незападним чиниоцима светске политике”, закључује Ђукановић.

--------------------------------------------------------------

За модернизацију пруге Београд–Будимпешта 2,4 милијарде евра

Према грубим проценама, вредност инвестиције у модернизацију пруге Будимпешта–Београд, за шта је заинтересован Пекинг, јесте 2,4 милијарде евра, од којих је за српски део пруге потребно нешто мање од 900 милиона евра. Пројектна документација за тај део пруге се ради и биће завршена током следеће године.

 
Ј. Церовина
објављено: 03.06.2014.

 


 

Edited by slow
Posted

Ne, ovo je prava slika

flat,550x550,075,f.jpg

 

a dobro jbg, to vec ne bi bilo  :Jova:

Posted

Мала гужва у балканској кинеској четврти

 

Problem sa nama je sto mi mozemo da izaberemo sta nam je najbitnije, a ostalo...jbg. Jel nezameranje Rusiji najbitnije? Ok. Jel nezameranje Kini najbitnije? Ok. Jel Kosovo najbitnije? Ok. Jel vojna neutralnost najbitnija? Ok. I tako jos par stvari. Kad ti sa svim tim imas problem u paketu, onda neko sedne i zapita se koja je nasa spoljno/geo-politicka orijentacija. E sad ja sam 100% ubedjen da te orijentacije ni nema, ali ni to ne valja. Prvo nama samima, a onda ni drugima koji bi voleli da barataju izracunljivim elementima, a ne nepoznatama... 

Posted

Што шта им је фалило:

 

Vienna-Philharmonic-Ball-great-photo-the

pa nista im nije falilo, ne znam sto su se toliko kurobecali protiv dvojne monarhije :lolol:

Posted

pa nista im nije falilo, ne znam sto su se toliko kurobecali protiv dvojne monarhije :lolol:

pa i nismo, elite™ su nas odvele na stranputicu <_<

Posted

pa i nismo, elite™ su nas odvele na stranputicu <_<

 

Elite su izabrale za vas™ najbolji moguci ishod nakon sto ste zajedno sa vasim gospodarima pukli kao zvecke u ratu...

Posted

 

Руси траже српске шницле

 

Због украјинске кризе и погоршања трговинских односа са ЕУ, Русија све више увози нашу храну. Извоз намирница домаћих произвођача у 2013. порастао за 69 одсто у поређењу са 2012.

 

ДОК једном не смркне, другом не сване - тако би се могла описати ситуација у којој се нашла Србија када је почела криза у Украјини. Захваљујући кризи у овој земљи, наши произвођачи имају шансу да потпуно обнове сточни фонд и производњу меса. Разлог је што Русија све више тражи наше месо, поготово свињетину.

Европска унија годинама забрањује увоз свињетине из Србије због свињске куге, упркос томе што је она одавно искорењена. Када је почела криза у Украјини, у Пољској се појавио случај такозване афричке куге, после чега је Русија забранила увоз свињетине из ЕУ, а српским произвођачима је послала снажан сигнал да „закрпе“ ову рупу.

- Русији је потребно седам милиона свиња годишње и окренули су се нашем тржишту - каже се Миливој Ћосић, директор за пољопривреду „Интеркомерца“. - „Котекс“ има све потребне сертификате и договорили смо да недељно шаљемо робу вредну 600.000 евра, што је дупло већа испорука него лане. Руси плаћају авансно и договорили смо продају до наредног маја. Криза са Украјином је велика шанса да се обнови сточни фонд Србије, јер желе сочно месо са микрофарми, малих коопераната који крмаче наших најбољих раса хране кукурузом и пшеницом из Србије, а ГМО сточна храна је забрањена!

Шанса за наше произвођаче није само месо. Све је више предузећа која извозе у Русију, а споразум о бесцаринској трговини који имамо са овом великом земљом највећа је предност.

Према подацима Привредне коморе Србије, извоз српских прехрамбених производа у Русију повећан је за 69 одсто у односу на лане. Иначе, вредност српског извоза у ову земљу у прошлој години била је већа за 22,2 процента него у претходној, а од 2010. бележи просечан годишњи раст од 33 одсто!

- Раст извоза хране остварен је захваљујући већем извозу свежег и прерађеног воћа и поврћа, меса и месних прерађевина, сира, сладоледа, сокова, вина, али и семена сунцокрета, семенског кукуруза, садница воћа и калемова ружа - кажу у ПКС. - До краја године очекује се да ће вредност српских прехрамбених производа извезених у Русију достићи вредност од око 300 милиона америчких долара. Лане је је извезено у вредности од 184,6 милиона долара.

Улагање у сертификовану кланицу се „Котексу“ исплатило, јер су многи у међувремену изгубили лиценцу. Србија је до сада извозила кукуруз и пшеницу, као и живу стоку. Српске полутке, јетрене паштете, као и конзерве од пилећег, ћурећег и говеђег меса од сада ће се продавати у трговинском ланцу „Метро“.

Месо је финални производ комплетно произведен у Србији. Због забране да наша прасетина уђе у ЕУ, полутке путују из Бара.

 

ГРАДИМО СТАДИОН ЦСКА РУСКО тржиште одржава у животу и нашу грађевинску индустрију. Биће посла и после Сочија, јер почиње градња објеката за Светско првенство у фудбалу 2018. Наша фирма „Фарман“ (Бранислава Грујића) градиће стадион ЦСКА у Москви, а наши граде и у Белорусији и Казахстану.

 

Када се узме у обзир да ЕУ бирократе, не и цела ЕУ, жели да одложи градњу Јужног ток, где ми губимо милијарду долара због тога у наредне 2-3 године, отварају се многа питања.

Posted

Када се узме у обзир да ЕУ бирократе, не и цела ЕУ, жели да одложи градњу Јужног ток, где ми губимо милијарду долара због тога у наредне 2-3 године, отварају се многа питања.

Koja?

Posted

Koja?

 

Зашто нису блокирали Северни ток? Русија може да заобиђе великим делом Украјину преко Северног тока. Јужни ток ту не игра никакву значајнију улогу. То је важило док није изграђен Северни ток великог капацитета. Сада Србија и њене економски интереси морају да испаштају због неких главоња у Бриселу. Је л ће тако стално да буде ако будемо ушли у ЕУ? Немачка да склапа послове са Русима и Кинезима и зарађује а балканска сиротиња то не може.

Posted

 nije to, ovo je prava slika

 

z_31692-z.jpg

 

bio je zicer :P

 

 

meni uopšte nije jasno šta si hteo da kažeš 

:happy: 

 

 

 

Gnušam se te slike. Neko brka jahače i konjušare  :s_u:

I ja sam malo zbunjen: zar konjusarstvo nije bila zanimacija za Slovence?

Poznato je da su pl. Purgeri harali dvorskim i ostalim balovima dok su brkati licki oficiri seksualno zadovoljavali Mariju Tereziju i ostalu dvorsku tevabiju.

Molim vas da se drzite cinjenica!!!

Posted

Зашто нису блокирали Северни ток? Русија може да заобиђе великим делом Украјину преко Северног тока. Јужни ток ту не игра никакву значајнију улогу. То је важило док није изграђен Северни ток великог капацитета. Сада Србија и њене економски интереси морају да испаштају због неких главоња у Бриселу. Је л ће тако стално да буде ако будемо ушли у ЕУ? Немачка да склапа послове са Русима и Кинезима и зарађује а балканска сиротиња то не може.

:lol: Ko da oni to zbog nas grade. Nije mi jasno kako se mi stalno tripujemo da neko nama nesto duguje. Ameri jer su nas bombardovali, EU jer nas zeli, Rusi jer tvrde da su nam braca.

Posted

Malo se mistifukuje JT. Imaćemo bolje snabevanje gasom, ako budemo mogli da ga platimo, a dobar deo tranzitnih taksi će otići na otplatu troškova izrade (mislim da je oko 1,9 milijarde evra). Neće biti većeg neto profita dok se to ne otplati ali ćemo biti na trasi međunarodnog gasovoda što ima izvesne kolateralne političke benefite.

Posted

Mi jer ste nas oslobodili™

Posted

Malo se mistifukuje JT. Imaćemo bolje snabevanje gasom, ako budemo mogli da ga platimo, a dobar deo tranzitnih taksi će otići na otplatu troškova izrade (mislim da je oko 1,9 milijarde evra). Neće biti većeg neto profita dok se to ne otplati ali ćemo biti na trasi međunarodnog gasovoda što ima izvesne kolateralne političke benefite.

Mda, ta ruska gasna crijeva su baš poznata po benifitima za tranzitne zemlje :fantom:
×
×
  • Create New...