Evroazijska Unija - to je ta Evropa kojoj težimo!

[Yoda]

Meni deluje da su se delici istorije, ekonomije i politike vadili malo iz konteksta da bi se opravdala autorova ideja vodilja.  Pitaju se tu nesto Ameri i NATO, da ne ulazim u druge stvari.

[urkozamanje]

Daleko od toga da je EU divna, ali EU nama treba zbog standarda i izgtadnje institucija na koje bismo bili primorani u svom putu ka tamo..

 

 

Jbo sliku svoju ako negde tamo ne umre po jedna panda svaki put kad neko izgovori ovo.

[Lord Protector]

Политика

ИСТОЧНА СТРАНА

Путинов други велики поен

 

 

После историјског, 400 милијарди долара „тешког”, договора Русије и Кине о испорукама гаса, технологије за производњу авиона и хеликоптера, склопљеног пре две недеље у Шангају, руски председник Владимир Путин постигао је још један, можда и значајнији поен – са председницима Белорусије и Казахстана потписао је споразум о стварању Евроазијске уније (ЕАЕС). Тиме су се три бивше совјетске републике ујединиле у заједнички привредни простор који ће сигурно уздрмати све глобалне економске играче, а поготово оне у Европској унији.

 

„Потписани споразум има епохално значење, он отвара најшире перспективе за развој економија и повећање стандарда грађана наших земља. Учеснице ће спроводити усаглашену политику у кључним гранама економије, у енергетици, индустрији, пољопривреди, саобраћају”, рекао је на свечаности после потписивања споразума руски председник.

 

Идеју о стварању једне овакве заједнице изнео је још 1994. председник Казахстана Нурсултан Назарбајев. У међувремену између земаља потписница профункционисао је такозвани Царински савез који је утабао пут за коначно стварање ЕАЕС-а.

 

О томе шта све садржи договор потписан у Астани (престоници Казахстана), а који ће на снагу ступити почетком наредне године, светска штампа је већ нашироко обавестила заинтересовану публику. Ипак, шта у суштини доноси стварање Евроазијске уније? Јер, треба поменути да су у њој прва (Русија) и девета (Казахстан) по величини држава на свету и Белорусија која у европским оквирима заузима изузетно важну стратешку позицију.

 

Питање које се прво наметнуло јесте: како ће се ЕАЕС уклопити као глобални играч, пошто ће, како стоји у потписаним документима, деловати према принципима Светске трговинске организације? Као и у којој мери ће моћи да парира економском потенцијалу САД и ЕУ?

 

Прво, на уму треба имати чињеницу да ЕАЕС чини огромну територију, изузетно богату природним ресурсима, на којој живи око 170 милиона људи, и која свету даје петину производње гаса и 15 одсто производње нафте. Скидањем царинских и сличних баријера које су до сада постојале, биће омогућен још бржи проток робе, људи, технологија и знања између три земље потписнице. Није стога необично што је руски председник споразум из Астане назвао „централним догађајем године”. И поред већ поменутог споразума са Кином.

 

Овде вреди истаћи још један важан детаљ. Наиме, споразум о ЕАЕС-у предвиђао је и учешће Украјине. То је желео и бивши председник Виктор Јанукович. Прозападна опозиција, међутим, била је одлучно против, иако својим суграђанима није понудила никакву конкретну алтернативу. Тиме се полако разјашњава и коме није ишла у прилог сарадња Украјине са Русијом, Белорусијом и Казахстаном. Такође и зашто је друга по величини европска држава морала да буде гурнута у крвави грађански рат.

 

Ово наводи на помисао да ЕАЕС није искључиво економски савез. Али, који сличан савез то јесте. Јер земље чланице, свака за себе, и заједнички, дужне су да обезбеде нормално функционисање договореног. Па ако је то потребно и политичким и војним средствима. Иако нико – ни у Москви, ни у Минску, ни у Астани – то неће отворено рећи. Поготово што је реч о, како се изразио Путин, „историјском споразуму”.

 

Данашњи свет прилично је уздрман. Америка, упркос оптимизму Барака Обаме, нема више снаге да буде једина глобална суперсила. Европска унија се батрга у дуговима, сепаратизму и међусобним неслагањима држава чланица и престала је да реагује као компактна целина. Уместо тога, Немачка се све више намеће као једини озбиљан играч у тој породици. Такође, нагли успон Кине на привредном, финансијском и војном плану, по свим реалним проценама могао би ускоро да узрокује смену на врху светске пирамиде моћи.

 

Недостатак различитих идеологија које би свет могле да поделе онако како је то било после Другог светског рата, отварање тржишта и право свакога да понуди оно што има, и по цени коју може да поднесе, ставило је, практично, све економије у исту раван, наравно у складу са појединачном моћи. Све чешће падање и прилагођавање царинских баријера најбољи су доказ да су идеологије заувек отишле у прошлост, а на њихово место је ступила – прагматичност. Управо то је основа и споразума ЕАЕС.

 

Оно што је такође специфично за ЕАЕС јесте и отвореност према трећим државама, посебно ка онима са којима чланице новоствореног савеза имају склопљене уговоре о слободној трговини. Србија је једна од таквих земаља, што значи да би и нама роба из Русије, Белорусије и Казахстана требало да постане приступачнија. Као и могућност да оно што ми стварамо лакше допре до потрошача у поменутим земљама. Поред тога, Србија би могла да се покаже као „мост” ка оним државама са којима земље ЕАЕС-а немају посебне споразуме о слободној трговини. Изградња гасовода „Јужни ток” после свега добија на новом значају и представља велику шансу за нашу земљу.

 

Питање је како ће на ЕАЕС одговорити ЕУ и САД, да ли ће их то ујединити или допринети новим неспоразумима унутар европске породице. Јер, подсетимо, потписивање споразума Русије, Белорусије и Казахстана на неки начин је убрзано и сталним претњама Запада да ће Русији због Украјине увести још жешће санкције. Стварање ЕАЕС-а зато се и тумачи као одговор Путина на сталне претње из Вашингтона и Брисела.

 

Додајмо и да су заинтересованост за чланство у ЕАЕС-у већ изразили Киргизија и Јерменија, с тим што су у Јеревану одлучили да то учине у оквиру граница признатих од стране Уједињених нација, не би ли на тај начин избегли заоштравање односа са Азербејџаном са којим већ имају спор око Нагорно Карабаха.

Слободан Самарџија

објављено: 02.06.2014.

 

Edited June 2, 2014 by slow

[MancMellow]

Meni deluje da su se delici istorije, ekonomije i politike vadili malo iz konteksta da bi se opravdala autorova ideja vodilja.  Pitaju se tu nesto Ameri i NATO, da ne ulazim u druge stvari.

 

+1

 

E sad sam sve ovo procito. Jbmu mater, evo imamo adresu, daj da pocnemo nesto da pisemo negde, ovo je sve, da izvine Slow, prepuno namernog preskakanja informacija, zamena teza, prekida logicnih tokova misli i zanemarivanja najordinarnijih cinjenica. 

Edited June 2, 2014 by MancMellow

[dillinger]

Meni deluje da su se delici istorije, ekonomije i politike vadili malo iz konteksta da bi se opravdala autorova ideja vodilja.  Pitaju se tu nesto Ameri i NATO, da ne ulazim u druge stvari.

 

Pa pitaju se i sami Grci nešto. 

[Muwan]

Pitaju se i neke čike zapadno od Grčke. Pri tome, ako neko stvarno misli da privoli Grke (ili bilo koga drugog) da ozbiljno razmotre preletanje u EAU, to može da učini jedino stavljanjem desetina milijardi čvrste valute na sto. Ali ono, desetina milijardi, jer ideologije nema (doduše nema je više ni u EU ali bankrotirane članice EU nemaju nikakvog razloga da jednu bezidejnu uniju zamenjuju drugom bezidejnom unijom, dakle sve se svodi na pare). Poseban biser u slučaju Grčke je teza da će u vojnom smislu biti bezbedniji od Turske ukoliko napuste zajednički vojni savez i priključe se arhineprijatelju tog saveza.

[maximus]

pa dobro, skupile se 3 zemlje sa valjda $2.6/7 trillion PPP I digla se frka?!?

[Lord Protector]

Pitaju se i neke čike zapadno od Grčke. Pri tome, ako neko stvarno misli da privoli Grke (ili bilo koga drugog) da ozbiljno razmotre preletanje u EAU, to može da učini jedino stavljanjem desetina milijardi čvrste valute na sto. Ali ono, desetina milijardi, jer ideologije nema (doduše nema je više ni u EU ali bankrotirane članice EU nemaju nikakvog razloga da jednu bezidejnu uniju zamenjuju drugom bezidejnom unijom, dakle sve se svodi na pare). Poseban biser u slučaju Grčke je teza da će u vojnom smislu biti bezbedniji od Turske ukoliko napuste zajednički vojni savez i priključe se arhineprijatelju tog saveza.

 

Mislim da nikakvog preletanja neće doći kratkoročno, na tu opciju Grci se ne bi odlučili sve dok su oni deo EU i NATO. Na takav potez bi ih nateralo samo njihovo nepripadanje tim strukturama, iz bilo kog razloga, izbacivanje ili prekonfiguracija npr. Onda Grci ne bi imali mnogo izbora, bili bi na vetrometini.

Što se love tiče, oni su i pokušali da naprave neki aranžman sa Rusijom oko toga. Putin nije bio zainteresovan za to jer zašto bi pomagao nekoga na tako velikodušan način ako je taj neko deo struktura koje nemaju mnogo veze sa ruskim interesima. Grci su poprilično popizdeli zbog toga, ali ljubav se daje za ljubav a sir za pare. Barem su Grci majstori u ttgovini, nema ljutiš.

Edited June 3, 2014 by slow

[MancMellow]

Amerikanci bi trebalo da polude pa da izbace Grcku iz NATO

[namenski]

Amerikanci bi trebalo da polude pa da izbace Grcku iz NATO

Ajde bre, ne lozi se  :) , zar ne vidis da je ovde na delu ko zna koja mutacija rusofilskog sentimenta, valjda se preliva sa raznih Ukrajina i statijaznam.

Izlazak na toplo more, taj rad, Rusija konacno oslobodjena kopnenih stega sa zastavama koje se vijore na njenim brodovima sirom svetskog mora.

Mislim, moze, ali kad prdne mrtav.

 

Obaska sto mi pade na pamet da su notorni ruski puleni, Bugari, uz svu ljubav sa ruskom slovenskom bracom, more Egejsko videli i na njega izasli tek kad su bili suportovani od suprotne strane...

Sto ti je istorija, nekom majka nekom maceha, nama i Crnogorcima onomad ni pisljivi Skadar ne dadose.

A i za Trst su nas zajebali, ali neka, samo kad nas braca Rusi pomognu nebo je granica, a kamoli Trst, Celovec, Solun, ostale Temisvare da ne pominjem...

 

Zapamtite drugovi, na zastavi koja ce se vijoriti na atlantskom povetarcu kada EAU tenkovi dotutnje i uz skripu gusenica zaustave se kod svetionika Peniche, bice i nekoliko kapi svete srpske krvi.

Ziveo savez Euroazijskih naroda, zivela druzba medju narodima, pravoslavnim i onim koji ce to tek da budu, ziveo nas veliki vodja i ucitelj...

Edited June 3, 2014 by namenski

[Lord Protector]

Namenski, uozbilji se, znam da si ljut na Ruse zbog Ukrajine ali šta je tu je. Pomiri se sa tim. Ko treba da bude jeben njemu gaće same spadaju. EAU nema veze sa tim, ovo je druga priča.

Edited June 3, 2014 by slow

[Filipenko]

Jagodina, danas. Srba Četnik postavio bilbord.

 

 

[MancMellow]

[Roger Sanchez]

Manc, ljubav nije za podsmijeh! -_-

[Filipenko]

Amerikanci bi trebalo da polude pa da izbace Grcku iz NATO

 

 

Ne bejaše li jedan od glavnih povoda za Krimski rat nakana ruske mornarice da izađe iz Crnog Mora i preseli se na Krit, ukoliko se uspešno privedu kraju pregovori sa vladom Grčke koji su u to vreme veoma dobro tekli?