Razni jezici, ali interesantno samo par različitih korena. Svi smo jedna velika familija.  :)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Opa, ja progovorio bugarski, i to blgarsko-moravski. Powered by Blgarska akademija nauka i umetnosti.

 

Vrlo zanimljiva tema!

 

Od drugih slovenskih jezika mi dobro ide razumevanje (u govornom i pisanom obliku) standardnog makedonskog (i dijalekata bližih Kumanovu), standardnog slovenačkog (dijalekti su teži, mada su neki teži od drugih), i standardnog bugarskog (i, još lakše, zapadnih dijalekata).  Od nejužnoslovenskih jezika, najlakši mi je slovački (i uprkos sličnosti, mnogo lakši od češkog, jer je baš u nekim ključnim stvarima u rečniku i gramatici bliži drugim slovenskim jezicima od češkog). Ruski mogu da čitam s naporom, a mnogo mi je teže da ga razumem u govoru (samo reči i fraze, ne smisao svega što se govori). Ukrajinski je i meni kao i nekome iznad noćna mora, beloruski ni ne pokušavam (ne pokušavaju ni sami Belorusi; zašto bih ja?). Rusinski (panonski i onaj in situ) nešto lakše. Češki čitam s mukama, a razumem samo poneku reč. Poljski razumem nešto manje nego češki kad ga slušam, a za čitanje ajzdrao. Lužičke sam uglavnom samo video, a retko čuo, tako da nemam komentar. Slično kao poljski. 

 

Za sve koji kažu da im je poljski najteži slovenski rečnik za čitanje, to je zato što nikad niste videli ni čuli ovo (spremite se za migrenu): "Rolnictwò zajimô w pierszi rédze chowã bëdła, lestnictwã, rëbaczenim ë ùprawã zbòżégò. Téż przemësłowé przerôbianié charnë zwëskiwô na wôżnoce. Òd XIX w. rozwijô sã turistika, òsoblëwò w wëpòczinkòwych môlach wzdługą pòbrzegù. Kluczowé òbrëmia wërobnégò przemësłu to òkrãtownictwò, mechanicznô jinżinierijô, cëkrownictwò ë drzewny przemësł. Ùsłeżnotë ë sparłãczony z nimi przemësł stają sã wôżną czãscą òbéńdowi gòspòdarczi, nié bez wesprzënë wëższich szkòłów, z chtërnëch nôstarszi je Ùniwersitet w Grifji jim. Ernsta Moritza Arndta, założony w 1457." Poljski je za ovo mačji kašalj.

 

E, da. Romanski jezici. Španski ne razmatram, jer ga govorim. Katalonski čitam i razumem, pišem ga polako, a govorim lagano kad se treba svideti nekom urođeniku. Galicijski čitam i razumem bez problema. Portugalski isto čitam tečno, mogu da ga govorim na nekom nivou za preživljavanje, ali razumevanje, posebno kolokvijalnog evropskog portugalskog ide mnogo teže. Oksitanski čitam lako, razumem s naporom kad se govori. Francuski čitam dosta lako, ali boli glava posle nekog vremena, razumem 'nako kad se napregnem, govorim na nivou za preživljavanje, a pišem isključivo uz pomoć interneta. Italijanski. E, to je zanimljivo. Čitam bez problema. Razumem bolje na televiziji nego u brzim razgovorima koje slušam, a kad se priča meni direktno, razumem ga jako dobro. Mogu da ga pišem uz svesrdnu podršku interneta, a govorim za preživljavanje, algoritamskim modifikacijama španskog (menjanjem nastavaka i reči koje su različite, te žestokim parafraziranjem). Rumunski mogu da čitam ako mi život od toga zavisi.

 

Čitanje opskurnih romanskih jezika: korzikanski lako, sardinijski teško, napuljski i sicilijanski teško, emilijanski i romanjolski teško do nikako, lombardski teško do nikako, ligurski, pijemontski nikako x2, retoromanski i friulanski - ako baš moram, frankoprovansalski -- ne radimo danas, probajte sutra, aragonski mačiji kašalj, astur-leonski lako, ladino lako osim hebrejskih reči, venecijanski onako, ima dosta reči koje ne prepoznajem i gramatika mi je čudna. Istriotski teško. Ove manje rumunske jezike čitam isto kao i kašupski (ovo mučenje od gore). Žgvrnj žgvrnj žgvrnj poznata reč žgvrnj žgvrnj poznata reč žgvrnj poznata, a ne, čekaj, ipak žgvrnj. 

 

Germanski osim engleskog: Sve na sličnom nivou (razumem gramatiku bez problema, a reči kako koju ubodem, pa mi treba rečnik) osim: frizijskog (bilo koja varijanta), islandskog (copy/paste u Google Translate bez dvoumljenja), i farskog (ni ne pokušavam). 

 

Pričalo se gore o finskom i mađarskom: Pojedine reči su srodne na jako dubokom nivou (mnogo je vremena prošlo): yksi = egy (jedan), kaksi = kettő (dva), vesi = víz (voda), gramatike su istog tipa, ali daleko od toga da su iste ili vrlo slične. Mađarskom su najsrodniji hanti i mansi (koji se govore u Sibiru, a i to je neka jako daleka srodnost), a finskom svakako karelijski, pa onda estonski i manji jezici iz te podgrupe. 

Za sve koji kažu da im je poljski najteži slovenski rečnik za čitanje, to je zato što nikad niste videli ni čuli ovo (spremite se za migrenu): "Rolnictwò zajimô w pierszi rédze chowã bëdła, lestnictwã, rëbaczenim ë ùprawã zbòżégò. Téż przemësłowé przerôbianié charnë zwëskiwô na wôżnoce. Òd XIX w. rozwijô sã turistika, òsoblëwò w wëpòczinkòwych môlach wzdługą pòbrzegù. Kluczowé òbrëmia wërobnégò przemësłu to òkrãtownictwò, mechanicznô jinżinierijô, cëkrownictwò ë drzewny przemësł. Ùsłeżnotë ë sparłãczony z nimi przemësł stają sã wôżną czãscą òbéńdowi gòspòdarczi, nié bez wesprzënë wëższich szkòłów, z chtërnëch nôstarszi je Ùniwersitet w Grifji jim. Ernsta Moritza Arndta, założony w 1457."

š...š...šta je ovo   (a bemmumiša liči na jadni poljski )

bwt super ti je post :) (i lepo je videti da ima i luđih od mene :P)

š...š...šta je ovo   (a bemmumiša liči na jadni poljski )

 

Ta kašupski!

 

bwt super ti je post :) (i lepo je videti da ima i luđih od mene :P)

 

Luđih je vazda bilo i vazda će biti.  ^_^

Nešto razmišljam...koji drugi slovenski jezici (osim BHS) imaju trajne oblike glagola (koji imaju i svršene oblike)?

Edited January 6, 201510 yr by MancMellow

Ovo je strašno smešno. Za one koji ne razumeju španski i katalonski/valensijski, TV ekipa je iz Barselone, a ovo je nacionalistički provalensijanski, antikatalonski skup u Valensiji. Valensijski i katalonski su kao srpski i hrvatski. Gđa™ odbija da priča s novinarima na svom i njihovom maternjem jeziku, nego je odlučna očitati im bukvicu na španskom.  ^_^

 

Kao iz Almodóvarovog filma. 

 

Kliknite. Vredi sve pare. 

Edited January 6, 201510 yr by topuzina

Nešto razmišljam...koji drugi slovenski jezici (osim BHS) imaju trajne oblike glagola (koji imaju i svršene oblike)?

 

Ja mislim svi. 

Ja mislim svi. 

 

znam šta hoćeš da kažeš, a i drugačije se gradi u raznim slovenskim jezicima, ali da li može neki primer koji bi bio ekvivalent sledećem:

 

prošao sam

prolazio sam

 

upoznao sam

upoznavao sam

Na prvu ruku kaže Gugao™:

 

Seo sam

Sedeo sam

 

Posadil jsem se
Seděl jsem

 

Я сел
Я сидел

 

седнах
седях

 

''''''''''''''''''''

zaspao sam

spavao sam

 

usnul jsem

spal jsem

 

Я заснул
Я спал

 

Заспах
Спах

 

(češki, ruski, bugarski, jel.)

Ako moraju baš ovo glagoli, siguran sam da ima da se nađe isto :D

ne ne, ne moraju :) hvala na naporu :). nije bas ono sto sam pitao, ali sacekacu da pristigne neki lingvista/lingvistkinja

 

evo zasto nije bas isto

 

sesti / seo sam

sedati / sedao sam (a ne sedeo sam)

 

zaspao sam je pocetno-svrseni glagol, koji retko ima trajni oblik, ali...

 

krenuti / krenuo sam

kratati / kratao sam (mada za ovo nisam bas siguran 100% da je ispravno)

 

razumes me nadam se, 

Seo sam je od sesti, sedeo sam je od sedeti, dakle mislim da imaš primer. 

 

Par svršeni nesvršeni bi trebalo da je sesti - sedeti. 

 

Sedati može da se shvati imperfektivno (biti u procesu sedanja, dupe još nije na stolici), a može i iterativno (sesti više puta). 

 

Pošto se sistem tokom vremena iskomplikovao (entropija uništava simetriju), završili smo s tim rupama u leksičkoj matrici, spavati, ali ne spavnuti (mora supletivno usnuti ili s aspektualnim prefiksom zaspati). Možda spavnuti i može kolokvijalno? Spavucnuti? 

ok, u stvari možda ja ne formulišem pitanje dobro, zato što ne baratam baš najbolje terminlogijom. errrm, mislim da ima dve vrste nesvršenih glagola, pa je moguće da pitam za onu drugu vrstu, dakle ne trajni nesvršeni nego oni drugi nesvršeni, ali ne mogu da se setim kako se zovu :(

 

primeri

 

(kao sto sam pomenuo) sedati (sesti), kretati (krenuti), upoznavati (upoznati), ubacivati (ubaciti), nameštati (namestiti), učitavati (učitati), prebacivati (prebaciti)...

Edited January 7, 201510 yr by MancMellow