Sestre Bronte Posted August 16, 2023 Posted August 16, 2023 u kini je nešto viša granica nego u EU, ali je važniji izvor aflatoksina pirinač, zbog njega je veća izloženost nego zbog mleka u kini 1 2
namenski Posted August 18, 2023 Posted August 18, 2023 Kina je upravo postala prva pomorska sila sveta pretekavsi neprikosnovenog sampiona Grcku izrazeno u bruto tonazi (BRT) trgovacke mornarice pod kineskom zastavom. Zaostaje jos uvek u tonazi nosivosti, DWT, sto je posledica drugacije strukture/potreba Kine... 1 1
noskich Posted August 20, 2023 Posted August 20, 2023 On 18. 8. 2023. at 23:23, namenski said: Kina je upravo postala prva pomorska sila sveta pretekavsi neprikosnovenog sampiona Grcku izrazeno u bruto tonazi (BRT) trgovacke mornarice pod kineskom zastavom. Zaostaje jos uvek u tonazi nosivosti, DWT, sto je posledica drugacije strukture/potreba Kine... @Time Crisis
banecare1 Posted August 20, 2023 Posted August 20, 2023 jeste kriza, javljam iz rovova. mnogo otkaza, smanjeni budzeti za nabavke u drzavnim firmama itd. 1
noskich Posted August 20, 2023 Posted August 20, 2023 1 hour ago, banecare1 said: jeste kriza, javljam iz rovova. mnogo otkaza, smanjeni budzeti za nabavke u drzavnim firmama itd. Kakvi su izgledi za oporavak, šta misliš?
banecare1 Posted August 20, 2023 Posted August 20, 2023 10 minutes ago, noskich said: Kakvi su izgledi za oporavak, šta misliš? oporavak je neizbezan. sanse 100% 1
noskich Posted August 21, 2023 Posted August 21, 2023 @banecare1 https://fb.watch/myAHMbD9fA/?mibextid=dub8oA
Hamlet Strašni Posted August 21, 2023 Posted August 21, 2023 On 18.8.2023. at 16:23, namenski said: Kina je upravo postala prva pomorska sila sveta pretekavsi neprikosnovenog sampiona Grcku izrazeno u bruto tonazi (BRT) trgovacke mornarice pod kineskom zastavom. Zaostaje jos uvek u tonazi nosivosti, DWT, sto je posledica drugacije strukture/potreba Kine... Znaci da imaju ukupno veću zapreminu brodova ali Grci i dalje ukupno više prostora za prenos robe. Da li je tonaža u stvari koliko tona vode prazan brod istiskuje vode? Jel se ovo gore na slici gde su kontejneri računa u tonazu nosivosti? Koje su to potrebe Kine drugačije? Kontejneri vs rasuti teret?
namenski Posted August 21, 2023 Posted August 21, 2023 (edited) 3 hours ago, Hamlet Strašni said: Znaci da imaju ukupno veću zapreminu brodova ali Grci i dalje ukupno više prostora za prenos robe. Da li je tonaža u stvari koliko tona vode prazan brod istiskuje vode? Ovde sam zajeb'o nesto ja ili ti? Ovo sto si napisao, koliko razumem, svodi se na isto: zapremina = prostor, mislim na boldovano... Ali, jeste donekle zakovrtno: BRT/NRT tonaza (prostorna) jeste mera zapremine unutrasnjih prostora na plovilu. Ima je 100 kubnih stopa sto mu dodje oko 2.8 kubnih metara i osnova je svih obracuna za placanje dazbina, taksi..., odredjena je ozbiljnim konvencijama poput IMO International Convention on Tonnage Measurement of Ships, takozvanim London-Rules, jer je u pitanju ozbiljan pos'o i jos ozbiljnije pare... Na stranu sto svako ko se grebe od ploveceg biznisa ima svoje metode, pa tako uprava Sueckog kanala ima svoje, Panamskog svoje... Smisljena je, mislim na prostornu tonazu, kao mera da se pomiri ona cuvena skolska dilema: perje ili olovo? I - nije, ne predstavlja nosivost broda: moze se brod nosivosti 100,000 tona napuniti do vrha perjem ili ping-pong lopticama, a da nosivost bude jedva iskoriscenatm... A moze ga se natovariti olovom ili recimo gvozdenom rudom, tako da nosivost bude iskoriscena u potpunosti, ali skladistima bude jedva pokriveno dno... I svime izmedju, mislim na mnostvo, bezbroj tereta koji se prevoze morima: dakle razlika izmedju zapremine broda i tezine tereta koji brod moze da ponese... I, tu je negde i nosivost, obicno obelezavana kao DWT, Deadweight Ton(s): pojednostavljeno, to je tezina - opet strogo definisano - svega ili skoro svega sto se nalazi na brodu, od goriva do namestaja, ali i tereta, otprilike svih pokretnih stvari na brodu . U praksi, moze se smatrati i smatra se kao nosivost broda. Quote Jel se ovo gore na slici gde su kontejneri računa u tonazu nosivosti? Kontejneri su i nisu posebna prica: tonaza nosivosti zavisi od toga sta je u kontejnerima, opet ono olovo/municija ili ping-pong loptice. Oni, kontejnerski brodovi, imaju kao i svi ostali svoje BRT/NRT/DWT mere, ali se kod njih primenjuje jos jedna neobavezujuca doduse: TEU kapacitet. Ovo TEU od Twenty Foot Equivalent Unit, dakle broj standardnih kontejnera duzine 20 stopa koje brod moze da utovari: doguralo se, kod najnovijih do skoro 25,000 TEU, ali je mera - osim kontejnerometrije - jos uvek uslovno nezvanicna. Quote Koje su to potrebe Kine drugačije? Kontejneri vs rasuti teret? Pretezno iz strukture kineskog uvoza/izvoza: Kina je veliki uvoznik sirovina, tako da kineski brodovlasnici 'oce-nece (jos) uvek preferiraju kapacitete za prevoz rasutog (bulk) tereta, dakle ruda, itd, itd..., dakle brodskog prostora..., a izvoze, skoro potpuno kontejnerski, masu roba/dobara koja takodje mogu, ali ne moraju da zahtevaju prostor jer nije svejedno da li se u jednom kontejneru nalaze decji slaufi za plivanje ili jedna poprilicno sofisticirana masina koja je teska jedva 1,000 kg... Ne radi se ovde o nekoj smisljenoj politici, strategiji, itd, itd..., jednostavno se tako namestilo... Zao mi je ako ovo nisam umeo bolje da objasnimtm: radi se o vrlo komplikovanoj materiji sa mnostvom specijalizovanih matematika, izraza, ali i kurioziteta poput da je izraz tona nastao od svojevremenog francusko/engleskog бачва... I to bas za vino. Ili, cudnihtm razloga zbog kojih 99% onih ruznih brodova za prevoz automobila ni za zivu glavu ne prelazi duzinu od 199 metara: Edit: pomenuo si deplasman, istisninu: to je mera koja u komercijalnom, trgovackom pomorstvu nikoga ne interesuje, pa se i ne primenjuje i ako je fizicki najpreciznija. Ima smisla jedino kod ratnih brodova, kod kojih, opet, ove trgovacke gorepomenute mere nisu od znacaja. Ali i kod njih, mislim na ratne, deli se na punu, pola, laku istisninu, mada nema normi osim tehnickih... Edited August 21, 2023 by namenski 2
noskich Posted August 23, 2023 Posted August 23, 2023 https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/tajms-peking-ulaze-u-srbiju-koliko-i-cela-eu/ Peking sada u Srbiju ulaže koliko i cela EU. To je loša vest za zapadne diplomate, piše londonski Tajms. Brat Si je zakon. @Time Crisis @dragance @banecare1 1
Hamlet Strašni Posted August 23, 2023 Posted August 23, 2023 On 21.8.2023. at 13:59, namenski said: Ovde sam zajeb'o nesto ja ili ti? Ovo sto si napisao, koliko razumem, svodi se na isto: zapremina = prostor, mislim na boldovano... Ali, jeste donekle zakovrtno: BRT/NRT tonaza (prostorna) jeste mera zapremine unutrasnjih prostora na plovilu. Ima je 100 kubnih stopa sto mu dodje oko 2.8 kubnih metara i osnova je svih obracuna za placanje dazbina, taksi..., odredjena je ozbiljnim konvencijama poput IMO International Convention on Tonnage Measurement of Ships, takozvanim London-Rules, jer je u pitanju ozbiljan pos'o i jos ozbiljnije pare... Na stranu sto svako ko se grebe od ploveceg biznisa ima svoje metode, pa tako uprava Sueckog kanala ima svoje, Panamskog svoje... Smisljena je, mislim na prostornu tonazu, kao mera da se pomiri ona cuvena skolska dilema: perje ili olovo? I - nije, ne predstavlja nosivost broda: moze se brod nosivosti 100,000 tona napuniti do vrha perjem ili ping-pong lopticama, a da nosivost bude jedva iskoriscenatm... A moze ga se natovariti olovom ili recimo gvozdenom rudom, tako da nosivost bude iskoriscena u potpunosti, ali skladistima bude jedva pokriveno dno... I svime izmedju, mislim na mnostvo, bezbroj tereta koji se prevoze morima: dakle razlika izmedju zapremine broda i tezine tereta koji brod moze da ponese... I, tu je negde i nosivost, obicno obelezavana kao DWT, Deadweight Ton(s): pojednostavljeno, to je tezina - opet strogo definisano - svega ili skoro svega sto se nalazi na brodu, od goriva do namestaja, ali i tereta, otprilike svih pokretnih stvari na brodu . U praksi, moze se smatrati i smatra se kao nosivost broda. Kontejneri su i nisu posebna prica: tonaza nosivosti zavisi od toga sta je u kontejnerima, opet ono olovo/municija ili ping-pong loptice. Oni, kontejnerski brodovi, imaju kao i svi ostali svoje BRT/NRT/DWT mere, ali se kod njih primenjuje jos jedna neobavezujuca doduse: TEU kapacitet. Ovo TEU od Twenty Foot Equivalent Unit, dakle broj standardnih kontejnera duzine 20 stopa koje brod moze da utovari: doguralo se, kod najnovijih do skoro 25,000 TEU, ali je mera - osim kontejnerometrije - jos uvek uslovno nezvanicna. Pretezno iz strukture kineskog uvoza/izvoza: Kina je veliki uvoznik sirovina, tako da kineski brodovlasnici 'oce-nece (jos) uvek preferiraju kapacitete za prevoz rasutog (bulk) tereta, dakle ruda, itd, itd..., dakle brodskog prostora..., a izvoze, skoro potpuno kontejnerski, masu roba/dobara koja takodje mogu, ali ne moraju da zahtevaju prostor jer nije svejedno da li se u jednom kontejneru nalaze decji slaufi za plivanje ili jedna poprilicno sofisticirana masina koja je teska jedva 1,000 kg... Ne radi se ovde o nekoj smisljenoj politici, strategiji, itd, itd..., jednostavno se tako namestilo... Zao mi je ako ovo nisam umeo bolje da objasnimtm: radi se o vrlo komplikovanoj materiji sa mnostvom specijalizovanih matematika, izraza, ali i kurioziteta poput da je izraz tona nastao od svojevremenog francusko/engleskog бачва... I to bas za vino. Ili, cudnihtm razloga zbog kojih 99% onih ruznih brodova za prevoz automobila ni za zivu glavu ne prelazi duzinu od 199 metara: Edit: pomenuo si deplasman, istisninu: to je mera koja u komercijalnom, trgovackom pomorstvu nikoga ne interesuje, pa se i ne primenjuje i ako je fizicki najpreciznija. Ima smisla jedino kod ratnih brodova, kod kojih, opet, ove trgovacke gorepomenute mere nisu od znacaja. Ali i kod njih, mislim na ratne, deli se na punu, pola, laku istisninu, mada nema normi osim tehnickih... Jutros sam shvatio šta sam hteo da pitam. Da li Kinezi imaju veću zapreminu brodova ukupno, a Grci veću zapreminu za teret? Palo mi napamet dok sam plivao pored lučice u Grčkoj…
Time Crisis Posted August 23, 2023 Posted August 23, 2023 3 hours ago, noskich said: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/tajms-peking-ulaze-u-srbiju-koliko-i-cela-eu/ Peking sada u Srbiju ulaže koliko i cela EU. To je loša vest za zapadne diplomate, piše londonski Tajms. Brat Si je zakon. @Time Crisis @dragance @banecare1 Ulaže tako što smo uzeli kredite od njih i/ili što su otvorili fabrike za najprljavije tehnologije... što se ne doseliš malo u Bor ili Zrenjanin da vidiš kako je zakon 1 1
Recommended Posts