On 6. 8. 2022. at 18:33, Malvo said:

Ne, nije, zato što Amerika nema mogućnosti ni želju da ikad izvrši invaziju na Kinu. Mislim, znaš ti to sve, nego aj da lupiš neku repliku eto reda i političkih simpatija radi.

Imala je Amerika razne i raznorazne ne samo mogucnosti i zelje da naudi Kini u poslednjih vise od 50 godina, neke je i konkretizovala, ali su joj mogucnosti opadale u skladu sa kineskim porastom moci da odgovori, suprotstavi se...

Ali, to na stranu, razumem tvoju (opravdanu i razumljivu) zapitanost: problem je u tome sto se Tajvan nasao u klasicnoj ulozi, polozaju malih zemalja koje velikima sluze za razna potkusurivanja.

To je, na zalost, uvek tako bilo i bice: konkretno, u slucaju Tajvana, problem je sto Kini na svaki nacin i mimo vih ideoloskih i nacionalnih/nacionalistickih narativa treba pre svega - prijateljski ili u najmanju ruku neutralni Tajvan, nikako Tajvan kao ogromni, nepotopivi nosac tudjih aviona u blizini kineske obale na primer.

I, u meri u kojoj Tajvan uspe, bude hteo da se oko toga zauzme, imace vece sanse da opstane i/ili nadje zajednicki jezik sa Velikom Kinom, obaska sto je dokazao da se kroz pre svega ekonomsku saradnju to moze i to na obostranu korist i uz itekakav interes da se ne talasa...

E, sad, jebiga, zivimo u nepravednom svetu u kome manje-vise vazi pravilo da ukoliko si manji i slabiji utoliko su veci kompromisi koje moras da pravis: tvrdi stavovi i skoro pa iskljucivo priklanjanje/naslananje na jednu stranu - eno Ukrajine - siguran su put u probleme.

I, da ne bude zabune: dzaba svo moralisanje/navijanje na teme jaci/slabiji, demokratija/nedemokratija, itd, itd... - to je jednostavno tako.

Racunice su bolno zajebane: oslonis li se u potpunosti na nekog velikog, kad-tad ces se uveriti da ce te veliki, kad mu bude interes ili kad mu zagusti - otpisati, razmeniti kao kusur.

A primera ima koliko neces...

Kina je zabranila koriscenje oznake "Made in Taivan" za proizvode koji se izvoze u Kinu...moze samo Kineski Tajpeh ili Tajvan, Kina...

 

 

 

 

Da nece mozda da krenu da naredjuju koje knjige smeju, a koje ne smeju da se prodaju? Slobodno trziste, neka ljudi kupuju i citaju sta zele.

  On 6. 8. 2022. at 20:39, Filipenko said:

Da nece mozda da krenu da naredjuju koje knjige smeju, a koje ne smeju da se prodaju? Slobodno trziste, neka ljudi kupuju i citaju sta zele.

Živ nisam da vidim isti pristup u Kini!

Ako je plagijarizam u pitanju, to onda nije autorsko delo/knjiga, zar ne?

nije pitanje da li će kina da zavlada tajvanom, nego kada

 

svet se ubrzano menja zahvaljujući koroni, a potom putinu, inflacija eura i dolara jača položaj onih koji u svojim rukama imaju konkretne vrednosti, što znači da će jačanje meke moći kine u africi da se isplati žestoko

 

sada je sve samo pitanje vremena, a to mi se uopšte ne sviđa

Edited August 6, 20222 yr by Braća Strugacki

 

 

 

 

Drugi naziv za Kinmen ostrva je Kemoj (Quemoy). U pitanju su ona ostrva s mape kačene pre koju stranicu.

 

https://www.reuters.com/world/china/china-conduct-regular-military-drills-east-taiwan-strait-median-line-state-media-2022-08-07/

  On 6. 8. 2022. at 7:06, slow said:

 

Ne, ja jednostavno ne morališem kao ti onde gde moralisanju nije mesto. Neokolonijalizma i imperija će uvek biti, samo će se vid njihovog ispoljavanja i delovanja menjati. 19 vek se neće vratiti bukvalno, ali neke geopolitičke i geostrateške zakonitosti su i danas na snazi kao i tada, kao i za vreme punskih ratova pre dvadeset dva veka. Monro je samo proklamovao ono što je u Starom Rimu rekao Katon Stariji, čuveno Ceterum censeo Carthaginem esse delendam. Morali su da sklone opasnost Kartagine po rimske interese u mediteranskom bazenu, ne bi postali ono što su postali da su se ponašali drugačije. Jedna od tih konstanti da velike imperije ne žele nestabilno okruženje i da će sve ućiniti da ga učine stabilnim i kontrolisanim. Ne mogu da se razvijaju bez toga. 

Amerika je u tu svrhu proklamovala Monroovu doktrinu jer je shvatila da zadati privredni i društveni progres ne može da se održi ako ne postavi crvene linije svoje bezbednosti na američkom kopnu. I to funkcioniše, evo već dva veka.

Kina je narasla ekonomski i vojno i takođe postavlja bezbednosne crvene linije u Aziji, u svom neposrednom okruženju. I normalno je da će se sukobiti sa Amerikom, jer Amerika u narednim decenijama nema šta da traži u Aziji, u neposrednom kineskom okruženju, jednostavno će je Kina preteći u svakom pogledu.

I tu ne treba liti suze, stvari su takve kakve jesu, to je surova realnost, sviđalo se to nama ili ne.

 

Kina je narasla ekonomski pre svega jer je Dengova KP imala dil sa SAD i ostatkom Zapada. Taj dil je podrazumevao status kvo oko HK/Tajvana, kao i regionalno i globalno ekonomsko povezivanje a ne novu imperijalisticku politiku. Naravno da Xi (ne vise Kina, jer covek postaje diktator) moze taj Dengov dil da srusi, ali, svaki imperijalizam nosi kao rekciju i anti-imperijalizam. 

 

Dakle, moze Kina da preti i napadne Tajvan i da se sepuri kao nova imperijalisticka sila i velika Kina koja ce da preti komsiluku, ali, to ce izazvati reakciju u Japanu, J. Koreji, na Filipinima, Indoneziji, Indiji, Viejtnamu, Tajlandu i Australiji koje nece da budu u sferi ili cak sateliti neke nove kineske imperije. Sve te drzave zajedno su veci faktor od same Kine. Ne moraju SAD nista tu posebno da rade - sto Kina bude vise gurala imperijalisticke tendecije, to ce ove zemlje vise dozivati SAD/Zapad i posebno njihov vojno-industrijski kompleks. Sto se Xi bude vise ponasao kao Putin iz 2008, to ce vise zemalja i firmi poceti da razmislja o svojoj strategiji da ne bi zavrsili kao Ukrajina ili glupa Nemacka sa Putinovim gasom.

 

Vidis, ovo sto pisem nije nikakvo moralisanje nego isto tako zakonitost. Nisu velike drzave i imperije bogom dane da uvek dominiraju nego se isto tako cesto raspadaju (britanska imperija, SSSR), postanu reakcionarni ostaci imperije (danasnja Rusija, Engleska) ili to cak nikad ni ne postanu jer im nedostaje globalna meka moc (Xi-jeva Kina). Kina ima izbor da se ponovo izoluje kroz nekakav nepotrebni rat, ili da se dalje razvija i profitira od Dengovih dilova sa Zapadom i komsilukom koji su jos uvek osnova danasnjeg globalnog sistema. 

 

Edited August 7, 20222 yr by Anduril

  On 7. 8. 2022. at 12:44, Anduril said:

 

Kina je narasla ekonomski pre svega jer je Dengova KP imala dil sa SAD i ostatkom Zapada. Taj dil je podrazumevao status kvo oko HK/Tajvana, kao i regionalno i globalno ekonomsko povezivanje a ne novu imperijalisticku politiku. Naravno da Xi (ne vise Kina, jer covek postaje diktator) moze taj Dengov dil da srusi, ali, svaki imperijalizam nosi kao rekciju i anti-imperijalizam. 

 

 

 

 

Aha a na sta se Amerika obavezala bila? Taj dil je dakako pomogao samo Kini a nikako SAD? Na sta su se Nikson I Kisindzer obavezali, sta je 79. I Karterova administracija potpisala glede Kine I Tajvana? I kako smo dosli dovde tj zvanicnih poseta 1 Tajvanu

Da li znaš da se posete redovno dešavaju svakako? Ova sa Pelosi nije baš uobičajena, ali nije presedan. A uporno zaboravljaš da pomeneš Xijeve pretnje o vojnom osvajanju Tajvana već godinama

Edit: “jedna Kina” je i dalje zvanični stav i sigurno se neće menjati. Xi je prekršio dogovor oko Hong Konga i još mnogo štošta.

Edited August 7, 20222 yr by dragance

Jeste, 97 Nensin prethodnik Gingrich al OK sta je 25 god pogotovo iz kineskog gledista

Što i dalje ne znači ništa. Ovo je odgovor na Xijevo zveckanje oružjem, koje opet zaboravljaš.

  On 7. 8. 2022. at 12:55, dillinger said:

 

Aha a na sta se Amerika obavezala bila? Taj dil je dakako pomogao samo Kini a nikako SAD? Na sta su se Nikson I Kisindzer obavezali, sta je 79. I Karterova administracija potpisala glede Kine I Tajvana? I kako smo dosli dovde tj zvanicnih poseta 1 Tajvanu

Daj informisi se prvo, SAD su pre svega prestali sa ovim: https://en.m.wikipedia.org/wiki/Sino-American_Mutual_Defense_Treaty

ali, su zato zadrzali de facto diplomatske odnose i ova poseta nista od toga ne krsi:

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Taiwan_Relations_Act

 

  On 7. 8. 2022. at 16:20, Anduril said:

Daj informisi se prvo, SAD su pre svega prestali sa ovim: https://en.m.wikipedia.org/wiki/Sino-American_Mutual_Defense_Treaty

ali, su zato zadrzali de facto diplomatske odnose i ova poseta nista od toga ne krsi:

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Taiwan_Relations_Act

 

 

Zasto nam to poturas osim da po ko zna koji put pokazes kako su za tebe jednostrane americke odluke I akti tamosnjeg kongresa najvisi pravni akti i na medjunarodnom planu.