True detective

[Turnbull]

Kako mega ispamovasmo topik, ali evo, što kaže jedna meni bliska osoba, muško sam pa moram da rezimiram:

 

Tebi je TD sranje zato što je kraj sranje, a sve pre toga je hudanit i onda se to ne ispuni. A ako se nešto obeća a ne ispuni, onda je apsolutno bez ikakvog obzira na sve ostalo što može da valja a što čini dobru umetnost - sranje.

 

Okej, shvatio sam šta za tebe znači "sranje".

 

Ne znam čemu banalizacija.

 

In a really good mystery, one with real existential stakes like True Detective, the difference between these two kinds of plots isn’t just mechanical, it’s interpretive. It isn’t just about who-appears-to-have-dunit and who-really-dunit. It’s about what it all—the world, good and evil, women and men, family, justice, society, the truth at the heart of humanity—really means: what it seems to mean when we’re wandering in the darkness, and what it means when we come out into the light.

 

Even in a postmodern mystery, where “solutions” are frequently withheld, the lack of revelation is itself a revelation. The Santa Teresa killers in Roberto Bolano’s 2666, the Trystero conspiracy in Thomas Pynchon’s The Crying of Lot 49, the shifting identities of Paul Auster’s New York Trilogy—by withholding solutions, each work suggests that in a fragmented postmodern reality, there is no revealed plot, only apparent plot; no story, only discourse; no transcendent signified, only a fallen world of empty signifiers.

 

 

The mystery form has its rewards when it’s done well, but it also has its risks. When you build a story on concealment, there’s a lot riding on the final chapter, the finale episode. The finale of The Sopranos may have disappointed audiences when it ended without revealing what happened to Tony, but the episode—love it or hate it—didn’t retroactively erase all that had come before. Whether Tony died in that diner or went on (“and on, and on, and on…”), we all knew what kind of story we’d seen in the series’ run.

True Detective doesn’t have that luxury. For better or worse, it—like Lost, a show built around a mystery that was partially undone in its final season by an unwillingness to reveal what the story was ultimately all about—will rise or fall on its final episode. Will it fulfill its promise and be what its partisans hold it to be: the best TV show of 2014? Will the solution to its mysteries reveal anything about the two antiheroes at its center? Will it become a postmodern mystery by withholding some aspect of the truth and suggesting that this is a world where “nothing is solved”? Will it lamely retread ground already covered by Red Riding and Jane Campion’s Top of the Lake? Or—even worse—will it reveal itself to be nothing more than an episode of Law and Order: Special Victims Unit with a longer runtime and higher production values?

It all rides on the last episode. You better believe I’ll be watching.

 

Edited August 14, 2014 by Turnbull

[luba]

e da, sad sam se setila da sam onda kad je bila prica o plagijatu htela da okacim ovog letema.

[Lrd]

Ne znam čemu banalizacija.

 

Pročitao sam sva tri kvota, iako sam ti gore rekao šta mislim o tome. Znam da ti ne znači, ali sam ti time ukazao veliko poštovanje.

Ovo citirano su potpune gluposti, ovaj čovek čita pogrešnu literaturu i iz njih izvlači pogrešne zaključke, koje onda primenjuje na nešto na šta je neprimenjivo.

 

Ali, opet, to nije diskusija s tobom, neko sa nekim ko nije na ovom forumu.

[Turnbull]

Okej, citirao sam ih zato što sam hteo da ukažem na to da nije stvar u tome who done it, nego u tome, da rešenje misterije mora da nas navede da vidimo sve što se desilo pre toga na potpuno drugačiji način, i da ovo posebno važi za misterije sa egzistencijalnim pretenzijama, što TD defintivno jeste. Uz to, slagao se ili ne sa autorovom tezom, mislim da je tekst jako dobar.

 

Ne znam šta je za tebe pogrešna literatura.

[Turnbull]

e da, sad sam se setila da sam onda kad je bila prica o plagijatu htela da okacim ovog letema.

 

Pročitao sam, linkovao je neko u jednom od onih tekstova. Odličan je tekst, ali teza je vrlo slična Kišovoj u Času anatomije, i obojica su u pravu. Bog stvara ni iz čega, umetnici iz ruina.

 

Mislim, ta je rasprava o plagijarizmu u umetnosti davno završena sa postmodernizmom.

Edited August 14, 2014 by Turnbull

[Zhota]

Okej, citirao sam ih zato što sam hteo da ukažem na to da nije stvar u tome who done it, nego u tome, da rešenje misterije mora da nas navede da vidimo sve što se desilo pre toga na potpuno drugačiji način, i da ovo posebno važi za misterije sa egzistencijalnim pretenzijama, što TD defintivno jeste. Uz to, slagao se ili ne sa autorovom tezom, mislim da je tekst jako dobar.

 

Ne znam šta je za tebe pogrešna literatura.

 

a zasto mora?

[Turnbull]

Ne mora ništa, Zhoto, osim da se umre. Važno da se tebi sviđa.

[Zhota]

naravno da ne mora uopste. to su obicne gluposti, bas kao sto je napisao Lrd. misterija ne mora ni da se razotkrije, a moze da bude i banalna. sve ima svoje mesto u umetnosti.

[Turnbull]

Sve si ima svoje!

[Weenie Pooh]

Vini, pošto sam ja pominjao Buffalo Billa i Tooth Fairy, da ti uzvatim logikom ovog topika:

 

Ali ZAŠTO je Hanibal takav? Nije nam objašnjeno zašto jede ljude, a stalno ih jede. Nije nam objašnjeno zašto je baš psihijatar i manipuliše ljudima? Zašto su mu dragi Vil i Klaris? Kako to psihopata može da se vezuje za neke ljude? Nije nam ništa objašnjeno - sranje!

 

Ja sam pomenuo Jaganjce u kontekstu prvog filma, ne onih blentavih nastavaka ni serije koju nisam gledao. U tom filmu je Hopkinsbal samo mehanizam kroz koji Fosterova (i sa njom publika) može malo da zaviri iza zavese, u taj izmaštani um zločinca (ne ulazim u to koliko veze to sve ima sa realnošću, naravno). Ceo film je faustovski dil između njih dvoje koji njoj omogućava da skemba onog sa losionom u korpi, a njemu priliku da se oslobodi. Jednostavno, savršeno komponovano i smisleno, kraj svesno open-ended, nikom nije nedostajao neki detaljni uvid u njegovu psihu. Ergo, definitivno nije sranje.

 

A da scenario za Jaganjce jeste napisan kao što je True Detective napisan, lik Lectera ne bi ni postojao. Detektivka bi se drogirala i pušila i jebala i šopenhaurisala sve dok (nekako) ne reši slučaj nestalog losiona. Onda kad to uspe, sve bi joj odmah sinulo i zavetovala bi se da se bori za Dobrotu i Svetlost protiv Sila Mraka i Haosa, onako katarzično. Vidiš razliku?

 

Razlaz moze da bude posle svakog Vinijevog hirurski preciznog posta. Nema tu sta vise da se poziva na licne dozivljaje, ukuse, uglove, niti tu ima sta da se prasta povodom njegovih hejtova.

 

Hvala Mau, ali molim za civilizovanu podelu hater-enabler zaduženja. Svako neka pridržava po jednu nogu sa svoje strane 

 

[Zhota]

ne umes dakle da odbranis tu tezu, idemo dalje.

 

edit: @TB

Edited August 14, 2014 by Zhota

[MayDay]

Ja sam pomenuo Jaganjce u kontekstu prvog filma, ne onih blentavih nastavaka ni serije koju nisam gledao. U tom filmu je Hopkinsbal samo mehanizam kroz koji Fosterova (i sa njom publika) može malo da zaviri iza zavese, u taj izmaštani um zločinca (ne ulazim u to koliko veze to sve ima sa realnošću, naravno). Ceo film je faustovski dil između njih dvoje koji njoj omogućava da skemba onog sa losionom u korpi, a njemu priliku da se oslobodi. Jednostavno, savršeno komponovano i smisleno, kraj svesno open-ended, nikom nije nedostajao neki detaljni uvid u njegovu psihu. Ergo, definitivno nije sranje.

 

A da scenario za Jaganjce jeste napisan kao što je True Detective napisan, lik Lectera ne bi ni postojao. Detektivka bi se drogirala i pušila i jebala i šopenhaurisala sve dok (nekako) ne reši slučaj nestalog losiona. Onda kad to uspe, sve bi joj odmah sinulo i zavetovala bi se da se bori za Dobrotu i Svetlost protiv Sila Mraka i Haosa, onako katarzično. Vidiš razliku?

 

 

Hvala Mau, ali molim za civilizovanu podelu hater-enabler zaduženja. Svako neka pridržava po jednu nogu sa svoje strane

 

Tko ti je Jela? Nekada davno se Pixie prijavljivala.

[Ajant23]

Da polako vratim razgovor na glavnu struju topica: vidi na Zhotinom avataru Savićević i Kostakurta iz vremena kada ih zbližilo iskustvo crvenih na interkontinentalnom kupu, posle meča sa Velez Sarsfildom.

 

Obzirom da je HBO jadna produkcija i da se svode na pljuvačinu stvaralaštva i snagom kapitala idu protiv kvaliteta, čini mi se da im je ova serija baš uspela kada se Syme ovoliko raspisao. On im je jedan od idealnih gledalaca...

Edited August 14, 2014 by Ajant23

[Weenie Pooh]

Tko ti je Jela? Nekada davno se Pixie prijavljivala.

 

Tluba naravno, delom zbog nje nemam ni dana bana za ovih sedam godina. (A delom zbog toga što sam jedna pristojna, razumna, easy-going, i non-confrontational osoba.) Za Pixie se ne sećam.

 

/OT

[Turnbull]

ne umes dakle da odbranis tu tezu, idemo dalje.

 

edit: @TB

 

 

Pa ti si Jolandin brat blizanac!