Europeana

[namenski]

pa jeste za cudjenje. ja sam nekako uvek mislio da su oni ponajbrzi da uskoce u reviozionisticki voz jer za razliku od brace Litvancaca (koji jesu ucestvovali u velikim drzavotvornim projektima) su se bas namucili da dodju do nezavisnosti. uslovno-receno nesto kao Hrvati na Balkanu.

Inace, revizionizmi ovde, pa i u Poljskoj, nisu nesto na sta bi smelo da se gleda ovdasnjim pa i eurounijatskim ocima. I jedni i drugi i treci su svojim jezikom poceli da se sluze i knjige da stampaju prakticno posle 1918 i to uz poprilican uticaj Oktobarske revolucije.Germanizacija, rusifikacija, svasta nesto, tek pojmovi o neprikosnovenosti privatne svojine se ovde zavrsavaju na – ni manje ni vise – agrarnim reformama izvedenim 1945, koje su izveli – komunisti.Da se ne drze toga, Poljaci bi imali da se bakcu sa vracanjem zemlje Radziwilima i ostaloj magnatskoj bratiji, dok je u baltickim zemljama situacija jos gora: imali bi na ledjima ne samo junkere, nego i jedno milion Nemaca sa pravosnaznim tapijama koje bi, istini za volju, malo ko mogao da ospori.Da naprave takozvanu restituciju u koju se kunu ovdasnji legalisti, ostalo bi im samo da se nadaju mestu nadnicara kod nekog Nemca ili Rusa spahije, pa volja im da to bude Hindenburg ili neko od knezeva Obolenskih.I danas im vecina knjiga, ukljucujuci i univerzitetske udzbenike, potice iz sovjetskog vremena i mogu samo bogu da zahvale za to, jer kako ih je malo takozvano trzisno stampanje knjiga koje nisu trzisno interesantne bi bilo poprilicno zajeban posao.Nego, 'ajmo mi dalje latvijskim stazama i bogazama.Nadgrobni krstovi od livenog gvozdja, groblje starosedelaca kojih vise nema.Naslo se mesta i za sovjetsku tenkovsku posadu...... i jos kojecega sovjetskog:

[DarkAttraktor]

Inace, revizionizmi ovde, pa i u Poljskoj, nisu nesto na sta bi smelo da se gleda ovdasnjim pa i eurounijatskim ocima. I jedni i drugi i treci su svojim jezikom poceli da se sluze i knjige da stampaju prakticno posle 1918 i to uz poprilican uticaj Oktobarske revolucije.Germanizacija, rusifikacija, svasta nesto, tek pojmovi o neprikosnovenosti privatne svojine se ovde zavrsavaju na – ni manje ni vise – agrarnim reformama izvedenim 1945, koje su izveli – komunisti.

pa dobro, onda ne kao Hrvati vec kao Slovenci :)

[namenski]

Latvija, ides dalje i ako ti je do malo se odmoriti, neko od nekadasnjih sindikalnih odmaralista preuredjeno u hotel, hostel, pansion, itd, itd...Ideja je da nekolicina podloze vatru, zagreju vodu i onda sede i valjda uzivaju.Posle otrce i bucnu se u vodu da se brckaju.

[namenski]

Za one koji se razumeju ili koje mozda interesuje: ova izvedba rostilja sa okretnom resetkom, koja istovremeno moze da posluzi i da se na nju okaci kazance, nam se ucinila interesantnom.Isto to, samo malo drugacije:Nisu parkovi u pitanju, vec duboka vukojebina:

[namenski]

Od Rige na severoistok, srce drevne Kurlandije, nizu se gradovi, gradici tacnije, imena kao sto su Sigulda, Valmiera, Cesis, moze i Segewold, Wolmar, Wenden, mada ovaj poslednji Poljaci oce da zovu i Kies…Postoji i estonska, a postoji i litvanska varijanta imena.Jedino mu Rusi nisu menjali ime.Njima je bilo svejedno.I, cap, podobro van glavnog puta, usred nicega – kolhoz.Ili, moguci recept poznat kao kako doprineti da zemlja u kojoj zivis postane udobna i dosadna.Moze i – pomozi si, pa ce ti i drugi pomoci.Fotografije ne mogu da docaraju stepen propalosti ovih zgrada.A ovo je bio pravi pravcati grad, naselje, zamena za selo ili farmu, iz koje su svako jutro seljaci ustajali da idu na posao po kolhoznom imanju koje se prostiralo na nekih cini mi se, 2,500 hektara.Stvar kao sto znamo nije uspela.Zena, inace Ruskinja, koju smo zatekli prica da u pocetku takozvane tranzicije nije bilo nimalo lako: ljudi su se rasturili po gradovima, poljoprivredno zemljiste je privatizovano i ustupljeno novopecenim vlasnicima farmi (inace, ni Latvija, a ni ostale balticke zemlje nisu mnogo zarezivale takozvanu restituciju, narocito u poljoprivredi. Svako ko je hteo mogao je da u vlasnistvo dobije poveci komad zemlje, s tim da se obaveze i da ga obavezu da ce se na njemu baviti bas poljoprivredom i da ce mu se u to ime pomoci, tako nekako. Bilo je bitno da pomenuti komad ne bude ni preveliki ni premali, a jos bitnije da se za izvestan broj godina zabrani svaka spekulacija zemljom).Kolhoz je dakle ostao prazan, ostalo je nesto ljudi, ali je ostala i potreba za takozvanim zajednickim sluzbama za okolne farme; ovde su sela u klasicnom smislu retka.Sta smo drugo mogli, kaze: ja, lekar i bivsi kolhozni knjigovodja, smo se upregli i poceli sami da radimo. Da planiramo, radimo projekte i saljemo ih na sve stane.Grebemo i nogama i rukama.Sami, ponavlja i umire od smeha kada pitas ko je pomogao.Trajalo je i bilo tesko, drzava je dala koliko je mogla i morala za skolu i ambulantu, decji vrtic i biblioteku smo sami napravili. Uglavnom iz para EU.Sami, bez ikakvih agencija, posrednika, eksperata i njima slicnih.Nekadasnji kolhoz je oziveo, nesto ljudi se cak i vratilo, praznih jeftinih stanova ima koliko hoces, a dobri putevi i pogodnosti koje ovako nastali centar nudi privukli su i mladje porodice sa decom kojima se isplati da putuju na posao i po 50 kilometara daleko, uz sigurnost da ce im neko brinuti o deci sa ve skolom i vrticem.Po trzisnim uslovima.I, tako zivimo, sada nije lose.Nit je selo, nit je grad...Kolhoz je imao i poprilicnu toplanu.Pokusavamo sada nju da osposobimo, znacilo bi zbog grejanja...Takozvani operateri mobilne telefonije su uradili svoje.Drzava je dala internet za dzabe.Svakom, ko god se zatekne ili naidje.

[namenski]

Latvija, poljoprivredni kraj, opet kultura i ostale kulturno prosvetne aktivnosti za mesne zajednice, ovaj put po konceptu EU.Opet, u sred nicega, za kulturno uzdizanje, internet, svadbe i sahrane.

Edited January 8, 2014 by namenski_01

[namenski]

Valka/Valga, zavisi sa koje se strane nailazi, grad koji latvijsko-estonska granica deli na dva dela.Latviji je ostao, na primer, mesni ili mozda rejonski komitet/sovjet, savrsen primer pozne socrealisticke arhitekture.Nije mala stvar, ovde su se odrzavale sednice partijskog rukovodstva sa sve kritikom i samokritikom.I kulturno prosvetnim aktivnostima.Sve do:

[namenski]

Estonija u kojoj vam odmah kazu dve stvari: prvo, da oni nisu poreklom kao ovi dole, ispod njih, vise su kao Finci, i drugo, da se svi Estonci poznaju izmedju sebe.Drugi kazu da je ovo najinternetskija zemlja sveta.Sudeci po wifiziranim ili na drugi nacin umrezenim zabitima - jeste.Osim, uslovno, dizajna ovog autobuskog stajalista i njegove takozvane prilagodjenosti lokalnim uslovima, obicajima, materijalima, tradiciji, itd, itd, ima jos nesto: internet pristup.Kao i sve dobre komsije, i Latvija je u smutna vremena, tamo posle Prvog svetskog rata, kad se sticala 1. nezavisnost, pokusala da Estoniji strpne malo, koliko se moze i onako da se nadje.Dvadesetak kilometara duboko u Estoniju, mesto dokle su stigli i gde su zaustavljeni, obelezeno je kako treba i dolikuje:Uza svu nerazumljivost jezika i teskoce da se bez GPS-a snadjete u Estoniji, oko jednog ne treba brinuti: nema sela ili grada koje nema ulicu Kuperjanova i to kao jednu od glavnijih ako ne i najglavniju...Mozda ove zabacene i prelepe stare drvene provincijske zeleznicke stanice treba videti zimi, ko zna.Drvene kuce gradjene na takozvani tradicionalan nacin polako nestaju. Zamenjuje ih svedsko-finska skola montazne gradnje, ali:Dok je tehnologija, zacudo slicna nekim drugim podnebljima:

[namenski]

I Tartu, poprilicno star i poprilicno dobro upisan univerzitetski grad, koji je nekom sistemskom greskom labudovu pesmu otpevao pocetkom sezdesetih godina 20. veka, u SSSR vremena, kada je u njemu nastala cela jedna grana, i to kakva, semiotike.Prica kaze da je Tartu, provincija kakva je vec bio, bio dovoljno skrajnut da izmakne paznji glavonja u Moskvi koji su se u to vreme jos uvek mucili da priznaju kibernetiku ili psihoanalizu.Spremala se neka priredba, nedelja pre podne ili tako nekako.Inace, znaju Estonci i bolje: bije ih glas da su dobri sa horovima, a zli jezici inace tvrde da ih ionako ima jedva dovoljno za jedan dobar hor pa se ponekad i sakupe i izvedu nesto onako bas skoro svi.http://www.youtube.com/watch?v=oHOIN_vsGSA

Edited January 10, 2014 by namenski_01

[namenski]

Ili ovako nekako:http://www.youtube.com/watch?v=mFmD1Vk3K5EIli, ne daj boze da se Estonci sloze.

Edited January 10, 2014 by namenski_01

[namenski]

A Tartu kada nailazis nikako da vidis.Ono, evo grada, naseljenog mesta.Posle se ispostavi da je sve to skoro pa strogi centar.

[namenski]

Sa sve podosta pesackih i njima slicnih zona.

[namenski]

Ovo je bio bogat poljoprivredni kraj, sa sve starim kucama trgovaca zitom sa sve obaveznim dvoristima i magacinima.I starim mlinovima koji to odavno vise nisu.Crkve obaska, od svake sorte.Kako da ih i ne bude, kada je ovde naseljavan ili su ga drugi naseljavali svakojaki svet.Zaboravljena Livonija, Balticke Svabe, carski i crveni Rusi i drugi Sovjeti, pa sve do jednog spahije koji je tu u okolini imao imanje, pa se u neku ruku vodi kao mestanin, dovoljno znacajan da mu se podigne spomenik.Balklaj de Toli, ruski carski feldmarsal, Skotlandjanin poreklom, onaj iz ratova sa Napoleonom.

[čekmeže]

Ti se sve ovo prošao Jugićem?

[namenski]

Ti se sve ovo prošao Jugićem?

Yugo je inace, hvala na pitanju, dobro.6,087 km od Gazele do Gazele...Bez da se na bilo koji nacin pobunio.Dobro bas, jeste u povratku, kada se dokopao domovine, odbio da i dalje svetli otpozadi, ali jbg, niko nije savrsen.

Tartu je bio otprilike nesto vise od polovine puta, s obzirom da je povratak posle Talina, do kog tek treba stici, bio nesto kraci da ne kazem usmereniji, sa sve uglavnom Poljskom sto se takozvane kilometraze tice.A sto se Juga tice, Glavna I Odgovorna sve cesce pominje Gruziju i Jermeniju; potvrdjeno je postojanje Ro-Ro sezonske linije Bugarska - Gruzija, sto znaci odlazak ili povratak turskom obalom Crnog mora, boze zdravlja. Imas nesto protiv Juga? :PInace, Univerzitet, dalje:Sa sve implantiranim fensi restoranom:Takozvana studentska posla obaska:Obaska i sto je Estonce i ostale naprasni i dugo ocekivani neocekivani odlazak Sovjeta, oslobodio nekih posebnih muka oko takozvane lustracije i takozvanog otvaranja arhiva; ovi su odneli sve sto je trebalo da se odnese, od atomskih bojevih glava do arhiva.Ono sto je ostalo, na izvolte je.