srpska nauka - problematika stapa i kanapa

[Prospero]

Наука | Ресавска школаБеда диплома и титула На „дивљем“ тржишту образовања у Србији манир је да се преписују туђи мастер и докторски радови и фалсификују учинци научноистраживачког рада, отуда дипломе и титуле више немају вредност, а они који озбиљно и квалитетно раде стављени су у исти кош са плагијаторимаЈедна од безбројних анегдота о „дипломирању споредним путевима“ иде овако: Двојица згубидана са београдског Правног факултета, који за собом тегле више година студентског стажа него положених испита, сазнају да једна инострана установа културе у главном граду организује наградни конкурс за есеје из историје и литературе. Награде су привлачне, па решавају да се помуче. Одлучују се за историју, читају целу једну књигу, консултују се чак и са интернетом, и завршавају есеј током два дружења уз пиво. Упркос самопрегору, не добијају никакву награду, али зато њихова другарица добија факултетску диплому. Девојка је исправно проценила да ће тај есеј бити сјајан дипломски рад за њен познати приватни факултет. Узимајући у обзир шта се све прича о српским приватним факултетима, ова (истинита) анегдота тешко може проћи као скандал, али када њене компоненте, неозбиљност и плагирање, избију из биографија доктора, магистара и сличних титула, ствар постаје озбиљна. ПОДВАЛЕ„Имам искуства и као рецензент и као уредник „Журнала српског хемијског друштва“, и могу вам рећи да људи покушавају свашта. Наш часопис има осамдесет година непрекинуте традиције, и мора да одбије 80 одсто радова које прими. На пример, један колега нам је послао већ објављен текст. Кажем му: ’Колега, већ сте публиковали овај рад’, а он након неколико месеци шаље исто“, прича Вера Дондур, председница Националног савета за научни и технолошки развој.Овакве су подвале постале довољно честе да неких хиљаду домаћих научника потпише петицију којом је од Министарства просвете, науке и технолошког развоја захтевало да прекине „фалсификовање учинка научноистраживачких радника“. Потписници петиције фокусирали су на један тип подвала – објављивање радова у „научним часописима“ из „кућне радиности“ – али и сами кажу да је то тек врх леденог брега. Само што се ни тај врх не види добро.„Такве проблеме струка треба да решава сама, али академска заједница је у суштини врло затворена, и људи настоје да се дистанцирају од невоље. Нисам чула да је неко суду поднео пријаву због научног плагијата“, каже Вера Дондур.Марио Спасић, потписник петиције и доскорашњи члан Националног савета за високо образовање, на прву лопту може да се сети само једног актуелног суђења о науци. „Професор Високе техничке машинске школе струковних студија у Трстенику завредео је пажњу два виша тужилаштва, оних у Чачку и у Зрењанину, јер се сумња да је његов докторат 80 одсто преписан. Такође и магистратура.“Мада Спасић додаје да тужилаштва у овом тренутку воде истраге за плагирање магистарских и докторских радова и на неким другим високошколским установама, чини се да професори који преписују остају некажњени из истих разлога као и лекари који убијају, па мало шта од „ресавског научног рада“ доспе до јавности. Минијатурни међународни скандал изазвао је проф. др Перо Петровић, некадашњи професор Природно-математичког факултета у Новом Саду, данас истраживач београдског Међународног института за политику и привреду. Професор Петровић је 2006. у стручном часопису „Финансије“, који издаје Министарство финансија Републике Србије, потписао чланак под називом Опорезивање дохотка од капитала: Европска унија и земље у транзицији. Двадесет страна текста, исцрпне табеле, све је изгледало сјајно. Невоља је била само у томе што је 2005. године докторка Сандра Шваљек, директорка Економског института из Загреба, у часопису „Привредна кретања и економска политика“, који издаје Министарство финансија Републике Хрватске, објавила текст под називом – погодили сте – Опорезивање дохотка од капитала: Европска унија и земље у транзицији. Оба су рада и даље доступна на интернету, па је лако уверити се да је једина разлика између њих та што Шваљекова пише на „хрватском“, а Петровић на „српском“. Срећом, часопис „Финансије“ је реаговао муњевито, и већ 2010. се извинио госпођи Шваљек.Ни факултетски уџбеници нису имуни на овакве мрље. Покојни професор београдског Правног факултета Обрад Станојевић је 2010. читајући уџбеник једног крагујевачког колеге пронашао низове реченица опасно сличне онима из дела руског научника Михаила Ростовцева, па чак и Георгија Острогорског, руске легенде српске науке, оснивача Византолошког института САНУ. Но, то није проглашено плагијатом.Ни бројни докторски радови нису на чвршћим темељима, тако каже Жељко Ивањи, саветник потпредседника Владе за европске интеграције, који је контактирајући са „страним факторима“ често имао прилику да чује колико цене наше стручњаке – ако су студије завршили ван Србије.КОБАСИЦЕ „Чудно је да имамо велики број доктора, а наш допринос светском знању, који је основни критеријум за докторски рад, никад није био мањи, рекао бих. Упечатљиво је да 50 одсто свежих доктора наука не докторира у Београду, иако је Београд средиште највећег броја универзитета. Такође, највећи број доктората спада у област пословања, менаџмента и сличнога, и велики број докторанада долази из јавног сектора. Могу онда препоставити да им јавни сектор то докторирање и плаћа, а он је тај који најгоре функционише у Србији. Бојим се зато да се ради о штанцовању. Када погледате докторску тезу Испитивање процеса зрења у сремској кобасици питате се какав је то допринос науци. Не спорим значај сремске кобасице, али она није толико уобичајена у свету да би се то могло сматрати доприносом светском знању.“Ивањи скреће на то да због овакве спрдње са докторатима напослетку у истом кошу завршавају и „људи који су живот посветили науци и они које занима само титула“. Није чудно, каже, да странци сумњају у наше дипломе, свеједно да ли су основне, мастер, или нешто друго. „Важан облик вредновања професора на високошколским и у научним установама јесте број објављених радова у струковним часописима који се налазе на међународно признатој SCI (Science citation index) листи. На њој се, међутим, налазе и часописи који за велики новац, од хиљаду до три хиљаде евра, радо објављују и скандалозне радове, и оне дуплиране, и оне плагиране“, каже Марио Спасић.Део проблема је у томе што СЦИ листа није дорасла нашој преварантској креативности. Вера Дондур каже да часописи треба да испуне врло скромне критеријуме да би на њу доспели. Један од услова је, рецимо, да имају међународно чланство. Довољно је, дакле, да се удруже српски, хрватски и босански преварант, и ето најзад неке користи од распада Југославије. Када је већ тако, тешко да икога може зачудити то што за радове „нижег нивоа“, дипломске, семинарске и сличне, постоји право тржиште. Као свака озбиљна пијаца, и ова научна доспела је на интернет. „Нисте нашли готов рад у нашем e-shop-у? У том случају, слободно наручите нови који ћемо написати за вас. Колико траје израда рада? Нема правила, али постоји просек: семинарски, два до седам дана, цена од десет до четрдесет евра. Дипломски, пет до петнаест дана, цена од четрдесет до деведесет евра. Мастер од пет до двадесет пет дана…“, стоји у понуди сајта који не морамо баш да рекламирамо, али ћете га лако наћи ако вам треба.Или се обратите оним згубиданима са почетка текста, јер још нису завршили факултет. Контрола квалитетаНационални савет за високо образовање и Комисија за акредитацију и контролу квалитета морају најзад да дефинишу шта је то допринос светском знању, сматра Ивањи. Спасић каже да тужилаштва морају да буду посебно обучена да откривају плагијате, и подсећа да је компјутер веома корисна направа. „Поједини факултети имају посебно дизајниране софтвере, који на основу једне реченице могу пронаћи текст, ако је негде већ објављен.“Марко Ловрић

Edited November 22, 2012 by buffalo bill

[Indy]

Pravda za

[gospa buba]

Pravda za

+1. kavi seratori <_<

[Dagmar]

Nisu culi za impact faktor?

[Prospero]

e, kad sam se zaleteo da prenesem 1 post sa drugog mesta:

VRHUNSKA NAUKA – Koliko košta objavljivanje članka u rumunskom časopisu od par strana?Pogledajte kako su tzv. profesori Tehničkog fakulteta u Čačku Nesic Zoran, Radojicic Miroslav i Vesic-Vasovic Jasmina došli “mukotrpnim radom” – odjednom do 10 radova na SCI listi – svih 10 su u samo jednom broju jednog časopisa - METALURGIA INTERNATIONAL, (2012), vol. 17 br. 9; radovi imaju po par strana, pomenuta dvojica su ne menjaju – svuda su autori u svih 10 članaka, a menjaju se samo kaoutori, PO TROJE-ČETVORO NAUČNIKA JE PISALO PO PAR STRANA. A “NAUČNICI” SU, pored pomenutih i: Spijunovic Zeljko Mirkovic, Vujicic Momcilo D Vasovic Stojan, Ralic Zivko N Radojicic Miroslav Nesic Zoran Milanovic Dragan D Milanovic Dragan Lj Bulut Ivana...SRAMOTA!!! Sledi spisak profesora pomenutih fakulteta...Naravno, tu su profesori - "stručnjaci" Megatrenda...Naslov One Approach to Reduction of Production Cycle Time (Article)Autori Radojicic Miroslav Nesic Zoran Vesic-Vasovic Jasmina Info METALURGIA INTERNATIONAL, (2012), vol. 17 br. 9, str. 110-114Naslov Organizational Aspects of Quality Assurance for Technical Conditions of Trains (Article)Autori Spijunovic Zeljko Mirkovic Radosav Radojicic Miroslav Nesic Zoran Info METALURGIA INTERNATIONAL, (2012), vol. 17 br. 9, str. 115-119Naslov Relationship Between Capacity Measurement and Productivity (Article)Autori Radojicic Miroslav Nesic Zoran Vesic-Vasovic Jasmina Info METALURGIA INTERNATIONAL, (2012), vol. 17 br. 6, str. 151-156Naslov One Approach to Implementation of Computer Support in the Analysis of Results in Multi-Criteria Optimization (Article)Autori Radojicic Miroslav Nesic Zoran Info METALURGIA INTERNATIONAL, (2012), vol. 17 br. 5, str. 60-65Naslov Multi-Criteria Approach to Optimization of Optimal Feeder Conductor Size (Article)Autori Vujicic Momcilo D Vasovic Stojan Radojicic Miroslav Vesic-Vasovic Jasmina Nesic Zoran Info METALURGIA INTERNATIONAL, (2012), vol. 17 br. 4, str. 47-52Naslov Research of the Specialty Orientation of Mechanical Engineers Case Study in Serbia (Article)Autori Nesic Zoran Radojicic Miroslav Info METALURGIA INTERNATIONAL, (2012), vol. 17 br. 4, str. 154-160Naslov Selection of Central Heating Systems with the Increase of the Energy Efficiency (Article)Autori Ralic Zivko N Radojicic Miroslav Nesic Zoran Milanovic Dragan D Milanovic Dragan Lj Info METALURGIA INTERNATIONAL, (2012), vol. 17 br. 4, str. 201-208Naslov Analysis of Time and Cost Activities in Project Realization of Introduction a New Product in Production (Article)Autori Dragasevic Aleksandar Nesic Zoran Radojicic Miroslav Vesic-Vasovic Jasmina METALURGIA INTERNATIONAL, (2012), vol. 17 br. 10, str. 180-185Naslov Some Considerations About the Impact of Social Networks on Marketing Strategies (Article)Autori Bulut Ivana Nesic Zoran Radojicic Miroslav METALURGIA INTERNATIONAL, (2012), vol. 17 br. 10, str. 160-164

[Indy]

Kako si poceo, Vilijame, i moje ime ce ovde osvanuti. Bar mi posaljite one kobaje, pa neka.

[Prospero]

samo ako su sazrele, da prođu aussie checkpoint.

[Indy]

Nemoj da si neozbiljan. Nisam ja mislio to da jedem, vec da naucno degustiram. I potom objavim o tome par radova u rumunskoj "Metalurgiji", naravno. ("Uticaj sazrevanja sremske kobasice na intenzitet tupljenja ostrice razlicitih tipova celika koriscenih pri seckanju" <--- odlicna tema).

[Prospero]

daj 1 koautorstvo pa nek ide život. stavi samo "kroz vekove" na kraju naslova, da dodamo istorijsku dimenziju.

[Indy]

Negde od Dioklecijana naovamo. Obavezno.

[gospa buba]

dodajte nano kod oshtrice chelika i dopishite me :Dedip. dechaci, ovo bi mogao da bude pochetak jednog lepog prijateljstva :o

Edited November 22, 2012 by thermal bug

[fonTelefon]

Vudu bi skidao sve sa finansiranja sa referencom Acta Nesto Polonica. A ta Dondur nek izvoli da napravi casopis koji ce na SCI listu.

[gospa buba]

Vudu bi skidao sve sa finansiranja sa referencom Acta Nesto Polonica. A ta Dondur nek izvoli da napravi casopis koji ce na SCI listu.

na lica koja imaju po 5 naslova godishnje u acta physica polonica A.posebno su se ostrvila lica koja imaju po 5 naslova godishnje u journal of alloys and compounds. dok prijateljskim vezama ne survaju impakt i jednoj i drugoj novini. ali mogu da se udruze protiv journal of serbian chemical society. tamo se valjda silji zivina samo na sluchajno naishle strance ^_^revija polovnjaka, brate moj. doshao je njihov trenutak da skroje 1 kapu <_<btw. ko je vudu? naporno mislim Edited December 2, 2012 by thermal bug

[Prospero]

U mejlu se pominje kategroizacija istrazivaca koja je ugovorna obaveza mpn po tekucem ugovoru sa institutima. Po tome je rok za dostavljanje referenci 31.1. E sad, "realnost na terenu" je takva da usled finansijskih zastoja ugovor fakticki ne vazi u potpisanoj formi.Juce bio ZIS, bio par dana pre toga Nacsavet za nauku, stvari stoje kako su ih RMitrovic pa i TSabo "prihvatili" pre par meseci - da se kategorizacija i projekata i istrazivaca pomera za kraj 2013 a da se ceo projektni period pomera za godinu dana. To nam je juce ponovo receno tako, a moguce/verovatno da ce biti ad hoc provere jer kazu da ima projekata bez ijednog objavljenog rada u zadnje dve godine. btw, ona dva bosanska casopisa sto su pominjana po medijima u smislu nemanja recenzije i crosscitata ce verovatno skinuti sa bodovanja.Послато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

[Dr Arslanagić]

to sam i ja cuo. meni odgovara da bude krajem godine jer cekam gomila stvari da se objavi (bar 5 clanaka i zbornika sa konferencija)

jer kazu da ima projekata bez ijednog objavljenog rada u zadnje dve godine