Nedeljnik Vreme

[koksy]

Pa naravno da je trećina Crne Gore i Hercegovine, koja je bila u četnicima, mrzela Savu Kovačevića i onda pričala takve stvari o njemu. Tipa, ubio rođenog oca i tome slično. Ne kažem da je tvoja baba bila tamo, nego da se takav glas pronosio i "svi su to znali".

ma lažu dušmani.jedino je tačno da je grahovska familija kovačevića bila preke naravi i da je otac narodnog heroja pavla kovačevića zaista platio glavom od sinovljeve ruke.doduše, stari je ionako bio za krepat' pa koji dan gore-dole...

[Prospero]

fin tekst, mogao bih da se sporim oko nekih sitnica no privuklo mi je pažnju oslanjanje na sindikate u budućnosti. meni se pre čini da će pritisak dolaziti ne od slabo plaćenih radnika nego od nezaposlenih. trendovi populacionog rasta i tehnološkog razvoja koji uklanjaju čoveka iz proizvodnog procesa će dovesti do toga da posla realno nema, i bojim se da će se kumulativni efekat tih trendova povećavati, čak i do mere da će postati upitno da li se položaj čoveka u društvu može vezati za njegov rad (radno mesto - plata - socijalna osiguranja - potrošnja). dalja racionalizacija ekonomije, koja radno mesto posmatra pre svega kao trošak a ne kao kapital bi to sve mogla dovoljno nagalasiti. u takvoj dinamici i ekonomskoj stratifikaciji slabo plaćeni radnici uopšte ne moraju biti loše-stojeća klasa. to će pre biti znatni procenti nezaposlenih, i oni će najverovatnije biti glavni izvor problema za sistem, a nisko plaćeni radnici im u toj borbi uopšte ne moraju biti saveznici jer će se boriti da očuvaju svoje pozicije videći da može da im bude samo gore.i tako do neke revolucije , tehnološke mislim :P , ako budemo srećni - u energetici, koja bi apsorbovala negativni efekat ovih trendova.

[Turnbull]

fin tekst, mogao bih da se sporim oko nekih sitnica no privuklo mi je pažnju oslanjanje na sindikate u budućnosti. meni se pre čini da će pritisak dolaziti ne od slabo plaćenih radnika nego od nezaposlenih. trendovi populacionog rasta i tehnološkog razvoja koji uklanjaju čoveka iz proizvodnog procesa će dovesti do toga da posla realno nema, i bojim se da će se kumulativni efekat tih trendova povećavati, čak i do mere da će postati upitno da li se položaj čoveka u društvu može vezati za njegov rad (radno mesto - plata - socijalna osiguranja - potrošnja). dalja racionalizacija ekonomije, koja radno mesto posmatra pre svega kao trošak a ne kao kapital bi to sve mogla dovoljno nagalasiti. u takvoj dinamici i ekonomskoj stratifikaciji slabo plaćeni radnici uopšte ne moraju biti loše-stojeća klasa. to će pre biti znatni procenti nezaposlenih, i oni će najverovatnije biti glavni izvor problema za sistem, a nisko plaćeni radnici im u toj borbi uopšte ne moraju biti saveznici jer će se boriti da očuvaju svoje pozicije videći da može da im bude samo gore.

Da, da, što Slavuj, danas se ljudi bore za pravo da budu eksploatisani :(

[Budja]

Tekst je ideoloski obojen.Kapitalizam kao krivac i objasnjenje za sve.

[Prospero]

3/4 teksta je posvećeno istorijskom životu u socijalizmu. načelno je tačno da ubacivanje stranih elemenata u sistem dovodi do krize (to je tačno i u obrnutom smeru), tj. tačno je da socijalistička društvena struktura nije umela da se snađe sa pojedinim tržišnim elementima koji su, u određenom trenutku, delimično generisali krizu sistema.postoji gomila tekstova koji objašnjavaju da je sama činjenica da se komunistički sistem morao prilagođavati cenama roba na svetskom tržištu, i u uvozu i u izvozu, generisala deo krize komunizma. to je na repu čuvenih rasprava o teorijama cena u kapitalizmu i komunizmu iz 30ih godina.ja mogu reći da smatram da je bilo bolje da je krizi dopušteno da eskalira ranije, tj da se ne maskira inflatornim kreditiranjem iznutra niti potrošačkim kreditima spolja, što je sve počelo krajem 60ih i početkom 70ih i da je sistem trebalo da propadne ranije, da u vidljivu i opipljivu krizu uđe 15ak godina ranije ali i da iz nje izađe ranije, strukturno prilagođen međunarodnoj podeli rada . no, pošto ja nisam fantasta a istoriju shvatam pre kao zanat nego kao projekciju svojih želja, jasno mi je da od toga nije moglo biti ništa, u tom trenutku.tekst jeste levičarski, i jeste da kuka nad krizom socijalizma ali je fundamentalno tačan - ugrađivanje vansistemskih principa u jedan zatvoreni sistem dovodi isti sistem u krizu. e sada, što je kapitalizam fleksibilniji od komunizma pa može da se adaptira na krizu - to ide kao plusić kapitalizmu. :)drugo, čini mi se da je autorov lament nekako vezan za sadašnjost a ne za prošlost, tj. ne lamentira nad sudbinom samoupravljanja koliko nad shvatanjem da ga ništa osetno bolje nije zamenilo (meni je i ovo za debatu, ali osim ako syme nije autor teksta onda da ne davimo :)).ja sam tekst doživeo u svedenoj formi prema konkretnoj temi. ako je autor želeo da pokaže da je socijalizam nekako "bolji" i žilaviji od kapitalizma naravno da nije uspeo u tome, naprotiv, ali ja ga nisam tako pročitao.

[Turnbull]

Niti sam autor, niti ga poznajem, ali mi rezonovanje izgleda sasvim na mestu. Njegova suštinska preporuka na kraju nije nikakvo obnavljanje samoupravnog socijalizma, nego dugoročna težnja ka formiranju širokog evropskog fronta za transformaciju EU iz tvorevine elita u popularnu tvorevinu. Ovo nije ni naivno, ni neraealno, niti bez presedana.

Levica u regionu bi ovo morala jasno reći, a istovremeno ne zapadati u zamke izolacionizma ili okretanja nekom tobože prijateljski nastrojenom kapitalu koji dolazi van EU. Kao nosilac industrijske proizvodnje, koja nužno iziskuje međunarodnu ekonomsku povezanost i podelu rada, radnički pokret je oduvek bio internacionalistički. Danas to znači prepoznati drugu, većinsku Evropu, sa kojom možemo razgovarati na jednakim osnovama, a koja postaje sve vidljivija kako se kriza zaoštrava. To je Evropa društvenih pokreta, borbenih sindikata i borbenih levih partija. Evropa u koju nas uvode partije na vlasti jeste projekat vladajućih klasa i državnih birokratija u njihovoj službi. Istorija pokazuje da su najuspešnije političke strukture, kako nacionalne tako i internacionalne, nastale kao odjek masovnih pokreta odozdo protiv starih institucija moći. Globalni protesti protiv krize i mera štednje nagoveštavaju upravo takav jedan novi pokret. Ukoliko ne želimo da ostanemo izolovani na periferiji svetskih događanja i zaglavljeni u prevaziđenom istorijskom periodu, vreme je da uhvatimo priključak.

Buđo, stvarno ne razumem tu primedbu da je tekst ideološki. A kako se o ovim stvarima može govoriti ne-ideološki? Kapitalizam po autor nije krivac i objašnjenje za sve, već realan faktor, ponekad koristan, ponead štetan, a najčešće oba (pa formiranje EU je dobra i internacionalistička stvar do koje zapravo dovodi kapitalizam).Karakterisanje Slobe kao menadžerski natrojenog tehnokrate je spot on.

[Turnbull]

Tu na pamet pada anegdota o Milanu Milišiću i Danilu Kišu. Navodno je Kišu smetala Milišićeva navada da prepravlja i mijenja već objavljene pjesme, pa mu je znao zamjeriti da ih takvim prepravkama zapravo – kvari. Milišić mu je, kažu, jedanput odgovorio da prepravke ne uništavaju staru verziju, naročito jer je već objavljena, da se čitalac uvijek može vratiti staroj, a da mu nova, možda, proširi asocijativno polje ili tako nešto. Arhetipskoj priči o Getsbiju Larmanov film ne oduzima ništa, a gledaocu će ponegdje pomoći da proširi asocijativno polje. Pomoći će mu, ako ništa, da se prisjeti nekog svog svjetla, s neke druge strane, za koje zna da može do kraja nestati samo ako zavlada potpuni mrak, kao u bioskopu, ako bi svjetla ostala ugašena i nakon što završi odjavna špica.

Guess who o novom Getsbiju.

[kim_philby]

Guess who o novom Getsbiju.

bazdulj... gospodeSent from Bender's iPad using Tapatalk

[darling]

jedva cekam sutra da sklone iskezenog miskovica iz kioska. od njegovog osmeha gadniji je samo kostunicin.

[Turnbull]

bazdulj... gospodeSent from Bender's iPad using Tapatalk

Trebalo bi da napraviti novu verziju starog vica. Bazdulj polaže ispit iz biologije, ali nije prešao sva pitanja - naučio crva, ali nije naučio slona. I za malera, padne mu se se baš pitanje slonu. I počne on da odgovara i kaže:"Pa slon, vidite, ima surlu, a surla pomalo liči na crva. A kako je Danilo Kiš jednom rekao svom dobrom prijatelju FIlipu Davidu...."

[boshoku]

danilo 'e bio tata za davidaznao ga je, but "prijatelji" je na mestu koliko su delez i gatari bili "prijatelji"

[Turnbull]

Boshoku, to se nije stvarno desilo. To je vic.

[boshoku]

syme, nisi shvatio: filip svako malo svojata kiša, te je panč lajn "vica", vaistinitsvaka tebi čast ako to nisi znao, već intuitivno prozreo (nisam sarkastičan)

[Turnbull]

Ma ja to ubacio prosto kao nešto što bi Bazdulj rekao (a mislim da je i govorio).

[luba]

kad pomenuste deleza i gatarija, naleteh zakasnelo, kao i uvek, na odlican tekst. lrb ne izdaje i dalje.

At the peak of his Maoist fervour, Alain Badiou, Deleuze’s colleague at Vincennes, denounced the authors as ‘hateful adversaries of all revolutionary politics’, and dispatched his followers to break up Deleuze’s lectures. (Deleuze serenely put his hat back on, and walked out.)