Basara kralj.

Nenadjebiva izjava mu je bila kad je trebalo da bude ambasador na Kipru pa ga pitali da li ce smanjiti alkohol zbog posla.

Odgovorio je - alkohol neće trpiti zbog posla.

basara: da li ti bosko znas, zasto ova opzicija nikad nece smeniti vucica?

bosko: oduvek me je zanimalo tvoje misljenje.

basra: pa ubi me, ako djilas zna, koliko kosta tura pica u kafani sa kariranim carsavom.

bosko: interesantno glediste, slazem se da se mora o svemu razmisljati.

i ne, ovo nije zajebancija. razgovor iz jedne emisije.

ponovi radi podkast! 
 

 

 

Autenticna, zanimljiva, neobicna osoba i pojava u nasim medijima, zapravo obelezio dobar deo poslednjih 35 godina, recimo. 

 

Cak i kad se ne slazete s njim, bilo je vise nego vredno.

 

RIP

 

Edited February 4Feb 4 by Sludge Factory

Celo Vreme je otišlo pre ove gamadi. 

Pokoj mu duši, volela sam ga. 

I ja. I nisam mislio da može da ode.

Gadjao je pravu poentu, uvek. Zelela sam da umem da pisem kao on. Logicno, u glavu, nikad dosadno, a ipak raskosno.

Mislim da je dugo imao dijabetes. Možda i nešto kasnije pridruženo, nekad pre petanestak godina brat mi je pričao da se dosta dobro uveo u disciplinu kad je saznao. Baš mi je krivo, on mi je bio referentni autoritet u novinarstvu, podstakao me da pokušam da se bavim time. One njegove reči koje je izvlačio ko zna otkud ❤️

Baš, baš tužno.

 

Počivaj u miru Teofile. Voleli smo te.

bogme kako je pisao, tako je i govorio, ubedljivo i razorno. meni je bio i biće jedna od najdražih javnih ličnosti ukupno jer je pored pameti i prezira za zlo imao gospodsvetenost koja ide uz istinski talentovane ljude. slava mu. 

Odlican novinar...

 

Pocivaj u miru

nisam voleo njegovu kolumnu tj. redovno sam je preskakao iz neobjašnjivih razloga

 

međutim, svaki put kada sam pročitao bilo koji drugi njegov tekst osećao sam se počastvovanim

 

počivaj u miru teofile

Uh! Žao mi je što neće dočekati proleće u Srbiji. Zaslužio je tu radost svojom hrabrošću, a umeo bi i te kako, u svom stilu, da opiše perom i rečima šta smo prošli i gde smo pošli. 

Nikad neću zaboraviti jednu njegovu rečenicu iz teksta u Vremenu, iz 1994: 'U Jugoslaviji nije bilo sramota ne znati gde je Bršadin, imati ženu Muslimanku, ni piti Zlatorog pivo'. Tada mi je to skoro spaslo život, a svakako zdrav razum - znati da to što te okružuje nije nešto što je normalno, imati saveznike ma koliko retke, jako je puno značilo tada, u hladnom mraku provincije.

 

Tu rečenicu sam mu i izrecitovao kad smo se upoznali, u prolazu u NS, pre par godina. Bio sam malo veseo, inače nikad ne bih sa citatima na nepoznatog čoveka, ali mislim da mu je bilo drago da mu neko pominje tekst od pre 30 godina.

 

Obožavao sam tekstove iz XZabave osobito. Putuj Teofilo, žao mi je samo što nisi dočekao kraj ovoga. Svakako užasno prerano. Voleli smo te.