fonTelefon Posted August 16, 2013 Posted August 16, 2013 koja je tacno svrha tvog boravka na forumu?Sirenje naucne istine.
eumeswil Posted August 16, 2013 Posted August 16, 2013 (edited) mislim, medicina je samo uspela da dijabeticarima produzi zivot/poveca kvalitet zivota. nista vise.Povećaš kvalitet života tako što im (oficijelno) preporučiš high carb ishranu i navučeš na insulin? Edited August 16, 2013 by miki.bg
Zverilla Posted August 16, 2013 Posted August 16, 2013 (edited) Povećaš kvalitet života tako što im (oficijelno) preporučiš high carb ishranu i navučeš na insulin?a posto se insulin pravi od genetski modifikovanih organizama, sve je jasno:svi (chem)tragovi vode u vatikan! Edited August 16, 2013 by Zverilla
eumeswil Posted August 16, 2013 Posted August 16, 2013 a posto se insulin pravi od genetski modifikovanih organizama, sve je jasno:svi (chem)tragovi vode u vatikan!Ja sam ozbiljno mislio, a ti se sprdaš bez potrebe.
eumeswil Posted August 16, 2013 Posted August 16, 2013 sad ne znam vise jel se zajebavas ili stvarno ne kapiras moju poentu. jos jednom: mutant je sasvim korektan izraz. mutant ne oznacava po difoltu nesto dobro ili loseZavisi kako se interpretira to dobro i loše. Da li uz ugla opstanka tog organizma ili npr. kao u kontekstu ove rasprave, uticaja koji taj organizam kao hrana ima na čoveka. Npr. otpornost prema insekticidima može da se postigne prisustvom enzima koji ih razgrađuju. Je l’ to dobro ili loše za čoveka? Ako se posmatra iz ugla opstanka jedinke, kako ne označava nešto dobro ili loše kad može da utiče na to? Mutacije mogu, između ostalog, da se klasifikuju i na osnovu fenotipskih efekata - razlikuju se po uočljivosti i posledicama koje imaju na svoje nosioce. U zavisnosti toga kako utiču na preživljavanje i reprodukciju, mogu da budu korisne, štetne ili neutralne ako ih prirodna selekcija “ne razlikuje”. Kod višećelijskih organizama, važno je da li je do promene došlo u somatskim ćelijama, gde imaju uticaja na nosioca ali se ne prenose na sledeću generaciju, ili u gametima gde se prenose. Itd.
Miralem Posted August 16, 2013 Posted August 16, 2013 a to bi bilo lose zbog? namnozice se svakakvi obojeni i onda ce da dodju i otmu ti posao.
Aineko Posted August 16, 2013 Posted August 16, 2013 nije problem ikljucivo gmo, samo sad razgovaramo malo o hrani, plus sto se sa hranom intimnije druzimo nego sa samponom.pa da, bas o hrani pricamo. svaki novi aditiv, svaki novi proces u proizvodnji, potpuno nevezano za GMO - za svaku novotariju koja je usla u masovnu upotrebu a koristis je, ti si pristala da se "experimentise na tebi" (u smislu u kome ti to dozivljavas).a ovo i nije neki argument, ako sve ne moze odmah da se popravi, ne treba nista. zasto da se brani pusenje u restoranu pored toliko automobila...same as above - nista novo sto smo ukljucili u masovnu upotrebu u poslednjih 50 godina nije proslo ispitivanje tokom 5 generacija. zasto je samo GMO toliki bauk?Da, ali koliko je trebalo vremena da prođe dok se to desilo? Koliko je ljudskih vrsta postojalo ranije a preživeo je samo Homo Sapiens? a ovo se desilo zato sto se stabilizivao genom, dok su druge vrste roda homo izumrle zbog nestabilnih stranih sekvenci u genomu? mislim, kakve veze ima zverillino pitanje s tvojim odgovorom?Čak i ako postoji samo 0,1% šanse da korišćenje gmo organizama dovede do oboljenja ljudi ili uništenja ekosistema, da li je to vredno rizika? To je jedini način da povećamo proizvodnju hrane? zasto se sa istim zarom ne boris protiv drugih stvari koje imaju makar i samo 0.1% sanse da dovedu do oboljenja ljudi ili unistenja ekosistema? npr,gajenje zivotinja. pretpostavljam da znas da ta opasna praksa dramaticno povecava rizik od mutacije virusa koja moze da dovede do adaptacije na novog domacina i sanse da nas takvo nesto pokosi ne da su vece od 0.1%, nego se vec i desavalo (spanska groznica - avian influenza virus). sad ces ti reci da mi gajimo zivotinje hiljadama godina. tacno, ali je svet danas jedno globalno selo sa avionskim saobracajem koji omogucava da se epidemije sire munjevitom brzinom po celoj planeti. (sad kad bolje razmislim, ne samo da bi trebali prestati da gajimo zivotinje, nego bi valjda tom logikom trebalo ukinuti i avionski saobracaj). Dakle, s jedne strane imamo praksu za koju znamo da nosi ogromne opasnosti, znamo tacno kako opasni dogadjaji mogu da se odigraju, dok s druge strane imamo proces za koji, koristeci to isto znanje, ne mozemo da zamislimo kako bi mogao da dovede ljudsko zdravlje u opasnost (gen krave u saranu izaziva bolest u petoj generaciji) - medjutim ovo prvo je OK a ovo drugo je problem? definicija iracionalnog straha.Ne naravno, ja se trudim da me što manje stvari nervira. Iracionalan strah bi bio u pitanju da se u ljudskoj istoriji nisu dešavale slične situacije. Sva ona navođenja SF primera su samo ilustracije šta bi moglo da se dogodi ako bi se realizovao onaj 0,1% mogućnosti da nešto krene loše. Po meni to je neprihvatljiv rizik.ti baziras svoj strah od GMO na scenarijima iz SF-a?...Žalim, nemam 50 godina slobodnog vremena koje bih potrošio samo na jednu stvar. Ali mi se stvarno sviđa tvoj radni naziv. Bez zezanja.pa ovako i ja mogu da lupim bilo sta i kazem "zalim, nemam 50 godina da to dokazem ali znam da je tako" :D. npr. "jedenje GMO sarana sprecava pojavu bora" (ustvari, ovo bi i bila odlicna strategija za promenu stava javnosti o GMO - pustiti buvu da sprecava bore. dok god se trude da decu treceg sveta zastite od letalnih bolesti, slaba vajda da ce biti prihvaceni).Kako nije? Bio je jedan fin članak u Galaksiji od pre dvadesetak godina, ne o asteroidu koji je potrebio dinosauruse, već onom pre njega, kada je nestalo valjda 90% kompletnog živog sveta ako se dobro sećam brojke.a je si li procitao nesto skorije o tom izumiranju? jesi cuo za Sibirske trape?Pa je priroda nastavila dalje sa onim što ima. Kao kada posmatraš košnicu ili mravinjak, uništiš 90% toga (ne, nisam to radio niti mi pada na pamet da to radim) i onda gledaš kako se sistem sam od sebe obnavlja (po master planu J) iako ni u jednom individualnom mozgu tog plana nema.jesi cuo za izraz "blind watchmaker"?Ne možeš da porediš jednoćelijske organizme sa šaranom i kravom. Da nije bilo prve bakterije koja je mogla da uzima CO2 i stvara kiseonik i onda druge koja je taj kiseonik koristila kao i potonjih koje su od njih pozajmile tu osobinu, ne bi bilo života u na ovoj planeti u sadašnjem obliku.ne razumem, kako poredim jednocelijske organizme sa saranom i kravom? pa i visecelijski organizmi su ukljuceni u horizontal gene transfer, sta mislis odakole nam toliko stranih sequenci u genomu?Bilo je ovakvih primera i ranije u istoriji čovečanstva. Davanje radioaktivnog stroncijuma u mleku deci u sirotištima da bi proučili efekte. Samo što se to kvalifikuje kao zločin protiv čovečnosti a ne iskorenjivanje gladi i bolesti.sad zaista prekidam raspravu s tobom. ovo je obican arogantni zilotizam, koji mi je odvratan. neznanje je najveca poshast.
Aineko Posted August 16, 2013 Posted August 16, 2013 Zavisi kako se interpretira to dobro i loše. Da li uz ugla opstanka tog organizma ili npr. kao u kontekstu ove rasprave, uticaja koji taj organizam kao hrana ima na čoveka. Npr. otpornost prema insekticidima može da se postigne prisustvom enzima koji ih razgrađuju. Je l’ to dobro ili loše za čoveka? Ako se posmatra iz ugla opstanka jedinke, kako ne označava nešto dobro ili loše kad može da utiče na to? Mutacije mogu, između ostalog, da se klasifikuju i na osnovu fenotipskih efekata - razlikuju se po uočljivosti i posledicama koje imaju na svoje nosioce. U zavisnosti toga kako utiču na preživljavanje i reprodukciju, mogu da budu korisne, štetne ili neutralne ako ih prirodna selekcija “ne razlikuje”. Kod višećelijskih organizama, važno je da li je do promene došlo u somatskim ćelijama, gde imaju uticaja na nosioca ali se ne prenose na sledeću generaciju, ili u gametima gde se prenose. Itd.i? kako sve ovo cini gen krave u saranu strasnim po difoltu?
eumeswil Posted August 17, 2013 Posted August 17, 2013 (edited) Moj odgovor je napisan pod pretpostavkom da se tvoja tvrdnja ne odnosi na konkretan slučaj k-š, već na to da mutacije generalno nisu nužno dobre ili loše. Što nije tačno, jer u odnosu na njihov efekat mogu da budu, tako što prirodna selekcija omogućava uspešnije preživljavanje i reprodukciju genetičkih varijanata sa dobrim/korisnim mutacijama u odnosu na druge koje ih nemaju i eleminiše štetne/loše iz populacija u određenim uslovima sredine u određenom vremenu. Za forme koje preko svojih potomaka više doprinose genskom fondu (skup gena svih jedinki) sledeće generacije se kaže da prirodna selekcija deluje u njihovu korist i zato se njihova učestalost u populacijama povećava. Štetne se ipak održavaju u malim učestalostima zbog ravnoteže između procesa mutacije koji ih proizvodi i selekcije koja ih odstranjuje. E sad, mutacije naravno nisu jedini evolucioni mehanizam, ali su zajedno sa rekombinacijama izvor varijabilnosti za PS. Edited August 17, 2013 by miki.bg
Aineko Posted August 17, 2013 Posted August 17, 2013 Moj odgovor je napisan pod pretpostavkom da se tvoja tvrdnja ne odnosi na konkretan slučaj k-šlosa ti je pretpostavka. odnosi se na bigvladino "znate li vi sta je saran sa genom krave?! to je bre mutant!" (yeah. so? sto je to po difoltu strasno ili lose?)već na to da mutacije generalno nisu nužno dobre ili loše. Što nije tačnopromena u genomu sama po sebi ni je ni dobra ni losa, to je valjda jasno (jednostavno priroda ne operise takvim konceptima)? ovo sto ti pricas je stavljanje mutacija u nekakav kontekst. moze mutacija da bude i povoljna za prezivljavanje pa da nestane driftom. reci "to je bre mutant!" bez konteksta ne znaci nista (sem sto pokazuje odredjeni stepen paranoje).
bigvlada Posted August 19, 2013 Posted August 19, 2013 Izvinjavam se [to tek sada odgovaram, nisam bio ovde za vikend. Elem, gde smo stali. a to bi bilo lose zbog?Ne bi bilo loše samo po sebi ali me brine količina vremena potrošenog na testiranje toga.bas to htedoh da pitam, kao i zasto bi u Evropi testirali pirinac sa vakcinom protiv malarije, kolere i pegavog tifusa.mogu da svarim iracionalni strah od GMO hrane, ljudi su mislili i da je svez vazduh opasan pa je covecanstvo nekako opstalo. ali ovo nazivanje napora da se iskoreni rotavirus - zlocinom protiv covecnosti, to je luditsko poseravanje po svim lekarima i naucnicima svuda na svetu. uzasno me plasi to sto se ovakve ideje sire po narodu.Vaso, rešenje za većinu bolesti te (i bilo koje druge populacije) je ulaganje u vodovod, kanalizaciju, osnovnu zdravstvenu zaštitu, ličnu higijenu i edukaciju o prednostima i neophodnosti iste. Rešenje koje obuhvata podelu magičnog zrnevlja koje će izlečiti i nahraniti decu od strane velikog belog bwane mi deluje degutantno. A nije prvi put da se krajnje problematične stvari testiraju na deci koju niko ne brani. Ako ti je to ludizam, šta da ti radim. Tvoje mišljenje. Samo mi nemoj učitavati lekare i naučnike, ne finansiraju oni razvoj, testiranje i distribuciju gmo hrane. Niti se svi bave gmo hranom. pa da, bas o hrani pricamo. svaki novi aditiv, svaki novi proces u proizvodnji, potpuno nevezano za GMO - za svaku novotariju koja je usla u masovnu upotrebu a koristis je, ti si pristala da se "experimentise na tebi" (u smislu u kome ti to dozivljavas).To je u redu, imaš lepo deklaraciju i glasaš svojim novčanikom.same as above - nista novo sto smo ukljucili u masovnu upotrebu u poslednjih 50 godina nije proslo ispitivanje tokom 5 generacija. zasto je samo GMO toliki bauk? Objasniću bolje kada budem komentarisao onaj indijev članak o travi.a ovo se desilo zato sto se stabilizivao genom, dok su druge vrste roda homo izumrle zbog nestabilnih stranih sekvenci u genomu? mislim, kakve veze ima zverillino pitanje s tvojim odgovorom? Mi ne znamo zašto su izumrle druge humanoidne vrste. Nismo sigurni ni kada su Neandertalci u pitanju, a oni su izumrli skoro. Možda je Zverila u pravu, i to može da bude gore nego jedenje gmo hrane. Ali ostaje to možda. Možda smo samo imali užasno mnogo sreće da preživimo do danas. Dok je svaki članak koji sam čitao a koji podržava gmo namirnice kategoričan u tvrdnji da je sve u redu. zasto se sa istim zarom ne boris protiv drugih stvari koje imaju makar i samo 0.1% sanse da dovedu do oboljenja ljudi ili unistenja ekosistema? npr,gajenje zivotinja. pretpostavljam da znas da ta opasna praksa dramaticno povecava rizik od mutacije virusa koja moze da dovede do adaptacije na novog domacina i sanse da nas takvo nesto pokosi ne da su vece od 0.1%, nego se vec i desavalo (spanska groznica - avian influenza virus). sad ces ti reci da mi gajimo zivotinje hiljadama godina. tacno, ali je svet danas jedno globalno selo sa avionskim saobracajem koji omogucava da se epidemije sire munjevitom brzinom po celoj planeti. (sad kad bolje razmislim, ne samo da bi trebali prestati da gajimo zivotinje, nego bi valjda tom logikom trebalo ukinuti i avionski saobracaj). Dakle, s jedne strane imamo praksu za koju znamo da nosi ogromne opasnosti, znamo tacno kako opasni dogadjaji mogu da se odigraju, dok s druge strane imamo proces za koji, koristeci to isto znanje, ne mozemo da zamislimo kako bi mogao da dovede ljudsko zdravlje u opasnost (gen krave u saranu izaziva bolest u petoj generaciji) - medjutim ovo prvo je OK a ovo drugo je problem? definicija iracionalnog straha. Da, gajenje životinja (a pogotovo masovno gajenje kakvo je danas) ima veće šanse da nam prenese neku boleštinu nego bilo koji raniji period u našoj istoriji (lude krave, ludi pilići, itd…). Mi smo kao društvo koje voli da jede meso (u većini) prihvatili taj rizik. Oni kojima je i taj rizik preveli ne jedu meso. Dešavaju se povremene epidemije, potrebi se kompletna populacija i nastavljamo dalje. Ali sa gmo hranom (zadržimo se ovde samo na životinjama) imaš još jedan dodatni faktor, pri čemu ne znaš da li on povećava rizik ili ne. Ne možeš da odrediš koliko je risk to reward ratio. Vredi li, lupam, 30 kila žive vage po svinjčetu više od nemogućnosti da proceniš koliko je opasno gajiti takve svinje?Često koristiš termin iracionalnog straha, međutim, kroz istoriju je društvo išlo iz jedne gluposti u drugu glede hrane i ekosistema. Verujem da je u 18 I 19 veku mnogima izgledalo kao sjajna ideja da se u Australiji gaje zečevi, jer se brzo množe I moći će da populaciji obezbedi meso u momentima kada drugog izvora mesa nema u tim količinama. Danas imaju ograde. Meni današnje društvo ne deluje ništa pametnije od tadašnjeg australijskog.ti baziras svoj strah od GMO na scenarijima iz SF-a?...Ja se gmo-a ne bojim. Ne bojim se ni mišomora (koji takođe ne jedem). Nervira me činjenica da ću hranu koja nije gmo morati skuplje da plaćam, jer će dolaziti iz plastenika i slčnih zatvorenih uzgajališta usled toga što nisu mogli da kontrolišu rasprostiranje gmo useva. Naučna fantastika je fin podsetnik šta sve može da pođe loše i na koje načine.pa ovako i ja mogu da lupim bilo sta i kazem "zalim, nemam 50 godina da to dokazem ali znam da je tako" . npr. "jedenje GMO sarana sprecava pojavu bora" (ustvari, ovo bi i bila odlicna strategija za promenu stava javnosti o GMO - pustiti buvu da sprecava bore. dok god se trude da decu treceg sveta zastite od letalnih bolesti, slaba vajda da ce biti prihvaceni). Naprotiv, imam jedan primer za svoju tvrdnju. Biosfera 2 je bio pokušaj da se stvori mini ekosistem, gde bi bilo zastupljeno više habitata. Da se praktično vidi mogu li se u budućnosti praviti mali, zatvoreni, stabilni, samodovoljni ekosistemi kao deo neke buduće kolonije na Mesecu ili Marsu ili na generacijskom brodovima na putovanjima do najbližih zvezda. Doneli su kubike i kubike zemlje iz Amazona (sa svim crvićima, bubama i ostalom florom i faunom koja u to zemljištu obitava), biljkama, nešto sitnih životinja, ptica i insekata. I pored sve volje i truda, angažovanja stručnjaka za pojedine oblasti, eksperiment nije uspeo. U praksi delovi ekosistema nisu mogli da funkcionišu u koheziji, ekosistem nije bio samoodrživ, tj. ekosistem je bio nešto više od skupa svojih članova. Istraživači nisu uzeli u obzir sve parametre, ili ih nisu znali, niti su poznavali sve međuzavisnosti koje čine jedan uspešan ekosistem.I van biosfere dva, koliko je bilo slučajeva kada je ravnoteža u nekom ekosistemu narušena, koliko je lako sve pokvariti a onda teško tu ravnotežu popraviti?Nakon takvog istorijata delovanja moje vrste, ja treba da verujem da je 20 godina istraživanja dovoljno da se gmo hrana iznese na tržište i da je sve u redu i da se ništa loše ne može dogoditi? Izvini, to ne mogu da uradim.a je si li procitao nesto skorije o tom izumiranju? jesi cuo za Sibirske trape? Nisam, molim za objašnjenje.jesi cuo za izraz "blind watchmaker"? Ne znam ni šta je to. Neću da guglam, ako nešto ne znam u raspravi, jako se trudim da se ne oslanjam na internet jer iako jako korisna poštapalica, nije uvek pri ruci.ne razumem, kako poredim jednocelijske organizme sa saranom i kravom? pa i visecelijski organizmi su ukljuceni u horizontal gene transfer, sta mislis odakole nam toliko stranih sequenci u genomu? Ovo iskreno nisam znao, mislio sam da je moguć samo transfer kod jednoćelijskih organizama.sad zaista prekidam raspravu s tobom. ovo je obican arogantni zilotizam, koji mi je odvratan. neznanje je najveca poshast.Zašto misliš da sam arogantan? Moram li da budem genetičar da bih raspravljao o tome? Oni imaju svoje stručne konferencije na kojima suprotstavljaju mišljenja. Da li stvarno misliš da je zilot svako ko se ne slaže sa upotrebom gmo hrane? Kako misliš da tvoj stav pospešuje pridobijanje “hearts and minds” generalne populacije za gmo hranu? Zar elitizam nije vid arogancije? I zašto smo počeli da diskutujemo jedno o drugom a ne o našim stavovima?Malo sam doterao članak, da bude čitljiviji.Dakle, teza je da će gmo trava moći lakše da raste na lošem zemljištu, troši manje resursa i da će njenom konzumacijom krave u vazduh ispuštati manje metana.Hajdemo prvo od krava. Sjedinjene Američke Države ne žele da potpisuju bilo kakav protokol ili ugovor koji bi na bilo koji način ograničavao njihovu industriju. Kina gradi maltene jednu elektranu na ugalj mesečno. Kolike uštede u emisiji gasova staklene bašte Novi Zeland misli da ostvari primenom gmo trave u ishrani stoke? Šta ćemo sa stokom u drugim zemljama? Preživarima koji žive u divljini ili po nacionalnim parkovima? Taj argument mi je malo tanak.Trava na lošem zemljištu. Ima trava koje bez ičije pomoći uspešno rastu na dinama. Amerikanci imaju problem sa nekontrolisanim širenjem svoje verzije (ta trava se može videti npr. u prvom delu ajkule, iza plaža, ne znam koji je latinski naziv). Izraelci sistemom navodnjavanja kap po kap eksperimentišu sa gajenjem paradajza i urmi na pesku a odavno su našli i divlju pšenicu koja uspeva na tom području.Ne vidim potrebu za dizajniranjem nove vrste trave kada u prirodi već postoje ekvivalenti. Kako će se ta trava ponašati u prirodi? Hoé li moí da se kontroli[e njeno rasprostiranje? Kakav će uticaj imati na ostale trave I drugo poljsko cveće? Ne bih da ikada u budućnosti budem u situaciji da ne mogu da jedem livadski med jer je napolju smo jedna vrsta trave.
JozoMujica Posted August 23, 2013 Posted August 23, 2013 Is Monsanto Ready to Enter The Medical Marijuana War?... As legally allowed medical marijuana becomes more widespread, it is no surprise that many are realizing there is legal money to be made off of this traditionally illegal cash crop. Even Illinois has adapted medical marijuana laws, and soon it will be legal to buy weed in Chicago as long as you have a prescription. With so many dollar signs hanging in the air, ready to be snatched, it is no surprise to see agriculture giant Monsanto getting poised to jump into selling genetically modified marijuana as well ...
Lord Protector Posted August 23, 2013 Posted August 23, 2013 (edited) i? kako sve ovo cini gen krave u saranu strasnim po difoltu?Ta riba ne može da se jede u vreme posta. :DSilom prilika ili nizom raznoraznih okolnosti uvek u životu može da nastane neki momenat kada neka stvar prestane da bude ''strašna''. Vrlo često intuicija čoveka prevari i pokaže se da je taj strah bio iracionalan u svojoj osnovi. Ali postoje momenti kada čovek kao posledicu nepromišljanja načini kardinalnu grešku i kada ta greška ne može da se ispravi. Bude kasno.Priroda i evolucija ne opraštaju. Genetika ne oprašta. Nema milosti. Ili jesi ili nisi. Čovek je eonima naučio tu lekciju evolucije i preživljavanja i normalno je da je sumnjičav kada neko prčka u komandnom centru nuklearke prostom trial-error metodom pritiskanja dugmića. Tako je nastao Černobil. Nuklearni fizičari bar znaju mehanizam fisije, imaju solidan matematički model, imaju tehnologiju, ceo tehnološki proces je visoko predvidljiv, pa se opet dešavaju greške. Genetičari su još na nivou taksonomije iz doba Mendeljejeva, uspeli su da očitaju kod ali algoritam im još uvek nije ni na dohvat ruke, reverzni inženjering je u fazi povoja. Tek je posle Mendeljejeva atomska fizika dala matematički model onoga što se dešava u atomu i taj proces je trajao čitav vek.Sigurnost kojom se tvrdi ''pa šta ako zamenim gene jedne vrste sa genima druge vrste'' me podseća na ad-hoc zamenu jedne promenljive u algoritmu sa drugom promenljivom. Svako ko se bavi programiranjem zna da algoritam neće da radi ako dođe do greške u deklaraciji makar jedne promenljive. Kompajler će da prijavljuje grešku, sve dok se ona ne ispravi. A programer za razliku od genetičara zna ceo algoritam i opet mu se potkradaju greške. I za razliku od njega on može da ispravi grešku. Edited August 23, 2013 by slow
Zverilla Posted August 23, 2013 Posted August 23, 2013 Vaso, rešenje za većinu bolesti te (i bilo koje druge populacije) je ulaganje u vodovod, kanalizaciju, osnovnu zdravstvenu zaštitu, ličnu higijenu i edukaciju o prednostima i neophodnosti iste. Rešenje koje obuhvata podelu magičnog zrnevlja koje će izlečiti i nahraniti decu od strane velikog belog bwane mi deluje degutantno. A nije prvi put da se krajnje problematične stvari testiraju na deci koju niko ne brani. Ako ti je to ludizam, šta da ti radim. Tvoje mišljenje. Samo mi nemoj učitavati lekare i naučnike, ne finansiraju oni razvoj, testiranje i distribuciju gmo hrane. Niti se svi bave gmo hranom. a dok se ne uvedu sanitarni uslovi i kvalitetna ishrana poput one u evropi (sto ce biti za jedno milenijum-dva), nek umiru od trivijalnih bolesti i beriberi.ja ko sto Bob zapoveda.humano, nema sta.Možda je Zverila u pravu, i to može da bude gore nego jedenje gmo hrane. ja sam samo pitao za neku indiciju da se geni biljaka i zivotinja koje pojedemo ugradjuju u nas genom(za razliku od onih virusnih koji su se masovno ugradili)nazalost, i dalje sam uskracen za tu informaciju :(Da, gajenje životinja (a pogotovo masovno gajenje kakvo je danas) ima veće šanse da nam prenese neku boleštinu nego bilo koji raniji period u našoj istoriji (lude krave, ludi pilići, itd…). Mi smo kao društvo koje voli da jede meso (u većini) prihvatili taj rizik. Oni kojima je i taj rizik preveli ne jedu meso. Dešavaju se povremene epidemije, potrebi se kompletna populacija i nastavljamo dalje. Ali sa gmo hranom (zadržimo se ovde samo na životinjama) imaš još jedan dodatni faktor, pri čemu ne znaš da li on povećava rizik ili ne. Ne možeš da odrediš koliko je risk to reward ratio. Vredi li, lupam, 30 kila žive vage po svinjčetu više od nemogućnosti da proceniš koliko je opasno gajiti takve svinje? aha. kako ce jednog vegetarijanca da spase to sto ne jede meso, ako neki opaki svinjski ili pticiji virus mutira na farmi (zahvaljujuci upravo toj masovnoj proizvodnji), postane zarazan za ljude i krene da se siri vazduhom, poput klasicnog gripa? inace, mene ludo zabavlja da protivnici gmo na ovoj temi koriste neke nakaradne analogije s kompjuterima, reference na clanke iz eminentnog naucnog clanka galaksije od pre 30 godina, a veze nemaju o tome sta se zbiva u modernoj nauci.evo vam malo aktuelne naucne municije, bar da znate koje su prave opasnosti od GMOa(inace, jedan od razloga zasto sam ja protiv modifikacija koje omogucavaju intenzivniju upotrebu herbicida)
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now