DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[Fakundo Sava]

 

8 minutes ago, jms_uk said:

Mali offtopic:

 

sta je senovita voda?

Možda voda kojom se kupaju mrtvaci,ona stoji u lavoru ispod kovcega,neka đavolja posla.

Ta voda je na velikoj ceni u naprimer vlaškim /ruralnim krajevima. Bacanje kletvi,zlih čini, pogodna za svakakve mađije.

[б1lme3]

ja nikad necu zaboraviti kad mi je umrla prababa. poslednje godine zivota je provela u domu, ali je sahrana bila u selu kod nas. sanduk sa njenim telom je bio izlozen na terasi tetkine kuce, koja se nalazi odmah pored moje kuce

i dan danas je misterija kako sam ja tad kao cetvorogodisnjak stigao sam do sanduka. uglavnom sam video babu i godinama sanjao i onako decije me proganjalo to

 

druga neprijatna situacija je bila kad je poginuo prvi komsija u cacku. jedna od prvih zrtvi nato bombardovanja. momak od 22-23 godine. tenkista. oni koji su bili na istom delu kosova su pricali da su momci u tenku razneseni i izgoreli, da su im posmrtni ostaci dopremljeni u kesama

mi komsije/drugari smo proveli tu noc pored sanduka, njegov otac je insistirao da otvori sanduk. najstariji medju nama (ja sam imao nepunih 18 godina) su ga molili i jedva fizicki sprecili da to ne uradi. ni dan danas nisam siguran da su (smo) ispravno postupili

 

kod nas u hrvatskoj na selu se hrana posluzivala kuci, iznenadjujuce i sokantno mi je bilo otkrice da se u selima oko cacka hrana iznosi na groblje i jede sa groba. i to ne ono da se uzme parce necega, nego bas jede, pa cak postoje i "ekipe" koje obilaze sahrane da bi dobro klopale

kasnije sam se navikao na to, pa sam i sam jeo

 

nezgodono je kad neko tragicno nastrada, pogotovo neko mlad, kao ovaj komsija gore, na njegovoj sahrani iako je bila posluzena hrana, prilicno sam siguran da niko nije jeo

 

 

inace na tu sahranu je dosao velja ilic, u to vreme prilicno popularan u cacku i okolini, a tad se vec bio sklonio (kasnije ide ona cuvena prica kad se pojavio zarastao u bradu, sa pricom kako se mesecima krio po dragacevskoj strani jelice, bezeci od "dugih cevi"), pominjem to jer mi je dugo odzvanjalo njegovo "srdacno": dobar dan

dan nikako nije bio dobar, kapiram da nije to namerno uradio, ali lepo ilustruje njegov nivo

[Hamlet Strašni]

Naricanje ožalošćenih je, rekao bih, dobar način za izbacivanje stresa. A profi narikače nikada nisam kapirao, osim ako nije neko starinski statusno simbolisanje

[namenski]

1 minute ago, Hamlet Strašni said:

Naricanje ožalošćenih je, rekao bih, dobar način za izbacivanje stresa. A profi narikače nikada nisam kapirao, osim ako nije neko starinski statusno simbolisanje

Ima tu svega, verovatno i uticaja iz daleke starine.

A sto se stresa tice, mislim da je gomila obaveza kao sto su spremanje hrane, briga oko sahrane, itd, itd, upravo mehanizmi da se konkternom aktivnoscu u pozadinu gurne sam dogadjaj.

Svako koje iskusio smrt bliske osobe, zna da ono glavno i najstrasnije, mislim na emocije, dolazi kasnije, a da je sama sahrana i poslovi oko nje skup aktivnosti koje coveka okupiraju do te mere da cesto i ne stigne da se osvesti.

[Meazza]

4 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Naricanje ožalošćenih je, rekao bih, dobar način za izbacivanje stresa.

 

Cesto to bude vrlo izvestaceno, da se ispostuje forma. Grozno nesto: formaliziranje nacina zaljenja.

 

BTW, kad smo kod obicaja, da li je zaista postojao taj cuveni lapot?

[ultra plasticni]

Seoske narikace obicno kukaju o svojim problemima, a po samoj intonaciji se ne provaljuje o kome zale

[Hamlet Strašni]

Ja sam negde čitao da lapot nikada nije dokazan, odnosno da se o njemu samo pričalo a da se nije događao, bar ne u bližoj prošlosti. 

 

A nedavno sam čitao i nečiju priču o lapotu, kako sin vodi oca na lapot, a sa sobom vodi svog sina da nauči. I posle se običaj prekine. Da me ubiješ ne mogu da se setim čija je priča. 

[namenski]

70-ih i 80-ih su u krajevima sa velikim brojem gastarbejtera, Petrovac n/M i sira okolina, zabelezeni slucajevi cuvanja pokojnika u zamrzivacu da bi familija stigla da se okupi i organizuje sahranu kako dolikuje.

Jebiga, budi pametan  

[namenski]

1 minute ago, Hamlet Strašni said:

Ja sam negde čitao da lapot nikada nije dokazan, odnosno da se o njemu samo pričalo a da se nije događao, bar ne u bližoj prošlosti. 

 

A nedavno sam čitao i nečiju priču o lapotu, kako sin vodi oca na lapot, a sa sobom vodi svog sina da nauči. I posle se običaj prekine. Da me ubiješ ne mogu da se setim čija je priča. 

Za kod nas ne znam, ali je poprilicno kultura dokazan i opisan.

[Meazza]

1 minute ago, namenski said:

Za kod nas ne znam, ali je poprilicno kultura dokazan i opisan.

 

? Nejasna mi je recenica.

[namenski]

Just now, Meazza said:

 

? Nejasna mi je recenica.

Sorry, trebalo je:

Just now, Meazza said:

2 minutes ago, namenski said:

Za kod nas ne znam, ali je U poprilicno kultura dokazan i opisan.

 

 

[Meazza]

U tom slucaju, toliko o obicajima kao necem inherentno dobrom, pametnom i filozofski utemeljenom.

[namenski]

Mozda ima smisla cini mi se Malroova i ne samo njegova tvrdnja da se znacajan, ako ne i bitan deo neke kulture pa i civilizacije odredjuje upravo njenim odnosom prema smrti.

[б1lme3]

14 minutes ago, namenski said:

Ima tu svega, verovatno i uticaja iz daleke starine.

A sto se stresa tice, mislim da je gomila obaveza kao sto su spremanje hrane, briga oko sahrane, itd, itd, upravo mehanizmi da se konkternom aktivnoscu u pozadinu gurne sam dogadjaj.

Svako koje iskusio smrt bliske osobe, zna da ono glavno i najstrasnije, mislim na emocije, dolazi kasnije, a da je sama sahrana i poslovi oko nje skup aktivnosti koje coveka okupiraju do te mere da cesto i ne stigne da se osvesti.

ovo definitivno stoji

a tih prvih dana, to oko sahrane i sve ostalo, prosto ide po inerciji, tek kasnije udari...

 

sto je mozda i "bolje", jer da je drugacije tek bi onda sahrane bile stresne, pricam pre svega o onim iznenadnim kad "ode neko kome vreme nije"

 

 

a skoro sam prisustvovao sahrani sa "naricanjem". nije bas ono 100%, vise je "kukanje". sestra je zapomagala za bratom, koji je umro relativno mlad i prilicno brzo po otkrivanju bolesti

gadno da se cuje svakako, ali ako toj osoboi donosi olaksanje, onda je ovo prvo sporedno

 

 

ono sto je meni kao klincu ostalo u ruznom secanju je kad (obicno) babe krenu kukati za nekim i tu onda ozaloscena nabraja svoje muke:  sta cu jadna sad, kako cu ja jadna dalje, itd... a ove druge joj pruzaju horsku podrsku. nekako deluje da je usiljeno, bez emocija, a ako emocija i ima nisu usmerene ka pokojniku, nego onom ko je ostao

Edited May 13, 2018 by pbg12345

[namenski]

1 minute ago, Meazza said:

U tom slucaju, toliko o obicajima kao necem inherentno dobrom, pametnom i filozofski utemeljenom.

To je premoderan i nedopustivo uproscen pristup, obaska sto je ekstremno nekorektan: zajednice koje zive u ekstremnim uslovima, izlozene periodicoj gladi i okrenute pukom prezivljavanju kao bitnom uslovu opstanka, itekako moraju da ekonomisu resursima.

Jednostavno nije fer meriti ih danasnjim merilima, a narocito potezati humanost.