DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[Bujodrag]

12 minutes ago, Filozof manijak said:

Ne znam, Bujo...meni su to bizarni običaji. POsebno kad teraju decu da vide mrtvaka, ili još gore, da ga celivaju.
Sahrana (kao sam ukop) je jedno, ali te daće i izlaganje pokojnika su mi...  

 

I meni su bizarni ali...hiljadu cvetova i tako to....i ancient aliens

 

7 minutes ago, zmanic said:

Na ovim prostorima nikada nije bio neki problem videti mrtvaka u blizini. Isuviše prilika ima svaka generacija.

Problem je sa strahom od smrti koji je ukorenjen duboko u ljudskoj podsvesti i sa tim se mora živeti, ne treba ga zloupotrebljavati. 

 

 

+1

[aram]

13 minutes ago, levi said:

ima raznih običaja samo je problem što za većinu od njih u drugim zemljama dolazi policija, a za neke i hitna pomoć sa psihijatrije

za koje, npr.?

[levi]

npr izlaganje pokojnika u ulazu stambene zgrade

 

pečenje životinja na ražnju

Bosanci okretali 12 jagnjadi na ražnju u parku u Berlinu, došla policija i vatrogasci! (FOTO)

 

itd

 

[aram]

2 hours ago, levi said:

npr izlaganje pokojnika u ulazu stambene zgrade

 

pečenje životinja na ražnju

Bosanci okretali 12 jagnjadi na ražnju u parku u Berlinu, došla policija i vatrogasci! (FOTO)

 

itd

 

lupaš az južual

 

izlaganje pokojnika se radi i u italiji, kao i bilo gde gde žive italijani, npr. u americi, a i medju katolicima u nemačkoj. ne u ulazu zgrade, ali ni ovde se ne radi o ulazu.

 

ovih dana dosta izbeglica je peklo jagnjad po parkovima u nemačkoj, policija i vatrogasci dolaze samo ako se ne pridržavaju propisa. postoje načini da se to uradi a da se ne uništava zelena površina i ne dovodi niko u opasnost, i onda te niko ne dira...

Edited May 13, 2018 by aram

[pt 2.0]

9 hours ago, Shan Jan said:

Treba da vidis zdranje na saranama u Africi. Mi smo male mace. Zaklani bik, zurka do zore...

Ili u SAD/UK, sudeći po filmovima.

Kovčeg je uvek otvoren i izložen u crkvi, a postoji i deo gde se dolazi u kuću i služi piće i hrana.

 

Danas je zabranjeno i ostariti, a kamoli umreti. Otuđeni od smrti, otuđeni smo i od punog i pravog života. Prvo je od šire zajednice i familije ostala samo porodica, onda je i porodica dobrano sjebana. Ostala je individua - koja misli da pre nje, mimo nje i posle nje ničega nema - da baulja po životu (na ovaj ili onaj način ugl. virtuelnom), sa puno pomagala za zabavu i zamajavanje. I onda ti fino ušuškani u matriks nabasaju na smrt sa - u jebote, smrt - kao da je to neki otpadak na putu kojeg se treba rešiti. Prilično sam sigurna da su svi običaji imali opravdanje (i socijalno i emotivno i filozofako čak) kada su nastajali, kao i da je dobar deo njih nastao u vreme kada se na smrt člana zajednice ili porodice gledalo drugačije nego danas na smrt pojedinca. Gledalo se na to kao na deo večnog kruga života.

A danas smo svi uglavnom samo pojedinci, jebo nas XXI vek i ko ga izmisli.

Edited May 13, 2018 by pt 2.0

[Meazza]

29 minutes ago, pt 2.0 said:

Prilično sam sigurna da su svi običaji imali opravdanje (i socijalno i emotivno i filozofako čak) kada su nastajali, kao i da je dobar deo njih nastao u vreme kada se na smrt člana zajednice ili porodice gledalo drugačije nego danas na smrt pojedinca. Gledalo se na to kao na deo večnog kruga života.

 

Tako izgleda na prvi pogled ali obicaji se drasticno razlikuju od kulture do kulture, a ljudske potrebe su univerzalne. Ako pogledamo obicaje Maja, Asteka ili cak danasnjih Indijaca susrescemo se sa kulturnim sokom. Jednostavno postoji raskorak izmedju dve generacije, mi smo vise deca masovne zapadne kulture i pogleda na svet nego ovdasnjeg nasledja. To smo sto smo, nema bezanja od toga. Ja prezirem nase obicaje sa zdranjem, kukanjem i zavijanjem na grobu (imao sam prilike to da cujem), pravljenjem pira od sahrane. Sve mi je to veoma grozno i neprimereno, dok starijoj generaciji nije.

[levi]

1 hour ago, aram said:

lupaš az južual

 

izlaganje pokojnika se radi i u italiji, kao i bilo gde gde žive italijani, npr. u americi, a i medju katolicima u nemačkoj. ne u ulazu zgrade, ali ni ovde se ne radi o ulazu.

 

ovih dana dosta izbeglica je peklo jagnjad po parkovima u nemačkoj, policija i vatrogasci dolaze samo ako se ne pridržavaju propisa. postoje načini da se to uradi a da se ne uništava zelena površina i ne dovodi niko u opasnost, i onda te niko ne dira...

 

dobro™. tako je svuda u svetu

 

zato si i otišao 1000km odavde,  jer sve to isto

[aram]

Ne. Ali zato makar znam kako je i ne lupetam.

[levi]

dobro, znalče 

 

uživaj u običajima od kojih si pobegao

[Meazza]

5 minutes ago, levi said:

uživaj u običajima od kojih si pobegao

 

Gde kaze da je pobegao od obicaja? 

[mei]

danas sam videla slike jednog pokojnika u kovčegu na instagramu i facebook news feed-u. jednom mom ex-profu iz US je umro deda. postavio je slike svoje porodice pored otvorenog kovčega i preminulog, par različitih fotki. na nekim je preminuli u glavnom planu. poslednji ispraćaj dedi i slike za uspomenu, možda ima smisla. bilo mi je malo neugodno jer nisam očekivala sliku nepoznatog preminulog kad sam otvorila facebook, ali sad sam se malo zamislila, i mislim da mi više ne smeta. prirodno je umreti, a i videti preminulog.

Edited May 13, 2018 by mei
zarez

[Shan Jan]

1 hour ago, pt 2.0 said:

Ili u SAD/UK, sudeći po filmovima.

Kovčeg je uvek otvoren i izložen u crkvi, a postoji i deo gde se dolazi u kuću i služi piće i hrana.

 

Danas je zabranjeno i ostariti, a kamoli umreti. Otuđeni od smrti, otuđeni smo i od punog i pravog života. Prvo je od šire zajednice i familije ostala samo porodica, onda je i porodica dobrano sjebana. Ostala je individua - koja misli da pre nje, mimo nje i posle nje ničega nema - da baulja po životu (na ovaj ili onaj način ugl. virtuelnom), sa puno pomagala za zabavu i zamajavanje. I onda ti fino ušuškani u matriks nabasaju na smrt sa - u jebote, smrt - kao da je to neki otpadak na putu kojeg se treba rešiti. Prilično sam sigurna da su svi običaji imali opravdanje (i socijalno i emotivno i filozofako čak) kada su nastajali, kao i da je dobar deo njih nastao u vreme kada se na smrt člana zajednice ili porodice gledalo drugačije nego danas na smrt pojedinca. Gledalo se na to kao na deo večnog kruga života.

A danas smo svi uglavnom samo pojedinci, jebo nas XXI vek i ko ga izmisli.

 

Mozda su ti obicaji nekad bili primereni ali cini mi se da se sve to izvitoperilo. Nije poenta odlaska na pogreb da se dobro nakrkas ili ne daj boze napijes a imas takvih ohoho, posebno po selima, koja su jelte, bliza tradicionalnom divnom zivotu.

Nemam utisak da se neko plasi smrti, mada jeste cela situacija nadrealna, vec da vise ljudi zele da ispostuju tog mrtvaca a ne da od svega prave predstavu za narod. Tako bar ja na to gledam...

[Sara]

meni te sahrane po selima, draze nego ove u gradu

izgledaju mi nekako ljudskije, nije samo iskupaj rupu i zatrpaj pokojnika

skoro mi je umro stric, sanduk je bio zatvoren, ali je bio sve vreme u kuci, ispod senovita voda, umro je u cetvrtak, sahrana je bila u subotu, sve vreme je neko od porodice i prijatelja sedeo u toj sobi, a od poslova koje je trebalo zavrsti bar 70% su uradile komsije i to je tamo normalno

Edited May 13, 2018 by Sara

[jms_uk]

Mali offtopic:

 

sta je senovita voda?

[namenski]

1 hour ago, pt 2.0 said:

Ili u SAD/UK, sudeći po filmovima.

Kovčeg je uvek otvoren i izložen u crkvi, a postoji i deo gde se dolazi u kuću i služi piće i hrana.

 

Danas je zabranjeno i ostariti, a kamoli umreti. Otuđeni od smrti, otuđeni smo i od punog i pravog života. Prvo je od šire zajednice i familije ostala samo porodica, onda je i porodica dobrano sjebana. Ostala je individua - koja misli da pre nje, mimo nje i posle nje ničega nema - da baulja po životu (na ovaj ili onaj način ugl. virtuelnom), sa puno pomagala za zabavu i zamajavanje. I onda ti fino ušuškani u matriks nabasaju na smrt sa - u jebote, smrt - kao da je to neki otpadak na putu kojeg se treba rešiti. Prilično sam sigurna da su svi običaji imali opravdanje (i socijalno i emotivno i filozofako čak) kada su nastajali, kao i da je dobar deo njih nastao u vreme kada se na smrt člana zajednice ili porodice gledalo drugačije nego danas na smrt pojedinca. Gledalo se na to kao na deo večnog kruga života.

A danas smo svi uglavnom samo pojedinci, jebo nas XXI vek i ko ga izmisli.

+1

 

Malo prestrogo prema 21. veku doduse, ali to bi, otprilike, bilo to.

Matorci mrijuckaju po starackim domovima, sklonjeni od ociju, bojim se i od srca, sto bi rek'o narod.

Cinjenica je da je urbanizam, urbani nacin zivota dosao po svoje: selo nekada, a donekle i danas, bilo je neposrednije - seosko dete od malih nogu nauci sta je smrt, ocigledna nastava, od pileta do klanja svinja...

Pogrebni obicaji nisu pali s Marsa: greota ih je ocenjivati danasnjim merilima, srpsko selo nikada nije bilo idila u kojoj su pastiri i pastirice uz frulu cuvali stada i gde se jela zdrava hrana,

Bilo je gladno i polugladno, a sahrana jeste bila prilika da se pojede, kad i ako se ima, bas kao i slave u svom izvornom obliku: ima jedna mnogo dobra Mopasanova pripovetka o ocu koji umire, dok se sin i snaja brinu da li ce umreti dovoljno brzo da stignu da porade neophodne i neodlozne poljske radove, dok istovremeno prebrojavaju koliko ce krusaka u testu morati da ispeku za posluzenje na sahrani.

Jer niceg drugog nema.

Izopacenje je doslo sa prodorom takozvanog standarda, polutanskim mentalitetom, i ostalim pratecim pojavama brze industrijalizacije: 

Obicaji jednostavno nisu mogli dovoljno brzo da prate promene u nacinu zivota, a potreba^tm da se demonstrira materijalno bogatstvo izrodila je monumentalne grobnice, grobljanske gozbe i slicno, dok je - s druge strane i samo primera radi - nestalo naricanje kao uvrezen narodni obicaj....