DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[ToniAdams]

a jebiga, verujem da ima i gorih uvek

[Bujodrag]

A što ne ostavljaju leševe u crkvama? Valjda imaju neku bogomolju. Oni tamo računaju na život posle smrti.

A nevernici nek se kremiraju.

A Bonasera nek se žali Don Vitu.

[nisam ja]

a šta je problem videti mrtvog čoveka? 

[Ayatollah]

2 hours ago, Shan Jan said:

Ja sam morao jednom da prisustvujem tom obicaju sa izlozenim lesom. Mogli bi smo vala i bez toga. 

Ja sam jednom prisustvovao situaciji gde se očekivalo da svi koji prođu kroz kapelu i poljube leš, čak i mala deca. Vrlo namerno sam ostao van kapele i izjavio saučešće tek posle ukopa.

[Bujodrag]

14 minutes ago, nisam ja said:

a šta je problem videti mrtvog čoveka? 

 

+1

Uostalom, to je samo predmet, ne razlikuje se od džaka cementa. Znam iz iskustva.

 

[slepa živana]

ja i na ulici kad vidim mrtvog goluba ne mogu da se uzdržim pa viknem jaaao

[Duci Simonovic]

2 hours ago, Bujodrag said:

Znam iz iskustva

Kakvog iskustva?

[zmanic]

Običaji oko sahrana razlikuju od sela do sela. Iskusio je to svako  ko se iole malo kretao i spucao godine u d....

To sa poslednjim celivanijem, izlaganjem sanduka sa lesom, iznošenjem pred vrata kuće, nošenjem na rukama do groba itd ... sam se nagledao.

 

Meni je najbizarniji običaj sa sahrana fotografisanje sa pokojnikom. Znam da je vrlo rasprostranjeno i dan danas u Meskiju, ali prelistavajući stare porodične fotografije naišao sam na nekoliko takvih u ćaletovim albumima. 

 

Lepo, u sredinu kovčeg sa telom, okolo uz uglavlje najbliži, upicajeno do destak ljudi i dece u polukrugu, poziraju da se svi vide. Neki se i smeškaju, neki rone teške suze....

Održalo se sve do 60-70-tih. godina.

 

 

Edited May 13, 2018 by zmanic

[radisa]

Ima sela gde je daća sa pokojnikom u pročelju... Tj otviren sanduk na kraju i klopa se...

Pričao mi to drugar to, sever Vojvodine...

[Filozof manijak]

Nekrofilija, boles' najmilija  

 

Mene muka hvata od tih običaja, kad idem na sahranu, idem samo na onaj završni deo na groblju, sve ostalo preskačem

[jms_uk]

6 minutes ago, zmanic said:

Meni je najbizarniji običaj sa sahrana fotografisanje sa pokojnikom. Znam da je vrlo rasprostranjeno i dan danas u Meskiju, ali prelistavajući stare porodične fotografije naišao sam na nekoliko takvih u ćaletovim albumima. 

 

Lepo, u sredinu kovčeg sa telom, okolo uz uglavlje najbliži, upicajeno do destak ljudi i dece u polukrugu, poziraju da se svi vide. Neki se i smeškaju, neki rone teške suze....

Održalo se sve do 60-70-tih. godina.

 

Videh i ja neke fotke kod mog tate, ako se dobro secam, sahrana njegove babe, jug Srbije, negde prelaz 1950-ih na 60-e,

[Bujodrag]

6 minutes ago, Filozof manijak said:

Nekrofilija, boles' najmilija  

 

Mene muka hvata od tih običaja, kad idem na sahranu, idem samo na onaj završni deo na groblju, sve ostalo preskačem

 

 

Nije nekrofilija. Ljudi odlaze na sahrane ne zbog pokojnika nego zbog preživelih.

I to je lepo.

 

No, kao i kod svake ljudske aktivnosti, ima raznih običaja. 

Kakvi li su kod ljudoždera?  

[Filozof manijak]

Ne znam, Bujo...meni su to bizarni običaji. POsebno kad teraju decu da vide mrtvaka, ili još gore, da ga celivaju.
Sahrana (kao sam ukop) je jedno, ali te daće i izlaganje pokojnika su mi...  

[zmanic]

Na ovim prostorima nikada nije bio neki problem videti mrtvaka u blizini. Isuviše prilika ima svaka generacija.

Problem je sa strahom od smrti koji je ukorenjen duboko u ljudskoj podsvesti i sa tim se mora živeti, ne treba ga zloupotrebljavati. 

 

[levi]

ima raznih običaja samo je problem što za većinu od njih u drugim zemljama dolazi policija, a za neke i hitna pomoć sa psihijatrije