naucni vocap - kad necete da smarate posten svet

[hazard]

A je l bi ste mogli da uradite za promenu nesto korisno za drustvo, a?

[gospa buba]

Lepo vam govorim dajte da izmanipulišemo neki omanji rat, posle prodajemo objašnjavanje kako je to moralo da se desi. I zašto 

to smo vec radili. samo niko nece da kupi ^_^

 

 

edip@hazard. ja se ionako spremam da dobijem nobelovu nagradu, da ne dangubim -_-

Edited June 6, 2016 by gospa buba

[MancMellow]

A je l bi ste mogli da uradite za promenu nesto korisno za drustvo, a?

 

Sa koliko se ništica piše riječ "korisno"  

Edited June 6, 2016 by MancMellow

[gospa buba]

Čim nas™ plate 

ti ne shvatash nishta. ti morash sad da izmislish neshto izuzetno korisno, shto vec krajem godine treba da pochne da ispucava vrlo glasne i vrlo sharene vatromete u jonosferu na primer, tako da se vrti velikom brzinom, chuje i vidi i sve to pre decembra, tako da vec u februaru materina moze da knjizi drzavni prihod od toga i srbin opet pobedijo.

 

samo nemoj da se penjesh na balkone, klizavo je i ograde su klimave ^_^

[MancMellow]

ti ne shvatash nishta. ti morash sad da izmislish neshto izuzetno korisno, shto vec krajem godine treba da pochne da ispucava vrlo glasne i vrlo sharene vatromete

 

Ne može, istorijski procesi mnogo duže traju. Minimalno dve godine. Ako se potrudimo može vatromet do recimo idućeg, onog tamo, božića

Edited June 6, 2016 by MancMellow

[gospa buba]

Ne može, istorijski procesi mnogo duže traju. Minimalno dve godine. Ako se potrudimo može vatromet do recimo idućeg, onog tamo, božića

srbija ne moze da cheka -_-

[Prospero]

АКАДЕМСКИ БУВЉАК: КАКО ОПСЕСИЈА
МЕРЕЊИМА И РАНГИРАЊИМА УНИШТАВА
НАУКУ И ОБРАЗОВАЊЕ1

ТОРСТЕН ГРУБЕР
Универзитет у Лафбороу, Центар за пословни менаџмент
LE11 3TU, Лафбороу, Лестершајр, Велика Британија
tgruber@lboro.ac.uk
thorsten.gruber@manchester.ac.uk

 

Објављено у: Journal of Marketing for Higher Education 24 (2014), 2: 165–177.

http://www.doiserbia.nb.rs/(X(1)A(TiIzwwz_0QEkAAAAZjc3NTFmNDYtNGJjNS00NmE5LWI3N2QtNDczNzBlZWZhZmQ5z9hsEgcBVmGOxcXG45oPyM7siko1))/img/doi/0352-5732/2016/0352-57321654161G.pdf

 

 

 

...

Постоји опсесија рангом часописа, бар овде у Великој Британији, а Клули [Cluley 2014] и Вилмот [Willmott 2011] отишли су толико далеко да то назову „фетишизам ранг-листе часописа“. Чак и добитници Нобелове награде, попут Рендија Шекмана [schekman 2013], указују на проблем да се „место“ публикације на листи изједначава с „квалитетом“ извршеног истраживања. Шекман нарочито наглашава чињеницу да није довољно ослонити се на часописе који су у врху, које он назива „луксузни часописи“, пошто они нису једини који објављују изванредна истраживања. Они су „брендови“ који, слично модним дизајнерима који понекад продају ограничене серије одела или ташни, вештачки држе мали број чланака у часопису пошто знају да „дефицит подстиче тражњу“. Исти феномен запажа се такође и у другим сферама живота: на пример, кад год Епл (Apple®) лансира најновију верзију свог ајфона (iPhone®), примећујемо дуге редове испред њихових продавница.

...

Kari [Curry 2012], на свом одличном блогу „Реципрочни простор“ (Reciprocal Space), разматра злоупотребу импакт фактора неког часописа којим се вреднују појединачни чланци и научни радници. Он истиче да је годишњи импакт фактор, дефинисан као „средња вредност броја цитата чланака објављених у одређеном часопису у претходне две године“, изворно имао добру сврху (да помогне библиотекарима да одлуче на који часопис да се претплате). Међутим, већ деведесетих година прошлог века, аутори попут Сеглена [seglen 1997] показали су да је цитираност у знатној мери искривљена (тачније, 85% објављених чланака цитирано је мање од просечних вредности). По Каријевом мишљењу [Curry 2012] ситуација се погоршала када је овај „статистички неодржив индикатор“ успешности часописа, ово „погрешно мерило“, почео да се примењује на појединачне научне раднике и њихове радове. Кари [Curry 2012] је евидентно изиритиран оним што назива „болест“ као и очевидном зависношћу од једног статистички безвредног мерења. Он изражава незадовољство тиме што научни радници зависе од вредносног система који се ослања на погрешан индикатор: „Цео живот живимо у страху од тога колики ће импакт фактор имати наше истраживање јер он игра одлучујућу улогу при додели стипендија и унапређења потребних за напредак у каријери“. Уместо да се ослањају на импакт фактор часописа, који Кари [Curry 2012] жели да жигоше прљавом кампањом попут оне за цигарете у прошлости, он сугерише да научни радници треба да вреднују оне чланке који се користе и цитирају.
Слично томе, Шекман [schekman 2013] подвлачи чињеницу да је импакт фактор „средња вредност“ и стога не може да нам каже ништа о квалитету појединачних чланака.

...

И на крају, Лоренс [Lawrence 2007: R584] верује да је усредсређивање на то да се чланци објављују у часописима с високим импакт фактором „одвраћање мисли и напора с научних проблема и решења ка процесима подношења, разматрања и објављивања“. По њему, могуће негативне последице односе се на то да научни радници прате утабане стазе и раде у већ добро утврђеним областима за које знају да постоји довољан број колега који ће приметити њихов рад (и цитирати га). Међутим, ако би се усудили да раде у некој другој области, ризикују то да неће бити колега који деле њихово интересовање те их стога и неће цитирати. Слично томе, Албертс [Alberts 2013] верује да су научни радници на тај начин обесхрабрени да се упусте у ризична али потенцијално револуционарна истраживања. Научни радници радије ће да остану у областима истраживања где већ има велики број истраживача, што онда води у „науку где сви личимо“.
Лоренс [Lawrence 2007] такође помиње негативан утицај који усредсређивање на мерења има на научне раднике који би били у искушењу да промовишу свој рад, распарчају резултате истраживања што је могуће више (објаве неколико мањих уместо једног великог рада), донесу једноставне закључке, али у исто време усложне материјал (да би рецензентима отежали проналажење недостатака), а можда и игноришу резултате истраживања који се не уклапају у причу коју они желе да „продају“.

...

Стремерш, Верније и Верхуф [stremersch, Verniers and Verhoef 2007], међутим, показују да број цитата који неки чланак има не зависи искључиво од његовог квалитета већ и од разних других фактора: области коју чланак покрива (на пример, чланци о електронској трговини, маркетингу односа и услуга цитиранији су од неких других чланака. Насупрот томе, чланци о рекламирању, навикама потрошача и продаји цитирају се мање него неки други чланци), објављених радова аутора, чланства у уредништвима часописа, ранга пословне школе и личне промоције.
Такође, Ли и др. [Li et al., 2014] у својој недавној студији откривају да по свему судећи цитати привлаче још цитата. Они приказују постојање тзв. Матејевог ефекта не само када су у питању чувени аутори већ и чувени чланци. Термин Матејев ефект, који се односи на Јеванђеље по Матеји односно на прву књигу Новог Завета, увео је социолог Роберт Мертон (Robert Merton) 1968. године. Он је показао да се већ прослављеним научницима више верује него њиховим мање познатим колегама. Ли и др. [Li et al., 2014] истичу да је битно да се цитати добију што пре: „ако чланак није цитиран одмах, иако то не значи да неће бити цитиран у будућности,може лоше да утиче на мишљење самог научног радника, па је тако и утицајност чланка на дуге стазе под знаком питања“.

...

Један од проблема лежи и у томе што неко може да цитира чланак који уопште није прочитао већ је цитат преузео из неког другог (на пример, прегледног) чланка. На пример, Симкин и Ројчоудри [simkin and Roychowdhury 2003] користили су стохастички модел цитатног процеса и дошли до процене да само око 20% научних радника који цитирају чланке заиста и прочитају оригинал. Даље, Рајт и Армстронг [Wright and Armstrong 2008] анализирали су цитираност једног од најцитиранијих чланака из области маркетинга [Armstrong and Overton 1977] и пронашли су у 49 од 50 студија које су испитивани резултати нетачно наведени, што показује да они који су их цитирали нису прочитали оригинални чланак (или га нису разумели на прави начин).

...

Као прво, сасвим се слажем с Лијем и др. [Li et al., 2014] да импакт фактор неког часописа или његова позиција на ранг-листи не би требало да буде мерило утицајности појединих чланака, пошто чланци без имало утицаја могу бити објављени у високо рангираним часописима или часописима с високим импакт фактором, док високо утицајни чланци могу бити објављени у ниже рангираним часописима или часописима с нижим импакт фактором.
Такође делим мишљење аутора попут Фенера и Лина [Fenner and Lin 2013] који кажу да квалитет једног истраживања не може да се измери или ограничи бројкама. Исто се односи на сваку креативну делатност.

...

[Budja]

 

Standarnda kritika koja je samo delom tacna - i pored raznolikosti u kvalitetu objavljivanje u prestiznom casopisu jeste signal kvaliteta.

 

Klubastva ja tebi ti meni ima, ali ga ima svuda, cak i vsie medju slabije rangiranim imanje prestiznim casopisima.

 

Pri tome, bilo bi lepo da konacno neko uradi barem deskriptivnu komparativnu analizu (kad vec ne moze eksperiment) razlicitih sistema vrednovanja umesto oslanjanja na anecdotal evidence.

 

Na primer, ovde kod mene se protiv objavljivanja bune profani koji uglavnom nikad nista nisu ozbiljno nisu objavili (u to se ne racuna niz random thoughts/kolumni koji se iz nekog razloga zovu knjiga), koji veze sa vezom nemaju osim da kukaju o kolonijalnom kapitalizmu.

 

 

Da ne citiram Cercila i ono o demokratiji...

[gospa buba]

jup iz ded.

 

bar se tako nadamo. mada ko zna chemu i da se nadamo ^_^

 

setite se kad sam govorila o konverziji toalet papira iz radijalnog u dekartov sistem. zbog ushtede -_-

Edited June 21, 2016 by gospa buba

[Prospero]

Ma..... bolje da ne komentarišem

[gospa buba]

pa i ja, sinoc sam prochitala i mislim se, josh onda smo kukali da nama takve investicije ne trebaju, a oni neka neka bice opreme bice svega, a onda se sve izrodilo u kapitalne gradjevinske poduhvate, megalaboratorije za cirka 4 korisnika, kampuse, hotele i chudesa, da smo pocheli da precrkavamo kad jednog dana opet pitamo di su nashi novci, dodje neko pa se seti a pa vi ste srbiji natovarili milionske dugove, shta sad hocete. i onda se ti pravdaj, da nosish svoj papir za print, kupujesh sitnu opremu iz dzepa, a krupne nema pa nema.

 

cpn da ne pominjem.

 

ekstra lopovi. svaka im chast.

Edited June 21, 2016 by gospa buba

[Prospero]

A jel to sve znači da ovaj mej od pre 4 dana više ne važi? :(

 

 

 

 

Датум: 17. јун 2016. 09.12

Наслов: Важно - испорука набављене опреме и потрошног материјала преко ЈУП-а

Коме:

 

 

Поштовани,

 

Обавештавамо Вас да су спроведени поступци набавки у оквиру потпројекта “Централизовани систем за евидентирање и набавку потрошног материјала и ситне опреме за научно истраживачке активности”, те да ће у наредном периоду бити вршена испорука преосталих набављених добара (лабораторијски потрошни материјал, намештај, електрични уређаји, стручна литература, тонери, рачунари и рачунарска опрема).

 

У складу са тим, најљубазније Вас молимо да ажурирате личне податке у ДМТ бази (https://www.ris.piu.rs/pis/), пре свега контакт податке (бројеве телефона и адресу електронске поште) и институцију, како бисте успешно били контактирани од стране добављача. У супротном, испорука добара набављених за Ваше потребе, биће онемогућена.

 

С поштовањем,

 

ЈУП Истраживање и развој д.о.о. Београд

 

Edited June 21, 2016 by Prospero

[gospa buba]

da ti kazem ovako, tonom onog nishta do chetvrtka

 

lepi, tvoje je da azurirash -_-

 

a drzava ako tone, ima chija je to briga ^_^

 

 

 

edip. vidish da ovaj baja shto je gazda tamo glumi ludilo i neobaveshtenje. taj shto je 2015 nastavio da isporuchuje planarni toalet papir.

Edited June 21, 2016 by gospa buba

[Notorious]

Gde li će sad da udome (koga li će o jadu da zabave) one silne šurnjaje, svastike, kumčad i ostalu jupovsku bulumentu?  

Opremu ne smem da komentarišem, vokabular koji bi bio adekvatan nije za forum. 

[gospa buba]

Gde li će sad da udome (koga li će o jadu da zabave) one silne šurnjaje, svastike, kumčad i ostalu jupovsku bulumentu?  

Opremu ne smem da komentarišem, vokabular koji bi bio adekvatan nije za forum. 

neka ih izaberu u zvanja -_-