naucni vocap - kad necete da smarate posten svet

[Yeya.haq]

http://pescanik.net/nekompetentno-i-uvredljivo/

stigao odgovor na Mijata

[Prospero]

traze brojno stanje i spisak po kategorijama, ne znam da li samo nama, mozda je neshto nashe interno, ali je zahtev iz ministarstva. josh ja budala, kao hajde, imam brojno stanje, vadila sam za petogodishnji, kad ono i jebeni spisak

 

glupacha, mogla sam da imam lepo slozene fajlove u wordu, format rtf, ko shto ima gospodje shto se drze tog zapisa, pa da ih tako chuvam, nego ja budala unosim direktno u bazu kako ljudi shalju i rachunam baza je to, nije problem. sad uzmi pa vadi govna iz njihovih chirilichnih ispisa

 

goveda da bi goveda.

 

Pa imaš trik da, nakon što sve uneseš u bazu, kreneš da štampaš i on tad uradi listing koji može lepo da se iskopira u word po M kategorijama. Ja mislim da imam tako za svaki godišnji od kad su krenuli sa tom bazom.

[Notorious]

Pa imaš trik da, nakon što sve uneseš u bazu, kreneš da štampaš i on tad uradi listing koji može lepo da se iskopira u word po M kategorijama. Ja mislim da imam tako za svaki godišnji od kad su krenuli sa tom bazom.

 

Moraš da koriguješ redosled autora, stil i sl. za svaku referencu, da pregrupišeš prema ljudima a ne kategorijama u skladu sa zahtevima i tako to. 

edit: mislim na kopiju riporta

Edited February 29, 2016 by Notorious

[Dr Arslanagić]

http://pescanik.net/nekompetentno-i-uvredljivo/

stigao odgovor na Mijata

 

E tako.

[gospa buba]

Pa imaš trik da, nakon što sve uneseš u bazu, kreneš da štampaš i on tad uradi listing koji može lepo da se iskopira u word po M kategorijama. Ja mislim da imam tako za svaki godišnji od kad su krenuli sa tom bazom.

to i chinim. stigla sam, paaa, do prve osimine

 

veliki projekat, veliki autput

 

Moraš da koriguješ redosled autora, stil i sl. za svaku referencu, da pregrupišeš prema ljudima a ne kategorijama u skladu sa zahtevima i tako to. 

edit: mislim na kopiju riporta

sve to. plus cirilica u latinicu. plus shto da bih ja sada nashla pravi redosled radova, moram da trazim radove. koje mi ne pada na pamet da radim. muvacu se josh malo, a onda ce dobiti nazad svoj ispis iz baze preslozen po kategorijama. pa meni treba armija dece da ovo zavrshim, a ja to nemam <_<

 

edip. odluka je doneta. prost ispis iz baze kopi pejst, samo grupisano po kategorijama. za vece aktivnosti mora da se plati. za ovo neko uzima pare, ja sam ovo vec jednom besplatno uradila, a i tu bazu je neko suvim zlatom naplatio, i ti shto je nisu otvoriliza 5 godina, i oni su placeni da sede tamo i ne pipaju nishta. i to je to. neje moj poso -_-

Edited February 29, 2016 by gospa buba

[gospa buba]

dotovo <_<

[namenski]

Dobro je da si to zavrsila, kako je izgledalo letelo bi perje na sve strane 

[gospa buba]

Dobro je da si to zavrsila, kako je izgledalo letelo bi perje na sve strane 

ne znam. neposredna vlast je uvek zadovoljna (jer inache mora sama ). videcemo na vishem nivoju ^_^

 

realno sam poludela kad shvatila shta hoce

 

onda su mi isprichali prichu o nekima shto traze da kolone iz nechega budu u ekselu, pa shtampaju, pa sabiraju digitronom. nekako mi bilo lakshe :D

 

 

edip. ne sujmam da ce vec sutra da se nadje neko ko ce da mi objasni kako je trebalo da imam spremljene podatke u operativnom obliku, chitaj txt, i da ih ispovrcem na zahtev. i dalje pokushavam da dokuchim zashto to ne mogu (opet) da urade sami. za neupucene, to je kao kad vas iz mupa poshalju u opshtinu po svez izvod, pa kad se vratite, bace pogled, otvore svoj fajl i kazu, aha, evo, imam sve tu. onda pitate - a papir vam ne treba? odgovor glasi, ne treba, vec ga imam ovde. u kompjuteru. sa znachajnim klimoglavom na izgovaranje rechi kompjuter, kao da je u pitanju rupa u delfima iz koje kulja gas za drogiranje. e tako neshto

Edited February 29, 2016 by gospa buba

[Dagmar]

ne znam. neposredna vlast je uvek zadovoljna (jer inache mora sama ). videcemo na vishem nivoju ^_^

 

realno sam poludela kad shvatila shta hoce

 

onda su mi isprichali prichu o nekima shto traze da kolone iz nechega budu u ekselu, pa shtampaju, pa sabiraju digitronom. nekako mi bilo lakshe :D

 

To je urbana legenda.

[gospa buba]

To je urbana legenda.

to mi volimo da verujemo :D

[bigvlada]

Nisam znao gde da stavim pa hajde ovde.

 

SCI-HUB HELPS SCIENCE ‘PIRATES’ TO DOWNLOAD 100,000S OF PAPERS PER DAY

BY ERNESTO ON FEBRUARY 29, 2016 

 

In recent months Sci-Hub has become the center of an academic debate about copyright's mark on science. Despite being sued by one of the largest academic publishers the site continues to operate and is now more popular than ever before, with its users downloading hundreds of thousands of papers per day.

 

scilogo“Information wants to be free” is a commonly used phrase in copyright debates. While it may not apply universally, in the academic world it’s certainly relevant.

 

Information and knowledge are the cornerstones of science. Yet, a lot of top research is locked up behind expensive paywalls.

 

As with most digital content, however, there are specialized sites that offer free and unauthorized access. In the academic world Sci-Hub has become an icon for this pirate version of “Open Access.”

 

Early last year one of the largest academic publishers, Elsevier, filed a complaint at a New York District Court accusing the sites’ operators of systematic copyright infringement.

 

However, instead of stopping the site the case raised its profile, putting it at the center of a debate about paywalled research. As a classic demonstration of the Streisand effect the site’s userbase grew while many academics publicly showed their support.

 

According to Sci-Hub’s founder Alexandra Elbakyan tens of thousands of people now use the site to download papers. On an average day last week 69,532 users downloaded 217,276 different papers, all without paying a penny.

 

India, China, Iran, the United States and Russia are the top download locations according to data shared with TorrentFreak. In most of these countries academics have limited access to research papers due to high costs or other restrictions, with the U.S. being an unusual exception.

 

Perhaps even more important than the massive number of users is the lively debate around Sci-Hub and copyright’s role in academic publishing.

 

Sci-Hub’s efforts are backed by many prominent scholars, who argue that tax-funded research should be accessible to everyone. Others counter that the site doesn’t necessarily help the Open Access movement forward.

 

Elbakyan defends her position and believes that what she does is helping millions of less privileged researchers to do their work properly by providing free access to research results.

 

Meanwhile, with the debate heating up Elsevier may regret having filed their lawsuit in the first place. It’s clear that whatever verdict the U.S. court announces in the future Sci-Hub is not going to shut down anytime soon.

 

A preliminary injunction already prohibits Elbakyan from operating the site (without any effect), and the site has shown that it can easily switch to new domain names when needed.

 

And with the mainstream media now showing interest in the case, Sci-Hub is expected to grow its presence during the months to come.

 

https://torrentfreak.com/sci-hub-helps-science-pirates-to-download-100000s-of-papers-per-day-160229/

 

SciHub - http://www.sci-hub.cc/

 

Open Access - http://openaccess.xyz/

Edited March 3, 2016 by bigvlada

[Prospero]

Nekoliko crtica o amaterskom Pravilniku
Aleksandar Stević  
 
Rasprava o načinu bodovanja naučnih časopisa započeta apelom sa Filozofskog fakulteta a nastavljena u Politici i na sajtu Peščanika sasvim se udaljila od osnovnog pitanja – mehanizama za ocenu kvaliteta naučnih časopisa u humanistici. Za to su, kako je sugerisao i Dejan Ilić, najpre krivi potpisnici apela koji su svojim kukumavčenjem nad sudbinom „nacionalnih“ disciplina i insistiranjem da se pri vrednovanju koristi i lista ERIH stavili u drugi plan konkretne metodološke probleme vezane za kvantifikaciju naučnih rezultata u humanističkim naukama. Predstavljajući razliku između Tomson Rojtersove AHCI liste i liste ERIH kao stvar sukoba evropskih i nacionalnih vrednosti sa američkim korporativnim vrednostima, oni su otvorili vrata politizovanoj interpretaciji čitavog slučaja u Politici. Međutim, kako razlika među tim listama nije ni kulturna ni geografska, već pre svega razlika u kvalitetu – AHCI je daleko selektivnija lista časopisa – potpisnici apela takođe su stvorili utisak da se zapravo boje ozbiljne evaluacije svog rada. Taj stav najsnažnije je izrazio Mijat Lakićević, izazvavši pritom indignaciju čitavog niza autora.

U raspravi oko toga da li su domaći naučnici lenji ili nisu, i da li preti „amerikanizacija“ srpske nauke, skoro sasvim se, međutim, zagubio osnovni problem, a to je da je Pravilnik o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa%5B1%5D koji je predložilo Ministarstvo prosvete i nauke apsolutno kriminalan u delu u kojem se odnosi na društvene i humanističke nauke, i to ne zato što ne uključuje listu ERIH, nego zato što se koristi blesavim merilima koja su očigledno smislili ljudi koji o humanističkom istraživanju ne znaju ništa, i zato što je napravljen tako da ignoriše vrhunske rezultate.

Prvi problem je u tome što ministarstvo želi da ocenjuje humanističke časopise merilima kojima se humanistički časopisi ne ocenjuju. Osnovno pravilo vrednovanja radova u humanistici je da se famozni impakt faktor, koji igra značajnu ulogu u vrednovanju časopisa u prirodnim i nekim društvenim naukama – ne računa. Računati impakt faktor za humanističke časopise, to je otprilike kao kada biste (da se zadržim na Lakićevićevoj analogiji) vrednovali učinak košarkaša prema tome koliko je golova postigao ili koliko je gemova osvojio, a ne prema tome koliko je koševa ubacio. Najbolji saveznik srpskih naučnika u odbrani te jednostavne istine jeste, da ironija bude potpuna, Tomson Rojtersova AHCI lista koja mnogima toliko smeta. Evo šta Tomson Rojters kaže na tu temu: „citiranje u oblasti humanistike [arts and humanities] ne prati uvek isti predvidivi obrazac kao citiranje u člancima iz društvenih i prirodnih nauka… Zbog toga merenje citiranosti načelno ne igra glavnu ulogu u ocenjivanju časopisa iz oblasti humanistike“.%5B2%5D I zbog toga Tomson Rojters jednostavno ne računa impakt faktor za humanističke časopise.

Kada bi se Ministarstvo zaista držalo Tomson Rojtersovih principa evaluacije naučnih časopisa u koje se inače kune, sve bi bilo u redu.%5B3%5D Problem je, međutim, u tome što je Ministarstvo rešilo da je pametnije od Tomson Rojtersa, te je onda na svoju ruku promenilo principe na kojima počiva AHCI lista. Pošto Tomson Rojters ne računa impakt faktor za humanističke časopise, Ministarstvo je rešilo da impakt faktor preuzme iz drugog izvora. Taj drugi izvor je nešto što se zove SJR (SCImago Journal & Country Rank) i relevantno je za ocenu kvaliteta časopisa iz oblasti humanistike otprilike onoliko koliko je trenutni vodostaj Dunava kod Pančeva relevantan za rast bruto domaćeg proizvoda na Novom Zelandu. Kada pogledate listu časopisa koji imaju najviši impakt faktor prema SJR (fokusiram se na časopise iz oblasti književnosti, pošto se time bavim), među prvih deset na listi nalazi se samo jedan zaista vodeći časopis (New Literary History) i nekoliko solidnih, ali se zato kao šesti na listi nalazi malezijski časopis za sve i svašta (3L: Language, Linguistics, Liteature).%5B4%5D Na istoj listi češki časopis Brno Studies in English nalazi se ispred takvih vodećih publikacija kao što su Victorian Literature and Culture (jedan od dva najprestižnija časopisa iz oblasti viktorijanske književnosti) i American Literary History (vrhunski časopis za oblast američke književnosti). Slovenačka Slavistična revija nalazi se ispred čitavog niza vrhunskih časopisa poput Comparative Literature ili Slavic and East European Journal. To vam je otprilike kao kada biste se služili listom na kojoj je Srpski arhiv za celokupno lekarstvo bolje rangiran nego Nature.

Sve ovo nije uopšte čudno. Pošto se impakt faktor u humanistici ne meri, logično je da oni koji koriste to neadekvatno merilo dobijaju nakaradne rezultate. Čudno je, međutim, da je Ministarstvo koje tvrdi da je Tomson Rojtersova lista svojevrsni zlatni standard rešilo da modifikuje taj standard na svoju ruku. I to nije sve. Ne samo da se Ministarstvo koristi proizvoljnim merilom, nego to nakaradno merilo još nakaradnije primenjuje. Naime, prema predlogu Pravilnika, međunarodni časopisi razvrstani su u četiri kategorije – međunarodni časopis izuzetnih vrednosti (M21a), vrhunski međunarodni časopis (M21), istaknuti međunarodni časopis (M22) i međunarodni časopis (M23). Kriterijum za razvrstavanje časopisa je impakt faktor prema Tomson Rojtersu. Prvih deset posto časopisa u svakoj oblasti spada u kategoriju M21a, prvih trideset u M21, i tako redom. Naravno, pošto Tomson Rojters (koji, za razliku od Ministarstva, zna šta radi) ne meri impakt faktor za humanistiku, čovek bi pomislio da će se humanistički časopisi rasporediti po ovim kategorijama na osnovu SJR klasifikacije koju je ministarstvo rešilo da koristi, koliko god da je ta klasifikacija nebulozna. Tako bi se prvih deset posto humanističkih časopisa na toj listi računali kao M21a, sledeća grupa kao M21, i tako redom. Pravilnik, međutim, tako nešto uopšte ne predviđa. Kod prve tri od četiri grupe časopisa, humanistika se uopšte ne pominje. Tek kod četvrte i najslabije rangirane grupe (M23), pominje se da toj grupi pripadaju humanistički časopisi koji su u gornjem delu SJR liste (oznaka Q1). Oni časopisi koji su nešto niže rangirani na toj listi rangiraju se kao nacionalni časopisi od međunarodnog značaja (M24).

Šta to praktično znači? Znači, kako jasno piše u članu 5 Pravilnika, da se nijedan humanistički časopis ne može naći u grupama M21a, M21, i M22. Drugim rečima, kada jedan fizičar objavi rad u najboljem svetskom časopisu iz oblasti fizike, taj rad se boduje kao da je objavljen u međunarodnom časopisu izuzetnih vrednosti. Kada istoričar književnosti objavi svoj rad u najboljem svetskom časopisu iz oblasti istorije književnosti, taj rad se boduje kao da je objavljen u „običnom“ međunarodnom časopisu. Shodno tome, svako objavljivanje rada iz humanistike u međunarodnom časopisu boduje se manje-više isto, i to daleko manje nego rad iz prirodnih nauka objavljen u ozbiljnom međunarodnom časopisu. Ako je to mehanizam za podsticanje kvaliteta, ja sam vojvotkinja od Kembridža!

Šta je, dakle, Ministarstvo uradilo? Prvo je proglasilo Tomson Rojtersove liste za Sveto pismo. Onda je, međutim, rešilo da to Sveto pismo i nije baš tako sveto kada je reč o humanistici, pa ga je stoga malo modifikovalo po svom ćefu, uključivši impakt faktor kao merilo tamo gde ga kod Tomson Rojtersa nema. Da bi to učinilo, preuzelo je impakt faktor iz liste SJR i tako ipak rangiralo humanističke časopise na način koji ništa ne valja, budući da je na toj listi tajvanskiTamkang Review bolje rangiran nego Yale French Studies. Ali kada je već rešilo da koristi taj nesrećni impakt faktor, Ministarstvo ga nije koristilo dosledno, kao što je činilo u drugim disciplinama, nego opet po svom ćefu: umesto da rangira međunarodne humanističke časopise kao izuzetne, vrhunske i istaknute, ono je sve humanističke časopise rangiralo kao „obične“ ili čak ispod toga. Ovakvo nakaradno merenje rezultata u humanistici daleko je veći skandal od pitanja da li ćemo koristi ERIH ili AHCI listu.

Nije, dakle, problem u tome što Ministarstvo sprovodi „amerikanizaciju“ srpske nauke. Problem je što je ne sprovodi kako treba. Kvalitet časopisa iz oblasti humanistike nije nemoguće oceniti, ali da bi se to učinilo potrebno je da se o humanističkom istraživanju ponešto i zna, umesto da se na silu kaleme modeli evaluacije za koje pouzdano znamo da u humanistici ne funkcionišu.

Peščanik.net, 03.03.2016.

[Budja]

Dobar clanak kome fali jedan deo, mozda zbog ogranicenja duzine: Kako se meri kvalitet u humanistici? Ja o tome nista ne znam, a zanima me.

 

Istorija, gde spada? Slicno i sa arheologijom i antrpologijom. Wiki odrednica kaze da granice izmedju humanities i social science nisu bas toliko jasne.

[Prospero]

Kod nas su recimo istorija, arheologija, antropologija, etnologija pod posebnim MNO (matični naučni odbor), razdvojenim od MNO za društvene nauke.

 

Kod nas oni utvrđuju liste kategorisanih domaćih časopisa, koja se realno nije menjala zadnjih 4-5 godina.

 

 

Ovo ti je npr lista domaćih pod MNO istorije, arheologije, antropologije

 

 

Матични научни одбор за историју, археологију и етнологију

1. Balcanica, Beograd M24

2. Етноантрополошки проблеми, Београд M24

3. Нови звук - интернационални часопис за музику M24

4. Старинар M24

5. Зборник радова Византолошког института M24

6. Зограф M24

7. Антропологија, Филозофски факултет, Београд M51

8. Црквене студије, Центар за црквене студије, Ниш M51

9. Глас САНУ. Одељење историјских наука, Београд M51

10. Гласник Етнографског института САНУ M51

11. Гласник Српског археолошког друштва M51

12. Годишњак за друштвену историју M51

13. Историја 20. века. Институт за савремену историју, Београд M51

14. Историјски часопис M51

15. Истраживања, Филозофски факултет, Нови Сад M51

16. Limes plus M51

17. Мешовита грађа M51

18. Музикологија, Београд M51

19. Споменик Одељења историјских наука M51

20. Стари српски архив, Филозофски факултет, Београд M51

21. Токови историје, Београд M51

22. Војноисторијски гласник, Београд M51

23. Зборник Матице српске за историју M51

24. Зборник Матице српске за класичне студије M51

25. Зборник Матице српске за ликовне уметности M51

26. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику M51

27. Зборник семинара за студије модерне уметности, Филозофски факултет,

Београд

M51

28. Архаика, Археолошка збирка, Филозофски факултет, Београд M52

29. Археологија и природне науке M52

30. Архив, Архив Југославије, Београд M52

31. Гласник Етнографског музеја у Београду M52

32. Годишњак града Београда M52

33. Култура. Завод за проучавање културног развитка. Београд M52

34. Lucida intervalla - prilozi odeljenja za klasične nauke M52

35. Музички талас M52

36. Наслеђе, Завод за заштиту споменика културе града Београда M52

37. Нумизматичар M52

38. Рад Музеја Војводине, Нови Сад M52

39. Саопштења M52

40. Singidunum M52

41. Зборник Музеја примењених уметности, Београд M52

42. Зборник Народног музеја - серија: Археологија M52

43. Зборник Народног музеја - серија: Историја уметности M52

44. Зборник радова Факултета драмских уметности M52

45. Архив за историју Српске православне Карловачке митрополије M53

46. Баштина M53

47. Браничевски гласник M53

48. Етнолошке свеске: часопис етнолошког и антрополошког друштва

Србије M53

49. Flogiston M53

50. Гласник друштва конзерватора Србије, Београд M53

51. Гласник Међуопштинског историјског архива у Ваљеву, Ваљево M53

52. Годишњак Народног музеја (Museum), Шабац M53

53. Историјска баштина, Ужице M53

54. Крушевачки зборник. Крушевац M53

55. Лесковачки зборник M53

56. Милешевски записи M53

57. Музеји, Музејско друштво Србије M53

58. Наша прошлост, Народни музеј Краљево M53

59. Нишки зборник, Ниш M53

60. Новопазарски зборник, Нови Пазар M53

61. Пешчаник, Историјски архив Ниш M53

62. Пиротски зборник, Пирот M53

63. Развитак, Зајечар M53

64. Споменица Историјског архива Срем M53

65. Шумадијски анали: часопис за историографију, архивистику и

хуманистичке науке M53

66. Ужички зборник, Ужице M53

67. Viminacium, Požarevac M53

68. Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини M53

69. Зборник радова Народног музеја, Чачак M53

70. Зборник. Народни музеј, Ниш M53

71. Жупски зборник, Завичајни музеј Жупе, Александровац M53

 

____

 

 

O samim procesima kvantifikacije, rangiranja itd, ne znam puno, ni kod nas ni generalno, nisam se time nikada bavio.

 

 

https://www.knaw.nl/shared/resources/actueel/publicaties/pdf/quality-indicators-for-research-in-the-humanities

 

http://thedisorderofthings.com/2014/06/16/why-metrics-cannot-measure-research-quality-a-response-to-the-hefce-consultation/

 

http://www.ideas-idees.ca/sites/default/files/2014-05-05-impact-project-update-en.pdf

 

http://heranet.info/system/files/hera_report_-_evaluation_and_benchmarking_of_humanities_research_in_europe.pdf

Edited March 3, 2016 by Prospero

[gospa buba]

dobro, ta nova serija chlanaka, formalno protiv mijata i ilica, meni dosta rasvetljava svashta neshto. samo shto sad moram da sednem da chitam pravilnik, a nisam nameravala <_<

 

a generalno stoji da ministarstvo u ovom sastavu zivo zabole kikiriki za drushtvene humaniste. zabole ih realno i za ostale, ali se vashi jache sijaju u mraku ^_^