Ravnogorski pokret

[pere urban x]

Ја некако разумем Тополу, тешко је одговарати на сваколике духовитости овде.Добро, фотке му нису ни близу ових Арбајтманових али свеједно.Поставио бих једно ирационално, реакционарно, четничко питање модовима који прате из бусије ову тему.Колико знам, постоји тема за домаћице о телевизијским серијама па тако и о серији Равна гора, не разумем зашто питање КЛ-а о коментару Дежуловића није пребачено тамо?Арбајтманова урнебесни урадак би могао да буде телепортован на ПППробу.Ја разумем да су се момци ознојили у козарачком колу на теми о серији Равна гора али овде је доста хладно, могли би да навуку упалу плућа.

[Аврам Гојић]

Pročitaj od Sima Dubajića " Od Kistanja do Kočevja", tu je, kad se razgrnu mnogi slojevi, dosta kvalitetno opisan odnos Srba, Italijana i Hrvata na prostoru Dalmacije tokom rata.

Hvala, mislim da mi komšija zemo ima tu knjigu.

[Otto Katz]

Kod Dubajića je posebno vredno otkrivanje veza srpskih ustanika protiv ustaških klanja i Italijana, kao i kasniji napori hrvatskih komunista da se ustanički pokret okrene ka "antifašizmu", tj. protiv Italijana, iako je sa te strane dolazila zaštita.

Dežulović piše kako su četnici u Splitu poslije pada Italije nastavili služiti Nijemcima. Kakvo je tu objašnjenje?

[Topola]

evo ilustrativnog primera te kaleiodoskopske stvarnosti na terenu, mada se odnosi na Bosnu.Vlasenica, mesto u Istočnoj Bosni, bila je do kraja 1941. godine sedište "Privremene uprave Istočne Bosne", potpuno slobodne teritorije koju su zaposeli srpski ustanici u avgustu iste godine i koja pod komandom majora Jezdimira Dangića postaje "pandan" Užickoj republici. Ova teritorija je funkcionisala kao mala država, sa svojim komesarijatima i ostalim organizacionim delovima, a potpuno je nestala polovinom januara 1942. u kratkoj nemačkoj ofanzivi, čiji je cilj bio nesmetano obezbeđivanje komunikacije Sarajevo-Zvornik. Nešto pre toga, Dangić je u pregovorima sa Nemcima, održanim u Beogradu, zamalo uspeo da ovu teritoriju pripoji Nedićevoj Srbiji, ali to nije bilo moguće zbog snažnog protivljenja NDH i pre svega nemačkih vojnih predstavnika u NDH. U ovom periodu dolazi do političkog razdvajanja, unutrašnjih sukoba i slabljenja ustaničkog pokreta. Katastrofalne posledice ove podele kulminiraće u aprilu 1942. u stravičnom pohodu Crne Legije prema Drini.Ovo je snimak iz Vlasenice, nakon što su odatle izbačeni srpski ustanici: sahrana Tihić Asima, pripadnika "Zelenog kadra", lokalne muslimanske milicije, kome počast odaju nemački vojnici zajedno sa ustašama iz Crne Legije... (fotografija je u privatnom vlasništvu S.Milića)

Edited December 4, 2013 by Topola

[pere urban x]

Pa ja ću odgovoriti, što mi teško. Recimo istočna Slavonija i zapadni Srem nisu bili tako teško pogođeni kao drugi hrvatski krajevi naseljeni Srbima. Većina Srba je privremeno primila katoličanstvo, bilo ih je u domobranima i čak u ustaškoj mladeži, živjeli u svojim selima cijeli rat, popovi se sklonili, neki i u partizane.Pri čemu taj kraj ipak ne potvrđuje Yodinu tezu o apolitičnosti, ovaj narod je skoro bez iznimke bio uz Tita. Ustaških i njemačkih odmazdi nakon partizanskih akcija je bilo, ali u cjelini su mnogo bolje prošli nego Banija, Kordun, Lika.Eto, odgovorih ti. Hoćeš li ti meni?

Хоћу, наравно, само да видим да ли ће неко реаговати на ово као што се на федер реагује када се спомене Недић.Извињење КЛ-у, сачекаћу мало са одговором из пијетета према жртвама.Упоредо са масовним и појединачним мучењем и убијањем Срба уопште, те одузимањем све имовине свима имућним Србима и протеривањем њиховим из градова и села, прво у Србију а доцније у разне логоре, отпочела је и акција на присилном католичењу читавих села и крајева тако, да их је, до проглашења оснивања Хрватске православне цркве почетком 1942 године, већ уведено било у састав католичке цркве око 200000 душа. Нема сумње, да је та акција, већ од првог момента, вођена у сагласности са претставницима католичке цркве, јер из једног акта, упућеног из Рима, од Конгрегације за Источну цркву, на загребачког надбискупа, као претседника Конференције хрватских бискупа. датираном у Риму 12 јула 1941 године, сазнајемо, да је Ватикан, у то доба, очекивао велике успехе, како се у акту каже: Нна обраћању несједињених (православних Срба) у Хрватској у покорност папи; па је сматрао за потребно, да преко надбискупа упозори све хрватске бискупе, да при том обраћању не дође до сукоба католика латинског и источног обреда (унијата). Тај акт је нарочито карактеристичан у свом последњем пасусу, где се каже: "Ако Ваша преузвишеност предочи ту потребу својој часној браћи (бискупима) у Хрватској, стећи ће се поново заслуга тим својим драгоценим доприносом за правилан развој католицизма, пошто сада постоје толике наде за обраћање несједињених". Читајући ове реченице, које већ саме по себи тако много кажу, не треба заборавити, да је овај акт римске Конгрегације за Источну цркву написан ускоро после боравка поглавника Хрватске државе у Риму и да се у њему нарочито наглашују извесне "поновне заслуге" загребачког надбискупа "за правилан развој католицизма у Хрватској"...Само 13 дана после датирања тога римског акта, датиран је у Загребу, 30 јула исте године, један акт надлежних претставника врховне државне власти у Хрватској, који, као и Римска одлука, јасно показује, да је жеља Хрватске државе да масе Срба прелазе директно на католичку веру латинскога обреда, а само у изнимним случајевима да могу прећи у унију, са источним обредом, тј. само онда ако ти Срби станују по местима која се налазе у областима какве, већ раније постојале, унијатске жупе. Ускоро после тога штампан је један летак у "Бискупској тискари у Ђакову", који је ширен међу православне Србе по Славонији и Срему. У њему се, између осталог, каже: да по наређењу Христовом треба да буде једно стадо и један пастир, и да стога треба спровести црквено јединство у Независној држави Хрватској; па је ђаковачки бискуп, већ до сада, примио у католичку веру на хиљаде православних "грађана, који су од држве добили сведоџбу честитости. Угледајте се, вели се у том позиву, у ову своју браћу, пак се што прије пријавите за прелаз у католичку цркву. Као католици ви ћете моћи остати у својим домовима... и осигурати спас својих душа...У исто време разлетели су се разни, звани и незвани, мисионари по целом српском народу у Хрватској и свима могућим средствима, а нарочито претњама са одузимањем имања, одвађањем читавих села у страшне логоре, мучењем и убиствима, настојали су, да притерају православне Србе у такво психичко стање које би их одвело у крило "једино спасавајуће" Римске цркве. Између безброј таквих случајева навешћемо само пример фрањевца Сидонија Шолца из Нашица, који је усташама дао упуство да на најгрознији начин убију српског свештеника Ђорђа Богића (отсекли су му прво уши, затим нос, браду и ископали оба ока, а онда га распорили и још живом му срце извадили), па је онда отишао у његову парохију и страшним претњама позвао на прелаз у католичку веру, ако желе да се спасу, да их не постигне судбина њиховог свештеника и остану на својим огњиштима. Пред ужасима таквог и сличног терора многа српска села у суседној славонској Подравини клонула су и примила католичку веру, када је патер Шолц успео да изврши своју претњу према селу Погановцима, чији су становници остали непоколебљиви у својој вери и никако нису хтели да се покоре и покатоличе, те су стога сви отерани у логор у Славонску Пожегу, где су бијени и на разне друге начине мучени, па тек после свега тога пребачени у Србију.Извор: Радослав Грујић, Политичка и верска активност Ватикана на Балкану кроз векове, манастир Рукумија и ЛИО Горњи Милановац, 2009.

[Topola]

[beatakeshi]

I šta bi sa onim člankom Dežulovića?

[Otto Katz]

I šta bi sa onim člankom Dežulovića?

Kako šta, pa nije mesto, nije vreme, jalov je posao, to je tema za domaćice.

Ukazati šta u toj priči ozbiljno ne funkcioniše sa stanovišta čiste istorijske hronologije, jalov je posao i nije za ovaj PDF. Možda za TV kritiku ili neki drugi od tisuću topika gde imamo taj link.

Колико знам, постоји тема за домаћице о телевизијским серијама па тако и о серији Равна гора, не разумем зашто питање КЛ-а о коментару Дежуловића није пребачено тамо?

Izvinjavam se zbog lične opaske, ali ne mogu se oteti dojmu da bi pokojni Čiča baš ovako nekako pristupao forumskoj diskusiji.

[MayDay]

Sta hvali sto je pitanje postavljeno ovde? Ko moze da odgovori neka odgvori kako misli da je bilo, a ko ne moze, nije mu krivo pitanje.

[pere urban x]

Хоћу, наравно, само да видим да ли ће неко реаговати на ово као што се на федер реагује када се спомене Недић.Извињење КЛ-у, сачекаћу мало са одговором из пијетета према жртвама.

Recimo istočna Slavonija i zapadni Srem nisu bili tako teško pogođeni kao drugi hrvatski krajevi naseljeni Srbima. Većina Srba je privremeno primila katoličanstvo, bilo ih je u domobranima i čak u ustaškoj mladeži, živjeli u svojim selima cijeli rat, popovi se sklonili, neki i u partizane.

Између безброј таквих случајева навешћемо само пример фрањевца Сидонија Шолца из Нашица, који је усташама дао упуство да на најгрознији начин убију српског свештеника Ђорђа Богића (отсекли су му прво уши, затим нос, браду и ископали оба ока, а онда га распорили и још живом му срце извадили), па је онда отишао у његову парохију и страшним претњама позвао на прелаз у католичку веру, ако желе да се спасу, да их не постигне судбина њиховог свештеника и остану на својим огњиштима.

едит: Edited December 4, 2013 by pere urban x

[ficfiric]

A tol'ke postove ispisasmo pitajuci se ko to reportuje druge forumase, kad - evo ga

[Otto Katz]

Pere, šta želiš reći ovim? Da su Srbi u Slavoniji jednako stradali kao oni u Lici, Kordunu, Baniji, po Krajini, Hercegovini? Za razliku od potonjih imali su barem opciju spasavanja života.

[pere urban x]

Pere, šta želiš reći ovim? Da su Srbi u Slavoniji jednako stradali kao oni u Lici, Kordunu, Baniji, po Krajini, Hercegovini? Za razliku od potonjih imali su barem opciju spasavanja života.

Приближава се годишњица још једног великог злочина над Србима. 14. јануара 1942. године усташе су злостављале и побиле око 350 мјештана славонских села Јоргића, Зубића, Добрића, Кометника и Секулинаца. Ријеч је о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акције на Папуку.

[Otto Katz]

Odustajem, svi krajevi su bili jednako pogođeni terorom i nije bilo razlike između Gline i Vukovara. Prihvatam i da su navodi vezani za zapadnu Slavoniju argument za tvrdnje o stanju u istočnoj.

[pere urban x]

Recimo istočna Slavonija i zapadni Srem nisu bili tako teško pogođeni kao drugi hrvatski krajevi naseljeni Srbima.

Knjiga "Zločini ustaša - žrtve i zločinci", autora Dušana Babića, promovisana je u Skupštini Vojvodine. Knjiga je faktografski prikaz zločina ustaša u Sremu, zasnovana na pronađenim originalnim izjavama preživelih, koji su u periodu od juna 1945. do decembra 1946. godine davali izjave anketnim komisijama, objasnio je Jovan Babić, koji je priredio knjigu za štampu nakon smrti njegovog oca Dušana. U knjizi su navedena 33.000 imena žrtava zločina, koje su počinili ustaše i nemački nacisti u Sremu.

Кnjiga "Akcija Viktora Tomića i Pokretni preki sud u Sremu 1942", dokumentovano svedočenje o zločinima nemačkih nacista i hrvatskih ustaša u Drugom svetskom ratu nad civilima skoro isključivo srpske nacionalnosti, među kojima je bio i slikar Sava Šumanović.O genezi i razmerama genocida koji su počinile ustaše u Sremu, posle okupacije pripojenog Nezavisnoj državi Hrvatskoj, govorila je prof. dr Jelena Popov, podsetivši da je Pavelićev neposredni opunomoćenik Viktor Tomić od svog poglavnika dobio zadatak da to područje očisti od Srba i uvede red i mir.Time su počela masovna hapšenja, "suđenja bez suda" i ubijanja civila po gotovo svim sremskim gradovima i selima.Objavljene su i mnogobrojne fotografije koje svedoče o stravičnim zločinima i stratištima nevinih žrtava fašizma, nacizma i ustaštva u Vukovaru, Rumi, Sremskoj Mitrovici i drugim sremskim mestima.