rodna ravnopravnost

[hazard]

Pa hriscanski koncept stida je vrlo ocigledno postojao u antickim bliskoistocnim kulturama iz kojih je i preuzet, zar ne?

[Bujodrag]

Pa, i nije baš. Ima svakako elemenata, naročito u tabuima. I nisu hrišćani izmislili stid, naravno, ali su ga postavili na prvo mesto.

Jedan Grk je takmičarski nastrojen, bitno mu je da se ne osramoti pred drugima, ako uradi nešto loše, nešto sramotno, a za to niko ne sazna, nikakav problem. Hrišćanin se stidi pred samim sobom, i eventualno, pre bogom. Ne sećam se da je Niče ikada pričao o tome, ali bi, kao jedan od retkih pametnih kritičara hrišćanskog morala, rekao da je hrišćanin baš zbog toga slab, retrogradan.

 

No, svakako, ne mislim da je moral stida naročito loš ili, kao, gori od morala sramote. Samo sam hteo da ukažem na te distinkcije. A, čini mi se da imaju veze sa onim oko čega smo počeli.

[FERNOUX H]

Čisto da se razumemo, ja nisam mislio da feminizam ima problem sa time da se neko stidi, nego da se feministkinje same stide.

 

Umesto feminizma i sličnih pokreta koji ne osnažuju, ljudi danas treba da pronađu načine da očvrsnu. Pisanje po netu o rodnoj neravnopravnosti ne osnažuje, a ljudi koji su interpelirani kao feministi (feministkinje) pripadaju jednom marginalnom sloju koji nema dodira se realnošću, ni ženskom ni bilo kojom drugom.

Edited January 7, 2017 by FERNOUX H

[Bujodrag]

Čisto da se razumemo, ja nisam mislio da feminizam ima problem sa time da se neko stidi, nego da se feministkinje same stide.

 

 

 

 

To sam shatio odmah, naravno. Samo sam proširio priču na ulogu stida u našoj civilizaciji, jer svi imamo problem sa tim.

 

A, što se tiče onoga o osnaživanju i marginalnosti, tu već promašuješ. Marginalni slojevi su često pokretali uspešne revolucije.

Nije tu problem nego u našoj fiksaciji telom i lošem medjusobnom razumevanju jer ne razlikujemo ličnost od funkcije/pozicije. O tome je Fuko dobro pisao.

 

Edit, napisao dvaput isto

Edited January 7, 2017 by Bujodrag

[namenski]

Čisto da se razumemo, ja nisam mislio da feminizam ima problem sa time da se neko stidi, nego da se feministkinje same stide.

 

Umesto feminizma i sličnih pokreta koji ne osnažuju, ljudi danas treba da pronađu načine da očvrsnu. Pisanje po netu o rodnoj neravnopravnosti ne osnažuje, a ljudi koji su interpelirani kao feministi (feministkinje) pripadaju jednom marginalnom sloju koji nema dodira se realnošću, ni ženskom ni bilo kojom drugom.

Imas u vidu ovako nesto, vec isprobano, ili je neka nova kombinacija u pitanju? 

 

 

[Hella]

Čisto da se razumemo, ja nisam mislio da feminizam ima problem sa time da se neko stidi, nego da se feministkinje same stide.

 

ne stide se one ničega

 

Ona ne krije da je sponzoruša i da uživa u tome, ali i priznaje: "Ne radi se o seksu"

 

Džin Mari je Amerikanka i živi na Floridi. Proglašena je za sponzorušu godine. Iako to ne krije, interesantno je da sebe smatra feministkinjom koja se bori za ženska prava.

 

i naravno ta prava joj pružaju ovakvi kao ja a ne neka burunđanska gologuzija

 

Njoj je sasvim u redu da je izdržavaju muškarci sa kojima je u vezi i da ne radi.

 

"Moj ekstravagantni životni stil je moguć zahvaljujući mojim 'prijateljima'. Oni me vode na ručkove, vozaju me jahtama i privatnim avionima, obasipaju me dragocenim poklonima, pa kako bih nakon toga mogla da idem u neku kancelariju i radim neki običan posao," pita se ona.

Edited January 8, 2017 by Hella

[Roger Sanchez]

Keksi tu ne bi ni pogledao

[Bujodrag]

+1 

Ova izgleda nekako tužno i/ili zabrinuto.

 

Neće se naći na onoj mojoj temi o Lepoti javnih ličnosti.

 

 

I nije to problem feminizma. Feminizam nema problem, skroz je legitiman.

Mi svi imamo problem.

[FERNOUX H]

+1 

Ova izgleda nekako tužno i/ili zabrinuto.

 

Neće se naći na onoj mojoj temi o Lepoti javnih ličnosti.

 

 

I nije to problem feminizma. Feminizam nema problem, skroz je legitiman.

Mi svi imamo problem.

 

Niko nije rekao da "nije legitiman". Mene zapravo ni ne zanima pitanje "legitimiteta", previše mi to vuče na neki moralizam.

 

Naravno da feminizam ima problem sa stidom. Feminizam je jedan od načina na koji srednjeklasne žene izlaze na kraj sa, pored ostalog, stidom. Za one koji su uskraćeni za način da se osnaže, feminizam je očajnički krik. Postoje jake žene, i postoje feministkinje.- prve su jake, spremne, ne mrze, ne interesuje ih "rodna neravnopravnost"; druge su depresivne, očajne i naravno "emancipovane". Dobro je o tome pisao Miša Đurković:

 

Seka je naprosto socijalni i antropološki obrazac žene suprotstavljen „emancipovanim“, depresivnim, razočaranim i smorenim junakinjama Lisica. Njena životna priča tipična za generaciju stasalu u doba ratova i nemaštine, jeste priča o detetu razvedenih roditelja, koje je odrastalo u prilično teškim uslovima i koje je već sa devet godina regularno spremalo hranu za čitavu porodicu. Slično kao deca iz geta maštala je da nađe načina da iz njega izađe, te se i njoj karijera pevačice - tipičnog modela za identifikaciju nižih slojeva - činila kao jedini način da se uspe u životu. Od malena fascinirana Vesnom Zmijanac i Brenom, već sa sedam godina učestvovala je na prvom takmičenju pevača-amatera, a već sa četrnaest otpočela je profesionalnu karijeru pevaljke po bosanskim kafanama radeći taj posao sve do devetnaeste, kada celu priču pomera u Švajcarsku stičući zavidnu popularnost među dijasporom. Tek tada stiže u Beograd i počinje Grand epopeju. Destogodišnje kaljenje stvorilo je ogromno samopouzdanje i čvrstu bazu da se svoja priča gura po svaku cenu. (Tu se o emancipaciji ne priča, ona se živi).

 

http://nspm.rs/Intervjui/2005_mdj_seka.htm

[Bujodrag]

 

Niko nije rekao da "nije legitiman". Mene zapravo ni ne zanima pitanje "legitimiteta", previše mi to vuče na neki moralizam.

 

Naravno da feminizam ima problem sa stidom. Feminizam je jedan od načina na koji srednjeklasne žene izlaze na kraj sa, pored ostalog, stidom. Za one koji su uskraćeni za način da se osnaže, feminizam je očajnički krik. Postoje jake žene, i postoje feministkinje.- prve su jake, spremne, ne mrze, ne interesuje ih "rodna neravnopravnost"; druge su depresivne, očajne i naravno "emancipovane". Dobro je o tome pisao Miša Đurković:

 

 

 

Feminiziam nema veze sa, kako to kažeš, "moralizmom" nego sa pravom. Femeinizam je isPravan.

 

Moralizam, naročito u našem svetu, je sjajna tema, i na to sam hteo da navedem, pričajući o sramoti i stidu. Ali feminizam nema moralne probleme, bar ne za sad. Položaj žena u društvu je i dalje  je problem koji treba rešiti. Tu je sva agenda feminizma, uprkos devijacijama.

 

 

A ovo što pričaš o srednjevekovnim ženama, stidu, jakim i slabim ženama..... daj, čoveče, uspori. Vidim da nisi glup, nemoj se rasipati na uobičajene fraze nego razmisli do koga ti je stalo, o kome bi brinuo, koga bi zaštitio, kome treba zaštita, kome treba podrška, kome ništa ne treba. Tu se očituje feminizam, a ne u frazama i statistikama.. Ako to uradiš, mnoge stvari će ti biti jasnije. 

Ako ne uradiš, nemam ništa protiv  da me smatraš budalom.

 

edit:slova, naravno 

Edited January 9, 2017 by Bujodrag

[FERNOUX H]

Pa to što si sad napisao su "uobičajene fraze". Nema šta da te smatram budalom, ali ovo "batali razmišljanje o dometima feminizma, nego misli o tome kome treba podrška" jeste frazerstvo, a i moralistički je.

[Bujodrag]

OK

[Bujodrag]

Mis'im,  da li si imao prilike da vidiši i čuješ kako izgleda telefonski razgovor u Ženskom centru?

 

Ako jesi, i to više sukcesivnih puta, onda možemo da razgovaramo o frazama.

[FERNOUX H]

“Let’s think about the fake sense of urgency that pervades the left-liberal humanitarian discourse on violence: in it, abstraction and graphic (pseudo)concreteness coexist in the staging of the scene of violence-against women, blacks, the homeless, gays . . . “A woman is raped every six seconds in this country” and “In the time it takes you to read this paragraph, ten children will die of hunger” are just two examples. Underlying all this is a hypocritical sentiment of moral outrage. Just this kind of pseudo-urgency was exploited by Starbucks a couple of years ago when, at store entrances, posters greeting costumers pointed out that a portion of the chain’s profits went into health-care for the children of Guatemala, the source of their coffee, the inference being that with every cup you drink, you save a child’s life. 

 

There is a fundamental anti-theoretical edge to these urgent injunctions. There is no time to reflect: we have to act now. Through this fake sense of urgency, the post-industrial rich, living in their secluded virtual world, not only do not deny or ignore the harsh reality outside the area-they actively refer to it all the time. As Bill Gates recently put it: “What do the computers matter when millions are still unnecessarily dying of dysentery?”

 

Against this fake urgency, we might want to place Marx’s wonderful letter to Engels of 1870, when, for a brief moment, it seemed that a European revolution was again at the gates. Marx’s letter conveys his sheer panic: can’t the revolution wait for a couple of years? He hasn’t yet finished his ‘Capital’.

 

― Slavoj Žižek, Violence

Edited January 9, 2017 by FERNOUX H

[Bujodrag]

Žižek je sjajan ali, ajko je bitno gde ga smeštamo.

 

I dalje ostaje da mi nisi odgovorio na prosto   pitanje.