Jump to content
IGNORED

The Newsroom


Jolly Roger

Recommended Posts

Posted (edited)
No frks. :DIonako su vam primedbe svima realno kerov k. cool.gif Te je problem sto se radi o kamermanima (a ne radi se), te da se potcenjuje glasac i precenjuje uloga tv medija u doba interneta (ko da je usa populacija sofisticirana ko phd iz sociologije koji se informise na google readeru preko 48 relevantnih blogova dnevno), te da je will mcavoya trebalo da glumi doktor haus i sad evo to sto se prikazuju i licne dileme glavnog lika u seriji (pa...horor).Ko od serije trazi da mu pruzi Real Time with Bill Maher, nek ide pa nek to gleda. Ko hoce da gleda dokumentarac o pravljenju vesti, sigurna sam da i to negde ima. Serija prozima. Poceli smo sa napaljivanjem kako cemo da skembamo sve lose momke koji kvare drzavu i mrze coveka, a sa svakom novom epizodom vidimo koji su kompromisi koji moraju da se prave. Ovo sa Santorumovim sefom kabineta je bio vrhunac epizode i time smo definisali novo ogranicenje. Mi, dobri momci i devojke emoticon-0165-muscle.png, ma koliko bili ispravni i sa plemenitom misijom, ne udaramo zlikovce pred njihovom decom, niti ih ponizavamo pred njihovim studentima. E sad, sta mi smetalo u ovoj epizodi. Mekinzi je ispala smaracica, a prava Sloan nikad ne bi imala keribredso momenat kao ono sa Gucci odelom. Gee, pa ona je adjunct prof na Kolumbiji..I Don mi je sve veci car.
rekao bi covjek da nema sredine, nego samo krajnosti, jel? Edited by morgana
  • Replies 471
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • Weenie Pooh

    102

  • MayDay

    87

  • Sludge Factory

    31

  • Lrd

    24

Posted

paaa, otprilike ovako nesto je potrebno da bi covek bio u stanju da sam isfiltrira sve informacije i da radi istrazivanje istine o svom trosku i ratosilja se velikih medija kao izvora informisanja.

Posted (edited)

paaa, niko nije pomenuo da ce gledaoci da se ratosiljaju medija u bilo kom scenariju, nego da je serija nerealna jer ne uzima internet dovoljno u obzir. niti da su gledaoci u stanju da isfiltriraju sve informacije, nego da nisu debili koji uopste nisu u stanju da ih filtriraju. ali ok, pretjerujes radi poente.toliko od mene na topiku, da ne ponavljam opet da je serija krs, sad vec u vise nego jednom smislu posto i sapunjavi djelovi otkazuju.

Edited by morgana
Posted

sramota me do neba, ali od pilota nisam odmakla, umesao se zivot.ali moji zamorcici, sve ljudi od pera (doduse stranog) dahcu svakog ponedeljka za jos. cak sam navukla i jednog koji posle networka nije hteo da gleda nijednu dramsku preradjevinu vezanu za medije.sad cu da se prikljucim, za par dana.nego, mejdej, kad budes imala vremena, mozes malo detaljnije da razjasnis sta radi information economist? znam samo za onu osnovnu definiciju i hajeka, ali bih da znam vise vise.

Posted
sramota me do neba, ali od pilota nisam odmakla, umesao se zivot.ali moji zamorcici, sve ljudi od pera (doduse stranog) dahcu svakog ponedeljka za jos. cak sam navukla i jednog koji posle networka nije hteo da gleda nijednu dramsku preradjevinu vezanu za medije.sad cu da se prikljucim, za par dana.nego, mejdej, kad budes imala vremena, mozes malo detaljnije da razjasnis sta radi information economist? znam samo za onu osnovnu definiciju i hajeka, ali bih da znam vise vise.
oh, boze, hvala ti da ima jos neko sa mog govornog podrucja! hajde napisem lepo i detaljno malo kasnije kad budem bila u vozu, da ne bude sad ukratko.
Posted
sramota me do neba, ali od pilota nisam odmakla, umesao se zivot.
isto. biggrin.gifali, krecem ovih dana u intenzivno gledanje. mozda bude zanimljiv efekat, overdoziranje sorkinom.
Posted

Mozda samnom nesto nije u redu, ali meni ova serija bas prija, pa tako i najnovija epizoda.

Posted (edited)
nego, mejdej, kad budes imala vremena, mozes malo detaljnije da razjasnis sta radi information economist? znam samo za onu osnovnu definiciju i hajeka, ali bih da znam vise vise.
There is only one way to get a democracy on its feet in the matter of its individual, its social, its municipal, itsState, its National conduct, and that is by keeping the public informed about what is going on. There is not acrime, there is not a dodge, there is not a trick, there is not a swindle, there is not a vice which does not live bysecrecy. Get these things out in the open, describe them, attack them, ridicule them in the press, and sooner orlater public opinion will sweep them away.Joseph Pulitzerpre nego sto kazem kako se informacija konceptualizuje u ekonomiji moram da ispisem dve recenice o ekonomiji. :Dsmisao ekonomije je taj da pojedinci uz ogranicene resurse (misli se na nekakvo budzetsko ogranicenje) maksimizuju cilj koji su postavili u skladu sa svojim preferencijama. obicno se tu radi o maksimiziranju korisnosti od potrosnje ili bogatstva, kao i direktna maksimizacija profita (cisto maksimizovati sumu). problem je u tome sto u stvarnosti postoji neizvesnost, jer postoji neprebrojivo mnogo faktora koji uticu na ishode (na to kakva ce nam biti produktivnost ulaganja, cena akcije, i sl). pored ove situacije gde donosilac odluke ne zna kako ce se kocke sklopiti sutra u vezi sa njegovim ulaganjem, postoji i slucaj gde neki agenti znaju vise od drugih. na primer, centralna banka bolje zna od spekulanata (dzordza sorosa) koja je realna, fundamentalna vrednost dinara, kao sto i vlasnik polovnog automobila vise zna kakvo je stvarno stanje s autom, nego sto zna potencijalni kupac. uloga informacije je da umanju tu neizvesnost i da azurira ocekivanja agenata u pogledu nekih parametara koji su bitni za njegov racionalni izbor. placanje finansijskom savetniku za preporuku za kupovinu odredjene akcije umanjuje neizvesnost o buducem prinosu, ali i pomera nase ocekivanje ka tome da ce joj cena rasti u buducnosti, ako je to tako savetnik rekao (vazi i obrnuto). na slican nacin, kada uzmemo i procitamo na internetu informacije koje su zalihe deviznih rezervi, koja je struktura i raspored spoljnog duga jedne drzave i koja je istorija spoljnog i javnog deficita, spekulanti azuriraju u glavi svoja ocekivanja o tome da li je neki kurs odbranjiv ili treba krenuti u spekulativni napad. isto tako, posto od glasaca ocekujemo da se ponasa racionalno prema nekim svojim preferencijama, u interesu je da njegova neizvesnost u pogledu kvaliteta i agendi politicara koje bira bude sto manja.rani radovi iz ove oblasti (pored hajeka koji to koristi u odbranu superiornosti trzista u efikasnoj alokaciji resursa) bi bili cuveni akerlofov rad 'market for lemons' na temu potpunog nestanka trzista kada prodavac zna vise od kupca kao u slucaju polovnih automobila. razlog lezi u cinjenici da ce kupac biti spreman da plati cifru koja predstavlja prosek stvarnih vrednosti ponudjenih automobila jer racuna da postoje i dobri i losi koje on ne moze da razlikuje. to dovodi do toga da se prodavci najboljih automobila povlace sa trzista sve dok se i poslednji ne povuce (jer kako se ko povuce prosek opada i sve je niza lestvica iznad koje su prodavci koji ne zele da prodaju po tako niskoj ceni). divan rezultat!biblija za finansijske ekonomiste je grossman-stiglitz rad koji pokazuje da kada svi trgujemo na jednom trzistu da ce cene da odraze tudje znanje i informacije (jer traznja usled dobijanja dobrih vesti gura cene nagore, dok lose vesti cine da dolazi do rasprodaje tog dobra i cene padaju) i da se ne mora platiti za informaciju vec da se moze slepati o tudje znanje.mnogi radovi se bave drustvenom vrednoscu privatne i javne informacije. da li je bolje da svako uci i informise se za sebe ili da svi slusaju iste informacije. identicna informacija za svakoga ima drustvenu vrednost utoliko sto ocekivanja pojedinaca ujednacava i time im indukuje slicne ekonomske izbore i akcije, a kad god ja volim da drugi rade isto sto i ja, onda to uvecava blagostanje. jedan neslavan primer bi bio taj da kad spekulanti krenu u napad na valutu da je verovatnoca uspeha napada veca ako sto vise njih krene da prodaje dinare za evro, a veci broj ljudi ce se odluciti na taj korak ako je informacija (o deviznim rezervama i dugu) javna i zajednicka svima, a ne ako svako ima neke nezavisne sumove za sebe. svaka kolektivna akcija koja zahteva sto veci broj ukljucenih ce se lakse koordinirati ako su ljudi bolje informisani i dele iste informacije i ocekivanja u pogledu uspeha akcije.mediji i finansijska trzista je sada hot topic! svi mogu da primete da kada trziste poludi i kada su obimi trgovanja veliki, kao i oscilacije cena hartija od vrednosti, da tada mediji posvecuju vece medijsko pokrivanje nego obicno. medjutim, trik je u pronalazenju uzrocne veze: da li trzista reaguju ludacki zbog medijskog pokrivanja ili mediji prosto izvestavaju vise o tome sta se desavalo ex post? verovatno oba, ali to treba testirati. zbog toga se traze neki egzogeni shokovi u medijskom izvestavanju (poput strajka novinara, rotiranju kolumnista u 'abreast of the market' kolumni u WSJ, sneznim olujama u nekim americkim gradovima koje onemogucavaju dostavljanje novina) i ako dodje do pada obima trgovanja, identifikovan je uticaj mediji -> trziste. tako i jeste nadjeno. medijska aktivnost oko akcija indukuje vece trgovanje nego obicno, sto znaci da investitori reaguju na medije.informacija i politika. stefano dellavigna i ethan kaplan (stefano je onaj fini frajer sto je merio uticaj dometa srpskog radija na hrvatski nacionalizam i nasao da sto je bolji signal na srpski radio da je stanovnistvo vise nacionalisticko) su pokazali da se sa sirenjem pokrivenosti fox televizije uvecava broj glasova za republikance. dyck i zingales cak idu dalje i na podacima o istoriji clanaka iz muckraking novina i donetih zakona na hillu u trajanju tog uzorka identifikuju da mediji uticu na ponasanje zakonodavca u smeru ka promeni ili cak i odustajanja od odredjene regulative. teorijski radovi gledaju da vide koji su efekti konflikta interesa izmedju medijske istine i oglasivaca, kao i medija i gledalaca/citalaca. ovo drugo je vodjeno time da je medijskoj kompaniji u interesu da sacuva reputaciju, a reputacija pouzdanog medija neretko bude vezana za onoga koji potvrdi gledaoceva a priori ocekivanja (bihevioralna pristrasnost gledalaca) iako izvestavanje nije obavezno istinito. ima ovde fantastican pregled politicke ekonomije medija (i dosta vise konteksta u kojima se mediji i informacije pominju nego sto ja mogu da napisem u postu) jednog dragog ekonomiste sa lse-a, pa predlazem da se predje ocima preko uvodnih pasusa u poglavlju pre nego sto pocnu formalni modeli. mislim da je informativno. :D http://econ.lse.ac.uk/staff/prat/papers/mediasurvey11.pdfda se izrazim formalno, informacija menja raspodele verovatnoce o buducim dogadjajima ili necijem kvalitetu koje imamo u glavi. onda se to stavlja u razne kontekste i, tako malo po malo gradimo znanje i bolje razumevamo svet. :) Edited by MayDay
Posted

dajte joj uzmite tastaturu, jedva smo oterali onog robota sa carsafima, sad i ova.

Posted
...
hvala puno. sad cu da se bacim na proucavanje, dala si mi ozbiljan domaci.
Posted

Auuuu brate/sestro ekonomisto...mogla si bar u spoiler....

Posted

boze, kako bih slatko izbacila onu malu sa prasecom glavom i dzima, iako sam ga volela na pocetku. will je i dalje lutkica! :heart: a epizoda je bila onako nekako ko da je neka dramska serija u pitanju. mislim, i ovo je, ali mi nije bila dovoljno ubojita. mislim da je uvertira u sledece dve spojene epizode gde ce biti neceg velikog.

Posted
Auuuu brate/sestro ekonomisto...mogla si bar u spoiler....
Hajde, za promenu priča o nečemu u šta se zaista razume, meni je bilo super iako pola nisam razumeo! :)

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...