zašto imati decu?

[Lord Protector]

Zanimljiva teza, ali kako onda objasniti zasto neko zeli da se rodi deformisan ili bolestan ili da bi umro pre rodjenja?Ko to bira bolesne i u svim ostalim vidovima nezdrave roditelje?

Nešto najpribližnije logički uobličenoj teoriji koja bi se nadovezala na ovu pretpostavku Ota Vajningera bila bi šiksal analiza švajcarskog psihijatra Leopolda Zondija. Pitanje smisla bolesti, fizičke i psihičke, invaliditeta i deformiteta i njihovih uloga u evolucionom razvoju čoveka je jedno od najtežih pitanja. Banalan odgovor bi bio da su to mutacije ili posledica mutacija koje su u evolucionom smislu beskorisne i štetne, koje ne unapređuju jedinku već je slabe i na kraju dovode do propasti u velikoj i epohalnoj bici za preživljavanje sa onima koje poseduju bolji genetski materijal. Posebnu teškoću predstavlja razmatranje psihičkih bolesti i njihovog ''smisla'' u evolucionom smislu. Zondi je tu bio na svom terenu, jer je bio odličan psihijatar, koji je godinama proučavao porodična stabla psihijatrijskih bolesnika i uzroke koji su dovodili do pojave bolesti. U kratkim crtama došao je do sledećih zaključaka:1) psihička bolest se prenosi recesivnim genima2) dinamika bolesti nije vezana samo za jedinku već i na bliske srodnike, uveo je pojam familijarnog nesvesnog, svojevrsne grupne evolucione strategije3) bolest ima efekat evolucionog podsticaja kada je latentno prisutna kod nosioca, u vidu heterozigota, kada nije savladala nosioca već ostala samo tamna strana, potencijalna a ne aktualna. Svaki inspektor u sebi nosi malog kriminalca, svaki vatrogasac piromana, svaki muzičar je potencijalno gluv, svojevrsni jin i jang života. Stanovništvo je podelio na četiri grupe, i svakoj grupi dodelio karakteristične bolesti, karakteristična zanimanja kojim se najčešće bave, načine umiranja!!, izbora partnera, karakteristična seksualna ponašanja itd. Čuveni moto Leopolda Zondija: ''sudbina je izbor, a izbor je sudbina''. Edited June 19, 2012 by slow

[Lord Protector]

...

Edited June 19, 2012 by slow

[jolanda.kirschner]

Malo kontroverze nije na odmet, čisto da se promeni način gledanja... Oto Vajninger je pre stotinu i kusur godina postavio zanimljivu tezu, neki bi skeptici to nazvali čistim nagađanjem i mistikom: deca biraju sama da budu rođena a ne roditelji. Roditelji su svojevrsni medijumi za transfer života, barke koje daju samo gradivni materijal primalnoj želji čoveka da se rodi. Taj proces po njemu je u potpunosti deterministički, nema slučajnosti, u potpunosti je određen prenatalnom voljom. Svaki čovek je u potpunosti slobodan, pa tako i u trenutku svog začeća, slobodan da bira da li će da se rodi, kakav će da se rodi, na specifičan i nauci do sada neobjašnjiv način. Sami biramo svoju sudbinu i sami smo odgovorni za svoj izbor i posledice izbora, od svoje prve sekunde stvaranja. Meni se to na neki način uklapa u savremene teorije evolucione psihologije, teoriju sebičnog gena, sve većeg broja dokaza da je genetika presudna za razvoj čoveka a da je delovanje okruženja sekundarno. Jeste da ove teorije ne spominju efekat prenatalnog izbora, ali mi se čini da sve više konvergiraju ka tome. ''Osvešćeni'' prenatalni izbor sebičnog gena bi bio ta tačka konvergencije.

Zanimljiva hipoteza (da ne budem nepristojna), koja osim sto nema nikakvih podloga u realnosti ima i znacajnih mana. Na primer, kako to objasnjava onaj cuveni 'kraljevic i princ' sindrom da bi se neko rado zamenio sa nekim drugim? Pojava uzora ili idola je upravo takva. Dalje, zasto postoje tako mnogo nesrecnih ljudi koji se zale na svoju sudbinu, na siromastvo, urodjene bolesti, cak i na svoj rod (pol), svoj status u drustvu, svoj izbor zanimanja? Ako dete bira da ce da se rodi (na primer, osoba rodjena u godini x, bira da li ce biti ribar sa kanarskih ostrva, poznata glumica, americki predsednik, naucnik, propovednik, psihopata ili masovni ubica) kao neka odredjena osoba, kako se to odnosi na nize vrste po evolucionoj skali, kao na majmune, zirafe, gustere, amebe? Kako oni biraju da li ce da se rode ili ne?

Na one koji iskazuju 1 speciesism (pristalica je speciesist = vrstist).

Dobro, shvatila sam.

[Lord Protector]

Zanimljiva hipoteza (da ne budem nepristojna), koja osim sto nema nikakvih podloga u realnosti ima i znacajnih mana. Na primer, kako to objasnjava onaj cuveni 'kraljevic i princ' sindrom da bi se neko rado zamenio sa nekim drugim? Pojava uzora ili idola je upravo takva. Dalje, zasto postoje tako mnogo nesrecnih ljudi koji se zale na svoju sudbinu, na siromastvo, urodjene bolesti, cak i na svoj rod (pol), svoj status u drustvu, svoj izbor zanimanja? Ako dete bira da ce da se rodi (na primer, osoba rodjena u godini x, bira da li ce biti ribar sa kanarskih ostrva, poznata glumica, americki predsednik, naucnik, propovednik, psihopata ili masovni ubica) kao neka odredjena osoba, kako se to odnosi na nize vrste po evolucionoj skali, kao na majmune, zirafe, gustere, amebe? Kako oni biraju da li ce da se rode ili ne?

Svaki izbor ima svoje kajanje. Ali kajanje ne negira izbor. Ono samo govori o uslađenosti projektovanog i željenog sa surovom realnošću. Mi ne znamo šta svaki izbor donosi, ne znamo ishod svakog izbora unapred, mi samo stvaramo mentalnu sliku željenog stanja. Da li će se to mentalno stanje poklopiti sa stvarnošću drugo je pitanje. Dobar deo izbora je pogrešan i tragičan.Ima više izbora, svesnog, nesvesnog, nagonskog, fiziološkog, hemijskog, fizičkog. Mislim da samo čovek ima celu paletu izbora, a da životinje i ostali živi organizmi imaju manji kolorit na raspolaganju.

[jolanda.kirschner]

Svaki izbor ima svoje kajanje. Ali kajanje ne negira izbor. Ono samo govori o uslađenosti projektovanog i željenog sa surovom realnošću. Mi ne znamo šta svaki izbor donosi, ne znamo ishod svakog izbora unapred, mi samo stvaramo mentalnu sliku željenog stanja. Da li će se to mentalno stanje poklopiti sa stvarnošću drugo je pitanje. Dobar deo izbora je pogrešan i tragičan.

Naravno da svaki izbor ima svoje kajanje, uostalom svako bice moze da bude zivo bez ikakvog izbora, ali ne moze da zivi tako. Kada govoris o prenatalnom izboru, moze se postaviti pitanje, da li covek (koliko god mi bilo glupo dok ovo pisem, trudim se da uvek ispostujem sagovornike) posle svoje smrti moze odabrati da zivi neciji drugi zivot? Na primer, ti si u ovom zivotu slow, a u sledecem izboru biras da budes jolanda.kirschner ili Melson Mandela ili bilo sta trece?

Ima više izbora, svesnog, nesvesnog, nagonskog, fiziološkog, hemijskog, fizičkog. Mislim da samo čovek ima celu paletu izbora, a da životinje i ostali živi organizmi imaju manji kolorit na raspolaganju.

Dobro, ovo je verovatno onaj 'vrstizam' sto je pomenut na ovoj temi. Zasto tako mislis? Sta to izdvaja ljude u odnosu na sva druga ljudska bica? Edited June 19, 2012 by jolanda.kirschner

[Lord Protector]

Naravno da svaki izbor ima svoje kajanje, uostalom svako bice moze da bude zivo bez ikakvog izbora, ali ne moze da zivi tako. Kada govoris o prenatalnom izboru, moze se postaviti pitanje, da li covek (koliko god mi bilo glupo dok ovo pisem, trudim se da uvek ispostujem sagovornike) posle svoje smrti moze odabrati da zivi neciji drugi zivot? Na primer, ti si u ovom zivotu slow, a u sledecem izboru biras da budes jolanda.kirschner ili Melson Mandela ili bilo sta trece?Dobro, ovo je verovatno onaj 'vrstizam' sto je pomenut na ovoj temi. Zasto tako mislis? Sta to izdvaja ljude u odnosu na sva druga ljudska bica?

Onaj Zondijev izbor smrti nije izbor života posle smrti nego nesvesni izbor načina na koji će čovek da umre. vrsta smrti. To nije teorija o karmi i metempsihozi već o svesnom i nesvesnom izboru. Iako je zapanjujuće da je Zondi (koji je poreklom bio mađarski Jevrejin) proučavanjem familijarnog nesvesnog došao do svojevrsne podele društva baš na četiri grupe. I to je potkrepio gomilom dokaza iz prakse, ne samo on, nego i njegovi saradnici. A to neverovatno liči na indijski kastinski sistem, i osnovnu podelu na četiri kaste. Kada sam ga čitao izgledalo mi je kao da je knjige pisao neki Indus a ne neki čovek odrastao u avramskoj tradiciji.Treba reći da je prenatalni izbor u suprotnosti sa hrišćanskim učenjem prvobitnog greha. Prvobitni greh je jedini greh koji je nasledan i načinjen je od strane naših predaka. On nije naš izbor ali je ipak naša krivica.Čoveka u odnosu na druga živa bića izdvaja moć da spozna vanvremensko. Dakle večnost, ukinuće vremena, mogućnost da umom izađe iz reke vremena. Svi ostali su deo mehanizma ogromnog časovnika, samo čovek može da razmišlja o tom časovniku. Edited June 19, 2012 by slow

[jolanda.kirschner]

Onaj Zondijev izbor smrti nije izbor života posle smrti nego nesvesni izbor načina na koji će čovek da umre. vrsta smrti. To nije teorija o karmi i metempsihozi već o svesnom i nesvesnom izboru. Iako je zapanjujuće da je Zondi (koji je poreklom bio mađarski Jevrejin) proučavanjem familijarnog nesvesnog došao do svojevrsne podele društva baš na četiri grupe. I to je potkrepio gomilom dokaza iz prakse, ne samo on, nego i njegovi saradnici. A to neverovatno liči na indijski kastinski sistem, i osnovnu podelu na četiri kaste. Kada sam ga čitao izgledalo mi je kao da je knjige pisao neki Indus a ne neki čovek odrastao u avramskoj tradiciji.Treba reći da je prenatalni izbor u suprotnosti sa hrišćanskim učenjem prvobitnog greha. Prvobitni greh je jedini greh koji je nasledan i načinjen je od strane naših predaka. On nije naš izbor ali je ipak naša krivica.Čoveka u odnosu na druga živa bića izdvaja moć da spozna vanvremensko. Dakle večnost, ukinuće vremena, mogućnost da umom izađe iz reke vremena. Svi ostali su deo mehanizma ogromnog časovnika, samo čovek može da razmišlja o tom časovniku.

Koje cetiri grupe, kada vec pominjes? U poslednjem pasusu si napisao da se covek razlikuje od svih drugih zivih bica po mogucnosti da zamisli vecnost. Dobro, ako zanemarimo cinjenicu o ogromnosti kosmosa i mnogobrojnim mogucnostima inteligencije na drugim svetovima koja se razlikuje od ljudske, zasto bi to bio razlog izdvajanja coveka? Hocu da kazem, i zivotinje se instiktivno boje smrti, zar ne, verovatno zato sto instiktivno osecaju da smrt nije dobra za njih (nagon za samoodrzanjem)? Da li je predstava o vecnosti, besmrtnosti, nepropadljivosti zapravo nastala iz straha od konacnosti, smrtnosti i propadljivosti? Kako bi ti mogao da zamislis ili opises pojmove kao sto su vecnost, bilo kao vecna promena ili vecno prezivljavanje istog?

[Friend]

slow, jel imas zondija u pdf?

[jolanda.kirschner]

slow, jel imas zondija u pdf?

Probaj ovde.

[Lord Protector]

slow, jel imas zondija u pdf?

Samo u papiru na srpskom, mogu nešto da ti skeniram ako hoćeš. Jolanda ti je dala link na Zondi institut i njihov sajt/forum u Švajcarskoj, tamo ima dosta literature. Pogledaj i na ovoj straniciZondi Edited June 20, 2012 by slow

[Lord Protector]

Koje cetiri grupe, kada vec pominjes?

To je Zondijeva podela, imaš na onom sajtu opise grupa. Primenjuju se i u Zondijevom testu, koji je poznat među psihijatrima.

U poslednjem pasusu si napisao da se covek razlikuje od svih drugih zivih bica po mogucnosti da zamisli vecnost. Dobro, ako zanemarimo cinjenicu o ogromnosti kosmosa i mnogobrojnim mogucnostima inteligencije na drugim svetovima koja se razlikuje od ljudske, zasto bi to bio razlog izdvajanja coveka? Hocu da kazem, i zivotinje se instiktivno boje smrti, zar ne, verovatno zato sto instiktivno osecaju da smrt nije dobra za njih (nagon za samoodrzanjem)?

Nagon za održanjem je jedno a samosvest o prolaznosti je nešto drugo. Svest ima slobodan izbor a nagon je slepa sila koja je u kauzalnom (uzročno-posledičnom) lancu. Slobodna volja izdvaja čoveka iz toka vremena i omogućuje mu da sagleda tok. Onaj ko je potopljen u tok nema perspektivu sa koje bi posmatrao tok, on je ''samo'' deo reke, bez mogućnosti da promišlja stvarnost.

Da li je predstava o vecnosti, besmrtnosti, nepropadljivosti zapravo nastala iz straha od konacnosti, smrtnosti i propadljivosti?

Ja mislim da nije, da je njen izvor na drugom mestu. Strah je došao posle.

Kako bi ti mogao da zamislis ili opises pojmove kao sto su vecnost, bilo kao vecna promena ili vecno prezivljavanje istog?

Večnost je nestanak vremena, dakle ukinuće. Večnost nije beskonačnost vremena, njegovo beskonačno trajanje, već njegovo nestajanje, zaustavljanje. To znači da nema promene i večnog proživljavanja istog u večnosti. S tim što nekretanje nije večnost ako je puko mirovanje u nekom referentnom sistemu. Upravo su velike brzine ''najbliže'' večnosti jer u referentnom sistemu koji se kreću ogromnim brzinama bliskim brzinama svetlosti vreme počinje sporije da teče i na graničnoj brzini svetlosti staje (Ajnštajnova specijalna teorija relativnosti). Sve je relativno, i prostor i vreme, samo je brzina svetlosti apsolutna u svim referentnim sistemima. Mislim da je to, na neki nama nepoznat način, razlog zašto je svetlost simbol večnosti, i ujedno simbol Boga. Prirodna intuicija (tačnije proviđenje) od pre dve hiljade godina se pokazalo tačnim u savremenoj fizičkoj teoriji. Mislim da je više od slučajnosti to što je simbol nečega centralnog u religiji postalo jedini apsolut u fizičkoj teoriji. Edited June 20, 2012 by slow

[Indy]

A ti si teoretski fizičar, je li?

[Lord Protector]

A ti si teoretski fizičar, je li?

Ma jok, alhemičar.

[Indy]

Dobro, onda ću da te čitam kad budeš nešto imao da kažeš o alhemiji. :)

[Lord Protector]

Dobro, onda ću da te čitam kad budeš nešto imao da kažeš o alhemiji. :)

Sve je alhemija, zato me redovno čitaj, korisno je