zašto imati decu?

[Sestre Bronte]

Očekivati od psihofizički zdrave jedinke vrste kod koje je nagon za očuvanjem potomstva jednako jak kao nagon za očuvanjem sopstvenog života da kaže da se kaje zbog toga što ima to potomstvo je neviđen nonsens.

Pa i nije, desilo mi se više puta da čujem takve izjave od ljudi koji su naoko zdravi. Koliko su bile iskrene, a koliko u afektu, 'bem li ga.Doduše, čuo sam i od svog oca više puta priču - idem ja Knezom, vraćam se iz porodilišta i mislim se koji mi je kurac sve ovo trebalo.

[Zverilla]

Cela istorija napretka ljudske vrste, nauke, filosofije, umetnosti je dolazila od suzbijanja najnizih nagona ('jedi, pij, mnozi se i gledaj da prezivis') i koriscenja razuma, odnosno sa razvitkom neokorteksa. A na sta si mislio kada si napisao da otvorim oci? Na ratove, medjusobna istrebljivanja, polne bolesti, nejednakost, siromastvo? Pa ko je za to kriv? Oni sto se vode nagonima ili oni sto se vode razumom?

citas li ti sta drugi pisu, ili samo po obicaju postavljas one-line pitanja?(ok, u ovom slucaju cela 3 reda! :o )tvoja teza je da mi ljudi imamo krasni neokorteks koji nas cuva od nagonskih zla. ja sam samo opazio da nas ima 7 milijardi, imamo atomske bombe, ratove, genocide, VX&sarin, genetski modifikovane viruse za bioloski rat i sta jos ne.evo da te ja priupitam: sta bi rekla, ko pobedjuje u tom sukobu razuma i nagona?

[Bakemono]

Pobeđuje ego, tj. nesvesno (reptilian brain).

Edited April 24, 2012 by Bakemono

[Isis]

Pa i nije, desilo mi se više puta da čujem takve izjave od ljudi koji su naoko zdravi. Koliko su bile iskrene, a koliko u afektu, 'bem li ga.Doduše, čuo sam i od svog oca više puta priču - idem ja Knezom, vraćam se iz porodilišta i mislim se koji mi je kurac sve ovo trebalo.

pa dovedi ih na forum, utoli forumsku glad dzeri springer tipa!

[Sestre Bronte]

pa dovedi ih na forum, utoli forumsku glad dzeri springer tipa!

Pa to su normalni ljudi, oni ponekad u sebi i gaje sumnju da su negde nekad pogrešili, nisu oni za forumaše.

[Indy]

Pa to su normalni ljudi, oni ponekad u sebi i gaje sumnju da su negde nekad pogrešili, nisu oni za forumaše.

:D

[Isis]

Pa to su normalni ljudi, oni ponekad u sebi i gaje sumnju da su negde nekad pogrešili, nisu oni za forumaše.

:D indeed

[dekss]

Pa to su normalni ljudi, oni ponekad u sebi i gaje sumnju da su negde nekad pogrešili, nisu oni za forumaše.

+1

[mire]

moj sin bio banovan, a samo igrao igrice...ip

[Amelija]

'lako je vama, vi nemate dece'

joj ovo sam imala prilike da čujem nekoliko puta u svom životu i raduteška bizarnost, na svim nivoima

Ne znam jel se Indi nashalio (i ne bih da rizikujem elaboriranje :D ) al ja evo stvarno ne mislim da je bilo koji nacin zivotaprazan ili ispunjen by default, i da postoji jedan ispravan i normalan koji svi treba da slede, or else. Kome odgovara nek sedi kod kuce s sitnom decurlijom, ko voli nek zivi po aerodromima, vazno je da nestaje drustvena osudai etiketiranje bilo koga zbog njegovih/njenih licnih izbora.

upravomeni se uopšte ne čini da mi je život bio prazan pre, ali jeste tačno da dobiješ taj neki aspekt koji pre nisi imaokoji je opet samo jedan od mnogih, a ne neki obavezan i ultimativanu tom smislu radišin (jako lep :)) post dosta toga objašnjava:

+1Genaralno, nek svako radi ono što misli da mu prija...Eto, ja sam bio pre 6-7 godina u fazonu da je dete samo problem i briga i da se neću snaći i da ću imati lagodniji život bez deteta...I sad, kad imam ovo malu zvrndovku, to mi se čini jako smešnim... Niti sam nešto izgubio na kvalitetu života, a opet imam nešto što, dok nisam dobio, ne bih razumeo... Ne razumem ni sad, ali mi je osećaj divan... Kad je uhvatim za ručicu dok idemo u šetnju, dok mi prepričava doživljaje iz vrtića, dok je gledam kako vozi bicikl, kako se raspravlja sa drugaricama, kako uči prve korake iz matematike... Ma što god radi, mene oduševljava i čini me srećnim...Sve to me čini srećnim na jedan specifičan način... I to se ne može objasniti čistom racionalnošću... I ne treba, na kraju krajeva...

[Leia]

To za mene npr. ne bi bilo skroz neobicno... recimo, blizu sam toga da to uradim kada je brak u pitanju. <_<

Ma nije ni meni neobicno. Stavise to mi je nekako zdraviji pogled na sve to od onih sto idealizuju nekog cisto da bi se osecali ispunjeno zbog svoje odluke da bas njega izaberu.@dig

Očekivati od psihofizički zdrave jedinke vrste kod koje je nagon za očuvanjem potomstva jednako jak kao nagon za očuvanjem sopstvenog života da kaže da se kaje zbog toga što ima to potomstvo je neviđen nonsens.

Pa ne mislim sigurno na one sto kuju plan da podave malu gamad na spavanju, nego na malo razocarane i umorne ljude kojima je dosta zivota sa konstantnom drekom u kuci, pod presijom kojekakve tazbine/rodbine...A takvih videh ihahaj

[Amelija]

kad je moja mama svojevremeno išla na ispitivanja da vidi el trudna il ne, nije se baš odmah znalo, nego jedan dan joj kažu "izgleda da jeste", za 2 dana "izgleda da ipak nije", i tako par puta dok se definitivno nije potvrdilo da jestei onda jedan dan dođe kući, i kaže svojoj babi a mojoj prababi "he, izgleda da jesam!"a (pra)baba na to: odlično! četvoro sam ih imala, nije kuća bez dece!pa onda mama sledeći put "hm, izgleda da ipak nisam"a prababa: odlično! četvoro sam ih imala, i ni ovolišno ti ne treba!i posle mnogo godina, pitala mama nju "jel bre baba, onda si namerno govorila čas jedno čas drugo zbog mene, ali sad mi lepo reci: šta je zaista istina?"na šta je pra-baba odgovorila "i jedno i drugo"

[Frank Pembleton]

Vi ovde pricate kao "kako se ne neko pokajao sto ima decu"?Ko da je imati/nemati decu neki kataklizmicni dogadjaj?Ili mozda jeste?

[Dankan Ajdaho]

Kako kad. :D

[mustang]

+1Genaralno, nek svako radi ono što misli da mu prija...Eto, ja sam bio pre 6-7 godina u fazonu da je dete samo problem i briga i da se neću snaći i da ću imati lagodniji život bez deteta...I sad, kad imam ovo malu zvrndovku, to mi se čini jako smešnim... Niti sam nešto izgubio na kvalitetu života, a opet imam nešto što, dok nisam dobio, ne bih razumeo... Ne razumem ni sad, ali mi je osećaj divan... Kad je uhvatim za ručicu dok idemo u šetnju, dok mi prepričava doživljaje iz vrtića, dok je gledam kako vozi bicikl, kako se raspravlja sa drugaricama, kako uči prve korake iz matematike... Ma što god radi, mene oduševljava i čini me srećnim...Sve to me čini srećnim na jedan specifičan način... I to se ne može objasniti čistom racionalnošću... I ne treba, na kraju krajeva...

Savrenstvo ! :)hvala radisa na zivopisnim emocijama :)