Novi hit iz kuhinje ministarstva prosvete

[porucnik vasic]

Apsolutno se slažem. Čim Karađorđevići vrate zlatne i devizne rezerve države koje su pokupili sa sobom, i kada se raskusura šta je od imovine njihovo (izgrađeno njihovim parama) a šta nije (recimo, Beli Dvor je platila Narodna skupština iz budžeta i njegovo upisivanje na ime Karađorđevića je najobičniji kriminal i otuđivanje državne imovine, to se ima oduzeti i dati državi na raspolaganje za buduće predsednike/premijere/kancelare), to svakako treba uraditi.Naravno, na zlatne i devizne rezerve računati zateznu kamatu, kao i svim drugim građanima ove zemlje.

Хајде пробај да прочиташ оно шта сам написао и да упоредиш са сојим одговором. Али стварно, немој да забушаваш. Edited April 19, 2012 by porucnik vasic

[Filipenko]

Medjutim, dok se to ne desi, Megadunum ce biti sranje, jer Megadunum samo ide niz dlaku studentskoj zelji da se sto lakse dobije papir, dok na drzavnim fakultetima bar postoji neki otpor tome.

Lepo rečeno. A državni će biti sranje jer su sranje. I sad, da li neki od tih sranja treba forsirati nauštrb drugih, davati im veće ili manje povlastice i tako dalje? Moje mišljenje je da ne treba, već da sranja ili treba rešavati, ili ih pustiti da umru, a ako ti sisaju resurse, onda ih treba naterati da umru pa te resurse upotrebiti da bi se podiglo nešto novo, kvalitetnije, bolje.Naravno, nemam ja iluzija da bi SPS mafija na čelu sa tzv. Žarkom Obradovićem imala kapacitet da učini tako nešto, čak i kada bi postojala nekakva dobra volja. Samo govorim kako bi trebalo. A do tada, želim da što manje mojih/naših para bude trošeno na raspale projekte poput državnog univerziteta ili privatnih univerziteta. Ovo prvo se sigurno radi, verovatno i ono drugo, jer garant oni dobijaju tušta i tma para iz kojekakvih fondova, projekata, kurtona. Sve to saseći u korenu.

[fonTelefon]

Lepo rečeno. A državni će biti sranje jer su sranje. I sad, da li neki od tih sranja treba forsirati nauštrb drugih, davati im veće ili manje povlastice i tako dalje? Moje mišljenje je da ne treba, već da sranja ili treba rešavati, ili ih pustiti da umru, a ako ti sisaju resurse, onda ih treba naterati da umru pa te resurse upotrebiti da bi se podiglo nešto novo, kvalitetnije, bolje.Naravno, nemam ja iluzija da bi SPS mafija na čelu sa tzv. Žarkom Obradovićem imala kapacitet da učini tako nešto, čak i kada bi postojala nekakva dobra volja. Samo govorim kako bi trebalo. A do tada, želim da što manje mojih/naših para bude trošeno na raspale projekte poput državnog univerziteta ili privatnih univerziteta. Ovo prvo se sigurno radi, verovatno i ono drugo, jer garant oni dobijaju tušta i tma para iz kojekakvih fondova, projekata, kurtona. Sve to saseći u korenu.

Nemas ti pojma kako bi trebalo samo iznosis neke svoje zamisli. Drzavni fakulteti rasipaju budzetske pare na brucose koji napustaju fakultet posle dve godine. I kao takvi odlicno opstaju. Privatni obezbedjuju dolazak do te diplome, takve se danas traze u celom svetu i oni to obezbedjuju studentima.

[Töölönlahti]

Državni faksevi su opterećeni sa zilion gluposti, oni da bi na Fonu došli do programiranja moraju da polože X nekakvih menadžmentova, na ETFu moraju da polažu nekakve osnove elektrotehnike, teoriju kola, elektromagnetizam, fiziku, telekomunikacije. Njima to ne treba, niti žele da se bakću sa tim. A stručni predmeti su im nedovoljno dobro osmišljeni, sa nedovoljno prakse itd. gde ti jednostavno niko ne pomaže da postaneš bolji programer.

Zašto misliš da su osnove menadžmenta, osnove fizike i osnove telekomunikacija nepotrebne stvari za inženjera računarstva? Misliš da svako ko završava RAF, ETF, MATF ili FON planira da 30+ godina radi kao koder? (... namerno ne koristim izraz programer, programeri su recimo i srednjoškolci ili samouki tipovi, da, formalista sam, ubijte me.)Drugo, nije tačno da nema dovoljno ~prakse na stručnim predmetima, ima je na višim godinama i previše, svaki predmet ima projekat od kog se oteliš dok ga ne obaviš i to su baš čisto projekti na kojima treba da provedeš vreme i više su vezani za veštine programiranja nego za konkretno gradivo predmeta. A tačno ti je ovo da su projekti na RAF-u u guided stilu, a na državnoj ustanovi u "evo ti spisak zahteva i zadatak koji je 75% koska iz veština programiranja i gubljenja vremena, a 25% actually gradivo predmeta" stilu. Različiti tipovi ljudi steknu ralzičite količine znanja kroz oba ova tipa. Nekome možda odgovara baš ovo drugo, što bi rekao najbolji techno remix ikada - they're a challenge.Stoji da bi fundamentalne predmete bilo moguće sabiti u lakše položive celine, da, ali nije to ništa nepoloživo, naprotiv.

Look how it gets your penny! Look how it gets your penny! GOOD AS NEW! GOOD AS NEW! GOO-GOO-GOO-GOOD AS NEW!

[Filipenko]

Zašto misliš da su osnove menadžmenta, osnove fizike i osnove telekomunikacija nepotrebne stvari za inženjera računarstva? Misliš da svako ko završava RAF, ETF, MATF ili FON planira da 30+ godina radi kao koder? (... namerno ne koristim izraz programer, programeri su recimo i srednjoškolci ili samouki tipovi, da, formalista sam, ubijte me.)

Tako možeš da pravdaš bilo koji predmet bilo gde. Tako su pravdali, recimo, sociologiju i ekonomiju na ETFu. Sve je to lepo, ali kada i dok je izborno. Kada moraš nešto da polažeš, pa ti još to zakomplikuju maksimalno, onda jebiga. I nije problem položiti neke predmete, problem je kada ti moraš da polažeš 20 predmeta, uključujući i protopredmete onoga što ti treba u kasnijim godinama (niko ne ide na programiranje da bi se mnogo zanimao Osnovama računarske tehnike ili Arhitekturom računara i drkao sa mašinskim jezicima), da bi došao do onoga što zapravo želiš da radiš.

Drugo, nije tačno da nema dovoljno ~prakse na stručnim predmetima, ima je na višim godinama i previše, svaki predmet ima projekat od kog se oteliš dok ga ne obaviš i to su baš čisto projekti na kojima treba da provedeš vreme i više su vezani za veštine programiranja nego za konkretno gradivo predmeta. A tačno ti je ovo da su projekti na RAF-u u guided stilu, a na državnoj ustanovi u "evo ti spisak zahteva i zadatak koji je 75% koska iz veština programiranja i gubljenja vremena, a 25% actually gradivo predmeta" stilu. Različiti tipovi ljudi steknu ralzičite količine znanja kroz oba ova tipa. Nekome možda odgovara baš ovo drugo, što bi rekao najbolji techno remix ikada - they're a challenge.

Oh, da, sve je to super, samo što u praksi metod "evo ti spisak zahteva i zadatak koska koji nikad nismo davali niti ćemo ti pomoći ikako" verovatno prolazi kao poželjan način obrazovanja još samo po mastodontskim univerzitetima koji se prave da su moćni i snažni, a u stvari su šuplji da ne mogu biti šupljiji. Akcenat treba da bude na timskom radu i, što bi se reklo, polumentorskom pristupu, a ne frustriranju, muljanju po beleškama i traženju sličnih primera od starijih kolega. U stvari, verovatno bi najbolja bila mešavina, fino dozirana, ali kada na 80% predmeta imaš pristup sa koskom, to prosto ne valja, a i pitanje je šta je tu ko stvarno naučio. A za nastavnike je tako najlakše - da ti zadatak pa se ti jebi, dođi kad završiš i doviđenja.Takođe, tačno je, na višim godinama ima i previše - a dok se dođe do tih viših godina...skoči na naredni citat i eto odgovora.

Stoji da bi fundamentalne predmete bilo moguće sabiti u lakše položive celine, da, ali nije to ništa nepoloživo, naprotiv.

Nije nepoloživo, ali zašto bi neko gubio vreme na to u situacijama gde se za godinu dana toliko stvari promeni u primarnoj struci, da bi gubio vreme, produžavao obrazovanje, ili štatijaznam šta radio sa tim celinama, koje najvećem broju njih uopšte ne trebaju? Gde je bilo Android programiranje pre 2 godine, a gde je danas? Tolika je, recimo, razlika u studijama na privatnom i državnom fakultetu i to za sasvim solidnog studenta. Onaj ko je pre 2 godine završio faks i bacio se na nešto korisno do sada je mogao već da ostvari ihahaj. Mladi kapiraju tu caku. Baš kao što kapiraju i da, recimo, za njihov posao u ekonomiji možda 20% onoga što nauče na državnom bude korisno, naspram 8% onoga što nauče na privatnom. I kada će već učiti u hodu, svejedno im je. Zato se i opredeljuju za opciju privatnih fakulteta. Nisu blesavi kao mi što smo se cimali. Zamišljam sada da moje dete uči isto što i ja, da bi se našlo okruženo filolozima i andragozima, ekonomistima i menadžerima sa državnih i privatnih fakulteta koji veze nemaju - pa zašto da se cima i dirinči, umesto da ode na neki laganica faks i završi ga u roku, bez cimanja, imaće vremena i za druženje umesto da bude opšteprezirući svemrzac kao ja, i plus će pre tako naći posao. Dabome, ko zna šta bih ga ja savetovao da sada moram da savetujem, ali sigurno mu ne bih rekao da ide mojim stopama. Što je sasvim sigurno najgora "preporuka" za državni univerzitet.Svet se danas menja brutalno brzo. Danas postoje ljudi (ima ih tušta i tma i u Srbiji) koji zahvaljujući dobro osmišljenom sajtu sa Google oglasima ili Android aplikacijama zarađuju preko 5-6 hiljada dolara mesečno bez da izađu iz kuće, a rade nedelju-dve kvartalno. I prolaze zilion puta bolje od ostalih. Mislim, taj će za 3-5 godina da zaradi više nego neko normalan na normalnom radnom mestu za maltene ceo životni vek. I što je najbolje, otvoriće mu se zilion drugih mogućnosti, imaće gomilu prilika, novac za ulaganja i slično. I onda neko treba da otima 1, 2, ili više godina u ime toga "što će te dobro obrazovati", a u stvari je to sve jedna teška prevara, samo što smo je usvojili kao nekakvu vrednost. I još plaćamo za to. Edited April 19, 2012 by Filipenko

[Töölönlahti]

Eto ti sad, postade Filip racionalni liberal... Ti na visoko obrazovanje gledaš kao na servis za osposobljavanje za rad, a ja na njega gledam kao na servis za učenje u širinu. Generalno, nemoguće je da kvalitetno obrazovanje iz godine u godinu konstantno u nekoj apsolutno sitnoj privredi idealnoj meri prilagođava svoj curriculum svemu onome što joj treba baš te godine (eto, sad se hvataš Android programiranja, a ja ti kažem da mi je za osnove WP programiranja - do nivoa gde samostalno i nezavisno razvijam nezavisne appove - trebalo dve nedelje i da to uopšte ne smatram nekim značajnim dostignućem). Ti ćeš uvek gomilati fakte po kojima je bolje što pre i odmah raditi nešto case-specific, ja ću da objašnjavam kako je ovo dugoročno bolji izbor. Nabićemo nekoliko strana te priče.

... nije problem položiti neke predmete, problem je kada ti moraš da polažeš 20 predmeta, uključujući i protopredmete onoga što ti treba u kasnijim godinama (niko ne ide na programiranje da bi se mnogo zanimao Osnovama računarske tehnike ili Arhitekturom računara i drkao sa mašinskim jezicima), da bi došao do onoga što zapravo želiš da radiš.

Nije 20. Pet-šest. Tokom celih četvorogodišnjih petogodišnjih (ae da računamo i master) studija. Ostalo su stručni predmeti, u šta spadaju i arhitekture, koje btw uopšte nisu komplikovane i pomažu da razumeš zašto nešto treba da isprogramiraš na određeni način, a ne kao indijanac.

Akcenat treba da bude na timskom radu i, što bi se reklo, polumentorskom pristupu, a ne frustriranju, muljanju po beleškama i traženju sličnih primera od starijih kolega. U stvari, verovatno bi najbolja bila mešavina, fino dozirana, ali kada na 80% predmeta imaš pristup sa koskom, to prosto ne valja, a i pitanje je šta je tu ko stvarno naučio. A za nastavnike je tako najlakše - da ti zadatak pa se ti jebi, dođi kad završiš i doviđenja.

Nije baš to ono što sam mislio. Naravno da postoji interakcija sa predavačima, postoje i grupni projekti, postoje tu i tamo i ti RAF-oliki checkpoint domaći, računarska literatura je sada lako dostupna, bilo na srpskom, bilo na engleskom. Poenta je u tome što domaći nije koncipiran tako da ti se uz njega daje i step-by-step uputstvo za rešavanje veoma sličnog problema, što negde drugde više nego često bude slučaj, a ni bodovanje nije takvo da ćeš to položiti i ako ga ne završiš kako treba. Tek na tim vrtić-domaćima nema smislene interakcije, a nema ni nekog učenja: ljudi prosto kopiraju i prilagođavaju kod ili postupke koji su im pokazani/obezbeđeni, to tek nije simulacija onoga što je ozbiljan posao koji može da se naplati. To je strukovno obrazovanje, junior college level, nije to nešto od čega ćeš imati mnogo koristi kasnije u životu.

Mladi kapiraju tu caku. I kada će već učiti u hodu, svejedno im je. Zato se i opredeljuju za opciju privatnih fakulteta. Nisu blesavi kao mi što smo se cimali.

Super, a ja dodajem da diplomci sa širim znanjem lakše uče konkretne stvari u hodu. Probao sam, znam da to tako funkcioniše, kao apsolvent sam 10x brže naučio da kickassujem u konkretnom razvojnom alatu nego kad sam bio prvak i samo entuzijasta.

Svet se danas menja brutalno brzo. Danas postoje ljudi (ima ih tušta i tma i u Srbiji) koji zahvaljujući dobro osmišljenom sajtu sa Google oglasima ili Android aplikacijama zarađuju preko 5-6 hiljada dolara mesečno bez da izađu iz kuće, a rade nedelju-dve kvartalno.

... opet si previše slušao nekog @istok-a. Ogromna većina ljudi koja pokuša tako nešto ne uspe, nego fails miserably. Uopšte ne vidim zašto bih završavao ikakav fakultet da bih zarađivao na Google oglasima, a ne vidim ni kako će to privatni i/ili olakšani fakultet više uticati na sposobnosti razvijanja Android aplikacija od nekog drugog. Konkretnu tehnologiju moraš da u nekoj meri naučiš samostalno gde god da kreneš - baš kao i npr. skillove potrebne da bi na pravi način rešio bilo koji ozbiljan fakultetski projekat.edit:mora Edited April 19, 2012 by Oxymoron

[Venom]

Ne moze Filipenko fakultet da te nauci tome da dobijas uspesne ideje za Android aplikacije, ili da generises lovu preko Google Adsa. To je nesto sto je vrlo individualno. Fakulteti naravno moraju da se bave aktuelnim stvarima -- zapravo, oni bi trebalo da budu cutting edge, prema svojim mogucnostima jeli -- ali ne treba da idu ni u sitna crevca. Izmedju ostalog bas zato sto se stvari prebrzo menjaju, ali vaznije zato sto im to nije namena. Za tako nesto uvek imas kurseve, knjige itsl.Na stranu sto je vrednost pukog generisanja love, gledano iz ugla onog cime fakulteti treba da se bave, vrlo upitna.edit: prespor sam.

Edited April 19, 2012 by Venom

[Filipenko]

Ne govorim da fakultet treba da te uči tome o čemu govorite, već da iziskuje vreme tokom koga će neko ko ima diplomu ili ko je možda i slabiji student/objektivno gluplji/imao manji prosek/možda nije bubačio sve te "korisne ispite" moći da uloži, ili radi na sebi, ili provaljuje svašta, pa će moći da uradi nešto za sebe. To naravno nije garancija da će uspeti, niti znači da neko ko završi brže faks neće otići na neko besmisleno radno mesto, ali jeste nešto čemu današnji univerziteti, na njihovu veliku tugu, moraju da se prilagode. Da, jebiga, to znači da se ne može predavati po konceptu iz 1960. godine. Vreme danas ima nemerljivo veću težinu nego pre više decenija.

Eto ti sad, postade Filip racionalni liberal...

Davno postao, od tad bio, do danas ostao.

Uopšte ne vidim zašto bih završavao ikakav fakultet da bih zarađivao na Google oglasima, a ne vidim ni kako će to privatni i/ili olakšani fakultet više uticati na sposobnosti razvijanja Android aplikacija od nekog drugog. Konkretnu tehnologiju moraš da u nekoj meri naučiš samostalno gde god da kreneš - baš kao i npr. skillove potrebne da bi na pravi način rešio bilo koji ozbiljan fakultetski projekat.

Tu i jeste poenta - ne treba ti fakultet po svaku cenu da bi se osposobio, ali ti daje ogromnu konkurentsku prednost i osposobljava te za rad, plus ti daje nekakav sertifikat. Može svako od nas u teoriji da radi na sebi, ali ako ti fakultet ne daje prednost nad amaterima, onda to govori o fakultetu i njegovom značaju. BTW, naravno, svi znamo za dropoute i trule bogataše koji su uspeli da se obogate i bez fakulteta, što je opet nekakav pokazatelj kvaliteta obrazovanja u smislu upotrebljivosti stečenog znanja.

Ti na visoko obrazovanje gledaš kao na servis za osposobljavanje za rad, a ja na njega gledam kao na servis za učenje u širinu...

Osposobljavanje za rad, naravno. Ko hoće da uči u širinu, široko mu polje, ima zilion načina i na fakultetima i van njih. Takođe, ne vidim šta je problem u tome da postoje smešni fakulteti. Neka postoje. Ako ne valjaju, neće ići na njih ili se neće priznavati diplome sa njih i gotovo.Naravno, može biti da ja grešim, i da naši fakulteti odlično osposobljavaju za rad, diplome su veoma priznate, a univerzitet je tu zbog platonovskog ideala obrazovanja, a ne zarad služenja interesima društva i zajednice.Generalno, otišlo se predaleko, jer ispada da ja branim skrnave i šugave Megatrendove, Singidunume i ostala sranja koja bih spalio, pa potom ruševine prao sapunima izrađenim od njihovih osnivača. Samo pokušavam da objasnim da nam obrazovni sistem ne valja ništa, da nam treba reforma i da to sve treba da bude u funkciji onoga ko plaća - u ovom slučaju države i njenih potreba, a od ostalih, ko želi da plati, neka ima izbor.

[S.L.]

...Oh, da, sve je to super, samo što u praksi metod "evo ti spisak zahteva i zadatak koska koji nikad nismo davali niti ćemo ti pomoći ikako" verovatno prolazi kao poželjan način obrazovanja još samo po mastodontskim univerzitetima koji se prave da su moćni i snažni, a u stvari su šuplji da ne mogu biti šupljiji. Akcenat treba da bude na timskom radu i, što bi se reklo, polumentorskom pristupu, a ne frustriranju, muljanju po beleškama i traženju sličnih primera od starijih kolega. U stvari, verovatno bi najbolja bila mešavina, fino dozirana, ali kada na 80% predmeta imaš pristup sa koskom, to prosto ne valja, a i pitanje je šta je tu ko stvarno naučio. A za nastavnike je tako najlakše - da ti zadatak pa se ti jebi, dođi kad završiš i doviđenja. ...

Savršeno opisan način predavanja i polaganja ispita kod nas.Čini mi se da previđate jednu (bitnu) stvar - profesori se ne menjaju.Znam da kada su ljudi trebali učiti Javu, na FON-u se učio Pascal. Na Šumarskom su imali Cobol.Ne postoji selekcija profesora po kvalitetu i usklađivanju sa aktuelnim trendovima ili tehnologijama.I sad neko očekuje moderno obrazovanje sa knjigama iz 70ih godina prošlog veka?Ajde ;)Što se mene tiče, ukoliko privatni fakulteti pokažu kvalitet (npr. RAF), i treba dati sve privilegije studentima.Ko plaća taj i bira. Studenti nisu izuzetak.

Danas postoje ljudi (ima ih tušta i tma i u Srbiji) koji zahvaljujući dobro osmišljenom sajtu sa Google oglasima ili Android aplikacijama zarađuju preko 5-6 hiljada dolara mesečno bez da izađu iz kuće, a rade nedelju-dve kvartalno.

I ti si ih naravno upoznao? :fantom:B92 na svakih nedelju dana servira slučne gluposti: "Plate do 15.000e", "Zapošljavaju se pre diplome", "Programeri žive kao bogovi" itd. itd. Edited April 19, 2012 by S.L.

[Töölönlahti]

... iziskuje vreme tokom koga će neko ko ima diplomu ili ko je možda i slabiji student/objektivno gluplji/imao manji prosek/možda nije bubačio sve te "korisne ispite" moći da uloži, ili radi na sebi, ili provaljuje svašta, pa će moći da uradi nešto za sebe.

Pa super, država je osnovala Viser, MATF, FON, ne postoji samo ETF, ima i drugih mesta na kojima je moguće obrazovati se i nisu sva podjednako zahtevna.

... svi znamo za dropoute i trule bogataše koji su uspeli da se obogate i bez fakulteta, što je opet nekakav pokazatelj kvaliteta obrazovanja u smislu upotrebljivosti stečenog znanja.Ko hoće da uči u širinu, široko mu polje, ima zilion načina i na fakultetima i van njih. Takođe, ne vidim šta je problem u tome da postoje smešni fakulteti. Neka postoje.

Svi takođe znamo i za mnogo više propaliteta dropouta, ali i za širok dijapazon uspešnih diplomaca trulih bogataša. Go figure. Nema smisla to što govoriš, izuzetke pokušavaš da predstaviš kao opšta mesta.Navedi mi još mesta za obrazovanje u širinu, mislim a da nisu fakulteti. Šta, uđeš u random institut i oni ti daju pristup škrinjama sa mudrim spisima i ti to sunđeraški upijaš?

Samo pokušavam da objasnim da nam obrazovni sistem ne valja ništa, da nam treba reforma i da to sve treba da bude u funkciji onoga ko plaća...

Tačno. Ne slažemo se samo oko metodologije i ciljeva sprovođenja te promene. :)

[Töölönlahti]

Ne postoji selekcija profesora po kvalitetu i usklađivanju sa aktuelnim trendovima ili tehnologijama. I sad neko očekuje moderno obrazovanje sa knjigama iz 70ih godina prošlog veka?

Ne znam za selekciju, ali usklađivanje itekako postoji. A postoje matore knjige koje neće zastareti dok god se to koristi gde god prdneš, evo ti primer jedne ne baš tako stare koja će još godinama biti kevara: os-book.com... A kao primer mi na pamet pada i set znatno starijih odličnih knjiga o strukturama podataka, ali mrzi me sad da ih iskopam. Knjige vezane za konkretne tehnologije su, naravno, izdane u poslednjih nekoliko godina (strani autori stalno štancaju nova izdanja) i niko normalan detaljno ne predaje nešto što se više ne koristi. Doduše, vidim da pominješ FON i Šumarski, ne znam za njih. Znam da na Saobraćajnom i Mašinskom i dalje imaju tako neke fantomske i nepotrebne predmete na kojima uče osnove programiranja. To jeste problem, da, ali nema direktno veze sa ovim o čemu smo Filip i ja pričali.

[Venom]

Ne govorim da fakultet treba da te uči tome o čemu govorite, već da iziskuje vreme tokom koga će neko ko ima diplomu ili ko je možda i slabiji student/objektivno gluplji/imao manji prosek/možda nije bubačio sve te "korisne ispite" moći da uloži, ili radi na sebi, ili provaljuje svašta, pa će moći da uradi nešto za sebe. To naravno nije garancija da će uspeti, niti znači da neko ko završi brže faks neće otići na neko besmisleno radno mesto, ali jeste nešto čemu današnji univerziteti, na njihovu veliku tugu, moraju da se prilagode. Da, jebiga, to znači da se ne može predavati po konceptu iz 1960. godine. Vreme danas ima nemerljivo veću težinu nego pre više decenija.

Znam, ali tvoje konkretno resenje, odnosno resenje koje se naslucuje iz tvojih zamerki, resava situaciju upravo onako kako sam rekao: pretvara fakultete u nesto nize i od visih skola, odnosno u sprovodioce nekakvih kurseva, koji polaznicima daju prakticna znanja. Nema potrebe za time, jer to sve vec postoji. Ako nije tako, cemu onda pominjanje Androida i Google Adsa, kad to ionako nema nikakve veze s fakultetima.Ako zakljucimo da su ljudi glupa stoka, svejedno su dovoljno inteligentni da sami zakljuce sta je za njih dobro. Da li ce neko da zeli prakticno znanje po svaku cenu ili konkretno znanje, koje mu omogucava da se prilagodi necemu je individualna odluka. Ako je to stvarno tako dominantno bolje van fakulteta, onda ce fakulteti sami ostati bez posla, ili ne? Ali nije tako, fakulteti se vec prilagodjavaju, Bolonja je jedan primer. Da li je to dobro implementirano je drugo pitanje, ali upravo je to ono sto ti delom hoces: predmeti/kursevi po jedan semestar, kontinuiran rad, vezbe itd. I onda ko hoce sto pre u realan svet po pare, moze da uzme diplomu nakon tri godine, ko hoce vise ide na master i svi srecni, svi zadovoljni.Ko nece nijedno ni drugo ima danas dovoljno mogucnosti da nadje svoj put.

[Filipenko]

I ti si ih naravno upoznao? :fantom:B92 na svakih nedelju dana servira slučne gluposti: "Plate do 15.000e", "Zapošljavaju se pre diplome", "Programeri žive kao bogovi" itd. itd.

Naravno. Znam trojicu sa eksplicitno tim prihodima, jednog sa eksponencijalno većim (ali on je bio uplovio u neke zajebane vode odavno i radi po narudžbini za ozbiljne institucije zapadnih zemalja), a znam još 7-8 koji šljakaju na sitno od kuće za neku kintu - pa zavisno od toga koliko se ko cima, koliko ga (ne) mrzi da se bakće, sipa lovica, od 600-700 do recimo 1500 dolara mesečno. Svi prave ili razne fejk i polufejk sajtove, ili Android aplikacije, ili nešto slično na tu foru, što se plaća. I nikome ne pada na pamet da radi u smislu da se zapošljava negde. Zašto bi, odrađuje ovo, iscima se 2 nedelje, pa 2 meseca ladovine, pa onda opet i zdravo. Provaljuje razne SEO pristupe i onda samo održava to. Serveri se, naravno, zakupljuju u Teksasu.E sad, da se razumemo, to ne dolazi preko noći, i ljudi se cimaju, pokušavaju, ne prihoduju isprva toliko dok ne provale šta prolazi i tako dalje, ali da ima takvih ljudi - ima. Ono što B92 ne ume da objasni (ili ne želi) jeste da je to put kojim se ide od nule, ili ajde od 100 dolara mesečno, pa se lagano ide naviše, ne pada nikome odjednom 8k dolara ili evra mesečno kao kada bi se zaposlio pa primao regularnu platu.

[S.L.]

Vidiš, morao sam da pitam, jer znam uglavnom php i java developere, koji prosečno zarađuju 700-1.000e sa par godina staža.Šljakaju po bankama, Mozzart kladionici ili nekim manjim firmama, ali nigde nije drastično veća plata.Sad, ok, ti tvrdiš za trojicu, u to mogu da poverujem. Ali, tušta i tma, ili slično sa B92 - jg. ne mogu nikako.I skoro sam imao priču sa ortakom (šljaka za strance), u vezi tih "b92 cifara". Ni on ne zna nikoga sa enormnom platom jer jednostavno nemamo domaće firme koje bi mogle da plaćaju toliko, a stranim firmama jednostavno nije u interesu (da plaćaju 5.000e kad će isto dobiti sa 1.000e).Da ne idem više u offtopic.

[dragance]

Mislim da Filipenko tipuje na ljude koji rade za sebe, stvore neki sajt za koji misle da ce biti posecenosti/nadju dobru temu i dobro osmisle, a onda zaradjuju na Google Ads, itd. Ima toga svuda, naravno da nije rasireno, ali treba dosta vremena i strpljenja, sa malim procentom sansi za uspeh. Ali kada uspe - uspe.