socijalna psihologija

[MayDay]

sta su psiholoske pristrasnosti? posle pominjes pristrasnosti kao emprijske fenomene, to je isto, samo da razjasnim da li mislis na istu stvar

Ne umem da ti kazem sta su psiholoske pristrasnosti generalno, ali ono sto moj esnaf podvodi pod psiholoske pristrasnosti* su manifestacije ponasanja koje odstupa od onoga sto se predvidja za racionalnog donosioca odluka.Racionalnost u ekonomskom kontekstu podrazumeva da se preferencije vezuju iskljucivo za maksimiziranje korisnosti od potrosnje. Znaci, nista altruizam, nista uzivanje u samom procesu rada, npr...Pri tome, kad to stavimo u kontekst lutrije, to jednostavno znaci da ces sve dolare od dobitka da potrosis. :)Ono sa cime mozes da se igras je funkcija korisnosti, ali ne preterano. Ono sto je uklesano u kamenu je da sa vecom potrosnjom, veca je i korisnost. To samo znaci da je funkcija korisnosti rastuca u odnosu na potrosnju, tj, u odnosu na dobitak od lutrije. Zakrivljenost funkcije diktira preferencije u odnosu na rizik, pa cu da nastavim odgovaranjem na sledece pitanje.

mozemo to da razjasnimo na primeru 'osoba sa velikom averzijom prema riziku'. kako to tretirate? gde lezi ta sklonost, u osobi, u kontekstu, nije bitno...? da li se smatra da su preferencije nepromenljive, tj. da je redosled preferencija nepromenljiv?

Ukoliko se dve lutrije odmeravaju samo sa aspekta ocekivane vrednosti dobitka, tada se implicitno polazi od konkretne funkcije korisnosti koja je linearna i koja diktira precizno definisane sklonosti ka riziku - neutralnost prema riziku. Osoba sa takvim preferencijama je indiferentna izmedju fifti-fifti lutrije da izgubi ili dobije $100 i fifti-fifti lutrije da dobije ili izgubi $1M. Dakle, averzija/tolerancija prema riziku potice od osobe. Za sada, hajde da kazem da se nasledjuje rodjenjem odredjena funkcija korisnosti. Goreopisana neutralnost prema riziku ne deluje bas ubedljivo u opisivanju ljudskog ponasanja. Zbog toga se u pricu uvodi averzija prema riziku koja se na sledeci nacin ukljucuje u funkciju korisnosti. Ukoliko je funkcija korisnosti rastuca, ali ne linearna, nego konkavna (prvi izvod vise nije konst nego opadajuci) u odnosu na dobitak (potrosnju), onda osoba sa takvom funkcijom ima averziju prema riziku. Intuitivno, opadajuci prvi izvod znaci da mi nije ista dodatna/granicna korisnost od dodatnog dolara dobitka ukoliko sam na niskom ili visokom nivou potrosnje. Dodatna korisnost je mnogo veca ako si vec u gubitku (siromasan) nego ako sam vec u dobitku (bogat). To nema veze sa prospect theory koja definise dve razlicite funkcije, jednu za negativne dobitke i drugu za dobitke. Ovde je sve jedna funkcija u pitanju. Ta konkavnost, tj opadajuca granicna korisnost je ta koja definise kontekst. U slucaju neutralnosti prema riziku dodatni dolar dobitka mi je podjednako vazan u svim situacijama, a kad imam averziju prema riziku, onda taj dodatni dolar posebno cenim kad sam siromasna i verovatnocu da sam siromasna implicitno naduvavam kroz vece vrednovanje svakog dolara. Obrnuto vazi za upside. Verovatnocu da se desi veliki dobitak potcenjujem implicitno, tako sto manje vrednujem svaki dolar koji tada zaradim.Sto je veca zakrivljenost te funkcije, tj, sto je veci parametar averzije prema riziku, to ce biti i manja vrednost lutrije u odnosu na ocekivani dobitak. Bas zato sto veci deo verovatnoce selis ka gubicima, a manji ka dobicima.Sto se tice promenljivosti, mi na to gledamo da su one konstantne, ali cu dati primer u kome na izgled deluje da se menjaju. Tu dolazi do napustanja aksioma nezavisnosti. Ako funkciju korisnosti definisem kao blabla rastucu i konkavnu, ali ne u odnosu na nivo potrosnje, nego u odnosu na razliku izmedju aktuelnog nivoa potrosnje i potrosnje na koju sam navikla (a to bi bila prosecna potrosnja koju sam imala do sada) onda ne procenjujem isto $1000 mesecne potrosnje nakon sto sam do sad trosila $300 ili $3000. Proslost matters u ovom slucaju i deluje da nisam konzistentna, a zapravo rec je o tome da cu imati razlicite navike u razlicitim momentima vremena. Medjutim, ove preferencije su poznate potrosacu u svakom momentu i on njih uzima u obzir kada kreira navike. Hocu da kazem da ce on u svakom trenutku vremena donositi pravu odluku kako da investira/trosi znajuci da sutra moze sebi da napravi problem ako danas pretera sa potrosnjom.Ovo poslednje moze da se shvati kao kontekst koji oblikuje preferencije, pa samim tim i verovatnoce, ali ja mislim da preferencije jednostavno moraju da prozimaju sve kontekste, tj definisane su za svaki kontekst. * Ja sam ove stvari i u Srbiji ucila na engleskom, pa ne bih da dajem svoja prevodjenja i ostavljam na engleskom: mental accounting, disposition effect, overconfidence, sunk cost fallacy ( :D ), milogledov gambler's fallacy (mada ovaj nema veze s preferencijama, nego se jednostavno odlucuje na osnovu pogresnih parametara), to name just a few. Behavioral Finance je potpuno paralelni svet i ja ne poznajem ni 10% svih uocenih pristrasnosti.. Edited March 13, 2012 by MayDay

[betty]

za mene je kontekst znacio kontekst dogadjaja, u smislu uzimanja u obzir ne samo koliko je dogadjaj A verovatan u odnosu na B, nego npr. kolika je sansa da covek bude u situaciji da donosi odluku izmedju A i B. na primer. u situacijama gde kontekst moze da se manipulise eksperimentalno, a na nivou nervnog tkiva, kontekst moze da bude da neocekivani dogadjaj bude uobicajena stvar, sa razlicitim konkretnim realizacijama (tipa uvek vidis drugu sliku, znaci ocekujes promenu). ovo su samo hipoteticki primeri.

gde smestas heuristike? ovo je ozbiljno pitanje, nemam poziciju

zapravo, ne smestam ih nigde. odnosno... mozda zavisi od pitanja. mislim da je reagovanje na verovatnocu toliko superioran mehanizam, da ce odneti primat nad drugim mehanizmima u mnogo razlicitih tipova situacija, od evolucije celije do svesne misli... tako da su tu heuristici (verujem) sekundarni mehanizam. ima situacija gde ce isti sled dogadjaja dovodi do razlicitih predvidjanja na razlicitim nivoima obrade informacija, ali da li zbog razlicitih heuristika ili zbog razlicitih polaznih pretpostavki, pitanje je. tipa, ako bacimo novcic pet puta i pet puta padne pismo, prosecan covek ce biti iznenadjen ako sesti put padne pismo, a vizuelni korteks prosecnog coveka ako sesti put padne glava. da li bi rekla da je ta razlika vodjena razlicitim heuristicima ili prosto pogresnom pretpostavkom prosecnog coveka/mozga? mislim da se moze argumentovati u prilog obe strane.ovo je sve samo moj gut feeling. na nivou mozga, verovatnoca kao bitan parametar izbija na mnogo razlicitih lokacija, pri obradi veoma razlicitih informacija, i razni se pitaju da li se radi o jedinstvenom mehanizmu ili ne. gut feeling mi je da je isti mehanizam mogao da se pojavi nezavisno mnogo puta, i da u tom smislu nije jedinstven, ali da prati logiku verovatnoce, i da u tom smislu jeste. Edited March 13, 2012 by Ljilja Srpkinja

[kgmr]

Ne umem da ti kazem sta su psiholoske pristrasnosti generalno, ali ono sto moj esnaf podvodi pod psiholoske pristrasnosti* su manifestacije ponasanja koje odstupa od onoga sto se predvidja za racionalnog donosioca odluka.

to sam i pitala, sta vi podvodite pod psiho pristrasnosti, kod nas taj pojam ne postoji

Dakle, averzija/tolerancija prema riziku potice od osobe. Za sada, hajde da kazem da se nasledjuje rodjenjem odredjena funkcija korisnosti.

ok

Goreopisana neutralnost prema riziku ne deluje bas ubedljivo u opisivanju ljudskog ponasanja.

nisam sad razumela, gde je opisana 'neutralnost' prema riziku?

Zbog toga se u pricu uvodi averzija prema riziku koja se na sledeci nacin ukljucuje u funkciju korisnosti.

averzija prema gubitku, ne riziku, kod naszar nema prospect t. jednu funkciju ('79., znam jer sam se tad rodila) a cumulative prospect t. dve (devedesete)?

Ovo poslednje moze da se shvati kao kontekst koji oblikuje preferencije, pa samim tim i verovatnoce, ali ja mislim da preferencije jednostavno moraju da prozimaju sve kontekste, tj definisane su za svaki kontekst.

odje su konteksti npr. domeni odlucivanja, ili servirane verovatnoce, ili npr. jezicke manipulacije, ili ispitivac

[MayDay]

nisam sad razumela, gde je opisana 'neutralnost' prema riziku?

evo ovde:

Ukoliko se dve lutrije odmeravaju samo sa aspekta ocekivane vrednosti dobitka, tada se implicitno polazi od konkretne funkcije korisnosti koja je linearna i koja diktira precizno definisane sklonosti ka riziku - neutralnost prema riziku. Osoba sa takvim preferencijama je indiferentna izmedju fifti-fifti lutrije da izgubi ili dobije $100 i fifti-fifti lutrije da dobije ili izgubi $1M.

averzija prema gubitku, ne riziku, kod nas

za ovo nema kod vas i kod nas. oba su nasa, as in i vasa i nasa. :Daverzija prema gubitku je dodatni sloj preko averzije prema riziku, pri cemu ova druga se i dalje tretira kao racionalnom, a prva ne. kod averzije prema riziku, poenta je da dodatnih $1 dobitka kada sam vec na $100 dolara dobitka nije isto sto i dodatnih $1 dobitka kad sam na -$20 dobitka (tj kad gubim), ali kad se zakucam na odredjenom nivou dobitka (nek to bude na $20), onda sam u apsolutnom smislu podjednako srecna ako se to pretvori u $21 kao sto sam nesrecna ako se to pretvori u $19. s druge strane, u prisustvu averzije prema gubitku sve ovo u vezi sa razlicitim nivoom dobitka stoji, ali postoji dodatna asimetrija, a to je da je moja sreca ako se $20 dobitka pretvori u $21 manja od nesrece ako se to pretvori u $19. http://en.wikipedia.org/wiki/Risk_aversionhttp://en.wikipedia.org/wiki/Loss_aversion

zar nema prospect t. jednu funkciju ('79., znam jer sam se tad rodila) a cumulative prospect t. dve (devedesete)?

koliko ja znam u obe verzije se drze iste value function (to je analogon funkciji korisnosti u teoriji ocekivane korisnosti). razlikuju se u nacinu na koji tretiraju verovatnoce.