socijalna psihologija

[hazard]

smesno je smatrati da je socijalna psihologija manje naucna od bilo koje drustvene discipline, a da je manje naucno=manje vredno. uzasno mi ide na zivce ta vrsta snobizma.

http://www.youtube.com/watch?v=j9FzvGPA6AY

[kgmr]

pravim se da radim sad, pa ne mogu da ukljucim zvucnike. no, mislim da na forumu imamo mnogo rasprava i raspravica o tome sta je srž nauke i sta je prava nauka itd., pa je ne bih i ovde razvlacila. u sustini, ono sto mozemo je da definisemo predmet izucavanja i doprinose, moji kapaciteti se tu zavrsavaju.

[betty]

oni ne zive od socijalne psihologije, nego od bombasticnog prepricavanja. retko koji clanak u socijalnoj psihologiji ima takve tendencije koje ljilja navodi, ovde smo imali jedan takav primer, ali od kognitivisticke revolucije, vecina clanaka je manjeg dometa, zahvata i svedenije paradigme. smesno je smatrati da je socijalna psihologija manje naucna od bilo koje drustvene discipline, a da je manje naucno=manje vredno. uzasno mi ide na zivce ta vrsta snobizma. istog je nivoa kao onaj koji cesto cujem na poslu: ako imas dobru neuro masinu, mozes da objavis bilo sta bilo gde. to se prosto ne odbija.

sta znam, socijalna ovde zbilja ima nizi status u ocima drugih vrsta psihologa. recimo, jedna od najpopularnijih modernih studija, koja tvrdi da ces hodati sporije ako citas spisak 'starackih' prideva (citirana 1942 puta), spada u one sa smesnom velicinom efekta (+nije replikovana u vise navrata, ali to je druga prica). razne studije 'neracionalnog' (nekako primovanog) ponasanja su slicne. a neuro istrazivanja su posebna prica, jer se jako cesto - u socijalnoj psihologiji i neuroekonomici - svedu na banalan zakljucak da se neka tendencija moze videti u mozgu (a gde bi drugde). tako da... mislim da taj status u ovom trenutku nije slucajan. isto kao sto ideja da su istrazivaci 'nacionalne inteligencije' rasisti nije slucajna, prosto postoje trendovi u kvalitetu i tematici koji privlace/odbijaju ljude s odredjenom pravilnoscu, kao sto postoje trendovi u tome sta biva objavljivano a sta odbijeno. nije nista inherentno oblasti, ali ne vidim sto ne bi bilo fluktuacija u nekom prosecnom kvalitetu kroz vreme?

[kgmr]

pa da, tacno sam to i rekla, snobovska procena od strane peerova, a ne razmatranje predmeta i dometa neke grane, ili, da bas preciziram: postoje fenomeni (ili ono sto danas mislimo da su fenomeni) koji su dostupni samo odredjenom pristupu, sto je ogranicenje predmeta (dakle, ne inherentno oblasti, ko sto si i ti rekla).predmet te studije koju si navela je imbecilan, ako je to sto si napisala bila ideja. kakve studije neracionalnog ponasanja? to mi zvuci zanimljivo.

[betty]

pa da, tacno sam to i rekla, snobovska procena od strane peerova, a ne razmatranje predmeta i dometa neke grane, ili, da bas preciziram: postoje fenomeni (ili ono sto danas mislimo da su fenomeni) koji su dostupni samo odredjenom pristupu, sto je ogranicenje predmeta (dakle, ne inherentno oblasti, ko sto si i ti rekla).predmet te studije koju si navela je imbecilan, ako je to sto si napisala bila ideja. kakve studije neracionalnog ponasanja? to mi zvuci zanimljivo.

mislim da tu ipak postoji dodatni faktor: psihologija polako pocinje da se odmice od statisticke znacajnosti kao glavnog kriterijuma zivotne znacajnosti, a tu je socijalna trenutno objektivno malo sporija sa hvatanjem koraka. u ovoj studiji sam recimo morala da skrolujem do samog kraja da nadjem tabele iz kojih sam morala sama da izracunam velicinu efekta. klinicka pshihologija je objektivno najnaprednija u tom pogledu - ako intervencija dovede do statisticki znacajnog ali realno minornog poboljsanja, nece biti interesantna nikom. istovremeno, klinicka se smatra vrlo ozbiljnom oblascu, bar tamo gde sam radila master.iracionalnost... u socijalnoj znaci mnogo stvari (vidi npr spisak poglavlja ovde), ali mislim pre svega na razna istrazivanja automatskih tendencija u ponasanju, tipa uticaj reklama na procenu kvaliteta proizvoda. primovanje kao takvo - vrlo cesto efekti izblede posle nekoliko sekundi.

[kgmr]

ok, mislim, necemo se sloziti u vezi sa socijalnom (ne da je to cilj rasprave, doduse), pa da ne razglabam vise o tome.ali ova knjiga, ovo sto sam bacila pogled sad, citala sam, a slicnih tema, dosta boljih knjiga, sto je i normalno, ovo je knjiga stara 20 godina. od ovog autora bih daleko radije citala breakdown. inace, fenomeni iz sadrzaja knjige i nisu opazeni od strane psihologije prvi put, a meni je sasvim legitimno i smisleno da je i ona pokusala da se uhvati u kostac s tim. ( http://en.wikipedia.org/wiki/St._Petersburg_paradox, http://en.wikipedia.org/wiki/Ellsberg_paradox, http://en.wikipedia.org/wiki/Allais_paradox ). pa sad, dokle dobacimo.

[Indy]

Kad ste vec tu, jel' mozete da mi objasnite koji je cilj (npr) istrazivanja dejstva slusanja mejnstrim roka na belce? Ne razumem sta cene da ce se time postici, da li neko (i kakvo) unapredjenje bazicne nauke, ili prakticnu korist?

[kgmr]

verovatno je cilj da prodas to npr. kosmopolitenu ili ko vec objavljuje te stvari, dalje od toga ne vidim. a mozda su se i neka dvojica kladili oko toga, sramim se priznati, i nije cool, ali ima nas par koji smo sproveli istrazivanje da bismo videli ko je u pravu u svadji oko toga da li je normalno da se peskir koristi prvo sa jedne strane, pa onda sa druge, i da se obelezava posteljina, gde su stopala, a gde glava.

[betty]

( http://en.wikipedia.org/wiki/St._Petersburg_paradox, http://en.wikipedia.org/wiki/Ellsberg_paradox, http://en.wikipedia.org/wiki/Allais_paradox ). pa sad, dokle dobacimo.

ovo su zanimljive stvari... o kojima ne znam nista. ali formalno podseca na ono sto ja radim. i mi dobijamo da cista verovatnoca nekog dogadjaja nije najbolji prediktor dosadnijih mera kao sto su brzina reakcije ili kolicina neuralne aktivacije, vec da je ta verovatnoca kontekstualna. i mi se igramo s kontekstima. moja dosadna tendencija ka najjednostavnijem objasnjenju me nagoni da prednost dajem objasnjenju po kom covek instinktivno cini dosta slozene kalkulacije u vezi sa verovatnocom, a mi jos uvek ne znamo sta se sve uzima u obzir u tim kalkulacijama. na nivou neurona. na nivou odlucivanja, heh. nadam se da nece isti formalni model moci da objasni i odlucivanje, to bi bilo suvise dosadno.

[betty]

Kad ste vec tu, jel' mozete da mi objasnite koji je cilj (npr) istrazivanja dejstva slusanja mejnstrim roka na belce? Ne razumem sta cene da ce se time postici, da li neko (i kakvo) unapredjenje bazicne nauke, ili prakticnu korist?

haha, unapredjenje bazicne nauke, simpaticno <_< evo sta kazu:From these results, it appears that consuming different music genres has socially relevant consequences. (...) As such, understanding genre influences will go far in explaining how, when, and why music influences treatment of minorities and underrepresented groups. (...)Considering the use of music in a variety of contexts such as political events, workplaces, and public spaces it is clear that music has the potential to significantly influence how one reacts to their daily environment.mrmlj.

[kgmr]

dobro, dobro, ovi su uzasno pretenciozno ambiciozni, jebiga. jesu, vidim. njihov blam. ali nisu svi takvi.

[betty]

ali nije psiholoski casopis, to nas izvlaci. a i autori su media science ili tako nesto, da ne trazim sad opet. ali vazno! podvrsta rok muzike je bitna! white power rock daje drugaciju preraspodelu novca nego mainstream rock! a sad javno da kazem, jer sanse nema da se drukcije to ostvari: odoh da radim. ne, stvarno.

[kgmr]

...ka najjednostavnijem objasnjenju me nagoni da prednost dajem objasnjenju po kom covek instinktivno cini dosta slozene kalkulacije u vezi sa verovatnocom, a mi jos uvek ne znamo sta se sve uzima u obzir u tim kalkulacijama.

gde smestas heuristike? ovo je ozbiljno pitanje, nemam poziciju

[MayDay]

http://en.wikipedia.org/wiki/St._Petersburg_paradox, http://en.wikipedia.org/wiki/Ellsberg_paradox, http://en.wikipedia.org/wiki/Allais_paradox ). pa sad, dokle dobacimo.

ovo su zanimljive stvari... o kojima ne znam nista. ali formalno podseca na ono sto ja radim. i mi dobijamo da cista verovatnoca nekog dogadjaja nije najbolji prediktor dosadnijih mera kao sto su brzina reakcije ili kolicina neuralne aktivacije, vec da je ta verovatnoca kontekstualna. i mi se igramo s kontekstima. moja dosadna tendencija ka najjednostavnijem objasnjenju me nagoni da prednost dajem objasnjenju po kom covek instinktivno cini dosta slozene kalkulacije u vezi sa verovatnocom, a mi jos uvek ne znamo sta se sve uzima u obzir u tim kalkulacijama. na nivou neurona. na nivou odlucivanja, heh. nadam se da nece isti formalni model moci da objasni i odlucivanje, to bi bilo suvise dosadno.

Sto se tice St.Petersburg paradoksa, u okviru teorije ocekivane korisnosti (prema vN-M aksiomima) to cak i nije paradoks. Cim ti korisnost (citati kao preferencije) vezes i za druge elemente osim samog ocekivanog dobitka, teorija predvidja da ces za tu lutriju platiti manje od ocekivanog dobitka. Evo odabracu najprostiju funkciju korisnosti u finansijskoj ekonomskoj teoriji: mean-variance preferences. Dakle konacni nivo korisnosti je pozitivno vezan za ocekivani dobitak, ali postoji i negativni element vezan za varijabilnost u dobitku. I stvarno, ovde imas 1/2 verovatnocu da dobijes samo $1, zatim 1/4 da dobijes $2 sto su veliki ponderi na velike devijacije od ocekivane vrednosti koja je +beskonacno (sto ce reci i da su devijacije beskonacne). Dakle ako bi U = a*E(X)-b*SD(X) vidimo da iako je E(X) beskonacno veliko, beskonacno velika je i standardna devijacija pa to vuce korisnost, a samim tim i vrednost lutrije, ka nuli. Druga dva paradoksa narusavaju pomenute vN-M aksiome, primarno ovaj o nezavisnosti lutrija. To je tacno, ali, opet, paradoksi se i definisu u okvirima teorije. Mi smo u Finansijama vec neko vreme napustili vN-M okvir, iako se i dalje sve zasniva na maksimizaciji ocekivane korisnosti. Jos uvek behavioral stvari (tu mislim na citav bataljon uocenih pristrasnosti na emprijskom nivou) nisu usle u mainstream, ali nezavisnost je definitivno napustena, pogotovo kad se lutrije biraju vise puta tokom vremena. Da redukujem stvari, u ekonomiji i finansijama je potpuno normalno da preferencije degenerisu verovatnoce. Cak se za to uopste ne poseze za psiholoskim pristrasnostima. Cela grana finansija koja se bavi procenom vrednosti hartija od vrednosti pociva na jednostavnom pristupu da vrednost hartije treba da bude jednaka ocekivanoj isplati, pri cemu verovatnoce koje su ukljucene u izracunavanje tog ocekivanja se razlikuju od onih objektivnih (sto bismo rekli fizickih verovatnoca) tako da uzimaju u obzir preferencije. Osobe sa velikom averzijom prema riziku ce stavljati veci ponder na verovatnocu da se ostvare jako negativni dobici, itd..Nista to ne pada s Marsa, vec je direktan proizvod tako definisane funkcije korisnosti koja je zapravo vrlo opsta ali kao restrikcije ima sledece: 1. sto veci dobitak, to bolje, 2. sto veci dobitak, dodatni dolar rasta u dobitku mi manje znaci. To je sve sto vam treba o pretpostavkama o ljudskom ponasanju da bi formalni model proizveo to da se relevantne verovatnoce razlikuju od onih objektivnih.E sad, pitanje svih pitanja: Koja je veza izmedju preferencija i konteksta? Po meni preferencije jasno diriguju ponasanje u svakom kontekstu, ali nije mi tesko da se zabrinem da mozda kontekst moze i da promeni preferencije u korenu.

[kgmr]

linkovi su vise bili namenjeni ilustraciji kakve pristrasnosti prati kog.psihologija, u odnosu na one koje prati soc.psihologija

Da redukujem stvari, u ekonomiji i finansijama je potpuno normalno da preferencije degenerisu verovatnoce. Cak se za to uopste ne poseze za psiholoskim pristrasnostima.

sta su psiholoske pristrasnosti? posle pominjes pristrasnosti kao emprijske fenomene, to je isto, samo da razjasnim da li mislis na istu stvar

Osobe sa velikom averzijom prema riziku ce stavljati veci ponder na verovatnocu da se ostvare jako negativni dobici, itd...

formalni psihomodel zahteva i ono ogranicenje sa vecim nagibom u gubitku

E sad, pitanje svih pitanja: Koja je veza izmedju preferencija i konteksta? Po meni preferencije jasno diriguju ponasanje u svakom kontekstu, ali nije mi tesko da se zabrinem da mozda kontekst moze i da promeni preferencije u korenu.

sta je kontekst? terminologija nam nije ista, pa proveravam, prica manje-vise jestemozemo to da razjasnimo na primeru 'osoba sa velikom averzijom prema riziku'. kako to tretirate? gde lezi ta sklonost, u osobi, u kontekstu, nije bitno...? da li se smatra da su preferencije nepromenljive, tj. da je redosled preferencija nepromenljiv?