socijalna psihologija

[nera]

Moje licno iskustvo kaze da ce vecina zaboraviti na moral, koliko god im cvrsto bio usadjen bilo od strane drzave ili porodice, u situaciji kada se ukaze prilika za vecu zaradu ili visi polozaj. Misljenje zasnivam na deset godina rada u spediciji i pridruzenim deltanostima. Od xy ljudi koje sam upoznala, saradjivala sa njima na razne nacine, najmanji je procenat onih koji su zadrzali moral^TM(ne mislim na moral generalno nego hajde da to tako nazovem). Vecina je posegnula za nekim oblikom korupcije, prevare i sl. kako bi dosla do vise novca. Jedina razlika je sto su neki os starta furali tu pricu otvoreno, a neki su to postali usput. Ja sam iz spedicije otisla upravo iz razloga sto sam shvatila da tu za mene para nema jer mi obraz nije pokazao tendenciju zadebljanja sa vremenom. Nista dramaticno, samo sam shvatila da ja mogu samo da rmbam^TM za recimo solidnu platu i da gledam kako drugi oko mene prace avionekamionevikendice sa mnogo manje rada i truda. Zasto? Pa zato sto ja volim mirno da spavam bez zagledanja ispod auta i osvrtanja preko ramena za pocetak. ALI, ono sto je najbitnije shvatila sam da nemam pasiju prema novcu i to je to. Da, volim da potrosim ono sto zaradim, da, volela bih da imam bolje prihode, ali u sustini nemam emociju prema novcu kao takvom, dok bi mojim kolegama zasjale oci pri samom pomenu neke dobre kombinacije^TM. E sad, rekoh neki su oduvek takvi a neki su to postali tj. moje je misljenje da je njihova sustina takva oduvek ali su bili ograniceni uticajem porodice ili okolnostima do tog odredjenog trenutka. Za tih deste godina nagledala sam se ljudi koji su nekada davno bili posteni^TM a onda, preko noci, se pretvarali u najgladnije ajkule. Neki su zaradili mnogo pa sve izgubili, neki i dalje mnogo zaradjuju, neki su skoro poludeli od paranoje kako sacuvati taj novac. Na kraju ostaju ovi kao ja koji imaju dve opcije, ili da napuste takvo okruzenje ili da tavore u njemu. Sta hocu da kazem? Posmatrajuci sve te ljude i sebe zakljucila sam da ipak najveci deo morala ili nemorala dolazi iz nas samih. Ako uzmes dve osobe iz istog miljea, stavis ih u iste uslove i dobijes razlicitu reakciju ne mozes reci da ih je neko iskvario. To je ono sto i Shan Jan kaze, neki ljudi imaju slabije moralne kocnice i to je to.Apropo drzave i njenog uticaja, i ja sam naivno mislila da ljudi preko^TM drugacije razmisljaju i nisu toliko podlozni gramzivosti i korupciji, ali avaj. Imala sam prilike da saradjujem sa vecom grupom investitora i sl. iz anglo-saksonkog sveta (posto ih je bilo iz vise zemalja) i bila neprijatno iznenadjena njihovim stavovima. Svo oni rade i zaradjuju u kao demokratskom okruzenju postovanja ljudskih, radnickih i inih prava, ali zapravo mastaju o tome da budu diktatori u svojim okruzenjima, da jedino oni i njima slicni imaju pravo glasa, i da su privilegije samo za njih. Iliti, sto rece jedan gospodin iz Teksasa, "It would be good to be Tito". Ali ne Tito diplomata, niti Tito komunista, vec Tito koji je motao celu drzavu oko malog prsta i ljudi mu jos bili zahvalni na tome i pristajali na sve sa osmehom. Moram priznati da mi je to dosta otvorilo oci.Najveci problem je sto je moral realno relativna kategorija, narocito kad je novac u pitanju i tu cemo tesko doci do nekog opsteg zakljucka... Ja smatram da je to miks licnosti, vaspitanja, okruzenja... I najbitnije, svi ti ljudi smatraju da su upravo oni zasluzili moc, novac, uspeh jer su se potrudili a ostali i treba da budu robovi... Pojedi ili budi pojeden

[Indy]

:( :( :(

To ti je Murdochian press. Preskacu nevazne detalje.EDIT.b ti je verovatno b iz regresije (y=a + b*x) i njegova standardna greska. Nagib regresije, u sustini. Edited March 6, 2012 by Indy

[betty]

To ti je Murdochian press. Preskacu nevazne detalje.

a rezultati dva od sedam eksperimenata (laganje pri saopstavanju rezultata bacanja kockica, i hipoteticki intervju za posao) sadrze recenicu: When social class and attitudes toward greed were entered into a linear-regression model predicting cheating behavior, social class was no longer a significant predictor.play-by-play citanje clanka ftw!edit: mada zaobilaznim putem kazu da je korelirano. Edited March 6, 2012 by Ljilja Srpkinja

[kgmr]

mudro sam klimnula glavom i slozila se kad sam ovo procitala, jer znam da te zanima psihologija morala, ali sad kad opet razmislim, nije mi jasno zasto je boldovano argument. nek sedam stvari uticu na razvoj morala, ako je jedna prisutna u manjoj meri, zasto ne bi mogla da dovede do razlike izmedju grupa u konacnom rezultatu? pri tom se radi o faktoru koji bi bio prisutan kroz detinjstvo, i faktoru koji je takav da najverovatnije u slicnoj meri utice na roditelje-uzore, ali cak i bez toga, cisto logicki gledano? (iz eksperimenta gde ljudi se ljudima stavi do znanja da su bogatiji od nekog drugog pa se opet vidi efekat pohlepe je jasno da je u pitanju neki daleko jednostavniji mehanizam od dugotrajnog formiranja moralnosti, ali ako zamislimo da ne znamo nista o ovom delu istrazivanja i pricamo o razvoju morala kao takvom?)

nije argument, potpuno si u pravu, videla sam i sama dok kuckam da je to samo zakljucak na osnovu necega sto bi mogli biti argumenti, ali nisam uspela da formulisem :(enivejz, rezultati kojima smo baratali na pocetku ove rasprave i nisu bas takvi, a i spava mi se, nastavicu sutra.i mojne me dezavuises pred ljudima, psihologija morala...

[betty]

eh da, na pocetku smo se svi poradovali da je naucno dokazano da su bogati ljudi nemoralni :) rezultati naravno ne govore nista slicno.pokusacu danas da prepricam svih sedam eksperimenata ovde, juce me je omeo zivot. citam samo metode i rezultate i plan mi je da prepricam sta je tacno mereno i u kojoj meri se razlika u ponasanju izmedju ljudi moze pripisati razlikama u klasnom smislu.

[Aće]

imam super primer za psihologiju morala, tj za prejadno niski nivo istog. ono kad je gari u kg iz banke odneo pare, a u parku gde ih je zakopao broj "rekreativaca" i slučajnih šetača se uvećao 10^x puta. zabole ih ribica/piša što su pare ukradene.

[betty]

ok, evo mog dajdzesta. ako neko hoce da dopuni prepricavanjem uvoda i zakljucka, bilo bi super.prvo, iako se koriste termini 'visa' i 'niza' klasa, autori ih ne upotrebljavaju u klasnom smislu, vec u relativnom. vecina ispitanika najverovatnije pripada srednjoj klasi u svih sedam eksperimenata. drugo, nigde se ne govori o apsolutnoj moralnosti - iz eksperimenata se ne moze izvesti niti zakljucak da su bogati ljudi posebno nemoralni, niti da je radnicka klasa posebno moralna - samo da postoji razlika izmedju te dve grupe.trece, veza klasa-ponasanje je dosledna ali vrlo mala. tek nekih 4% razlika u moralnom ponasanju u ovim eksperimentima se moze pripisati razlikama u drustvenom statusu (realnom ili zamisljenom).cetvrto, mnoga nemoralna ponasanja u clanku su takva da su meni bridele usi dok sam citala - placanje softvera jednom a instaliranje na dva kompa, prihvatanje da ti neko ko je maznuo pitanja sa ispita preprica na koje oblasti da se malo vise fokusiras, propustanje pesaka na prelazu bez semafora... da se po ovim ponasanjima procenjuje bogatstvo, ispali bismo jako bogata nacija.eksperiment #1posmatrana je velika raskrsnica bez semafora (u kaliforniji). nezavisni posmatraci su stajali na raskrsnici i belezili tip vozila i da li je vozac ispostovao pravila prvenstva. ukupno 274 vozila je proslo kroz raskrsnicu, od kojih je 12.4% prekrsilo pravilo prvenstva. vozila su zatim podeljena u pet klasa - od najgore (1) do najbolje (5). ~85% automobila spada u srednje tri kategorije, ~5% je u najnizoj, i ~10% u najvisoj. gledalo se koji procenat vozaca iz koje klase je prekrsio pravila. Brojke su sledece:klasa 1: 7.7%klasa 2: 6.1%klasa 3: 13.2%klasa 4: 9.5%klasa 5: 29.6%vidi se da korelaciju u potpunosti vuku najskuplji automobili (gde je 8/27 vozaca nacinilo prekrsaj), dok su ostali manje-vise isti po pitanju procenta prekrsaja. sveukupno, ~1.5% razlika u cinjenju ovog prekrsaja moze da se pripise razlikama u drustvenom statusu.eksperiment #2prometna ulica sa pesackim prelazom bez semafora, isti metod belezenja, posmatralo se da li automobili staju pesacima. pesaku nije stalo ~35% vozaca. od toga prekrsaj cine:klasa 1: 0%klasa 2: 28.6%klasa 3: 31.1%klasa 4: 44.4%klasa 5: 46.2%ovde postoji trend rasta iz klase u klasu, ali korelaciju najvise vuku najlosiji automobili koji nisu nacinili prekrsaj (0/5 vozila). sveukupno, ~3% razlika u cinjenju ovog prekrsaja moze da se pripise razlikama u drustvenom statusu.eksperiment #3ispitanici su studenti na berkliju (komada 105). popunili su upitnike iz kojih moze da se zakljuci njihov drustveni status, i upitnike o nemoralnim ponasanjima. treba da se uzive u situacije i procene koja je sansa da urade sledece stvari:- radis u fast-food restoranu gde gazda zabranjuje da zaposleni jedu bez placanja. dolazis gladan direktno posle nastave. uzeces nesto za has bez placanja.- radis u kopi-centru, shvatis da ti je kod kuce nestalo papira za stampanje - hoces li maznuti papir?- pitas ljude koji su maznuli ispitna pitanja na koje oblasti da obratis paznju pri ucenju.- dobio si 10$ viska kusura, za nesto sto je kostalo manje od 10$. shvatio si to tek kad si odmakao nekoliko ulica dalje. zadrzaces kusur.- profa ti je slucajno dao nekoliko nezasluzenih poena na ispitu. ako mu kazes, ocena ce ti biti niza. precutaces.- moras da kupis softver od 50$ za kurs na faksu. ortak koji je vec kupio predlaze da ti ga pozajmi. uzimas softver i instaliras na svoj komp.- sef trazi od tebe da saznas poverljive informacije o suparnickom proizvodu. pravices se da si student koji radi istrazivanje u vezi sa suparnickom kompanijom, i pitaces sta je zanimalo tvog sefa.- radis na projektu za kurs u timu studenata. poceli ste da radite u zadnji cas. neko predlozi da reciklirate projekat nekoga iz prethodnih generacija. prihvatas predlog.dobijeno je da su bogatiji skloniji da se sloze da bi se upustili u ova ponasanja. ukupno 4% razlika u nemoralnim ponasanjima moze da se pripise razlikama u drustvenom statusu. eksperiment #4ispitanici su bili studenti berklija (komada 129). pre pocetka eksperimenta, morali su da obeleze svoj drustveni status na lestvici, u poredjenju sa ljudima najnizeg statusa (grupa 1) ili sa ljudima najviseg statusa (grupa 2). time je stvoren osecaj kod jednih da su dobrostojeci(ji?), a kod drugih da su siromasni(ji) nego sto inace misle o sebi. zatim su popunjavali jos neke upitnike, a na kraju im je dato da uzmu bombone, za koje im je prethodno receno da su u prinicpu te bombone namenjene deci. 'bogatomisleci' ispitanici su nakon toga saopstili da su uzeli u proseku 1.17 bombona, a 'siromasnomisleci' 0.6 bombona. takodje su bogatomisleci popunili upitnik iz prethodnog eksperimenta sa nemoralnijim rezultatom. ne vidim brojke na osnovu kojih mogu da kvantifikujem koji procenat razlika u ponasanju se moze pripisati razlikama u drustvenom statusu.eksperiment #5108 ispitanika prikupljenih preko amazonovog MTurk sajta, sta god to bilo. data im je hipoteticka situacija da pregovaraju sa kandidatom za posao o poziciji sa niskom platom. znaju da kandidat zeli da bude zaposlen bar dve godine, a da ce radno mesto biti ugaseno kroz sest meseci. ovo je jedini kandidat, a da li ce naci nekog da popuni to radno mesto utice na njihov (ispitanikov) buduci polozaj na poslu i na buducu platu. pitanje za ispitanika je: kolika je sansa (u procentima) da rec reci kandidatu da cete ga otpustiti kroz 6 meseci, ukoliko te otvoreno pita o stabilnosti zaposlenja? nadjeno je da su bogatiji ispitanici skloniji da precute informaciju o otpustanju - 6.25% razlika u rezultatima se mogu pripisati drustvenom statusu. ispitanici su takodje popunili upitnik o odnosu prema pohlepi. pohlepnost objasnjava ~12% razlika u rezultatima, i potire efekat drustvene klase. sta ovo znaci? pa, ~13% razlika u pohlepnosti se moze objasniti drustvenom klasom - bogatiji ispoljavaju vise pozitinih stavova prema pohlepi. medjutim, u svim klasama ima onih koji su vise i manje pohlepni, i odnos prema pohlepi (a ne sama drustvena klasa) je taj koji diktira da li ce lagati zamisljenog kandidata za posao ili ne. eksperiment #6195 ispitanika prikupljenih preko craigslista. receno im je da treba da bace virtuelnu kockicu nekoliko puta, a da ce od zbira zavisiti koliko ce kinte dobiti kao nagradu. saopstavali su zbir (koji je uvek bio 12). 2.25% razlika u laganju se moze objasniti drustvenim statusom, 3.2% odnosom prema pohlepi, i ponovo, pohlepa a ne drustveni status vuce rezultat, iako su blago korelirani.eksperiment #790 ispitanika, opet preko amazona. jedna grupa bi prvo navela tri stvari koje su im se desile tog dana, ili tri pozitivna aspekta pohlepe. popunili su i neki upitnik o sansi da se upuste u nemoralna ponasanja na poslu (primanje mita i sl). izmedju bogatijih i siromasnijih koji su odgovarali na pitanja u vezi sa time sta im se desilo tog dana, javljaju se uobicajene razlike: bogatiji su nemoralniji i pohlepniji. u grupi koja je prvo navela tri pozitivne stvari u vezi sa pohlepom a onda popunila upitnike, razlike nestaju: siromasniji su bili jednako nemoralni kao bogatiji. "Importantly, lower-class individuals were as unethical as upper-class individuals when instructed to think of greed’s benefits, suggesting that upper- and lower-class individuals do not necessarily differ in terms of their capacity for unethical behavior but rather in terms of their default tendencies toward it."

[Shan Jan]

Meni je licno najzabavniji onaj deo u kome su bogati savrseno uvereni da je uspeh rezultat njihovih zasluga, a i da bi drugi to isto imali, samo da su malo napornije radili (kako Oziji vole da kazu, da su se digli sa svojih lenjih zadnjica).

hehe... izvor toga je jedna druga stvar koja ogleda u jos perverznijoj misli - "to su moje pare!" kad se povede prica o porezima koji treba da placaju ljudi (posebno bogati). Potpuno se prenebregava cinjenica da bogati zive ne samo na svom radu vec i radu drugih ljudi koji rade za njih i da zive na prodaji drugim ljudima. Sistem spojenih sudova. U tom sistemu manje ili vise para za radnike i kupce bogatih ljudi itekako utice na njihova primanja, tj. oni nisu nezavisno dosli do svojih para i ne bi dosli do tih istih para u svakom sistemu (a svakako ne sami). Na kraju, jedan od modela drustva je i bio da se elita bogati dok ne dodje revolucija i sve ih pobije. Cena ljudskog rada uopste nije neka merljiva sirovinska kategorija vec dogovor u civilizaciji a to se izgleda totalno obrnuto gleda u ocima poslodavaca.Ja bih rekao da je to posledica gluposti, arogancije i ignorancije sto je opet u koliziji sa tim da su bogatuni psotali bogatuni svojom pamecu, vrednoscu i razumevanjem sveta.

[Indy]

ok, evo mog dajdzesta.

[fonTelefon]

ok, evo mog dajdzesta. ako neko hoce da dopuni prepricavanjem uvoda i zakljucka, bilo bi super.prvo, iako se koriste termini 'visa' i 'niza' klasa, autori ih ne upotrebljavaju u klasnom smislu, vec u relativnom. vecina ispitanika najverovatnije pripada srednjoj klasi u svih sedam eksperimenata. drugo, nigde se ne govori o apsolutnoj moralnosti - iz eksperimenata se ne moze izvesti niti zakljucak da su bogati ljudi posebno nemoralni, niti da je radnicka klasa posebno moralna - samo da postoji razlika izmedju te dve grupe.trece, veza klasa-ponasanje je dosledna ali vrlo mala. tek nekih 4% razlika u moralnom ponasanju u ovim eksperimentima se moze pripisati razlikama u drustvenom statusu (realnom ili zamisljenom).cetvrto, mnoga nemoralna ponasanja u clanku su takva da su meni bridele usi dok sam citala - placanje softvera jednom a instaliranje na dva kompa, prihvatanje da ti neko ko je maznuo pitanja sa ispita preprica na koje oblasti da se malo vise fokusiras, propustanje pesaka na prelazu bez semafora... da se po ovim ponasanjima procenjuje bogatstvo, ispali bismo jako bogata nacija.eksperiment #1posmatrana je velika raskrsnica bez semafora (u kaliforniji). nezavisni posmatraci su stajali na raskrsnici i belezili tip vozila i da li je vozac ispostovao pravila prvenstva. ukupno 274 vozila je proslo kroz raskrsnicu, od kojih je 12.4% prekrsilo pravilo prvenstva. vozila su zatim podeljena u pet klasa - od najgore (1) do najbolje (5). ~85% automobila spada u srednje tri kategorije, ~5% je u najnizoj, i ~10% u najvisoj. gledalo se koji procenat vozaca iz koje klase je prekrsio pravila. Brojke su sledece:klasa 1: 7.7%klasa 2: 6.1%klasa 3: 13.2%klasa 4: 9.5%klasa 5: 29.6%vidi se da korelaciju u potpunosti vuku najskuplji automobili (gde je 8/27 vozaca nacinilo prekrsaj), dok su ostali manje-vise isti po pitanju procenta prekrsaja. sveukupno, ~1.5% razlika u cinjenju ovog prekrsaja moze da se pripise razlikama u drustvenom statusu.eksperiment #2prometna ulica sa pesackim prelazom bez semafora, isti metod belezenja, posmatralo se da li automobili staju pesacima. pesaku nije stalo ~35% vozaca. od toga prekrsaj cine:klasa 1: 0%klasa 2: 28.6%klasa 3: 31.1%klasa 4: 44.4%klasa 5: 46.2%ovde postoji trend rasta iz klase u klasu, ali korelaciju najvise vuku najlosiji automobili koji nisu nacinili prekrsaj (0/5 vozila). sveukupno, ~3% razlika u cinjenju ovog prekrsaja moze da se pripise razlikama u drustvenom statusu.eksperiment #3ispitanici su studenti na berkliju (komada 105). popunili su upitnike iz kojih moze da se zakljuci njihov drustveni status, i upitnike o nemoralnim ponasanjima. treba da se uzive u situacije i procene koja je sansa da urade sledece stvari:- radis u fast-food restoranu gde gazda zabranjuje da zaposleni jedu bez placanja. dolazis gladan direktno posle nastave. uzeces nesto za has bez placanja.- radis u kopi-centru, shvatis da ti je kod kuce nestalo papira za stampanje - hoces li maznuti papir?- pitas ljude koji su maznuli ispitna pitanja na koje oblasti da obratis paznju pri ucenju.- dobio si 10$ viska kusura, za nesto sto je kostalo manje od 10$. shvatio si to tek kad si odmakao nekoliko ulica dalje. zadrzaces kusur.- profa ti je slucajno dao nekoliko nezasluzenih poena na ispitu. ako mu kazes, ocena ce ti biti niza. precutaces.- moras da kupis softver od 50$ za kurs na faksu. ortak koji je vec kupio predlaze da ti ga pozajmi. uzimas softver i instaliras na svoj komp.- sef trazi od tebe da saznas poverljive informacije o suparnickom proizvodu. pravices se da si student koji radi istrazivanje u vezi sa suparnickom kompanijom, i pitaces sta je zanimalo tvog sefa.- radis na projektu za kurs u timu studenata. poceli ste da radite u zadnji cas. neko predlozi da reciklirate projekat nekoga iz prethodnih generacija. prihvatas predlog.dobijeno je da su bogatiji skloniji da se sloze da bi se upustili u ova ponasanja. ukupno 4% razlika u nemoralnim ponasanjima moze da se pripise razlikama u drustvenom statusu. eksperiment #4ispitanici su bili studenti berklija (komada 129). pre pocetka eksperimenta, morali su da obeleze svoj drustveni status na lestvici, u poredjenju sa ljudima najnizeg statusa (grupa 1) ili sa ljudima najviseg statusa (grupa 2). time je stvoren osecaj kod jednih da su dobrostojeci(ji?), a kod drugih da su siromasni(ji) nego sto inace misle o sebi. zatim su popunjavali jos neke upitnike, a na kraju im je dato da uzmu bombone, za koje im je prethodno receno da su u prinicpu te bombone namenjene deci. 'bogatomisleci' ispitanici su nakon toga saopstili da su uzeli u proseku 1.17 bombona, a 'siromasnomisleci' 0.6 bombona. takodje su bogatomisleci popunili upitnik iz prethodnog eksperimenta sa nemoralnijim rezultatom. ne vidim brojke na osnovu kojih mogu da kvantifikujem koji procenat razlika u ponasanju se moze pripisati razlikama u drustvenom statusu.eksperiment #5108 ispitanika prikupljenih preko amazonovog MTurk sajta, sta god to bilo. data im je hipoteticka situacija da pregovaraju sa kandidatom za posao o poziciji sa niskom platom. znaju da kandidat zeli da bude zaposlen bar dve godine, a da ce radno mesto biti ugaseno kroz sest meseci. ovo je jedini kandidat, a da li ce naci nekog da popuni to radno mesto utice na njihov (ispitanikov) buduci polozaj na poslu i na buducu platu. pitanje za ispitanika je: kolika je sansa (u procentima) da rec reci kandidatu da cete ga otpustiti kroz 6 meseci, ukoliko te otvoreno pita o stabilnosti zaposlenja? nadjeno je da su bogatiji ispitanici skloniji da precute informaciju o otpustanju - 6.25% razlika u rezultatima se mogu pripisati drustvenom statusu. ispitanici su takodje popunili upitnik o odnosu prema pohlepi. pohlepnost objasnjava ~12% razlika u rezultatima, i potire efekat drustvene klase. sta ovo znaci? pa, ~13% razlika u pohlepnosti se moze objasniti drustvenom klasom - bogatiji ispoljavaju vise pozitinih stavova prema pohlepi. medjutim, u svim klasama ima onih koji su vise i manje pohlepni, i odnos prema pohlepi (a ne sama drustvena klasa) je taj koji diktira da li ce lagati zamisljenog kandidata za posao ili ne. eksperiment #6195 ispitanika prikupljenih preko craigslista. receno im je da treba da bace virtuelnu kockicu nekoliko puta, a da ce od zbira zavisiti koliko ce kinte dobiti kao nagradu. saopstavali su zbir (koji je uvek bio 12). 2.25% razlika u laganju se moze objasniti drustvenim statusom, 3.2% odnosom prema pohlepi, i ponovo, pohlepa a ne drustveni status vuce rezultat, iako su blago korelirani.eksperiment #790 ispitanika, opet preko amazona. jedna grupa bi prvo navela tri stvari koje su im se desile tog dana, ili tri pozitivna aspekta pohlepe. popunili su i neki upitnik o sansi da se upuste u nemoralna ponasanja na poslu (primanje mita i sl). izmedju bogatijih i siromasnijih koji su odgovarali na pitanja u vezi sa time sta im se desilo tog dana, javljaju se uobicajene razlike: bogatiji su nemoralniji i pohlepniji. u grupi koja je prvo navela tri pozitivne stvari u vezi sa pohlepom a onda popunila upitnike, razlike nestaju: siromasniji su bili jednako nemoralni kao bogatiji. "Importantly, lower-class individuals were as unethical as upper-class individuals when instructed to think of greed’s benefits, suggesting that upper- and lower-class individuals do not necessarily differ in terms of their capacity for unethical behavior but rather in terms of their default tendencies toward it."

Ni u Srbiji ni u Kaliforniji posedovanje skupog automobila nije jednoznacno simbol pripadanja visoj klasi. Ne znam ni koliko dobro metodoloski je uzimanje drugih uzoraka mislim da su korisnici craigslist ili amazona ipak jedan nereprezentativni podskup npr. Ja prosto ne mogu da zamislim da Gordon Gekko popunjava takav upitnik.

[betty]

imaju neku referencu koja (kazu) pokazuje da je auto relativno dobar indikator drustvenog statusa. ali jednoznacan sigurno nije. u ostalim slucajevima koriste neke upitnike koji uzimaju u obzir razlicite indikatore statusa, na osnovu kojih onda moze da se vidi da li distribucija rezultata na upitniku iz statusa prati distribuciju rezultata na ostalim merama. nisam pogledala kakvi su upitnici i kako se status boduje (sto mislim da je jako vazno za potpuni uvid u znacenje rezultata), ali uz pretpostavku da su upitnici dobri, i pretpostavku da je veza status-mereno ponasanje linearna, nereprezentativnost uzorka i nije toliki problem. po meni, skakljivija je ova druga pretpostavka. ono sto nisam spomenula je da su dosledno svugde gledane korelacije sa statusom ogoljene od veze sa polom, uzrastom, etnickom pripadnoscu itd. drugim recima, ako pol utice na kolicinu uzetih bombona (zene vole slatko, ne?), ili ako mladi vise voze krntije, to se prvo uzme u obzir a zatim izuzme iz krajnje kalkulacije ukoliko polovi/uzrasti u uzorku nisu jednako raspodeljeni kroz sve drustvene klase.meni licno, najvise bodu oci male velicine efekta (cinjenica da je vrlo mali deo razlika u ponasanju povezan sa drustvenim statusom). ali to je dosta cest slucaj u socijalnoj psihlogiji - bombasticni zakljucci na osnovu statisticke razlike koja je u praksi smesna.

[Indy]

Dok sam citao ovo, nisam znao da li da placem ili povracam od muke, pa sam se samo smejao.

Wed 7 Mar 2012. ​[source: NME.com] A new study undertaken by the University of Minnesota has suggested that listening to mainstream rock music can make people 'racist'.Researchers played a host of different music genres to 138 students for seven minutes. The students were then told they were part of a study to work out how funds should be distributed within their college. Then they were offered a range of different ethnic groups to divide the money between, reports the Daily Mail. Apparently, after listening to mainstream rock music like Bruce Springsteen, the white students favoured other white students in regards to sharing college funds, over black and Latino students. Meanwhile, the white students who had listened to more ethnically diverse pop, including Akon and Gwen Stefani, were fairer towards other ethnic groups. Heather LaMarre, assistant professor of journalism and mass communication at the University of Minnesota said of the study: "Rock music is generally associated with white Americans, so we believe it cues white listeners to think about their positive association with their own in-group."Associate professor Silvia Knobloch-Westerwick added: "Music has a lot of power to influence our thoughts and actions, more than we often recognise. It has the power to reinforce our positive biases toward our own group, and sometimes negative biases toward others."After listening to the background music, with no phones or reading material as a distraction, the participants were asked how their tuition money should be distributed amongst the Centres of African American Studies, Latino American Studies, Arab American Studies, and Rural and Agricultural Studies. The participants who listened to the mainstream rock gave 35% of the money to the white American group and equal amounts to the others, while those who listened to chart pop split the money equally.

[Quince]

ali to je dosta cest slucaj u socijalnoj psihlogiji - bombasticni zakljucci na osnovu statisticke razlike koja je u praksi smesna.

eh, nemoj da si na kraj srca, od cega bi onda ziveo B92-zivot :D(edit: a ubogi b92 je na samom kraju lanca prezvakavanja) Edited March 9, 2012 by Quince

[kgmr]

oni ne zive od socijalne psihologije, nego od bombasticnog prepricavanja. retko koji clanak u socijalnoj psihologiji ima takve tendencije koje ljilja navodi, ovde smo imali jedan takav primer, ali od kognitivisticke revolucije, vecina clanaka je manjeg dometa, zahvata i svedenije paradigme. smesno je smatrati da je socijalna psihologija manje naucna od bilo koje drustvene discipline, a da je manje naucno=manje vredno. uzasno mi ide na zivce ta vrsta snobizma. istog je nivoa kao onaj koji cesto cujem na poslu: ako imas dobru neuro masinu, mozes da objavis bilo sta bilo gde. to se prosto ne odbija.

[Indy]

Nabasah na jedan raniji link koji sam sacuvao, uglavnom je na ovu temu...Neuroscience and Moral Politics: Chomsky’s Intellectual Progeny Are humans "wired for empathy"? How does this affect what Chomsky calls the "manufacturing of consent"? by Gary Olson / October 24th, 2007Malo je poduzi, ali je zanimljiv za citanje, barem meni.

The dominant cultural narrative of hyper-individualism is challenged and the insidiously effective scapegoating of human nature that claims we are motivated by greedy, dog-eat-dog “individual self-interest is all” is undermined. From original sin to today’s “selfish gene,” certain interpretations of human nature have invariably functioned to retard class consciousness. These new research findings help to refute the allegation that people are naturally uncooperative, an argument frequently employed to intimidate and convince people that it’s futile to seek a better society for everyone. Stripped of yet another rationalization for empire, predatory behavior on behalf of the capitalist mode of production becomes ever more transparent. And learning about the conscious suppression of this essential core of our nature should beg additional troubling questions about the motives behind other elite-generated ideologies, from neo-liberalism to the “war on terror.”