Tolkien vs. Andric

[Miljenko]

Tolkin.Ubacivanje fusnota o istoriji izmastanog sveta, zaokruzuje pripovedacku celinu. Svetu daje neophodnu misticnost, likove cini uverljivijim. Dovodi do poistovecivanja sa njima ili bar do razumevanja, zasto rade to sto rade.Ja sam oduvek bio EF i SF zaljubljenik, te sam subjektivan,malcice. :P

[Parsons]

izbor je bio lak.

da.izbor je bio lak. :D tolkina ne mogu da citam. malo trivije: poklonio sam pre 7-8 godina nemackom paru die brücke über drina, ljudi to odneli na romanticni odmor negde u provansu gde je on njoj pred spavanje citao knjigu. doduse, kaze on da im je bilo malo mucno jedne veceri kad su naleteli na raznjic, ali....

[gospa buba]

Tolkin.Ubacivanje fusnota o istoriji izmastanog sveta, zaokruzuje pripovedacku celinu. Svetu daje neophodnu misticnost, likove cini uverljivijim. Dovodi do poistovecivanja sa njima ili bar do razumevanja, zasto rade to sto rade.Ja sam oduvek bio EF i SF zaljubljenik, te sam subjektivan,malcice. :P

fusnote sam obozavala, ostatak... mnjah...

[Lrd]

Ja prosto ne mogu da verujem da Na Drini ćuprija ima duplo više glasova. Ali, opet, za Drinu je glasala masa ljudi koja uopšte nije čitala Gospodara, tako da ovo ne važi.

[kim_philby]

tolkin naravno. hteo sam nesto pametno da pisem ali onda sam video 'spin' blica i shvatio sam da grin, dzojs i prust nikada, medju ostalima, nisu dobili nobela. valjda je veci skandal kada okasneli XIX vekovni istorijski roman pretekne, na primer, brighton rock.tolkin covek naravno nije ni bio pisac. makar ne u tom klasicno znacenju reci. nikada nije pokusavao da od pisanja nacini svoje zanimanje. a to je definicija profesionalnog pisca makar od sredine XIX veka i pariske feljton knjizevnosti. samim tim je jasno da je andric 'bolji' (profesionalniji) pisac.andric je s druge strane u nasoj kolektivnoj uobrazilji postao paragon pisca kao nekoga ko kanalise volju sire zajednice. nekoga ko je placen da nam kaze sta da mislimo o svetu i nasem mestu u njemu. u njegovom slucaju iz specificne nacionalne i orijentalisticke vizure. nemam simpatija za to i zamara me.

[pt 2.0]

ivi andriću je za nobelovu izdvojen roman travnička hronika.

dobro je, nisam poludela.ama andric, nemam dilemu. nije sto je nas, nego sto je moj.

[Weenie Pooh]

andric je s druge strane u nasoj kolektivnoj uobrazilji postao paragon pisca kao nekoga ko kanalise volju sire zajednice. nekoga ko je placen da nam kaze sta da mislimo o svetu i nasem mestu u njemu. u njegovom slucaju iz specificne nacionalne vizure. nemam simpatija za to i zamara me.

Novak Đoković.

[kim_philby]

Novak Đoković.

kusturica pre. veliki film. znas ono ko underground. nije cudo sto se emir uhvatio NDC.

[garcia]

Andrić.ovaj drugi je žešći smarač koga ne bih ni čitao da mi se ex-cimer nije pržio na epsku fantastiku i pričao mi kako je to prava stvar.bože blagi kako je ono bilo dosadno.jedan drugi prijatelj me je tako zajebo sa Lost-om.od sada ne slušam prijateljske savete.

[Indy]

To verovatno znaci da ti nije bilo stalo do likova. A Tolkien se onoliko potrudio na pocetku da nam usladi hobbite, pa one fore sa dva dorucka itd, sve sa agendom da nam se umile, pa da nam posle bude stalo do njih. Radilo je za mene. Inace nisam neki ljubitelj fantazije, a SF-a samo kad su klasici zanra u pitanju. (A i to je nekako vise u proslosti).

[porucnik vasic]

Tolkinova proza je... pa, leaves a lot to be desired. Moorcock je to objasnio bolje nego što bih ja ikad umeo u Epic Pooh.Wiki Summary: Moorcock criticises a group of celebrated writers of epic fantasy for children, including Tolkien, C. S. Lewis, and Richard Adams. His criticism is based on two principal grounds: what he sees as the poverty of their writing style, and a political criticism. Moorcock accuses these authors of espousing a form of "corrupted Romance", which he identifies with Anglican Toryism. The defining traits of this attitude are an anti-technological, anti-urban stance which Moorcock sees as ultimately misanthropic, that glorifies a vanishing or vanished rural idyll, and is rooted in middle-class or bourgeois attitudes towards progress and political change.The title arises from Moorcock's argument that the writing of Tolkien, Lewis, Adams and others has a similar purpose to the Winnie-the-Pooh writings of A. A. Milne, another author of whom he disapproves: it is fiction intended to comfort rather than challenge.Writers whom Moorcock cites approvingly, in contrast to his treatment of Tolkien, Lewis and Adams, include Terry Pratchett, Ursula K. Le Guin and Alan Garner.

Добро а Муркок је као неки баја. Мислим то одвратно левичарење по сваку цену и у свему је без икаквог стила. Јебао их троцкизам и та непрестана револуција и срања...

Vi Tolkinom smoreni, niste mi jasni što toliko pominjete film. Jeste li pokušavali da ga čitate kao klinci, ili nedavno posle onolikog hajpa oko filmova, sa "daj baš da vidim šta tu ima" mindsetom?Ako je ovo drugo u pitanju, nemate pravo glasa.Meni je Tolkin bio fenomenalan tamo negde krajem osnovne škole, a činjenica da nisam imao potrebu da mu se vraćam kao odrasla osoba IMO ne govori ništa o objektivnom kvalitetu dela. Infantilno ne znači obavezno nekvalitetno.(Doduše ni Andriću se nisam nešto vraćao. Čini mi se da sam samo Prokletu avliju pročitao više od jednom.)

Господар Прстенова нема никакве везе са дечијом књижевношћу. Никакве инфантилности ту нема. Но, све то много више говори о онима који такво мишљење имају.

Мало си учитао хајку у првом посту, али нема везе. Питање је јако занимљиво. Делује да Андрић има бољи занат у рукама, али је теже поредити јер је распон Толкинове визије енорман, а и његов стил је сведен да одговара архетипском садржају књиге. Елем, најважније Господар није парабола, није метафора, није ништа друго до прича о томе што се прича. Толкин је то више пута наглашавао и осећам да људи који ту књигу читају као параболу или метафору невероватно маше поенту или се једноставно плаше да се препусте.Господин Гугл је највећи ауторитет на свету, а број погодака је ултимативни аргумент и доказ за све.

Објашњено. Да додам само, рећи за професора англосаксонског језика са Оксфорда када је то стварно значило ненормалну ерудицију и формално образовање да је неук што се књижевности тиче је потпуно ван разума. Скоро исто толико је бесмислена тврдња да је Андрић локалног значаја и обузет оријентализмом. Оно што је нарочитно смрдљиво у целој причи је могућност да се Толкин 1961-ве нашао у кругу за Нобелову награду за књижевност напросто због начина на који жири ради. дело је доживело глобалну популарност тек пар година касније када су хипици пробали да му учитају гомилу ствари, дотада је било на ивици опскурности. Ја се не бих сложио да је Нобелова награда имуна на жанровску књижевност, одавно то је бастион (псеудо)левичарске (полу)импотентне паракњижевности коју пишу приучени типови као Орхан Памук,Херта Милер, Најпол,Гинтер Грас, Данијел Фо. Скоро као што Пајкић каже специјалан жанр филма је босански фестивалски. У овом новом добу и Толкин и Андрић би били подједнако далеко од награде.

[Indy]

Dobro, sta sad fali Pamuku?

[garcia]

To verovatno znaci da ti nije bilo stalo do likova. A Tolkien se onoliko potrudio na pocetku da nam usladi hobbite, pa one fore sa dva dorucka itd, sve sa agendom da nam se umile, pa da nam posle bude stalo do njih. Radilo je za mene. Inace nisam neki ljubitelj fantazije, a SF-a samo kad su klasici zanra u pitanju. (A i to je nekako vise u proslosti).

tačno, nije mi stalo do likova i EF mi je strana.više sam sci-fi tip a i to, kao što kažeš, klasici (Filip K. Dik, Daglas Adams ako je to uopšte sci-fi).ali jeste me zapanjila energija koju je uložio u kreiranju univerzuma.posebno elfskog jezika.mada sam uvek imao problem sa geografijom i onom ograničenom kartom u knjigama. šta je bilo iza?Andrić je takođe erudita i bližu mi je mentalitet i prošlost o kojoj pripoveda.ipak sam sa juga Srbije gde su se Turci zadržali najduže :D

[porucnik vasic]

Dobro, sta sad fali Pamuku?

Перушка да полети, или можда то што није писац, већ новинар. Узмеш Андрића, Селимовића, Црњанског, Пекића и онда прочиташ неку од пашквала овог несрећника. Највеће баљезгарије Стивена кинга су еталон лепе књижевности за њега, али Кинг никада неће бити у кругу за награду јер је он авај, жанровски писац.

[kim_philby]

Добро а Муркок је као неки баја. Мислим то одвратно левичарење по сваку цену и у свему је без икаквог стила. Јебао их троцкизам и та непрестана револуција и срања...Господар Прстенова нема никакве везе са дечијом књижевношћу. Никакве инфантилности ту нема. Но, све то много више говори о онима који такво мишљење имају. Објашњено. Да додам само, рећи за професора англосаксонског језика са Оксфорда када је то стварно значило ненормалну ерудицију и формално образовање да је неук што се књижевности тиче је потпуно ван разума. Скоро исто толико је бесмислена тврдња да је Андрић локалног значаја и обузет оријентализмом. Оно што је нарочитно смрдљиво у целој причи је могућност да се Толкин 1961-ве нашао у кругу за Нобелову награду за књижевност напросто због начина на који жири ради. дело је доживело глобалну популарност тек пар година касније када су хипици пробали да му учитају гомилу ствари, дотада је било на ивици опскурности. Ја се не бих сложио да је Нобелова награда имуна на жанровску књижевност, одавно то је бастион (псеудо)левичарске (полу)импотентне паракњижевности коју пишу приучени типови као Орхан Памук,Херта Милер, Најпол,Гинтер Грас, Данијел Фо. Скоро као што Пајкић каже специјалан жанр филма је босански фестивалски. У овом новом добу и Толкин и Андрић би били подједнако далеко од награде.

pa dobro gras ipak nije u ovoj grupi. tu mi je herta najodvratnija ubedljivo. a andric je autor konzervativnog istorijskog romana lukacevskog tipa u kasnjenju. a ja sam u onoj raspravi na strani brehta.sto se murkoka tice moze se pouzdano tvrditi da je on u svom narativu skloniji esencijalizmu i nekom fasizmu nego tolkin (koji uopce nije sklon).tolkinov roman je paradoksalno potpuno moderan. odnosno njegova gesta je slicna onoj koju cini frojd u mojsije i monoteizam. kao sto znate ta frojova studija je imala za cilja da dekonstruise mit o mojsiju i da ga oduzme jevrejima i na taj nacin ukloni gromobran koji je jevrejska zajednica u evropi drzala u svojim rukama. nazalost, prekasno.u gospodaru prstena kljucni momenat je sam kraj koji je tragican. mitoloska bica i mitolosko vreme moraju da nestanu i istorija mora da pocne. odnosno, tolkin ih sam eliminise i nagovestava nam da ona ukoliko ostanu preko svoga trajanja u svetu obavezno se izvrgavaju u sopstvenu suprotnost odnosno postaju utvare. jedini nacin jeste da se mitolosko, pagansko, vreme okonca i da se kroz dogadjaj hrista udje u novo doba univerzalnog spasenja.