Restorani u Srbiji koje treba posetiti

[nisam ja]

hotel ravni gaj kod knića. dovedoše nas tamo. ijao majko rođena kakav fijasko. 

gospa u borosanama je prvo piće za 4 osobe donosila u 3 ture. sve i kolica koristeći. 

onda ovaj domaćin naš pita u jednom momentu jel možemo da naručimo, ona staje filmski, spušta tacnu na drugi sto, prilazi nam, kae, pa ja sam vas pogledala malopre, a vi ništa, mislila sam da nećete ništa. ok, izvinjavamo se. kao, štaćte? 

sad ovaj baja želi da uprosti stvar i traži mesa sa roštilja mešanog da ima da može da bude za četvoro, isto tako i šopske salate i lepinja. kreće ona da bistri normative. kod nas je mešano meso, veli ona, za dve osobe, te ćemo vam onda donjet dva mešana mesa za vas četvoro. zvuči razumno klimamo mi. za salatu je utvrdila da nam treba tri norme. ok, poslušni smo. i oko lepinja je trijumfovala iskazom da oni računaju dve po odrasloj glavi. mi svi afirmišemo. naručilac, dok je ona već neuzela meni i pošla, reče turi i pomfrit. podiže obrvu već razdražena odsustvom kvantifikacije. 100gr(?), 200(?), neko racionalno zaključuje da je 200 dovoljno pored onolikog mesa. 200, bilježi ona. onda glasno rezimira i želi još jednu potvrdu da smo saglasni da nam se donese meso objedinjeno i salata objedinjena na po jednom tanjiru, ovalu whateva. i 4 prazna tanjira? deluje pošteno, te potvrđujemo trepćući gladnim okicama. postavi se pitanje i petog koji kasni. zaključak je da će bit dovoljno. stigo oval salate šopske, izdašan, bez neke kašike ipak. nismo rekli da treba. meso je na jednom tanjiru sa sve garnirungom i default pomfritom. ne bi se dvojica najela od toga. i pomrit na malom tanjiru, nominalno 200 gr, realno nije mu bio dan. 

 

da sve bude smešnije, dok smo čekali, ovaj jedan što je iz istočne srbije prepričava kako se kod njih obeležava sedam godina od nečije vlaške smrti. pa kao, astal des meteri dug, na koji igla nema gde da pane, pa gde šta stoji, pa svinja od 120kila sa ražnja itd, itd. onda je došo peti, na čiji predlog smo i došli tu i stao naručivati sok od jabuke. da bude hladan al ne previše hladan. borosana mu je metalnim glasom izjavila da ima sok koji stoji u frižideru i sok koji ne stoji u frižideru. pokunjio se i pametno zaključio da će se prehladni sok vremenom pretvoriti u hladan ako bude strpljiv. 

 

tek što smo krenuli da mezimo nako razočarano evo nje da naplati jer joj je gotova smena. 

pita peti jel može još 1 hladan sok? 

 

nadrealno. 

[ragasto]

Putovanje kroz vreme u 1986. Nadam se da ste joj ostavili dobar bakšiš?

[Milošica]

@nisam ja

 

To je skretanje posle one raskrsnice?

 

Uvek me je fasciniralo to mesto,ali nikad nisam ušao 

 

Ali je zato na samom putu,na skretanju za ulaz u Ravni Gaj,najbolja pljeskavica koju sam probao.Ne znam radi li i dalje taj lokalčić.

 

 

 

Edited October 5, 2020 by Milošica

[nisam ja]

tu, tu. 

[nisam ja]

11 minutes ago, ragasto said:

Putovanje kroz vreme u 1986. Nadam se da ste joj ostavili dobar bakšiš?

tipovali smo je al za odstrel. 

šalim se, čak je i dobila nekih 10%. 

 

meni je uvek nejasno kasnije što se niko ne buni u takvim situacijama. valjda svi misle da je skrivena kamera. 

 

jednom sam isto sa mirom budističkog monaha prihvatio da platim piće koje sam popio sat vremena čekajući prženu ribu. umesto ribe došao je taj lik da kaže da oni mogu sad staviti ribu da se prži ako mi to odgovara. 

stavi u jednačinu gladnu decu i besnu ženu. ili je bilo obrnuto. 

čak sam i sto samostalno počistio od prethodnih. 😅

 

veliku je cenu čovek spreman da plati za obrok pored reke. 

[ragasto]

Ma da, jasno mi je da bi izgledalo mnogo drugačije da su bili žena i deca...a raznežio sam se kada sam čuo za Borosane u 2020.

@nisam ja

[nisam ja]

ja kad god vidim ili čujem anu brnabić, pred očima mi komadi uniforme za nju. plave borosane, plava platnena ona aljina na raskopčavanje bez rukava i naravno partviš. 

[Filozof manijak]

Meni prva asocijacija na nju Razmucali fikus u velikoj saksiji, nešto kao onaj raspevani grm iz Tri amigosa.

[Delija67]

Citajuci ovo tvoje setio sam se scene iz jednog tako restorana, na secam se gde. Seli na rucak, jeli pili, mesa, salate, sve po redu, na kraju narucimo i neki kolac za desert, pa konobar sa kolacima doneo i pecenu ljutu papriku koju je zaboravio da donese sa ostalom salatom kad je bilo vreme.

[msv]

[nisam ja]

gde je ova fina restoracija?

[maheem]

Srbija do Tokija

[adam]

On 6.10.2020. at 19:51, maheem said:

Srbija do Tokija

meni ovo super. cak i ako bih dobio nesto sto u ludilu ne bih narucio. mozda mi se svidi... a ako ne, makar sam siguran. 

[Frank Pembleton]

meni ovo super. cak i ako bih dobio nesto sto u ludilu ne bih narucio. mozda mi se svidi... a ako ne, makar sam siguran. 

Uhhh...
Morao sam da razmislim o ovome...
Na prvu lopti bi mi izgledalo da je to malo ponižavajuće za ljude sa demencijom...
Ipak s obzirom da ljudi svesno dolaze u taj restoran, verujem da oni dolaze sa empatijom...

.... Shiit has hit the fan!

[Milosh76]

Lepo je sto je ljudima sa demenzijom omoguceno da rade, a s obzirom da su Japanci u pitanju, ne sumnjam da je u pitanju empatija prema tim ljudima.

 

Otisao bih tamo da popijem sok/kafu i platio bih desetostruko samo zbog toga.