Jump to content
IGNORED

Pravosuđe u Srbalja


Muwan

Recommended Posts

Posted

videcemo bas me interesuje dalji razvoj price. Inace vrisnuli su do neba sta zna 1 sudija sta je zastara, izolovan slucaj itd panika uhvatila bandu

 

Voleli bi da je izolovan slučaj :)

 

 

Kod naplate doplatnih karti za parkiranje se u suštini radi o uvećanoj naknadi (vrsti kazne) propisanoj opštinskom odlukom, pa je moguće da njen iznos bude višestruko veći od cene parkiranja po satu. Obzirom da se u konkretnom slučaju radi o vrsti komunalne usluge, to potraživanje iste zastareva za godinu dana, shodnom primenom člana 378. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima.

 

(Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Apelacionog suda u Kragujevcu, usvojeno na sednici od 20.12.2010. godine)

 

Ja imam problem sa obrazlozenjem presude, iako mi odgovara naravno takav stav.

 

OK, duri lex sed lex, i to što pišeš je tačno. No, imaj na umu da je Zakon o obligacionim odnosima usvojen 1978. godine, u nekom drugom društveno-ekonomskom sistemu koga nema evo 25 godina više, da je u međuvremenu donet Zakon o komunalnim delatnostima koji takvim delatnostima smatra sve te koje su pobrojane u članu 378. ZOO, plus daje ovlašćenje jedinicama lokalne samouprave da i neke druge privredne delatnosti, koje tu nisu nabrojane, proglasi komunalnim tj. delatnostima od opšteg interesa, i propiše pravila za njihovo obavljanje.

 

Scire leges non hoc est verba earum tenere, sed vim ac potestatem iliti poznavati zakon ne znači naučiti ga napamet, već shvatiti mu razum i smisao. Ova presuda je bazirana na teleološkom (ciljnom) tumačenju zakona i načelu pravne sigurnosti, koje u konkretnom slučaju podrazumeva da ako poverilac (komunalno preduzeće), koje ima monopol nad obavljanjem jedne vrste privredne delatnosti za ogroman broj građana a koji mu je omogućila opština odn. grad u roku od 1 godine ne pokrene postupak za prinudnu naplatu potraživanja, smatra se i da nema interesa da naplati to potraživanje.

 

I ne zaboravi da na zastarelost sud, a ni izvršitelj koji je od 2012. isključivo nadležan za naplatu ovih potraživanja, ne pazi po službenoj dužnosti. Onome ko ne prigovori država će taj dug uredno naplatiti.

Posted

Ja imam problem sa obrazlozenjem presude, iako mi odgovara naravno takav stav.

Slazem se. Obrazlozenje je prilicno nelogicno i neopravdano prosiruje primenu ovog clana zakona.

S tim da se ja ne slazem ni sa tim da se ove doplatne karte smatraju verodostojnim ispravama koje su podobne za pokretanje izvrsnog postupka. Ono sto vidim kao lose u ovoj odluci je i mogucnost da se jednako kreativnim tumacenjem neplacanje parkiranja propise kao (komunalni) prekrsaj za koji ce se izricati novcane kazne u prekrsajnom postupku.

Posted (edited)

Već je, članom 55. Odluke o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji Grada Beograda npr. propisana je mandatna kazna od 6.000 dinara koju komunalni policajac izriče putniku zatečenom bez važeće karte. I to je potpuno u redu sa pravnog aspekta, nema veze sa kreativnim tumačenjem, propisano je gradskim propisom u okviru ustavnih i zakonskih ovlašćenja lokalne samouprave.

Edited by Tribun_Populi
Posted (edited)

Nije sporno da zaista postoji gradski propis koji voznju bez karte propisuje kao prekrsaj, sporno je to da li se tako nesto uopste moze propisati kao prekrsaj. I zasto tu stati, treba propisati da ko ne placa struju, telefon, parking... treba prekrsajno da odgovara.

Vrhunac gluposti je tumacenje da se upotreba automobila obavlja za potrebe domacinstva. To ne samo da je pogresno tumacenje, nego moze dovesti do negativnih posledica (npr. do prosirenja primene solidarne odgovornosti supruznika za obaveze preuzete za potrebe zajednickog domacinstva). Prakticno se daje mogucnost pokretanja izvrsnog postupka protiv oba supruznika.

Edited by Uskebasi
Posted (edited)

Nije sporno da zaista postoji gradski propis koji voznju bez karte propisuje kao prekrsaj, sporno je to da li se tako nesto uopste moze propisati kao prekrsaj. I zasto tu stati, treba propisati da ko ne placa struju, telefon, parking... treba prekrsajno da odgovara.

 

Pa znaš kako, kad određena protivpravna situacija, koja inače nije bila inskriminisana kao prekršaj, dobije obrise masovnosti toliko da ugrožava funkcionisanje sistema, onda je logično da bude inkriminisana. Ja ne želim da prihvatim da je normalno švercovati se u autobusu, mlatiti kontrolore kad zatraže kartu i sl. Da nije toga bilo, neplaćanje karte bi kao i do sad bilo građansko-pravni delikt (imovinska šteta za GSB i sl. firme) i doplatna karta bi se naplaćivala tužbom odn. izvršenjem.

 

Drugim rečima, spram svetaca i tropar.

 

 

Vrhunac gluposti je tumacenje da se upotreba automobila obavlja za potrebe domacinstva

 

Složiću se da je obrazloženje presude poprilično nesuvislo, pogotovu pominjanje sintagme "za potrebe domaćinstva" tj. analogije sa članom 378. stav 1. tačka 1. ZOO. Ovo pogotovu iz razloga što taj član, koji propisuje jednogodišnji rok zastarelosti potraživanja, ima još tačaka koje domaćinstva ne pominju. No, njegova suština je u tome da ograničava velikim sistemima, koji na osnovu odluke organa javne vlasti imaju nekakav monopol u pojedinim delatnostima, vremensko trajanje prava na državnu pravnu (sudsku) zaštitu. Stoga, ideja tj. smisao pravnog shvatanja suda da proširi domašaj primene odredbe člana 378. i na komunalne usluge upravljanja javnim parkiralištima jeste u duhu odredbe toga člana i cilja koji se njime želi postići.

 

Treba imati u vidu i koji je postupak zaštite prava i interesa komunalnih preduzeća. Za neplaćenu doplatnu kartu za parking (koja je po svojoj pravnoj prirodi ugovorna kazna za neispunjene nenovčane obaveze uklanjanja vozila sa parking-mesta) komunalno preduzeće odmah pokreće prinudno izvršenje preko izvršitelja, bez angažovanja suda. Pa ako takav, jednostavan postupak ne pokrene u roku od 1 godine, onda i ne treba da ga pokreće. I još jednom naglašavam, na zastarelost sud ni izvršitelj ne paze po službenoj dužnosti, samo po prigovoru, što će u praksi značiti da će se od prinudne naplate zastarelih potraživanja odbraniti celih 10ak procenata onih koji znaju ili ih ne mrzi da pitaju.

Edited by Tribun_Populi
Posted

 

 

 

Високи савет судства је на седници одржаној 13. марта 2015. године донео Одлуку о избору девет судија Прекршајног апелационог суда и Одлуку о предлогу једног кандидата који се први пут бира на судијску функцију у Прекршајни апелациони суд.

Списак изабраних судија:

      Адамовић Весна, судија Првог основног суда у Београду;

       Бјелобаба Радован, судија, Прекршајни суд у Београду;

       Капор Ана, судија, Прекршајни суд у Београду;

       Матејић Вера, судија, Прекршајни суд у Крагујевцу;

       Милошевић Снежана, судија, Основни суд у Крагујевцу;

       Пауновић Весна, судија, Прекршајни суд у Крагујевцу;

       Џомбић Марија, судија, Прекршајни суд у Нишу;

       Шошкић Драга, судија, Прекршајни суд у Београду;

       Шпаравало Николић Јасмина, судија, Прекршајни суд у Нишу.

Списак предложених кандидата:

      Вадњал Маја, заменик јавног тужиоца, Прво основно јавно тужилаштво у Београду.

Posted

jel zna neko sta je bilo s onim tipom kome su sudili zato sto je pobedjivao u televizijskim igrama na srecu koristeci kompjutere? 

Posted

Zar ih nije bilo vise neki sa sms- ovima

Posted

Peđa Bećirić. Ništa, sudi se sa državom, peta godina...

 

...

Zatim dolazim u kontakt s televizijom. Naravno, računar mi je i dalje bio osnovno sredstvo rada. I ponovo programiranje. Ono što su drugi radili onako kako im je rečeno ja sam pokušavao i uspevao da na svoj način programiranjem olakšam. I sebi, a i drugima.

Vreme je prolazilo, menjale su se televizije. Sa svakom novom televizijom povećavali su se i izazovi. I ponovo mi je povezanost s računarima, s programiranjem, s drugačijim načinom razmišljanja pomogla da budem primećen. Razlikovao sam se.

Tako su nastali i kvizovi „Kešolovac” i „Lova za slova”, a nakon njih i interaktivne televizijske igre „Tajni agent Izzy” i „Bunga Banga Re”.

Sećate li se Izzyja? Izzy je crtani lik, mačor koji doživljava avanture budući da radi kao tajni agent u službi dobra u veselom gradu prepunom neonskih reklama, šarenih ulica i urbanih prepreka. Izzy je vrlo spretan: on se sanka, kliza, vozi skejt, skuter, skija na vodi, vere se po ivicama zgrada. Da bi mačak Izzy mogao sve to da radi, bilo je potrebno okupiti ekipu i više godina strpljivo raditi. Ilustratori, 2D i 3D animatori, fazeri, kopisti, dizajneri, scenaristi i muzičari samo su deo ekipe koja je učestvovala u proizvodnji ove interaktivne igre za decu.

Glavni junaci sledeće interaktivne igre za decu bili su slonče Žan, tata Žak i mama Ana s njihovim pokličem pokreta slonpora Bunga Banga Re koji koriste dok se bore protiv zlog zeca Zoa i njegova dva pomoćnika, medveda Frederika i lisca Luja, koji hoće da zavladaju celom džunglom.

Zahvaljujući dotadašnjem dugogodišnjem iskustvu, programiranje endžina za pokretanje ovih igara i nije mi bio neki preveliki napor. Linije koda su prosto same dolazile i sklapale se u jednu celinu. Sve je direktno pisano. Jednostavno, kôd je postojao u glavi i bilo je potrebno samo prekucati ga i pokrenuti.

Nakon igara za decu, na red su došle i igre za odrasle. Ovog puta u vidu licitacija. Sâm program nisam ja pisao – pisao ga je moj partner iz Bugarske – ali sam ja idejama učestvovao u njegovom razvoju. I tako smo radili taj posao dok nam ga nisu zabranili... Neki drugi su preuzeli posao i ja sam postao niko i ništa. I kao takav, počeo sam da igram tuđu igru. I igrao sam je i gubio. A onda sam počeo i da pobeđujem.

Nakon toga su me uhapsili. Sumnjaju da sam nameštao licitacije uz pomoć programa, nekoliko umreženih računara i velikog broja mobilnih telefona. Kažu, pogađao sam tako najnižu jedinstvenu ponudu. Sumnjaju da sam umrežavanjem dvadeset računara i 200 mobilnih telefona, uz program, izračunavao najmanju jedinstvenu ponudu na osnovu ponuda poslatih tokom igre.

Igrali ste Counter-Strike? Toga dana igrao sam ga i ja, ali ne svojom željom. U ranim jutarnjim časovima probudile su me lupa i buka na vratima. Onako bunovan, jer sam naravno tek otišao na spavanje, pogledao sam kroz špijunku i preda mnom se pojavila scena iz igre. Samo što sam ovog puta ja bio u ulozi teroriste. A „kauntera” je bilo svuda. I levo, i desno, i niz stepenice u hodniku. Kompletno obučeni i zaštićeni pancirima, s dugim cevima. A ja, ja sam bio tek probuđen i još nisam shvatao šta se to oko mene dešava. Kasnije sam po novinama čitao da ih je tog dana bilo angažovano više od stotinu.

Rekli su mi da sam haker.

Samo, u pauzi tokom tog prvog ispitivanja, Vladan mi je rekao da sam ih „zajebao”. Da, baš tu reč je iskoristio. Ja, onako zbunjen i začuđen, pitao sam zašto. Odgovor je bio neočekivan, ali i veoma jednostavan. Rekao je da ja nemam internet u stanu, a oni su verovali da ja preko interneta upadam u računarski sistem organizatora i tako nameštam sebi pobedu.

...

Mene zanima šta je sa onim momcima, beše iz Kragujevca, što su ih uapsili za recimo utaju poreza, a imali su referal sajt za kladionice?

Posted

Kad se već raspitujemo - Igor Mikić?

Posted

 

Помозите нам да нађемо одговоре на ова питања и да вратимо достојанство професији.
Ako im je cilj da vrate dostojanstvo profesiji predlozio bih im da zatraze svoje razresenje, a da na isti korak ohrabre i kolege iz drugih sudova. Tek onda mozemo da pricamo o vracanju dostojanstva profesiji.
  • 1 month later...
Posted (edited)

Нацрт закона о изменама и допунама Кривичног законика

http://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php

 

Члaн 43.

Учиниoцу кривичнoг дeлa мoгу сe изрeћи слeдeћe кaзнe:

1) кaзнa зaтвoрa;

2) нoвчaнa кaзнa;

3) рaд у jaвнoм интeрeсу;

4) oдузимaњe вoзaчкe дoзвoлe.

 

ЧЛАН 43.

УЧИНИOЦУ КРИВИЧНOГ ДEЛA МOГУ СE ИЗРEЋИ СЛEДEЋE КAЗНE:

1) ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР;

2) КАЗНА ЗAТВOРA;

3) КАЗНА КУЋНОГ ЗАТВОРА;

4) НOВЧAНA КAЗНA;

5) РAД У JAВНOМ ИНТEРEСУ;

            6) OДУЗИМAЊE ВOЗAЧКE ДOЗВOЛE.

 

 

            Уобичајен приговор који се упућује казни доживотног затвора јесте њена нехуманост. Међутим, у том погледу се ни постојеће решење много не разликује. Наиме, најстрожа казна у трајању од четрдесет година могла би под одређеним условима да буде и нехуманија од казне доживотног затвора. Уколико осуђени који је издржавао казну у трајању од четрдесет година буде пред крај свог живота пуштен на слободу поставља се питање шта он тиме добија с обзиром да је по правилу без средстава за живот, у дубокој старости, са прекинутим везама са породицом и пријатељима и сл.
Edited by pacey defender
Posted

Evroslinavče, to su oni tvoji ukinuli.

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...