Pravosuđe u Srbalja

[Кристофер Лумумбо]

nasa vinona rajder

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=11&dd=04&nav_category=16&nav_id=919737

 

sta se desava u ovakvim slucajevima?! ocigledno je da je covek kleptoman, jel se zbog toga gubi posao?

 

tuzilac - kleptoman, sigurno ce ostati bez posla, mada je ovo malo specificna situacija.

 

 

sad sam pitao majku, kaze da svi znaju da je covek kleptoman i da je njegova zena uvek donosila pare u prodavnicu i placala kada se ovo desi. ovo je krivica ovog majmuna koji drzi prodavnicu, veci ljakse od ljakseta.

Edited November 4, 2014 by Кристофер Лумумбо

[Hella]

ocigledno je da je covek kleptoman, jel se zbog toga gubi posao

 

naravno da se gubi ko voli da krade neka statira kao svirač u ko to tamo peva 

[Uskebasi]

 

Prema našim saznanjima, zasad najdrastičniji primer koji se proverava odnosi se na jednu beogradsku izvršiteljsku kancelariju (ime poznato redakciji ali smo zamoljeni zbog istrage da je ne pominjemo). Ova kancelarija je od oko 30.000 predmeta utuženja građana dobila od JP „Elektrodistribucije“ čak - 17.000.

 

To praktično znači da je ovoj kancelariji samo za uzimanje predmeta u rad uplaćeno avansno minimum 79.560.000 dinara, što je u vreme uplate iznosilo oko 690.000 evra. Osim što je nerealno da jedna kancelarija odradi 17.000 predmeta, istrage će utvrditi i zašto je jednom izvršitelju dato toliko predmeta kada u Beogradu ima još oko pedesetak kancelarija.

[radisa]

Bolje da na pričam kako je u NS...

 

Edit:... I bolje da se ne vidi šta sam napisao...

[pacey defender]

 

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu

 

Zaista je teško je u srpskom medijskom ringu, kada jer o neprimerenim izjavama o pravosuđu reč, izdvojiti se skandalom. Verovatnoća za uspeh takvog poduhvata ravna je izgledima da sablaznite auditorijum neukusom na vašaru ili pak, kičom na „Grand paradi“. Pa ipak, tako nešto pošlo je za rukom, ni manje ni više, nego aktuelnom predsedniku Republike. „Razmisli šta kopaš!“ izjava je koja će svakako ući čak i u ovdašnje anale odnosa izvršne vlasti prema pravosudnim organima. Ništa manje, domaći medijski prostor obogaćen je i činjenicom da je ovakvu izjavu u prazničnom, svečarskom broju, preneo  vodeći domaći dnevni list „Politika“.

Prvo šta mi je palo na pamet je pitanje: Kako li izgledaju razgovori visokih predstavnika izvršne vlasti sa tužiocima kada se odvijaju iza zatvorenih vrata? Kakvim vokabularom se tada služe vlasti, kada ovako  sa njima komuniciraju u prisustvu novinara „Politike“?

Nadam se da nije ni potrebno naglašavati da nemam bilo kakve preferencije u pogledu ishoda eventualnog postupka o kojem je tužilac govorio i koji je povod navedene reakcije. Još manje je moj komentar izazvan uverenjem da su predsednikove tvrdnje o mogućnosti uticaja na tužioca sa drugih strana, nužno netačne. Međutim, bez obzira na to, da li je stvarno moguće da je u Srbiji i dalje potrebno podsećati da predsednik države ne bi smeo da se na navedeni način obraća tužiocu! Bilo kom, bilo kada i bilo kojim povodom!

Iako su svakako ostale u senci navedenog „hita“, ne bi trebalo zanemariti ni pojedine reakcije koje je ovakva izjava proizvela, ali i odsustvo pojedinih reakcija.

Interesantna je najpre reakcija samog tužioca. Tužilac je naveo da nema komentar na stavove predsednika, šturo, gotovo softverski odgovorivši da „tužilaštvo radi po zakonu“.Da nije ranijih iskustava sa saopštenijima za medije ove institucije, još bi se moglo zaključiti da mudro, ne želeći da se upušta u neprimerenu polemiku, spušta loptu. Međutim, u drugim situacijama, tužilaštvo za ratne zločine je bilo sve samo ne svedeno u nastupu. U slučajevima kada je bilo nezadovoljno sudskim odlukama, prozivalo je „pojedince u pravosuđu koji relativizuju zločine“, objašnjavajući da je imalo dokaze iako je sud našao da to nije slučaj. Nakon promene vlasti, ukazivali su da su ranije državni organi vršili opstrukciju. Govorili su o pritiscima! Sasvim drugačiji pristup. Šta je sada u pitanju?

Makar za sada, izostala je i reakcija strukovne asocijacije. Udruženje tužilaca, koje se, svako malo oglašava, (i koje je nedavno advokatskoj komori uputilio protest zbog neprimerenog postupka advokata u odnosu na zamenika tužioca), ovaj put upadljivo ćuti. Desetine saopštenja povodom novog ZKP na sajtu ove institucije, i aktivnosti predsednika udruženja, čine da poverujemo da „Razmisli šta kopaš“ upućeno visokorangiranom kolegi ipak nema toliki značaj?

Nema ni Republičkog tužioca, ni Državnog veća tužilaca. Vrhovni zaštitnici tužilačke profesije, takođe ostaju nemi. Tihi su i provereni eksperti (od kojih se jedan redovno javlja najčešće baš u toj istoj „Politici“, kada god postoji i najmanja prilika da iznese stručne stavove počev od dozvoljenosti istražnih radnji VBA, pa sve do opravdanosti uvođenja surogat majki u našu svakodnevicu).

O čemu je zapravo reč?

Reč je o tome da su svim pobrojanim, sada „svedenim“ akterima, pravila igre dobro poznata. A igra se zove: udari, zapljuni i prozovi, onoga ko se u “lancu ishrane” nalazi na nižoj grani od tebe, odnosno: ne diraj, izmakni se i ne čačkaj bilo koga ko se u istom tom lancu nalazi makar koju lestvicu iznad. U tom smislu, i tužilac, i članovi pomenutih institucija i dežurni eksperti ova pravila odlično poznaju i još bespogovornije poštuju. Njihove reakcije, čak i kada se na prvi pogled učine smelima, samo su prethodno dobro analizirani (najčešće i odobreni) potezi koji bi u kost-benefit analizi trebali da daju očekivano pozitivan skor.  I ništa više od toga.

Razmišljajući o ovom slučaju, ali i o mnogim prethodnim, došao sam na ideju da ubuduće ovakve i slične gafove, kada je o narušavanju nezavisnosti pravosudnih institucija reč, sakupljam na jednom mestu na blogu (Pravosuđe – ugrožavnje nezavisnosti). Tako bi vremenom bila prikupljena specifična „top lista“ najimpresivnijih ispada ove vrste. Smatram da je to značajno. Uveren sam naime, da borba za nezavisno pravosuđe, prevashodno podrazumeva borbu protiv ovakvih i sličnih pojava.

Molim i vas dragi čitaoci da ubuduće na ovom mestu kandidujete nove „bisere“ ove vrste. Mogli bismo onda, kao u stara dobra vremena, da povremeno biramo „Hit nedelje, meseca i godine“. Da generacije koje dolaze, (nadam se u sasvim drugačijim uslovima), vide kako se pravosuđe u Srbiji „kalilo“. I još više, da znaju da cene (nadam se tada postojeću) nezavisnost pravosuđa, poštujući mukotrpan put koji je ovoj prethodio.

Edited February 18, 2015 by pacey defender

[Tribun_Populi]

Elem, bilo reči ovde često o izvršiteljima i njihovoj isključivoj nadležnosti za određivanje i sprovođenje prinudnih izvršenja za neplaćene komunalne i slične usluge.

 

Krajem prošle godine izmenjene su odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u pogledu mesne nadležnosti izvršitelja. Ranije je bilo propisano da je za komunalna izvršenja nadležan izvršitelj prema mestu sedišta poverioca, a sad prema mestu prebivališta/sedišta dužnika. To nije bio toliki problem kad su u pitanju komunalna preduzeća, jer kod tih usluga obično i poverilac i dužnik imaju sedište/prebivalište u istom mestu. Problem je ovo "i sličnih usluga", jer su se tu provukle raznorazne velike državne i privatne kompanije koje pružaju usluge od opšteg interesa na nivou cele zemlje, poput EPS-a, Telekoma, Telenora, VIPa, Srbijagasa itd. U toj situaciji je za izvršenje za neplaćen račun za telefon dužnika iz Vranja bio nadležan izvršitelj u Beogradu. Sad je to izmenjeno, pa je nadležan izvršitelj u Vranju.

 

Međutim, o(p)stala je odredba po kojoj o prigovoru protiv zaključka izvršitelja odlučuje sud po mestu sedišta poverioca. Sad to konkretno znači da ako dužnik iz Vranja podnese prigovor protiv zaključka vranjskog izvršitelja, o osnovanosti tog prigovora odlučuje sud u Beogradu. Ako sud prigovor usvoji i stavi van snage zaključak o izvršenju te odredi da se postupak nastavlja kao parnica (po prigoovru protiv platnog naloga), on će spise predmeta dostaviti sudu u Vranju kao opšte mesno nadležnom. :D

 

I dalje mi nije jasno kako je onima koji su decembra prošle godine menjali zakon ovo moglo da promakne. Ne mogu, u stvari ne želim da verujem da se radi o tolikim diletantima.

Edited March 6, 2015 by Tribun_Populi

[kapetanm]

Има наде

 

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 430/2014
17.12.2014. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Јасминке Станојевић и Биљане Драгојевић, чланова већа, у парници тужиоца ЈКП „Паркинг сервис Београд“, кога заступа Г.А., адвокат из Б., против туженог М.С., из Б., чији је пуномоћник Р.Н, адвокат из Б., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној у смислу члана 395. ЗПП, против пресуде Вишег суда у Београду Гж.број 14753/10 од 31.10.2012. године, у седници већа одржаној дана 17.12.2014. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРИХВАТА СЕ одлучивање по ревизији туженог као изузетно дозвољеној у смислу члана 395. ЗПП.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду Гж.број 14753/10 од 31.10.2012. године, у првом ставу изреке у делу у коме је одбијена жалба туженог и потврђена пресуда Петог општинског суда у Београду П. број 2392/09 од 12.10.2009. године у првом ставу изреке, тако што се наведена првостепена пресуда преиначује и тужбени захтев тужиоца одбија за исплату износа од 1.700,00 динара са законском затезном каматом почев од 13.08.2007. године као дана подношења тужбе до исплате, као неоснован.

У осталом делу ревизија туженог се ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Петог општинског суда у Београду П. број 2392/09 од 12.10.2009. године у првом ставу изреке одржано је на снази решење о извршењу Четвртог општинског суда у Београду И. број 8228/07 од 13.08.2007. године. Другим ставом изреке обавезан је тужени да тужиоцу плати трошкове парничног поступка у износу од 8.000,00 динара у року од 15 дана.

Пресудом Вишег суда у Београду Гж.број 14753/10 од 31.10.2012. године, првим ставом изреке одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Петог општинског суда у Београду П. број 2392/09 од 12.10.2009. године у првом ставу изреке. Другим ставом изреке преиначена је одлука о трошковима парничног поступка садржана у другом ставу изреке Петог општинског суда у Београду и обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 4.900,00 динара у року од 8 дана од дана пријема писаног отправка пресуде под претњом извршења.

Против пресуде Вишег суда у Београду Гж.број 14753/10 од 31.10.2012. године, тужени је преко пуномоћника изјавио ревизију као изузетно дозвољену у смислу члана 395. сматрајући да је спорна правна природа потраживања по основу налога за плаћање доплатне карте Паркинг сервису и то не само по питању уставности и законитости, већ и ради оцене рока застарелости наведеног потраживања.

Апелациони суд у Београду својим решењем Р3-42/14 од 09.04.2014. године предложио је Врховном касационом суду одлучивање о ревизији туженог у смислу члана 395. ЗПП. У решењу Апелационог суда се наводи да у спору за наплату новчаног потраживања тужиоца по основу налога за плаћање доплатне карте и на име трошкова опомене, првостепени и другостепени суд су изразили став да спорно потраживање застарева у општем року застарелости од 10 година који је предвиђен чланом 371. Закона о облигаицоним односима, јер не спада у групу потраживања која по члану 378. став 1. истог закона застаревају у року од годину дана, нити у групу потраживања која застаревају у року од три године у смислу члана 372. истог закона. У одлучивању о овом спорном питању применили су члан 19. Одлуке о јавним паркиралиштима („Службени лист Града Београда“ број 18/03 и 3/06). Међутим, иста одредба била је садржана и у члану 21. Одлуке о јавним паркиралиштима („Службени лист Општине Суботица“ број 12/05 и 3/08), за коју је одлуком Уставног суда Уи. Број 16/09 од 27.10.2011. године утврђено да није у сагласности са Уставом и Законом. Поред тога, Апелациони суд у Крагујевцу је у Билтену судске праксе број 1/11 објавио усвојено правно схватање по којем се код наплате доплатних карата за паркирање у суштини ради о увећаној накнади (врсти казне) прописаној општинском одлуком и с обзиром да се ради о врсти комуналне услуге, потраживање исте застарева за годину дана, сагласно члану 378. став 1. тачка 1. Закона о облигационим односима.

На основу свих наведених разлога, Апелациони суд у Београду је предложио да Врховни касациони суд прихвати одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, због разлике у примени општег рока застарелости из члана 371. ЗОО и посебног рока застарелости из члана 378. став 1. тачка 1. истог закона, на потраживање накнаде за доплатну карту, која разлика постоји у судској пракси, а и одлука Уставног суда којом је иста одредба садржана у одлуци Јавних паркиралишта Суботице проглашено неуставном и незаконитом, указује на оправдану потребу да Врховни касациони суд одлучи о посебној ревизији туженог, без обзира што се у конкретном случају ради о поступку у спору мале вредности.

Врховни касациони суд је прихватио предлог Апелационог суда у Београду за одлучивање по ревизији туженог као изузетно дозвољеној у смислу члана 395. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 399. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09), који се примењују на основу члана 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11) и утврдио да је ревизија туженог делимично основана.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац од туженог потражује 3.450,00 динара за паркинг услуге учињене 25.12.2003. године, 01.10.2004. и 11.12.2006. године. Читањем извода из пословних књига тужиоца утврђено је да тужени дугује по налогу од 25.12.2003. године 800,00 динара и трошкове опомене од 17.02.2004. године 50,00 динара, по налогу од 01.10.2004. године 800,00 динара и трошкове опомене од 21.10.2004. године 50,00 динара и по налогу од 11.12.2006. године 1.450,00 динара и трошкове опомене од 300,00 динара од дана 08.01.2007. године. То су трошкови за услуге паркирања за возило БГ ... власништво туженог. Тужилац је туженом доставио налоге за уплату доплатне карте заједно са трошковима опомене у укупном износу од 3.450,00 динара што тужени није уплатио тужиоцу.

На основу тако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су применом одредбе члана 19. Одлуке о јавним паркиралиштима („Службени лист Града Београда“ бр. 18/2003, 3/2006) усвојили тужбени захтев тужиоца.

Одредбом члана 19. наведене одлуке прописано је да је корисник који поступа супротно одредбама чланова 16. и 17. став 2. исте одлуке, дужан да плати доплатну карту; да налог за плаћање доплатне карте издаје овлашћени контролор и уручује га кориснику, а када контролор није у могућности да уручи налог кориснику причвршћује га на возилу; достављање налога за плаћање доплатне карте на начин из става 2. овог члана сматра се уредним и доцније оштећење или уништење налога нема утицаја на ваљаност достављања и не одлаже плаћање доплатне паркинг карте; корисник паркирања дужан је да поступи по примљеном налогу и плати доплатну карту у року од 8 дана на начин који је означен у налогу.

У овом парничном предмету је спорно у ком року застаревају потраживања дуга код наплате доплатних карата за паркирање прописаних општинском или одлуком града.

Нижестепени судови су у конкретном случају закључили да се на потраживања ове врсте примењује општи рок застарелости од 10 година прописан одредбом члана 371. ЗОО. Сматрали су да ово потраживање не спада у ред потраживања за које је предвиђен краћи застарни рок у смислу члана 378. став 1. тачка 1. ЗОО по коме је рок застарелости потраживања једна година. Са друге стране у решењу Апелационог суда у Београду којим се предлаже одлучивање по ревизији туженог као изузетно дозвољеној се наводи усвојени став Апелационог суда у Крагујевцу који је објављен у Билтену судске праксе број 1/11 према коме се код наплате доплатних карата за паркирање у суштини ради о увећаној накнади прописаној општинском одлуком и о врсти комуналне услуге због чега исто потраживање застарева за годину дана сагласно члану 378. став 1. тачка 1. Закона о облигационим односима.

Одредбом члана 371. ЗОО предвиђено је да потраживања застаревају за 10 година, ако законом није одређен неки други рок застарелости.

Одредба члана 378. став 1. тачка 1. предвиђа једногодишњи рок застарелости за потраживања накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, димничарске услуге, одржавање чистоће, кад је испорука односно услуга извршена за потребе домаћинства.

Када се анализирају ове две одредбе Закона о облигационим односима, јасно произилази да у комуналне услуге набројане у члану 378. став 1. тачка 1. ЗОО не спадају услуге везане за трошкове паркирања.

Међутим, Закон о комуналним делатностима („Службени гласник РС“ број 16/997, 42/98) у члану 4. прописује да су комуналне делатности у смислу овог закона, делатности производње и испоруке комуналних производа и пружање комуналних услуга, који су незаменљив услов живота и рада грађана и других субјеката на одређеном подручју и то: пречишћавање и дистрибуција воде; пречишћавање и одвођење атмосферских о отпадних вода; производња и снабдевање паром и топлом водом; превоз путника у градском саобраћају; одржавање чистоће у градовима и насељима у општини; уређење и одржавање паркова зелених и рекреационих површина; одржавање улица, путева и других јавних површина у градовима и другим насељима и јавна расвета; одржавање депонија; уређење и одржавање гробља и сахрањивање. Ставом 2. истог члана предвиђено је да скупштина општине може као комуналне делатности, одредити и друге делатности од локалног интереса и прописати услове и начин њиховог обављања (димничарске услуге, одржавање јавних ВЦ-а, одржавање јавних купатила, кафилерија, јавних простора за паркирање, одржавање пијаца и пружање услуга на њима, одржавање јавних бунара и чесми, као и друге делатности од локалног интереса).

Одлука о јавним паркиралиштима Скупштине града Београда донета је на основу члана 13. Закона о комуналним делатностима којом се овлашћују скупштине општина да пропишу услове и начин организовања послова у вршењу комуналних делатности и услове за коришћење комуналних производа, односно комуналних услуга.

Из чињенице да је одлука о Јавним паркиралиштима Града Београда донета на основу Закона о комуналним делатностима којим су као комуналне делатности предвиђене између осталог и делатности које се односе на јавне просторе за паркирање, несумњиво је да се ради о комуналним услугама и да се на њих има применити одредба члана 378. став 1. тачка 1. Закона о облигационим односима. Према тој одредби за једну годину застаревају потраживања која се односе на накнаде комуналних услуга када је испорука односно услуга извршена за потребе домаћинства.

Следеће спорно питање је питање да ли физичко лице које вози сопствени аутомобил то чини за потребе домаћинства да би се на њега могла применити одредба овог члана. Врховни касациони суд сматра да путнички аутомобил припада свим члановима породичног домаћинства без обира на чије име номинално гласи, па је у овом случају опредељујуће да то није ауто који служи за потребе правног лица, нити за обављање привредне делатности, те да нема никаквог оправдања одвајати потребе физичког лица од потреба домаћинства. Због тога се на њих има применити једногодишњи рок застарелости, што потврђује и чињеница да је за потраживања која су везана за правна лица Законом о облигационим односима одредбом члана 374. предвиђен рок застарелости од три године. Тиме је направљена јасна разлика између правних и физичких лица, па не може бити пресудна околност да ли физичко лице користи аутомобил за потребе домаћинства или само за своје сопствене потребе.

На основу свих изнетих аргумената, Врховни касациони суд сматра да се у конкретном случају има применити једногодишњи рок застарелости предвиђен одредбом члана 378. Закона о облигационим односима. Како је истакнут приговор застарелости потраживања, застарелост се мора ценити за сваки појединачни налог за плаћање. Тужба у овом спору поднета је 13.08.2007. године. Рачуни за паркинг услуге гласе на 25.12.2003., 01.10.2004. и 11.12.2006. године. Када се узме у обзир протек једногодишњег рока, очигледно је да је потраживање тужиоца по рачунима од 25.12.2003. и 01.10.2004. године застарело због чега је тужбени захтев ваљало одбити за укупан износ од 1.700,00 динара по ова два рачуна, због чега су и преиначене нижестепене одлуке.

У осталом делу, по трећем рачуну од 11.12.2006. године правилно је примењено материјално право јер није протекао једногодишњи рок застарелости, због чега је ревизија у том делу одбијена као неоснована као и у погледу одлуке о трошковима парничног поступка.

Са изложеног, а на основу члана 405. став 1. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке а на основу члана 407. став 1. као у првом ставу изреке.

Председник већа – судија

Љубица Милутиновић,с.р.

 

 

:ziga:

 

 

Управо сам уштедео 150 јура

[Đipalo Junuz]

Ako sam dobro razumeo poenta je da ako ne pokrenu tužbu u roku od godinu dana od dana kad se dobije kazna za parkiranje potraživanje zastareva i kraj?

[kapetanm]

+1

 

имам 150 евра уштеде, добијам само писма с упозорењима, задње се односи на фебруар.

Жао ми судије, за ово баш требају јаја, истерала милионе багри

[radisa]

E, sad ima još caka, pošto više ne ide nas sud, nego idu preko privatnih izvršitelja (doplatna karta se smatra verodostojnom ispravom, te ne mora da se ide a sud), moraš da uložiš prigovor, pa ideš na parnicu posle toga, gde dokazuješ zasatru, ako sam dobro povezao...

[kapetanm]

Да, да. Ал кад буду почели да плаћају трошкове поводом ангажовања у пропалим стварима, престаће и да им дају.

[radisa]

E, kad bi to tako bilo...

[kapetanm]

videcemo bas me interesuje dalji razvoj price. Inace vrisnuli su do neba sta zna 1 sudija sta je zastara, izolovan slucaj itd panika uhvatila bandu

[Ayatollah]

videcemo bas me interesuje dalji razvoj price. Inace vrisnuli su do neba sta zna 1 sudija sta je zastara, izolovan slucaj itd panika uhvatila bandu

 

Komunalno preduzeće uči pravu Vrhovni kasacioni sud :

 

 

JKP "Parking servis" saopštio je danas da nikada nije naplaćivao kazne za nepropisno parkiranje, već dnevne parking karte, kao i da se "na potraživanja za usluge parkiranja ne primenjuje jednogodišnji rok zastarelosti".

Kako navode iz "Parking servisa", pružanje usluga parkiranja predstavlja komunalnu delatnost, a potraživanja za izvršene usluge parkiranja nisu usluge na koje se primenjuje jednogodišnji rok zastarelosti, jer se ne mogu podvesti pod usluge za koje je Zakon o obligacionim odnosima propisao taj rok.

"Parking servis" je to naveo u saopštenju povodom odluke Vrhovnog kasacionog suda u jednom slučaju revizije i zahteva za tumačenjem roka zastarelosti kod komunalnih potraživanja. U toj odluci se navodi da kazne za nepropisano parkiranje Parking servisa zastarevaju u roku od godinu dana, ako je vlasnik vozila fizičko lice, a u roku od tri godine ako je u pitanju pravno lice. Isti je slučaj i sa potraživanjima svih ostalih komunalih preduzeća.

Međutim, kako navode iz "Parking servisa", stav jednog sudije VKS je suprotan desetogodišnjoj sudskoj praksi i svim dosadašnjim mišljenjima i stavovima sudova, iskazanim kroz brojne sudske odluke, počev od 2003. godine do danas.

"Stanovište veća VKS izneto u presudi odnosi se samo na jedan predmet i to na potraživanja po osnovu doplatnih karata i primenu propisa koji više nisu na snazi, a stav postupajućeg Veća u jednom predmetu ne predstavlja stav VKS, niti se može smatrati izvorom prava, koji bi trebalo da poštuju sudovi", naveli su iz "Parking servisa".

[sancho]

Ja imam problem sa obrazlozenjem presude, iako mi odgovara naravno takav stav.

 

Sta je meni problematicno?

 

Ako je u clanu 378. stav 1. tacka 1. taksativno, numerus clausus, nabrojano na koja potrazivanja se odnosi rok zastarelosti od godinu dana, sud ne bi smeo kreativno da tumaci tu odredbu zakona i da, po meni neosnovano, podrazumeva da se ta tacka odnosi na sve komunalne usluge. Da je u toj tacki navedeno recimo "i ostale komunalne delatnosti" ili na drugi nacin ostavljen prostor da ona obuhvati ostale komunalne usluge, bio bi osnovan ovakav stav, ali u toj odredbi su taksativno nabrojane usluge bez ostavljanja prostora za neko sire tumacenje.

 

Takodje, mislim da je obrazlozenje kontradiktorno samom sebi, jer u jednom delu sudija konstatuje da se clan 378. stav 1. tacka 1. ne odnosi na parkiranje, da bi u kasnijem delu obrazlozenja ipak svrstao i parkiranje pod tu tacku.

 

Cini mi se da je i tesko navlacenje da se radi o usluzi izvrsenoj za potrebe domacinstva. Jako je sturo i nejasno obrazlozenje u tom delu. Ni tu se ne slazem sa stavom suda,

 

Kod nas su stavovi, cini mi se, postali osnovni izvor prava. Sudije sude na osnovu stavova da im ne bi obarali presude, iako oni cesto nisu utemeljeni u zakonu.

 

Nadam se da neko nece da pomisli da sam zaposlen u Parking servisu pa branim neke svoje interese. Ova odluka mi je cisto pravnicki interesantna i voleo bih da cujem drugacija misljenja.