Pravosuđe u Srbalja

[Uskebasi]

Baš me briga. U Zakonu o advokaturi to ne piše, niti je AKS-u preneto  javno ovlašćenje da odlučuje o visini troškova upisa tako što će praviti diskriminaciju između pojedinih kategorija lica (nije povereno već je preneto, for the record, naš vrli zakonodavac uglavnom ne razlikuje poveravanje od prenošenja ovlašćenja, pa se zato desi ministru da nalupa o tome da će vlada obustaviti od izvršenja nešto na šta nema pravo).

 

No, većina advokata - sadašnjih članova komore nije došla iz advokature niti karijeru započinjala u svojstvu advokatskih pripravnika, već su došli iz privrede i pravosuđa, a upravo su oni ti koji su zacepili paprenu naknadu da retko ko iz privrede i pravosuđa dođe u advokaturu. Po odredbama starog Zakona o advokaturi to ovlašćenje AKS-a da određuje visinu troškova upisa bilo je objektivizirano propisivanjem najviše moguće granice u visini tri prosečne neto plate u državi, što je prema sadašnjem stanju oko 130.000 dinara, a po kome se je dobar deo ovih sadašnjih i upisao u imenik advokata. Što im nije smetalo da, kad im se pružila prilika, uguše konkurenciju do maksimuma, propisujući te troškove u visini od prvo 5.000 pa onda 4.000 evra.

 

Što je još gore, odlukom Ustavnog suda ranija odluka AKS o visini troškova upisa u imenik advokata, kojom je predviđeno da advokatski pripravnici koji su kod istog advokata proveli celokupni pripravnički staž plaćaju 500 evra, a svi ostali 5.000 evra, proglašena je protivzakonitom i protivustavnom zbog diskriminacije i povrede načela slobode tržišta, i prestala je da važi maja meseca. Advokatska komora jula meseca donosi novu odluku, po kojoj su troškovi upisa 4.000 evra od čega 500 evra sami troškovi upisa a 3.500 evra naknada za stečena dobra Komore (zgrade, inventar, knjige, umetnine i sl), pri čemu upravni odbor komore prilikom upisa može kandidata na njegov zahtev oslobiditi naknade za stečena dobra (tj. omogućiti mu da plati samo 500 evra). I onda na sednici komore ovde kod mene saopšte da će pripravnici i dalje plaćati samo 500 evra za upis. Ladno se ljudi zajebavaju sa Ustavnim sudom i državne institucije prave na magarce.

 

Slazem se da je ovo neka vrsta reketa i nacin za sprecavanje ljudi da se bave advokaturom. Ali kao sto vidis to je reket koji ti zaista pruza neku zastitu. Ako uspeju u nameri da smanje pausalni porez (odnosno da sprece povecanje) taj iznos upisnine ce se vratiti za godinu-dve.

Pitaj ljude iz neke druge struke, npr. lekare da li bi platili toliko da imaju komoru koja ih stiti kao advokatska advokate.

Edited September 26, 2014 by Uskebasi

[Tribun_Populi]

Ako uspeju u nameri da smanje pausalni porez (odnosno da sprece povecanje) taj iznos upisnine ce se vratiti za godinu-dve. Pitaj ljude iz neke druge struke, npr. lekare da li bi platili toliko da imaju komoru koja ih stiti kao advokatska advokate.

 

A neko drugi će platiti njihov deo poreza, respectively privreda (uvek) i sada evo penzioneri.

OK, al' onda nemoj da traže podršku javnosti, niti da predstavljaju štrajk kao borbu za prava građana i opšte dobro, jer jedino dobro od svega toga mogu videti oni sami.

[Uskebasi]

A neko drugi će platiti njihov deo poreza, respectively privreda (uvek) i sada evo penzioneri.

OK, al' onda nemoj da traže podršku javnosti, niti da predstavljaju štrajk kao borbu za prava građana i opšte dobro, jer jedino dobro od svega toga mogu videti oni sami.

Opet polemises sa nekim svojim imaginarnim sagovornicima koji tvrde da advokati strajkuju za opste dobro i prava gradjana. Advokatska komora je strukovno udruzenje koje zastupa interese svojih clanova i njihovi zahtevi se odnose iskljucivo na zastitu interesa clanova AK. Sto naravno nikako ne znaci da se opste dobro i prava gradjana ne poklapaju u nekoj meri sa interesima advokata (kao npr. ovo sa notarima), ali valjda je logicno i normalno da neko strajkuje u zelji da poboljsa, ili zastiti svoj polozaj.

[Tribun_Populi]

Opet polemises sa nekim svojim imaginarnim sagovornicima koji tvrde da advokati strajkuju za opste dobro i prava gradjana. Advokatska komora je strukovno udruzenje koje zastupa interese svojih clanova i njihovi zahtevi se odnose iskljucivo na zastitu interesa clanova AK. Sto naravno nikako ne znaci da se opste dobro i prava gradjana ne poklapaju u nekoj meri sa interesima advokata (kao npr. ovo sa notarima), ali valjda je logicno i normalno da neko strajkuje u zelji da poboljsa, ili zastiti svoj polozaj.

 

Ma jok, polemišem sa stavovima koji su plasirani u javnost. Logično je i normalno da neko interesno udruženje štrajkuje nastojeći da poboljša sopstveni položaj, no ukoliko poboljšanje toga položaja ide na nečiju štetu, podjednako je logično da se taj neko i protivi i ukazuje na nedoslednosti, nelogičnosti i protivzakonitosti u svemu tome.

[kapetanm]

...

[Uskebasi]

Ma jok, polemišem sa stavovima koji su plasirani u javnost. Logično je i normalno da neko interesno udruženje štrajkuje nastojeći da poboljša sopstveni položaj, no ukoliko poboljšanje toga položaja ide na nečiju štetu, podjednako je logično da se taj neko i protivi i ukazuje na nedoslednosti, nelogičnosti i protivzakonitosti u svemu tome.

Na ciju stetu ide? Npr. overa zalozne izjave u kombinaciji advokat + overa u sudu kosta oko 60 evra (s tim da su banke same klijentima sastavljale izjave, tako da je realan trosak bio 500-600 dinara). Danas tj. u martu sledece godine kad beleznik moze da zavrsi tu izjavu, covek treba da plati 30-100k dinara. I nema izbor.

[kapetanm]

Данас је објављена допуна тарифе за оверу заложне изјаве

 

 

3198
На основу члана 135. Закона о јавном бележништву („Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12, 19/13 и 55/14 – др. закон), по прибављеном мишљењу Јавнобележничке коморе,
Министар правде утврђује
ДОПУНУ ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКЕ ТАРИФЕ

Члан 1.
У Јавнобележничкој тарифи („Службени гласник РС”, број 91/14), у члану 21. у Тарифном броју 1. после става 14. додаје се став 15, који гласи:
„За сачињавање једностране заложне изјаве јавном бележнику припада награда у висини од 40% награде из ст. 9. и 10. овог тарифног броја, с тим што укупна награда не може износити више од 4.000 бодова.”
Члан 2.
Ова тарифа ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Број 110-00-147/2014-05
У Београду, 22. септембра 2014. године
Министар,
Никола Селаковић, с.р.

 

[Tribun_Populi]

Na ciju stetu ide? Npr. overa zalozne izjave u kombinaciji advokat + overa u sudu kosta oko 60 evra (s tim da su banke same klijentima sastavljale izjave, tako da je realan trosak bio 500-600 dinara). Danas tj. u martu sledece godine kad beleznik moze da zavrsi tu izjavu, covek treba da plati 30-100k dinara. I nema izbor.

 

To oko štete se odnosi na porez i našu prethodnu polemiku.

 

A ovo drugo - može i ovako:

 

Overa kupoprodajnog ugovora za stan u vrednosti 40.000 evra;

1) kod notara sastavljanje i overa ugovora po tarifi 21.000 dinara

2) kod suda overa 25.170,00 dinara + kod advokata sastavljanje po tarifi 22.500,00 ali ne ispod 11.250,00.

 

Nije baš sve crno-belo.

 

P.S. Oko nepostojanja izbora se slažemo, tu stvarno postoji problem. No, kažem, drugačija su nam viđenja rešenja tog problema.

Edited September 26, 2014 by Tribun_Populi

[halloween]

http://protestadvokata.org/

[Turnbull]

Милан Шкулић Хемијска кастрација

Кривично законодавство само у ограниченој мери може бити средство заштите деце

Увек када се деси неко тешко кривично дело, а нарочито када се ради о злочину учињеном према детету, јавност се веома разгневи и тада се често размишља о могућностима да се законским решењима спрече нови такви и слични злочини. Недавни случај силовања и убиства девојчице од стране ноторног повратника, који је као малолетан већ осуђиван за силовање и убиство, распламсао је како полемику о „благости” наше казнене политике, тако и идеју о увођењу тзв. хемијске кастрације у наше кривично законодавство. Према прописаним санкцијама, а последњих година и према казнама које се у законским распонима изричу за тешка кривична дела, кривично законодавство Србије је међу најстрожима у Европи. Конкретном учиниоцу кривичног дела које је сада повод за размишљање о увођењу хемијске кастрације прети казна од тридесет до четрдесет година затвора. Могуће је увођење казне доживотног затвора, али би и примена такве кривичне санкције била могућа само у будућности, а не на актуелне учиниоце кривичних дела.

И када би се моментално увела хемијска кастрација, она би се такође могла примењивати само у односу на кривична дела учињена након такве измене Кривичног законика. Да ли је таква мера адекватна за наш правни систем и да ли би она заиста ефикасно спречавала силовања, а нарочито злочине према деци? Савремена наука на ова питања одговара са пуно скепсе. Хемијска кастрација се своди на давање, најчешће у облику инјекција, одређених медикамената који сузбијају полни нагон. У САД је та мера прво уведена у Калифорнији, а потом и у неким другим државама, а у Европи је у Великој Британији и Немачкој било спорадично таквих интервенција, али не у облику формалне кривичне санкције, већ као вид лечења учинилаца сексуалних деликата, који су пристали на то. Недавно су такву санкцију увеле Пољска, Молдавија и Естонија. Од република некадашње СФРЈ, такву меру познаје једино Македонија.

У државама које имају више искуства с таквом мером, није примећено да је она допринела смањењу стопе сексуалних деликата, што је и логично, јер савремено кривично право омогућава примену санкције само у периоду за који је изречена. Учинилац кривичног дела који је издржао казну не може бити на неограничено време подвргнут било којој принудној мери, осим ако је на условном отпусту, а он траје само одређено време. Код нас се заборавља на постојање и других превентивних могућности. Сама дужина казне спречава вршење нових кривичних дела, а за тешке злочине учињене према деци прописане су дуготрајне казне затвора. Ако је учинилац кривично дело учинио у стању неурачунљивости и ако се ради о особи с поремећеним сексуалним нагоном, њему се може изрећи мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања, која може трајати и неограничено, све док је такво лице опасно по околину.

У Србији се традиционално свако разуме у фудбал и у политику, а последњих година и у кривично право. Зато имамо све више лоших закона, донесених претежно из маркетиншких разлога, а чији су повод конкретни случајеви који се углавном не могу решавати на такав начин. Тиме се само замајава јавност, те ствара утисак да ће све бити идеално само ако променимо неке законе. Тако стоје ствари и са заштитом деце. У Србији је, нажалост, све мање деце, али је зато све више „бриге о деци”. Душебрижницима који мисле да се деца најбоље штите кривичним правом и који сада хемијску кастрацију означавају као „чаробни штапић” за спречавање силовања деце не пада на памет да се запитају како ствари стоје са социјалном заштитом и бригом о сиромашној, запуштеној и напуштеној деци. Па несрећна девојчица која је жртва бруталног злочина пре тога је годинама живела у изразито тешким условима. Данима је сама лутала улицама и било је, нажалост, само питање времена када ће постати жртва. Боље је енергију усмерити у побољшање бриге и старања о деци која живе у беди и без адекватног родитељског старања него се истицати иновацијама Кривичног законика.

Достојевски је писао да ни највећа срећа човечанства није вредна једне сузе невиног детета, али ми, нажалост, не живимо у савршеном свету и деца некада постају и жртве ужасних злочина. Кривично законодавство само у ограниченој мери може бити средство заштите деце и веома је лоше када се из маркетиншких разлога, исхитреним, а често и нестручним изменама те важне области правног система, демонстрира, а некада и само симулира велика брига за децу.

Милан Шкулић

објављено: 14.10.2014

[Tribun_Populi]

U skupštini su trenutno na razmatranju dva zakona o izmenama i dopunama zakona o sudijama i o javnom tužilaštvu. Tekstovi su kratki a suština izmena i dopuna se ogleda u izmenama dosadašnjih odredaba po kojima sudiji i tužiocu funkcija prestaje kad navrši 65 godina života ili kad napuni 40 godina staža penzijskog osiguranja, brisanjem ovog drugog uslova - tako da će funkcija svakako prestajati sa 65 godina.

 

Međutim, ono što je interesantno je da te izmene i dopune ne predlaže Vlada kao obično, već ih predlaže grupa od 199 narodnih poslanika tj. vladajuća većina. Naravno, opet po hitnom postupku i bez uobičajenog vacatio legis-a od 8 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".

[Блок_64]

 

Члан 1.

У Јавнобележничкој тарифи („Службени гласник РС”, број 91/14), у члану 21. у Тарифном броју 1. после става 14. додаје се став 15, који гласи:

„За сачињавање једностране заложне изјаве јавном бележнику припада награда у висини од 40% награде из ст. 9. и 10. овог тарифног броја, с тим што укупна награда не може износити више од 4.000 бодова.”

 

Колико је 4000 бодова у кешу.

[radisa]

150 din/bod

[Блок_64]

Добар им курс.Надам се да ми никада неће требати.

[Arkadija]

Nikako da stignem da pitam, zašto je bilo potrebno u ovo vreme teške krize i nemaštine preseljavati I osnovni sud na Novom Beogradu ( neko mi reče i parnice iz Ustaničke) na novu lokaciju, tj. čitavih 500 m. udaljenu zgradu Aeroinženjeringa?

Dans sam bila tamo i moram da kažem lepo je renovirano, što bi rekli mladi " u fulu", sve šljašti, novo je, stranke u hodnicima umiruje tiha ambijentalna muzika sa razglasa koji se emituju sa zvučnika marke Bosch, svuda su postavljeni neki novi moderni kaloriferi, valjda umesto radijatora, kvake i brave na novim vratima od svake sudnice i kancearije deluju otmeno u svojoj svedenoj liniji, vrata su teška i masivna, osoblje je preljubazno, sav nameštaj je nov , stolice su nove.

 

Ima se, može se.

 

Stara zgrada jest da je bila sredovečna, ali nikako nije bila neupotrebljiva i neuslovna, jer ipak je nekada namenski napravljena da bude zgrada suda. Dakle, šta je motiv ili ideja vodilja ove restauracije?

 

Da li će suđenja biti efikasnija? Pravda pravednija?