oktobarski salon

[InvisibleLight]

romanticna dusa, leprsava..poetski zaneseno

[Caligula]

uspeo sam da sa ugasenog profila sluzbenice poste ivone jevtic koja ce biti vd direktora kcb do okoncanja konkursa spasim jedinu sliku koja je tamo bila okacena. kauboj ce razumeti :)

 

Pucina kao simbol beskonacnog, nedokucivog... Na pucini zelja, mali brodic, a ona sama u nadi, iscekivanju, okupana suncom. Ovo je za nijansu gore od Koonsa, neduhovito taman koliko i Marina A. Edited November 1, 2014 by Caligula

[Budja]

ovo je tekst

 

 

 

"Stvari koje nestaju ili zašto sam dala ostavku"

| PIŠE: MIA DAVID

"Za promenu formata Oktobarskog salona čula sam u subotu uveče, 25. oktobra, iz medija. Ni Odbor Salona, ni ja nismo bili ni konsultovani niti obavešteni. Zato dajem ostavku. Znam da taj čin nema težinu, pošto sam u odlasku sa mesta direktora već mesecima, ali nažalost, ima značaj jer će Upravi Grada omogućiti još jednu "pobedu", a to je postavljanje direktora ove institucije bez konkursa."

 

 

 

 

 

 

- Mia David: Odluka o Oktobarskom salonu nelegalna

- "Autokratsko ukidanje prostora za kritičko mišljenje"

-- PETICIJA za poništenje Odluke o promeni statusa Oktobarskog salona

- Oktobarski salon ubuduće svake druge godine

 

Kolumnu bivše direktorke Kulturnog centra Beograda, Mie David, u nepromenjenom obliku preuzimamo sa sajta Danas.rs: 

 

"Odlazim iz Kulturnog centra Beograda ponosna na ono što sam uradila – lično, kao i u saradnji sa kolektivom ove kuće. Iz prostora KCB-a isključeni su svi zakupci zbog nepoštovanja ugovora. Neki od njih imali su pri tom veliku nelegalnu podršku beogradskih političara. Umesto privatnog, kao nekada, otvoren je kafe Centar, koji vodi Kulturni centar Beograda. U periodu zatvaranja muzeja i galerija u Srbiji i Beogradu, ovde je otvorena Galerija Podroom i osnovana Kolekcija Oktobarskog salona. Jedan od najaktivnijih bioskopa u Srbiji, sa isključivo autorskim repertoarom, dobio je novu najsavremeniju tehničku opremu i novi enterijer. Realizovana je prva velika zvanična izložba Srpske savremene umetnosti u Zagrebu. Za vreme mog mandata u periodu opšte i sve veće turbulencije, realizovano je oko 2000 kulturnih programa. Lično sam izdržala sve pretnje i pritiske u vezi sa izložbom porodice Bogujevci o zločinu koji su pripadnici Škorpiona počinili nad njima na Kosovu. I ovog trenutka smatram da su ovakvi umetnički projekti potrebni srpskom društvu. Sve ovo realizovano je sa besmisleno malim sredstvima, od kojih Uprava grada daje manje od polovine. Kulturni centrar Beograda je, dakle, na tržištu! Grad plaća plate za 22 zaposlena, a u Centru je 40 stalno zaposlenih. Sa stalnim saradnicima vezanim za Beoizlog, kafić i programe, ima nas 55. Za sve ove dodatne ljude, ali i za dodatna sredstva za programe - zarađujemo sami. Za svo to vreme, nije bilo niti jednog pokušaja evaluacije od strane Uprave grada koja je osnivač Kulturnog centra Beograda, nije bilo bilo kakvog suštinskog interesovanja (osim kratkog perioda kada je Sekretar bila Katarina Živanović). Javno postavljam pitanje Vladanu Vukosavljeviću, sadašnjem Sekretaru, da li uopšte zna kako zaista radi Kulturni centar Beograda. A znate zašto? Zato što radimo i ne pravimo probleme. Osim političkih! A tu je novi problem. Ja nisam ni u jednoj partiji, imam i neke rezultate iza sebe, i ne mogu tako lako da me diskredituju. Ali mogu da mi onemoguće rad. Prostor javnosti se i onako neprestano sužava. Birokratija je potpuno obesmislila sve. Ko god danas u Srbiji radi, ako želi da uopšte radi – mora da krši zakon svaki dan. To znači da ste ranjivi, da mogu bilo kada da vam nađu nepravilnosti. Zato ljudi uglavnom i biraju da ne rade. 

 

Odlazim jer volim Oktobarski salon. Kulturni centar Beograda voli Oktobarski salon. Ponosna sam na ljude sa kojima radim jer su imenom i prezimenom stali u njegovu odbranu. To nije tezga koja se odrađuje. To je čitav jedan svet nekim ljudima. I da, mi se ne slažemo uvek, i nisu sve izložbe dobre, i ne volimo iste umetnike i iste kustose, ali to je savremena umetnost. Problem je što savremena umetnost traži da mislite, da koristite mozak. Zato ne može da se primi u Srbiji. Jer smo dozvolili da imamo nepismenu "elitu". Kako da prihvate jezik savremene umetnosti kad je to jezik savremenog života. A gde je Srbija danas?Luta kroz istoriju pokušavajući da se uhvati za nešto. Nema ideala, ideologija. Nema vrednosti. Samo glupost i neznanje. 

 

Potpuno sam sigurna da je odluka da Oktobarski salon postane Bijenale pogrešna. Već godinama, od kada je Muzej savremene umetnosti zatvoren, Oktobarski salon je jedino programski i finansijski funkcionalno mesto promišljanja, produkcije i izlaganja savremene vizuelne umetnosti. Diskontinuitet se pravi da bi promenili pravac, da od internacionalne izložbe naprave nacionalnu, tradicionalnu, palanačku. Izložbu za svoje, po svojoj meri. Priče o štednji su budalaština, a o kvalitetu bezobrazluk. Ako je zaista novac najveći problem zašto smanjenje ne ide linerno na sve manifestacije ili se sve prevedu u bijenalne? Uostalom, kroz poklone umetnika za Kolekciju Oktobarskog salona, Grad Beograd dobija umetnička dela vrednija od polovine godišnjeg budžeta za ovu manifestaciju. Da ne pričamo o potpuno netransparentnim procedurama. O navodnim stručnjacima. Volela bih javno da pitam te neimenovane stručnjake ili Sekretara, da li znaju važne podatke koje ime je Kulturni centar Beograda uredno slao u izveštajima, za poslednjih 11 godina od kada je Oktobarski salon postao internacionalan.Da li znaju da je izlagalo 573 umetnika, da su se izložbe održavle u 24 prostora, da je iz toga proizašlo 7 projekata, 12 međunarodnjih projekata predstavljanja naših umetnika u svetu, a Oktobarski salon je osnovao i Kolekciju koju čine 82 rada i 53 umetnika? 

 

Ovde se radi o politici Salona. Politici koja mora biti promenjena. 

 

Odlazim, jer ne pristajem da budem deo sistema vlasti koja je usisala Bemus i Belef, ukinula Utisak, Peščanik, Sarapin problem verovatno i Insajder, koja je proslavljala oslobođenje Beograda bez spominjanja antifašizma, jugoslovenstva i partizana, koja potpuno netransparentno, bez javnosti a kršeći zakone i suverenitet države “slavi” Beograd projektom Beograd na vodi.Odlazim, jer ne mogu da ćutim i gazim sve u šta verujem. Postoji granica preko koje savest ne može da pređe. 

 

Predali smo Beograd. Ovo više nije moj grad. 

 

Pobedili ste. Vladajte. Slavite Beograd."

 

Sad, ovim tekstom je zapravo bacila lopticu na volej toj desnoj konzervativnoj ekipi potvrdisvi tezu o "odnarodjenju" a dobrim delom i Kaliguline kritike.

 

Nigde ovde nema gradjana, posete, uticaja na drustvo, samo, takodje, palanacki elitizam. Mos mislit, elita ne  koristi mozak, ona to zna.

 

Da se zadrzala na delu o birokratiji, bilo bi ok. Ideolosku pricu u koju se uplela tesko moze da dobije, ne zbog toga sto je anti-desnicarska vec zbog toga sto je introvertna.

[Budja]

Cenim da je sada prioritet da razmatramo umetnicke stavove oterane Mie David glede ubijenog Oktobarskog salona.

 

Umetnicke ne, ali politicke i ideoloske, svakako.

Kao sto obicno biva, diskusija je oko malih razlika.

 

Nova kulturna politika, novi sekretar, nova direktorka, sta tu ima da se raspravlja osim da se kuka nad subinom kletom.

[yolo]

Mislim da i ovde ima zanimljivih informacija: http://www.slobodnaevropa.org/content/dnevnik-mia-david-posle-55-godina-unistise-oktobarski-salon/26668554.html

 

 

 

Mia David je arhitektica. Magistrirala je i doktorirala na postdiplomskim interdisciplinarnim studijima Univerziteta umetnosti. Bila je partner u arhitektonskim studijima DSZ i Blok. Radila u medijima. Osnivač je Nevladine organizacije Blokovi koja se bavi edukacijom iz oblasti arhitekture, dizajna i savremene umetnosti. Bavi se menadžmentom u kulturi, savremenom vizuenom umetnošću i scenskim umetnostima. Od 2010. do četvrtka (30. oktobar 2014.) radila kao vršilac dužnosti direktora Kulturnog centra Beograda.

Subota, 25. oktobar

Kada sam pre nekoliko dana prihvatila da pišem ovaj dnevnik mislila sam: "Super, poslednja nedelja Oktobarskog salona, biće gostiju, događaja, neće biti dosadno". Nisam očekivala da će to biti jedna od najznačajnih nedelja u mom životu u poslednjih nekoliko godina.

Dan je počeo obilaskom Novog Beograda u sklopu pratećeg programa Oktobarskog salona, seminara Arhitektura koja nestaje, posvećenog modernizmu. Smrzli smo se, ali je bilo baš dobro. Uopšte je odlična atmosfera. Napravila se neka dobra energija i super radimo.

A onda, pri kraju poslednjeg predavanja, pre par sati me je nazvao Vladislav Šćepanović, predsednik Odbora Oktobarskog salona, da mi kaže da je video u medijima da je Grad prebacio Oktobarski salon na Bijenale. Bez ikakve konsultacije ili obaveštenja Odboru Salona ili meni. Ne mogu ovo više. Daću ostavku. 

Nedelja, 26. oktobar

Prespavala sam. I dalje sam sigurna da treba da dam ostavku. I dalje traje seminar, tako da smo išli u Muzej Macura. To mesto je čarobno. Bilo je baš hladno, ali me je resetovalo. Malo smirilo. Program smo završili prezentacijama radionica. Sve u svemu, seminar je bio odličan, ali je naravno ovo oko pretvaranja Oktobarskog u bijenale potpuno pomerilo težište.

Danas mi je bila i poslednja emisija na radiju. Snimila sam je ranije i nisam zadovoljna što nisam nekako obeležila taj kraj. Ana Martinoli, direktorka radija je dala ostavku. I ona misli da je besmisleno. Bez nje, stvarno nema razloga da budem tamo više. Stvarno sam jako volela tu emisiju, možda i najviše od svega što radim... ali moral, etika... nema smisla. Posle ovoga sa Oljom i Brankicom, stvarno je glupo da se pravimo da je sve u redu. Otišla kući i zaspala u 7.

Ponedeljak, 27. oktobar

Vrtela sam se i budila. Sastavljala otkaz i saopštenje u snu. Na poslu su svi uznemireni. Kulturni centar nosi Oktobarski salon. Ovo je za sve nas jako lično. Imali smo sednicu Saveta Oktobarskog salona. Zaključili da je neprihvatljivo što je iz odluke isključena javnost. Još je neprihvatljivije što je isključen Savet.

Doneli smo odluku o kolektivnoj ostavci.

U KCB-u se sakupljaju podaci o predhodnim salonima, statistike, arhive. Svi smo iznenađeni koliko toga ima. Potpuno je impresivno. Jasno je da je ova odluka Grada zapravo kazna za manifestaciju koja dobro radi. Oni neće savremenu umetnost. Neće internacionalnu izložbu. Idemo desno. Nacionalno i tradicionalno. Sramota.

Posle 55 godina, uništiše Oktobarski salon. Tužna sam i uznemirena. I poražena. Koliko je ova zemlja odvratna. Došla sam kući, našla neki film... i osetila, koliko mi prija samoća. 

Utorak, 28. oktobar

Oktobarski salon

Evo me na pola dana. Slušam Olju Bećković kako govori o pritiscima i razmišljam šta sve treba da prećutim u ovom dnevniku. Čitav dan se dopisujem sa odborom Oktobarskog salona i Upravnim odborom Kulturnog centra Beograda. Eto. Ćutim. I pokušavam sa sastavim svoju ostavku. I ne ide. Nekako sam se ispraznila. I sve što napišem je beznačajno.

Sreda, 29. oktobar

Imala sam pun dan obaveza i pre nego što se sve ovo izdešavalo. Imala sam čas sa studentima iz Novog Sada. Trebalo je da ih vodim u kuću legata, salon Muzeja savremene, kod nas, i onda na Oktobarski. Danas su došli u Beograd na Umetnički dan.

Vrlo sam prijatno iznenađena njihovom zainteresovanošću. A utisak dana mi je devojčica koja je rekla da ih je učiteljica u srednjoj školi vodila svake godine na Oktobarski, tako da joj je ovo peti. Kako male stvari vrate smisao u sve.

Posle smo imali intervjue na žiriranju za Venecijansko bijenale. U međuvremenu je poslato saopštenje za javnost zaposlenih u Kulturnom centru i pokrenuta je peticija.

Četvrtak, 30. oktobar

Kakav dan. Počeo je žiriranjem za Veneciju, što bi u normalnim okolnostima već bio događaj dovoljan da danu da smisao. Al' ne danas. Glasanje je prošlo OK, što bi se reklo, u demokratskoj atmosferi.

Opet sam bila u manjini, ali to je nešto što je već postalo pravilo. Za 12h smo imali zakazanu pres-konferenciju tako da sam kasnila u startu. Na putu od Muzeja do KCB-a zvala me je Vesna Danilović da mi kaže da je zvao predsednik Upravnog odbora da kaže da sam upravo smenjena na sednici Grada koja je u toku i da treba da zovemo pravnika da se napravi komisija jer je u 17h primopredaja dužnosti. Nije znao da kaže ko me nasleđuje.

Jako me to uznemirilo. U KCB-u su već bili članovi Odbora Oktobarskog salona, Miša Mogorović iz Upravnog odbora, i još dosta prave stručne javnosti. Pravnika nemamo, jer nam Grad nije dao dozvolu za popunu mesta kada je stari pravnik otišao u penziju, advokati koji su nas zastupali u nekim ranijim sporovima su rekli da to više ne mogu i da mora pravobranilaštvo. U pravobranilaštvu su mi rekli da im uputimo zvaničan poziv da bi nam neko bio dodeljen. 

Sa konferencije za novinare

Na konferenciji za štampu je bilo baš puno ljudi. Važnih ljudi iz struke. Govorili smo Vladislav Šćepanović (predsednik Odbora Oktobarskog salona), Miša Mogorović i Vesna Danilović, kao članovi Upravnog odbora, i ja. Dobri smo bili. Dobro je bilo. Sakupili smo se da vidimo šta će se desiti u 17h. Došao je samo Masliković, predsednik Upravnog odbora.

Ne mogu da se vraćam na taj razgovor sada, mada je bilo zanimljivih delova. U svakom slučaju, i članovi Odbora iz kuće i ja samo odbili da izvršimo primopredaju dok odluka ne bude pravosnažna.

U međuvremenu smo saznali ime nove direktorke. Jadna žena je od nekoga ko ne postoji za nekoliko sati postala ime koje prvo iskače kada ukucate prvo slovo. Nemam šta da kažem o njoj. Sa slika se vidi da voli cveće i pse i da ima dete. Profesionalno ne postoji.

U 19h sam otišla na Oktobarski gde je bio u toku seminar o kustoskim praksama. Tamo je bio razgovor o tome šta dalje. Ne mogu reći da smo smislili neku strategiju, ali je bilo jako pozitivno i po prvi put nije bilo podela na frakcije.

Izgleda da bi ovo mogao da bude neki mali okidač jer je tema u kojoj zapravo nema interesa. Ljudi kojima se permanentno oduzima sve, kažu ne zbog neke izložbe. Toliko je nenormalno da bi moglo da upali.

Na netu me sačekala ogromna podrška. Nisam to očekivala. Nisam ni razmišljala o tome. Ali znači, baš puno znači. Osećaj da nisam sama i da to što sam radila ima nekog smisla. Ili je bar imalo.

Petak, 31. oktobar

U politici je Vukosavljević izjavio da izmišljam i da primopredaja treba da se desi danas. Uopšte ne mogu da shvatim kako je moguće da su ovo tako glupo odigrali. Prvo sa tim otkazom juče. Umesto da su ćutali, samo su izazvali bes ljudi. Drugo, svakomo ko me imalo zna, a on me zna, je jasno da sam se ja u mnogim prilikama suzdržavala zbog funkcije na kojoj sam i svesti da to može da ima posledice na druge zaposlene. Pa meni sloboda otvara usta, a ne zatvara.

U 13.30 su me nazvali iz Sekretarijata da je Komisija formirana i da će se primopredaja obaviti u 14h. Bila sam u Resavskoj sa nekim novinarima, pa sam požurila nazad. Zvanje advokata, raznih ljudi čija imena neću da kažem koji mi se nisu javljali na telefon... onda sam zvala medije. I dočekali smo tu skoro desetočlanu komisiju sa novinarima.

Došli su Vladan Vukosavljević, Dejan Masliković, predsednik Upravnog odbora, nekoliko ljudi iz Sekretarijata, nova direktorka,... bilo je vrlo zanimljivo. Uopšte im nije prijalo što su tu mediji. Mi smo tražili da se poštuje Statut i da komisiju formira u Upravni odbor i da se dâ normalan vremenski rok za primopredaju.

Zaposleni u KCB-u su tražili obrazloženje po kojim kriterijumima je izabrana nova direktorka kada nema profesionalnu biografiju. Spustili su loptu, povukli se.

Kada je formirana nova komisija, seli smo da se dogovorimo o vremenu primopredaje. Tu je bila neka devojka koja se prvo predstavila kao Saša Mitrović iz Kabineta gradonačelnika. Pitala sam da li je uobičajeno da gradonačelnik šalje svoje ljude kod primopredaje. Rekla je da je ovde u svojstvu pravnog zastupnika nove direktorke. Mislim da to objašnjava izbor.

Inače, Grad je objavio obrazloženje razrešenja. Kažu, bila sam neposlušna. Po jednoj verziji sam naljutila gradonačelnika a po drugoj Vesića. Evo ovde završavam. Dosta je za ovu nedelju.

Hvala medijima što su mi pomogli. Ako posle ovoga bude bilo potrebno ponovo ću zvati. Hvala i svima iz Kulturnog centra, kao i poznatim i nepoznatim ljudima koji su mi dali podršku.

[Budja]

vrlo informativan post. dodaću da ovaj dogadjaj nije sitnica, iako tako izgleda sa strane. odgovor na pitanje zašto je to tako leži u poslednjem Gazzinom pasusu. moj utisak je da su novinari u kulturi stvorili prećutni konsenzus da se o ovome mora pisati i govoriti i u tome nisu naišli na prevelike blokade u svojim redakcijama - negde manje, negde više, ali mahom je objavljeno.

 

... sto je na liniji onoga sto si sam pisao vise puta, ako se ne dira Vucic sve je ok.

 

A zapravo Vucica kultura, pa zatim i promena kulturne politike, ic ne interesuje. Ovo je sukob marginalaca koji veze sa mainstrean politickim diskursom (poniznost prema svakome) nema i iz koga ce psiholabud izaci netaknut.

 

Drugim recima, politicki, slucaj Olja i slucaj Mia veze sa vezom nemaju, iako Mia na tome insistira.

Edited November 1, 2014 by Budja

[yolo]

fejsbuk i tviter gore, neko je dosao do CV-ja nove direktorke.

 

[Topola]

Šta je MC Office?

 

Mike Control?

[radisa]

Meni kad bi neko poslao CV gde ima odeljak veštine, i još kaže koristim internet svakodnevno, zvao bih ga na razgovor, samo da utvrdim ko je toliko nenormalan da tako nešto napiše...

[Takeshi]

mozda je cv umetnicki koncept? odmah u akciju.

[radisa]

mozda je cv umetnicki koncept? odmah u akciju.

MOžda je to neko ko nikda nije morao da napiše normalan CV?

 

Jebo te, direktor nečega postaje osoba čiji CV staje na jednu stranu A4 formata, i to sa trostrukim proredom...

[Topola]

Nije ni čudo što je propao Salon kad ovaj Šćepanović umesto da drži krizni štab ide da se bori na džiu džicu turniru, gde je osvojio srebrnu medalju... Ne brani se umetnost u MMA ringu.

[Takeshi]

vec vidim buduci argument, pojacala je zaradu kafeu i prodaju u beoizlogu, i time manje opteretila budzet beograda i gradjane u krizi.

postujmo novac.

umetnost, kasnije.

Edited November 1, 2014 by Takeshi

[Budja]

mene vise zanima sta se desilo u periodu 2007-2010 (porodica mozda), kao i radikalna promena karijere.

[radisa]

Pa tad je bila nešto u  mamma doo i moncorp doo...

 

A šta je mamma doo i moncorp doo?